Igre

[renne]

[Weenie Pooh]

On 24.5.2022. at 15:44, Miljenko said:

Igram Pillars of Eternity 2. Oko craftovanja me nervira ista stvar kao i u D&D miljeu. Ako vec imam skill i komponente da sam napravim nesto, zasto bih morao da izdvojim novac za pravljenje, kada ne placam nekog drugog (ili exp. poene kod D&D, sto mi je jos veci wtf uvek bio; valjda zato nikada nista i nisam pravio).

 

To za trošenje XP na crafting je važilo samo u prvoj verziji 3rd Editiona, brzo su to prebacili samo na keš (jer bi se pravila nefer razlika u nivou između lika koji kraftuje i drugih likova koji njegove proizvode koriste).

 

Za keš se, koliko ja razumem, uvek smatralo da odlazi na razne komponente. Da ne bi pisalo šta sve moraš da kupiš, samo ti zacepe cenu tih komponenti u totalu.

 

Izuzeci su postojali, npr. ako hoćeš da napraviš iron golem, pisalo bi ti da gvožđe mora da bude u vrednosti od 10,000 gp, ali i povrh toga bi morao da spizdiš čak 80,000 gp na neimenovane komponente (ili iznajmljivanje radionice, ili šta već DM kaže da ti je bilo potrebno.)

 

Ali zato kad ga jednom napraviš, možeš da ga prodaš za 150,000 gp, dakle duplo od proizvodne cene (minus 10k za sirovinu koja je nepovratna). 

 

Ko ima vremena i živaca, mogao je da se obogati na toj marži od 50% koja važi za sve iteme. Napraviš prvo jedan potion za 20 gp, prodaš ga za 40 gp, pa onda tih 40 gp uložiš i napraviš jedan scroll koji prodaš za 80 gp... i sve tako redom do golema koji te košta 80k+10k da napraviš ali mu je zato tržišna vrednost 150k. Osim, naravno, ako se ne sapleteš u startu kao ona devojčica sa krčagom mleka i prospeš prvi potion i ode čitav plan o kapitalističkoj dominaciji proizvodnih sila u propast  

 

Edit: Zato u CRPG crafting gotovo nikad nije u toj meri isplativ, većina dizajnera ne želi da im igrači sede u laboratorijama, proizvode, preprodaju, i onda opet proizvode. Nego te lepo strukturom cena motivišu da moraš da ideš negde i boriš se i grajnduješ, kao da je to manje ubijanje u pojam od posla.

 

Edited May 25, 2022 by Weenie Pooh

[mlatko]

Fifa 22 standard edition PC na Amazonu ima umene za 10€ na popust. Jel vredi... i jel šljaka na malo jačem laptopu?

Jel ima WC turnir ili će to biti 23 (ili posebno)? Zadnja koju sam igrao pre 15ak godina beše neka Fifa 2000

Inviato dal mio Mi 9 Lite utilizzando Tapatalk

[renne]

Vredi za 10€ svakako

[mlatko]

Uzeo, iako čitam da nema repstacije Srbije ni WC. Biće kažu u 23ci

Inviato dal mio Mi 9 Lite utilizzando Tapatalk

[renne]

BioShock: The Collection free na Epic

[renne]

Wolfenstein: The New Order free na Epicu

[Desmond Bojčinski]

Neloš Diablo immortal, bar na telefonu, ne znam jel može na komp sada, malo bagova ali tolerabilno

[steins]

Ljudi gde mogu da se nadju stare igre za Amigu 500? Neki simulator, nešto?

[renne]

googlaj WinUAE

imaš paket sa emulatorom i igrama, ako se ne snađeš poslaću ti ja

[renne]

Sanitarium free na GOG

[Calavera]

druidstone: the secret of the menhir forest je retka igra kod koje se već po GLOMAZNOSTI naslova da zaključiti da njeni autori nemaju ukusa. na sreću, današnje igre vredi igrati iz više od jednog razloga, a druidstone to pre svega zavređuje kvalitetom svojih sistema i mehanika. radi se, naime, o izometrijskom taktičko-poteznom naslovu nalik na xcom, s tim što ovde imate samo priču i kolekciju misija koje treba odraditi, nema one strateške podloge u vidu apgrejdovanja baze. još 1 bitna razlika u odnosu na xcom je što ovde nema nikakvog oslanjanja na kockice i procente da biste videli da li će vam napad proći ili ne, tako da bi očiglednija asocijacija verovatno bio into the breach. sad, u ovakvim igrama taj nedostatak randomizacije često znači da u svakoj misiji uvek postoji neko optimalno rešenje, pa te igre umesto očekivanog taktičkog nadmudrivanja nekako znaju više da deluju kao puzzle naslovi. into the breach je, sećamo se, taj problem donekle rešio roguelike strukturom gde su startne pozicije neprijatelja uvek bile randomizovane, no to je svejedno ostala jedna od većih zamerki na njega.

 

u druidstoneu ovo na početku deluje kao potencijalno neprelazan problem, ne samo zbog toga što su ovde misije uvek iste, već i zato što svaka od njih ima i sporedne questove koje je bitno odraditi, pa je u prvih par misija glavni utisak zaista da se krećete već zacrtanom putanjom. no, druidstone nakon tog kažem neobećavajućeg početka ubacuje dosta sitnica koje uspešno produbljuju gejmplej. za početak, likovi vam na svakom novom nivou dobijaju izbor između nekoliko novih abilitija koji vam u nekoj meri omogućavaju da birate u kom pravcu želite da se taj lik razvija. većina abilitija ima i neki bonus tipa +1 upotreba ili drugi mod napada, a te bonuse aktivirate ubacivanjem gemova koje pak dobijate kompletiranjem gorespomenutih sporednih questova. novo oružje koje možete pazariti između misija je isto zanimljivije zbog dodatnih bonusa koje možete aktivirati gemovima nego same štete koju pravi. uglavnom, posle nekog vremena na raspolaganju imate zaista pozamašan arsenal abilitija koji omogućava pristojnu improvizaciju u borbi, te misije prestaju da deluju kao zagonetke koje treba rešiti.

 

same misije su isto jako dobre, što zbog svoje raznolikosti, što zbog toga što je druidstone igra prijatno malih brojki  neprijatelji uglavnom imaju 5-10 hp, vaši likovi nešto malo više, mačevi i koplja uglavnom udaraju za 2-4, luk i strele za 1-3, sve je vrlo jasno i precizno. ne znate šta će tačno neprijatelji uraditi na svom potezu, ali zato vidite njihov domet na mapi i mogućnosti u borbi te na osnovu toga možete donositi edukovane™ odluke. jedini problem s gejmplejom je što igra zna neprijatno da iznenadi novom hrpom neprijatelja kad već mislite da je misija gotova i ostali ste bez džebane, no to se od ovakvih naslova donekle i očekuje. na kraju krajeva, ni ponavljanje misija nije strašno, kratko traju a i uvek se možete vratiti na njih kad vam tim bude nešto jači jer u svakom trenutku imate izbor od bar dve ili tri misije za odraditi. sve u svemu, druidstone nudi vrlo potentnu kombinaciju lako shvatljive borbe i fino izbalansiranih dodatnih mehanika, što rezultira 1 kvalitetnim taktičkim naslovom.

 

i to je sreća jer, ko što se dalo pretpostaviti na osnovu naslova, druidstone nema šta drugo da ponudi. vizuelni stil je generički fentezi, arsenal neprijatelja kao da je skupljen iz pet različitih igara, a soundtrack varira između napornog i užasnog. družina vam je kliše do klišea, fajter koji izgleda kao default opcija u character creatoru svakog rpga koji ste ikad igrali, seksi rendžerka/healerka u ulozi romantičnog partnera i čarobnjak/maskota koji je zadužen za smešne™ opaske. četvrti lik, koji vam se pridružuje nešto kasnije, izvorno je simpatična princeza koju najednom posedne istočnjački majstor koji se zove mochizuki, u borbi se služi karateom i šurikenima i izražava se isključivo kratkim replikama na pokvarenom engleskom. dakle, tamo gde nije generički, druidstone je granično rasistički ili makar napadno glupav. dijaloge i priču uopšte, prema tome, nema svrhe ni pominjati, mogu samo pohvaliti činjenicu da igra dopušta da ih u potpunosti preskočite  ukratko, druidstone je ono drugo lice eurojanka (autori su finci, ex legend of grimrock), gde umesto bagova i generalne nedorečenosti prosto imamo nedostatak ikakvog stila.

 

jasno, sve ovo u poslednjem pasusu je ipak sporedna stvar, glavno je da je druidstone odlična zabava za ljubitelje taktičkih bahanalija. mislim, ako vam se svideo into the breach, teško mi je zamisliti da će vas druidstone ostaviti hladnim. evo malo gejmpleja (ne mog) s početka:

 

 

igrao sam i dorfromantik, najnoviji izdanak sve popularnijeg žanra "chill" city buildera koji se igraju onako usput, kad imate petnaestak minuta za baciti. spominjao ga je neko ovde već, čini mi se. enivej, za razliku od recimo townscapera, koji je zaista samo glorifikovani map editor gde možete da radite šta hoćete, dorfromantik nudi dovoljno direkcije da zainteresira i nas koji volimo nešto kompaktnija iskustva. gejmplej je prost: na početku partije dobijate 40 heksagonalnih kartica na kojima se nalaze neke od šest vrsti zemljišta (prazna zemlja, šuma, selo, reka, poljana, šine) i onda ih jednu po jednu spuštate u igru. ideja je, je li, da povežete te kartice na zadovoljavajući način, tj. reku s rekom, selo sa selom, itd. tu i tamo dobijate questove koji traže da izgradite dovoljno veliko selo ili polje ili šta već, a uspešno ispunjavanje istih vam je glavni način da dođete do novih kartica i tako odložite neizbežni kraj igre koji nastaje kad istrošite sve kartice.

 

ukratko, dorfromantik deluje kao vrlo prijatna i kompetentna računarska verzija neka društvene igre tipa carcassonne. ima tu malo strategije, ponešto planiranja, a sve je to vrlo jednostavno za razumeti i umotano u prijemčiv slatkasti vizuelni stil i propraćeno udobnim i smirujućim soundtrackom. za određeni tip ljudi, ovo će biti više nego dovoljno da ih navuče da u njega ulože bar par desetina, ako ne i par STOTINA sati. nažalost, ja u tu grupu ne spadam jer dorfromantik ne nudi nikakvu kampanju ili neki kompetitivni element sem high scorea koji bi me terao da ga igram dalje. ima tu nekoliko različitih modova, pored goreopisanog classica, tu su još quick (75 kartica ukupno), hard (teži questovi), i monthly (mesečni čelendž s multiplejer aspektom), no na kraju se sve svodi na taj high score na kraju svake partije. tu su još i creative i custom modovi, no tu zaista možete da radite šta oćete, tako da ih nisam ni dirao.

 

ako izuzmemo moje subjektivno prenemaganje, jedini nedostatak koji sam mogao da nađem u dorfromantiku je kilava kamera. kako vam carstvo koje gradite postaje veće, orijentacija na njemu postaje sve teža, a posle nekog vremena neizostavno rezultira konstantnim pomeranjem miša da biste prešli s jednog na drugi kraj mape dok tražite pravo mesto za najnoviju karticu. na sreću, brzina kamere i zuma se mogu povećati u menijima, i iskreno vam preporučujem da ih nabudžite na maksimum ili blizu maksimuma, no orijentacija i pored toga postaje dosta naporna kako igra odmiče. mislim da je bilo načina da se ovaj problem neutrališe, recimo nekom mini-mapom u rts stilu na kojoj bi vas jedan klik odveo direktno na željeno mesto ili možda notifikacijama za aktivne questove u vrhu ekrana. opet, možda i ova zamerka pre potiče iz moje manije brzopletosti i želje da nešto URADIM što je efikasnije moguće umesto da prosto uživam u lepoj okolini i muzici 

 

enivej, to je dorfromantik. nije lepo kad zaključite da su vas moderne igre toliko navikle na skinerove kutije svih vrsta da više ne možete da uživate u prostom činu igranja, no šta je tu je... evo malo gejmpleja (ne mog), pa vi vidite da li bi vam se ovako nešto moglo svideti:

 

 

Edited June 7, 2022 by Calavera

[renne]

Men eater free na epicu

[renne]

Capcom Arcade Stadium free na Steamu

[Krošek]

dolazi bez igara

 

street fighter 2 je besplatan, treba da se skine kao dlc

Edited June 10, 2022 by Krošek