Igre

[Moća]

Jel bese u Seginom Aleks Kidu igras papir, kamen,makaze protiv bosa? Pa smo zapisivali negde da imamo.

Sent from my M2101K7BNY using Tapatalk

[Filozof manijak]

Da, i najgore je bilo kad dođeš do bosa prvi put, i to jedva, a ne znaš šemu za njega.

[Sammael]

Ja sam Alex Kidd in Miracle World prešao tek na emulatoru sa snimanjem pozicije, onaj nivo gde voziš motor kroz šumu nisam ko klinac nikad uspeo da pređem. 

[Singer]

u 2021. imam nešto jedva preko 100 sati igranja za celu godinu... to je najmanje što sam ikada igrao igrice od kad znam za sebe 

 

steam witer sales mi je podario ovaj casual biser gde trenutno rabim već 30+ sati od početka godine

 

 

Jedna igračka "zen bašta".

 

https://store.steampowered.com/app/1455840/Dorfromantik/

Edited March 7, 2022 by Singer

[renne]

Ko voli vožnje obavezno disproba GRID Legends

[Azdaja]

Ja navalio na darkest dungeon 2 i vrhunski je. Hoće u ludake da me otera al je vrhunska.

[Miljenko]

Ja na smenu igram Elden Ring i Atelier Ryza 2. Ryza 2 mi je najbolji Atelier naslov do sada; open world, sa odlicno odradjenom alhemijom. Sophie 2 ceka da se proba, a vidim da ga svi hvale. 

Sto se tice Elden Ringa, tu je situacija prilicno haoticna. Imam jedan deo mape, mada sam dosta isao van otkrivenog okvira. Sredio 3 mini bosa i jednog invadera, mada me je druga namlatila par puta, pa tu zonu izbegavam za sada (ima scythe, cini mi se i neverovatno je brza). Ocajnicki trazim bolje sorceries, posto sam i dalje na dve startne; Inteligence je na 26, Vigor 18, Mind 17. Faith magije su brzo postale dostupne (Roundtables Hold), a pronasao sam i Bestial Sanctum. Zanimljiv mi je koncept gde, uz nesto srece, mozes da odlutas dosta daleko.

[Miljenko]

Pade i Tree Sentinel. Prizvao sam vukove da ga zamajavaju, i sve bi bilo lagano da nema negaciju gravity napada. U prva dva pokusaja sam kretao ispocetka, posto bih ostao bez poena za castovanje. Na kraju su vukovi uspeli da ga zatvore u podnozju brega, na kome se nalazi grace. Bez negacije ga je rock sling resila relativno brzo. Da, pomenutu magiju sam nasao lako, no meteorite staff je bio muka ziva za locirati.

Resio sam jos par manjih bosova, nasao mapu za Caelid, mada za tu regiju delujem preslabo i dalje (one ogromne vrane me iskasape ocas posla). Nadjoh lokaciju sa gomilom trolova, koji sada nisu preterana opasnost (osim ako ne idem na 2-3). Tu je i neki bos, death-nesto, no nisam jos probao borbu sa njim. Zaboravih i onog sa teleportom, sada mozda i imam sanse. Samo je pitanje da li cu imati dovoljno vremena za castovanje, posto je rock sling malo sporija, no damage je znatan.

[renne]

Cities Skylines + 3DLC free na Epic

[Calavera]

prvi ovogodišnji naslov koji sam podrobnije gustirao je nobody saves the world, nova igra drinkbox studija. obavešteniji čitaoci će drinkbox prepoznati po dve (izvrsne!) guacamelee igre, pa vredi primetiti da je nobody u skroz drugom fazonu, takoreći korak u nepoznato. naime, radi se o izometrijskom arpgu gde je glavna atrakcija da umesto jednog protagoniste imate njih osamnaest, tj. u svakom trenutku se magičnim štapićem možete preobraziti u neku drugu personu. persona ima zaista svakakvih, od relativno standardnih poput lovca i robota do skroz blesavih poput konja, zombija i bodibildera. no, ono što je najbitnije je da je svaka persona zaista priča za sebe. svako ima sopstvene statistike, napade, pasivne i aktivne abilitije, kao i određene specijalne atribute koji ih čine pogodnima za prelaženje specifičnih prepreka. ako nešto treba, recimo, da se prepliva, tu su sirena i kornjača, za zavlačenje u rupe najpogodniji je pacov, ako nekoga treba vratiti u život tu je nekromanser, itd.

 

jasno, ne dobijate svih osamnaest persona na raspolaganje odmah na startu igre, morate malo da se pomučite za njih. na početku pored samog nobodyja (koji je VANREDNO beskoristan) možete računati isključivo na gorepomenutog pacova, a sledeće persone na drvetu otključavate tek kad pacova dovedete na određeni nivo. nivoe kupujete poenima koje zaradite odrađivanjem ličnih questova, pa tako recimo pacov ima questove da otruje 100 neprijatelja, ukrade 1000 healtha, i slične zadatke koje imaju neke veze s njegovim urođenim abilitijima. u daljem toku igre svaka persona dobija i nekoliko slotova u koje možete smestiti pasivne abilitije drugih persona, što otvara prostora za neke kreativne kombinacije. kad se na to doda da se abilitiji mogu apgrejdovati, dobijamo 1 jako dobro osmišljen i realizovan sistem. čak i kad eventualno otključate sve persone, odrađivanje ličnih questova da biste apgrejdovali svaku personu do kraja će vam služiti kao motivacija do samog kraja igre.

 

ovde bi sad valjalo istaći da je to apgrejdovanje persona toliko bitan deo igre, a njihovi lični questovi toliko brojni i odrađuju se toliko brzo (ako im se posvetite, uglavnom vam neće trebati duže od 15 minuta), da će veliki broj igrača celu igru neizostavno doživeti kao 1 golemi grind. ja mislim da ovo nije baš pošteno jer sam ja grind uvek definisao kao sporedni sadržaj koji se iz nekog razloga mora odraditi da biste dovršili igru, a ovde su ti lični questovi bukvalno glavna stvar koju radite u igri. no, definisali vi ovo kao grind ili ne, činjenica je da je nobody igra zasnovana na konstantnom dotoku mini-šotova dopamina koje dobijate kad vidite kolone da se pune i brojeve kako rastu. sve ostalo je ovde u drugom planu, uključujući i sam gejmplej, koji ovde više služi kao vozilo za punjenje kolona i budženje brojeva. šta reći kad sam ja u zadnjem dungeonu više brinuo o tome kako ću odraditi 1 relativno zaguljen quest za puža nego da li će mi uspeti da spasim svet? neki će reći da je ovo previše ogoljena, cinična, ili čak BEZDUŠNA implementacija skinnerove kutije, i teško je reći da nisu u pravu, no meni ovakav pristup ultimativno nije toliko smetao. mislim, vidim šta rade, ali kad se OVOLIKO ne trude bar da to malo prikriju, prosto vam dođe da im čestitate na bezobrazluku 

 

naravno, nobody svakako nije igra koja se igra zbog priče, što i sami autori razumeju te je distribuiraju što je bezbolnije moguće. cela stvar je zapravo simpatična parodija na klasične epopeje o spasavanju sveta, pa je skoro svaki dijalog u igri neka šaljiva aluzija na zeldu, diabla, i ostale velikane industrije. ako vama ti dijalozi nisu smešni – nema problema, interakcije s npcjevima traju toliko kratko da ćete koliko za desetak sekundi već mlatiti nekog nesretnika pet metara odatle mađioničarevim špilom karata i armijom zečeva. što se mene tiče, opušteni ton igre i scenario su mi prilično legli, što je zaista ozbiljan napredak od onog užasnog meme humora iz prvog guacameleeja i ove slike koja drinkboxovcima i dan-danas stoji na vikipediji 

 

ako izuzmemo gorepomenutu BEZDUŠNOST osnovnog sistema, ja na nobodyja baš i nemam nekih zamerki. znam da su se neki žalili što borba nije onako prijatno visceralna kao u hadesu, na koji nobody izgledom svakako dosta podseća, no mislim da je jasno da je ovde pre svega naglasak na raznovrsnosti persona koje imate na raspolaganju. ono što bih već mogao podvesti kao nedostatak je što persone nisu nešto temeljno izbalansirane (bodibilder dominira u svakoj situaciji), mada je igra ionako zamišljena kao lagana zabava, tako da... a da, bezveze je što nema pauze kad otvorite točkić za brzo biranje persona, stalno mi se dešavalo da u žaru borbe™ slučajno selektiram nekoga koga nisam hteo. mislim, ovo nije pitanje balansa jer persone možete menjati i u meniju, tako da ne razumem zašto je ovako logičan qol dodatak nestao u akciji.

 

ukratko, ako imate game pass, imate i moju dozvolu da čekirate avanture brata nobodyja. drinkbox nastavlja da proizvodi igre koje su, iako ne baš klasici, ipak konzistentno kvalitetni uratci koje valja u najmanju ruku probati. nego, evo kako se to igra:

 

 

igrao sam i the pathless, koji se ispostavio kao skroz drugačije iskustvo od onog koje sam ja zamišljao. ja sam, naime, cenio da će to biti kao neka verzija journeya s naglaskom na brzini kretanja (da ne kažem parkuru ), što je ipak logičan zaključak ako pogledate trejler i imate u vidu da su ovo radili giant squid, kojima je ovo druga igra nakon abzua. istini za volju, osećaj brzine jeste veliki deo igre, predeo pathlessa je prepun letećih talismana koje možete da gađate lukom i tako punite energiju koju onda trošite na sprint. ako talismane pak pogodite u toku sprinta (ili skoka), dobijate i dodatni boost. kako ovih talismana zaista ima na sve strane, dosta je lako ući u parkur ritam. ciljanje je isto skroz automatsko i nimalo ne komplikuje stvari, dovoljno je da se nađete u blizini talismana i igra će ga naciljati sama, na vama je samo da držite r2. na početku ovog videa dole se vidi kako to izgleda u praksi, provalite kako me kamera u toku sprinta drži u dnu ekrana i kreira blur efekat, skroz super način da se dočara brzina.

 

u ostatku videa se vidi i drugi glavni element igre, tj. zagonetke. naravno, i journey je imao zagonetke, ali koliko se sećam, skoro sve su bile environmentalnog tipa, dok je pathless MNOGO napadniji s njima. u svakom od četiri bioma su zagonetke vrlo jasno označene (ako uđete u detektivski mod ili kako se to već ovde zove), a uspešno rešavanje istih vam donosi kristale koje koristite za aktiviranje obližnjih kula (pa zar i ovde, neljudi!!!) i eventualno oslobađanje celog bioma od tamne materije koja ga zaposeda. zagonetke sve koriste nekoliko elemenata koji se stalno ponavljaju: paljenje vatri, pozicioniranje ogledala za rikošet strela, korišćenje vernog orla za aktiviranje potisnih ploča, i tako to. dakle, radi se o vrlo jasnom i plastičnom igračkom sistemu, nema tu ni traga od nekog mističnijeg osećaja avanture kao u journeyu. dobro, nema mape ili fast travela, pa to malo doprinosi imerziji, ali ovako formulaističke zagonetke će ipak vas sve vreme podsećati da ste u video igri.

 

no, generičke kakve jesu, zagonetke su suvo zlato u odnosu na ostale gejmplej elemente u pathlessu. naime, u svakom biomu imate po jednog bosa koji vas po dolasku napadne u znak dobrodošlice, i tu igra prelazi u neke od najnepotrebnijih stealth sekcija koje sam ikad video. jedini cilj tokom ovih sekcija vam je nađete orla koji se oglašava nedaleko od vas dok izbegavate bosa tako što se krećete samo dok ne gleda pravo u vas. kreni-stani, kreni-stani, i tako par minuta bez ikakve prave opasnosti po vas jer uvek imate dovoljno vremena da stanete kad vam se, što se kaže, pogledi sretnu  ako ništa, ove sekcije su bar dovoljno lake da ne budu frustrirajuće, što se ne može reći za bosfajtove na kraju svakog bioma koji su em nepotrebni em često i prilično nejasni. zaista ne znam kome je moglo da padne na pamet da pored dve osnovne mehanike koje ionako nisu savršen spoj (parkur & zagonetke) u igru strpa još i borbu i stealth, ali krajnji rezultat je decidno bezvezan.

 

vredi spomenuti i sam setting, koji je zapravo prilično intrigantan i deluje kao da pozajmljuje iz više azijskih kultura. mislim, protagonistkinja nosi nikab, to je ipak nešto što se u igrama ne viđa svaki dan, ne? soundtrack je takođe primamljivo egzotičan i fino dopunjuje igru. da je i priča ispoštovala taj kvalitet, imali bismo super razlog da pređemo preko povremenih ekscesa. avaj, ovo je još 1 igra u kojoj spasavate svet od propasti, samo bez trunke parodije ili ikakve naznake humora. glavni antagonista se zove ubica bogova, a većina replika su u fazonu "ubico bogova, neću ti dati da uništiš ovaj svet! ovo je kraj!!!1". ono, ako ste se nekad pitali zašto u journeyu nema nikakvog dijaloga, evo vam odgovora.

 

šta sam ono hteo da kažem za kraj? a da, igrajte journey  ako već jeste i svidelo vam se, šta znam, možete probati i ovog pathlessa, ali ne bih baš davao pare na njega... javlja mi se da će verovatno uskoro biti za dž na epicu ili tako negde, pa eto, pričekajte još malo. enivej, evo tog videa što sam snimio:

 

 

[renne]

In Sound Mind free na Epicu

[renne]

DEMON'S TILT free na Epic

[Singer]

Free je da se proba naredna 2 dana, jel čemu ako je neko igrao?

Meni je već neko duže vreme na steam wishlisti al taman u svetlu svih događaja fino se namestilo da se proba

 

[Singer]

Fino je... još malo ću da probam da je razgazim za vikend ako se bude moglo ali može se dodati u niz City Skylines, Surviving Mars. Ima dosta modova, reklo bi se + dosta kombinatorike u kakvom post apokaliptičlnom svetu se preživljava, pa kombo faktori... moće je da je materijal za dugoročniju igru.

[Ayatollah]

Počeo danas Disco Elysium nakon mesec i po dana odugovlačenja od završetka Witchera. Planescape: Torment is strong in this one. I like it.