Road Trip

[yolo]

Ja samo 'oću da kažem da svako ko je uspeo da preveze Kanzas sa jednog na drugi kraj trezan i nedopingovan treba da dobije medalju.

u smislu dosade ili cega? ne znam, nisam duboko zalazio u kanzas (trokut KC-lawrence-topeca-olathe) ali ako sveukupno nije bitno grdje od mizurija, onda zabava moze da bude vise nego pristojna. samo treba malo proceprkati iza velikih interstate highwaya, sici na male puteve i otvoriti oci. ako se ka ajovi od kanzas sitija krene autoputem, smoris se kao pokisli mis. a ako krenes malim putevima preko independencea, bucknera, jamesporta i dalje na sever, put te vodi kroz nestvarnu amerikanu kraja 19. veka, od istorijskih mesta gradjanskog rata i bande jesse jamesa do nestvarnih amishkih sela u kojima je vreme odavno stalo. verujem da je slicno i sa mnogim drugim mestima koja na prvi pogled ne deluju privlacno (i sam sam bio nevidjeni skeptik oko ovog mog puta na midwest i zamalo da nisam odustao par dana ranije). naravno samo treba imati vremena i ne zuriti. u suprotnom ti i za najlepsi put na svetu, pacific highway one, treba doping ako se sjuris za 4 sata od SF do LA. Edited August 13, 2011 by gazza1

[Кристофер Лумумбо]

u smislu dosade ili cega? ne znam, nisam duboko zalazio u kanzas (trokut KC-lawrence-topeca-olathe) ali ako sveukupno nije bitno grdje od mizurija, onda zabava moze da bude vise nego pristojna. samo treba malo proceprkati iza velikih interstate highwaya, sici na male puteve i otvoriti oci. ako se ka ajovi od kanzas sitija krene autoputem, smoris se kao pokisli mis. a ako krenes malim putevima preko independencea, bucknera, jamesporta i dalje na sever, put te vodi kroz nestvarnu amerikanu kraja 19. veka, od istorijskih mesta gradjanskog rata i bande jesse jamesa do nestvarnih amishkih sela u kojima je vreme odavno stalo. verujem da je slicno i sa mnogim drugim mestima koja na prvi pogled ne deluju privlacno (i sam sam bio nevidjeni skeptik oko ovog mog puta na midwest i zamalo da nisam odustao par dana ranije). naravno samo treba imati vremena i ne zuriti. u suprotnom ti i za najlepsi put na svetu, pacific highway one, treba doping ako se sjuris za 4 sata od SF do LA.

otvaraj topik, kaci slike i pisi.

[korindjar]

pa otvori timene od amerike najvise zanima bible belt.

pogledaj malo filmove martina rita i te sa mlađanim njumenom. long hot summer, pre svih. može i cat on a hot tin roof, hud ali i this property is condemnedjednom sam čak imao neku tematiku o američkom jugu kao o motivu za filmove. brisanje znoja sa čela zgužvanom pamučnom maramicom kao prva asocijacija. Edited August 17, 2011 by korindjar

[morgana]

taman ste mi dali ideju sta da radim dok temperatura ne padne na lagodnih 30C koji omogucavaju odlazak na plazu bez nuspojavamislim na filmove i dokumentarce, dakako

[SNARC]

inace, moje licni americki poprecni pilgrimage bi poceo u njujorku, nekim presmesnim kabrioletom bih otisla dole do karolina, motala bi se po alabami i misisipiju, sjurila do luizijane sa sve new orleansom, rizikujuci da dozivim deliverance. :) odatle bi me bilo bas briga, vazno bi mi bilo samo da stignem do santa fea. tamo bih zaboravila koliko bih ostala, cepnula do austina i tu negde bih pristala da mrem. nego, sve ovo je pocelo zato sto htedoh reci da ko se odluci na road trip preko trbuha amerike, greota da zaboravi taj jedan mali prstic od long islanda sto viri od njujorka u okean, jerbo je dozivljaj totalna high end, glossy americana. sto od svetla, sto od miliona koji guraju prst u oko posjetitelju. :-) daklem, off-offtopic sam, ubite me brbljivu, nek me dezurni prebaci negde il' obrise. :)

Ok..ja nesto ovako planiram da uradim sa devojkom sledece ili one tamo godine..cenim da treba puno,puno planiranja i odvajanje odredjene kolicine casha..ali sam to zacrtao i pre ce mrem nego odustanem. Molim te ako si ista vec stavila na papir,podeli sa nama smrtnicima :)

[Lancia]

Molim te ako si ista vec stavila na papir,podeli sa nama smrtnicima :)

+1i besmrtnicima

[Nico]

+1i besmrtnicima

uh, pa nisam ja bas stigla do bilo kakve faze planiranja tako velikog puta, samo znam gde hocu da idem i da cu jednog dana stici. key words 'jednog dana' :) ali dobro, ako budem, podelim. :) ali mogu da vam (jednog dana) opisem neke zgodne manje ture po istocnoj obali, tipa hudson valley, vermont, new england, connecticut, long island. ja nisam uspevala dok sam tamo zivela da pobegnem nigde na vise od nedelju dana, a za jedan transkontinentalni put treba puno vremena ako hoce to da obavis sa merakom. ma meni je amerika toliko lepa, mislim da bih mogla godinu da potrosim na putu.nego, ima jedna dobra fora za kratku avanturu. na craigslisti se mogu naci oglasi u kojima traze nekoga ko bi prevezao auto sa jednog kraja amerike na drugi, obicno je relacija new york-LA. plate benzin & neke bazicne troskove, tvoje je da isporucis auto npr za 5 ili 7 dana. onima kojima se prebacuje auto se isplati jer bi vozom ili neki servisom to kostalo boga oca, a studentarija se cesto tako o tudjem trosku preseli sa kote A na kotu B. moji neki ortaci (ameri) su to uradili fore radi, ludo se proveli. :) Edited August 14, 2011 by fluffer

[belch]

to, plus kaučsurf, i jedini troškovi su oni za hranu, koje, kolko sam čula, ti čija kola voziš umeju i da pokriju

[rajka]

sklona sam da se slozim sa gazzom da nema tog europskog ni banatskog road tripa koji moze da se uporedi sa bilo kakvim putovanjem kroz americka bespuca. uz rizik da zvucim natripovano, meni je americko nebo toliko ogromno i toliko daleko i visoko da sam otkinula samo na to. plus, kvalitet svetla je potpuno drugaciji nego u evropi. nego, ako ste vec budala koja se lozi na razlicit kvalitet svetla na raznim destinacijama (kao ja), najfascinantniji primerak toga je sad komercijalno istroseno mesto, (east) hampton i okolina. prvi put kad sam otisla tamo mislila sam da mi nesto nije u redu sa ocima. svetlo je bljestavo, a opet ima neki mlecni, difuzni kvalitet sto bojama i predmetima daje zivost ali i neku ultrafinu mekocu kontura. odlepila sam, casna rec. mesecima kasnije sam slucajno naletela na clanak o jacksonu pollocku u kome se pominjalo i svetlo u hamptonsima, u kontekstu velikih umetnickih kolonija 40tih i 50tih, motherwella i (ding-ding-ding) duchampa. inace, moje licni americki poprecni pilgrimage bi poceo u njujorku, nekim presmesnim kabrioletom bih otisla dole do karolina, motala bi se po alabami i misisipiju, sjurila do luizijane sa sve new orleansom, rizikujuci da dozivim deliverance. :) odatle bi me bilo bas briga, vazno bi mi bilo samo da stignem do santa fea. tamo bih zaboravila koliko bih ostala, cepnula do austina i tu negde bih pristala da mrem. nego, sve ovo je pocelo zato sto htedoh reci da ko se odluci na road trip preko trbuha amerike, greota da zaboravi taj jedan mali prstic od long islanda sto viri od njujorka u okean, jerbo je dozivljaj totalna high end, glossy americana. sto od svetla, sto od miliona koji guraju prst u oko posjetitelju. :-) daklem, off-offtopic sam, ubite me brbljivu, nek me dezurni prebaci negde il' obrise. :)

:)ja za kvaliltet svetla preporucujem australiju.moja amerika: CT do Austina, uz spavanje u Tenesiju, pa New Orleans. Luizijana je jedno od najfascinantnijih mesta gde sam bila. zao mi sto nisam imala vremena da nazad idem preko Dzordzije i Savannah. Posto nisam bila u Montani, ja Texas zovem big sky country i slazem se da se to ne moze porediti sa evropom nikako.uradila sam i kaliforniju, zbog ovog topica jedva cekam da uradim road trip po Banatu, ali sam savim sigurna da se ne moze porediti sa sierrom nevadom i death valley :)ukratko, obozavam road trips. u nasem su slucaju uvek ispali najskuplji nacin da se putuje, ali jeste ubedljivo najbolji dozivljaj jednog dana bih isla ameriku i popreko, ali prvo cu da obidjem srbiju...sto se planiranja tice, ja nista ne planiram nego picim gde me whim ponese.

[BraveMargot]

ja sam isla autobusom sa orkestrom na turneju, vozili smo se iz ajove do floride i nazad.neverovatno putovanje, iako smo isli autoputem veci deo vremena, promene u pejzazima su bile prosto neverovatne. po dolasku na jug (dzordzija ili alabama? ne secam se vise) stali smo da jedemo u nekakvom restorancicu kraj benzinske pumpe, svuda juznjacke zastave, lenji debeli ljudi s dugackim brkovima i koznim jaknama sede piju pivo i igraju bilijar, ispred parkirani strava sredjeni motori i nekoliko raspalih automobila. kao iz filma. a ipak su mi iz tog perioda najdraze bile voznje traktorom po beskrajnim njivama kukuruza i voznje do obliznjih farmi ili sela sa drugaricom. najveci trip bio je odlazak u grad pella u ajovi, gde zive iseljenici iz holandije, svaki ima po vetrenjacicu u dvoristu, red lala zasadjen u dvoristu i ukrasne klompice koje vise na prozoru. nije bila losa ni voznja na iowa state fair, gde sam videla najmisicavija goveda, najmasnije svinje i najveci kukuruz u drzavi. naravno, to nije roadtrip vec samo preporuke za usputne stanice, kao dopuna prethodnim postovima o carima putovanja kroz midwest.

[ObiW]

u smislu dosade ili cega?

U smislu dosade. Ja sam kroz Kanzas išao drito sa kraja na kraj (I-70) bez zaustavljanja i smorio sam se kao zmaj. Žurio sam, šta ću.Preporučujem:- istočni Kentaki/zapadna Zapadna Virdžinija (I-64). To je deliverance country; tako izgledaju a tako i pričaju. Tu je i početak Appalachian mountains. Veoma lepa priroda.- Upstate NY/Connecticut u jesen. Autoput kroz neverovatno gustu šume koja imaju nestvarne boje lišća, mislim da je I-87. - The Rockies u jesen (I-70). Nepregledne četinarske šume išarane žuto-narandžasto-svetlo braon tačkama (jasike).- Pustinja Jute sa stenama potpuno suludog oblika. Bilboard na kome piše: "next 103 miles it's just you & the highway. No bull", i znak za skretanje za benizinsku pumpu. Usred te bestragije naiđeš na solo biciklistu koji pedališe na +35 stepeni. - Highway 101 u Kaliforniji, sa skretanjima na 1 pored obale kad 101 zađe u brda. Po mogućstvu kabrioletom, dok sa CD-a trešte sabrana dela Beach Boysa. - Highway 1 u Floridi, od Majamija na sever. Najlepše plaže u Americi sa natoplijom vodom.- Santa Fe & Taos i indijski rezervati usput. - ako imate motor... road tripčina u Sturgis (južna Dakota) u julu, na skup bajkera. Cela ta okolina oko Sturdžisa ima sjajne lokalne puteve sa neverovatnim pejzažima. Izbegavati:- sve između Njujorka i Vašingtona. Previše gužve na putu, autoputevi se plaćaju (kao i mostovi) a nema baš mnogo toga da se vidi- I-5 između SF i LA. Jeste da je to najkraći put između ta dva grada, ali videćete 0 od onoga što Kalifornija ima da pruži.- Sve drumove od Vašingtona & Baltimora prema obali (Merilend & Delaver). Putevi su ibarska magistrala, a dok ne dođeš do plaže voziš se kroz kukuruze. Odnos cena/doživljaj je nepovoljan.

[belch]

- Highway 101 u Kaliforniji, sa skretanjima na 1 pored obale kad 101 zađe u brda. Po mogućstvu kabrioletom, dok sa CD-a trešte sabrana dela Beach Boysa.

ovuda sam išla, doduše autobusom, ali namerno sam odabrala baš 101 da bih se nagledala obale. ceo put je spektakularan, tako da se pridružujem preporuci. autobus kojim sam ja išla iz nekog razloga bio je pun bivših kriminalaca koji su se iz zatvora u san francisku vraćali za LA. društvo mi je pravio simpatični ispijeni plavokosi narkoman, koji je proveo dve godine zbog (ja mislim) rasturanja neke manje kolicine neke droge, ili tako nešto. interesantno sve u svemu.opet kažem ponavljam, jutu, kolorado i arizonu ne bi trebalo propustiti, ako vam je bitnija priroda od upoznavanja ljudi

[pacey defender]

:)ja za kvaliltet svetla preporucujem australiju.

To čekam :)Idem u Januaru u Sydney, a povratni let je iz Melbournea. Isplati li se zalutati put Broken Hilla pa onda krenuti na jug, put Melbournea? Ako sam dobro ispratio tvoje ranije postove, ti si mahom boravila u NSW?

[Nico]

:)ja za kvaliltet svetla preporucujem australiju.

e vidis, meni je australija bila do ludilja bljestava i to svetlo mi se ne da porediti sa americkim a narocito onim u hamptonsima. ali nije ni bitno , svugde treba zabosti kljunic. :)ja sam sticajem okolnosti bila zarobljena u surfers paradiseu pa odatle isla za brisbane, sydney i u kojekakve hikinge i wilfdlife sanctuaries. ali zaljubila sam se u byron bay, divno jedno malo selo za hipi-bogatase. svetionik u byron bayu je najistocnija tacka australije, potpuni spektakl od pogleda, kacim par fotki. plaza u byron bay-u:svetionikpogled ka zapadu

[pt 2.0]

nemam putopis, samo uspomenu iz deliblatske peščare. sve je bilo tako, krenuli smo bez cilja, rano ujutru, slušali album odakle je i ovo:http://www.youtube.com/watch?v=gltRJlspbyk&feature=relatedkada sam se vratila kući kasno u noć, imala sam utisak da sam nedeljama odsutna iz beograda. sećam se svih misli, detalja, bistrine i intenziteta doživljaja. i, slično onom što korinđar kaže, retko sa čim mogu da uporedim taj put, taj izlet, a bila sam putnik često i odlazila daleko po kugli.stvar je, mislim, u odsustvu cilja. nismo išli ka zacratnoj tački B, samo smo se vozili...idem ponovo u septembru, dogovorila se upravo sa ortakom.hvala vam za podsećanje.