Igre

[Miljenko]

Ja nisam odoleo da instaliram i lici na klasican From naslov, gde izginem odmah na startu (mada je skriptovano koliko vidim, no svejedno).

Ja sam uvek bio uzasan igrac, za igre ovog tipa, pa valjda zato nisam ni priveo do kraja nijedan njihov naslov. Ipak sam naviknut na FF serijal, pa i Pillars of Eternity recimo, gde ako si dovoljno visokog nivoa, nijedna borba ne moze biti previse zahtevna. No rekoh bar da probam, mada cu verovatno odustati posle par dana (dotle cu tvrdoglavo podizati nivoe, pa dosle stignem). Sam svet deluje lepse, no sam je pocetak, videcemo dalje.

[Miljenko]

Malopre se desila cuvena situacija. Rucaaak. Cekaj ce me izede neki zmaj, odgovaram ja. Pojavljujem se posle dvadesetak sekundi. Sta bi. Nista, bljunuo je vatru.

Edited March 5, 2022 by Miljenko

[James Marshall]

Meni je pored tog lijepog svijeta malo to sve prilično besciljno lutanje, lore se otkriva vrlo naporno, kroz neko nepovezano mumlanje npc-jeva, sem šibanja i kraftovanja bukvalno nema ničega (do sad sam za 15 sati igre dobio bukvalno dva puta da izaberem neki odgovor koji cijenim nema nikakvog uticaja na dalji tok igre), jeste do jaja taj momenat kad konačno spržiš nekog bosa ili apgrejduješ nešto ali da ima neke imerzije, pa i nema. Ima toga "e sad ću da ti jebem mamu" momenta kad se zainatiš da pobijediš nekog lika i to je to. Priča je toliko nešto rasuta da nemam pojma o čemu se tačno tu radi. Kapiram da je 99% igre to "git gud" i to krljanje i mazohizam i grajnd i ok mi je i to, grafika je stvarno do jaja, kastomizacija, nagrađivanje ali ne znam, fali mi malo nekih okolo stvari, tipa humor ili malo neke opuštencije.

[arheolog1981]

Vatra oneshot Ako si tek krenuo rano je za zmaja. A ako igraš original, prizoveš pomoć na kom bosu zapneš. Ja posle svakog koji mi se dojmi ostanem sat vremena da pomažem drugima. Inače najkompleksnija From igra do sada, more mehanika koje sve treba koristiti. Znam ljude koji posle 20+ sati u igri ne skontaju da oružje može sa dve ruke da se uhvati i da tad ima i specijalni udarac koji troši manu a da ne pričam o ostalom. Sad je barem olakšano jer u inventaru ima tab info sa objašnjenjim svim mehanikama koje si naučio. Posle igra teška... nije uopšte jer pre svega imaš open world gde možeš do mile volje da istražuješ i da jačaš. Nije kao u Dark Souls, ako si zaglavio na bosu možeš se jebati jer progresija zavisi od njega.

Imam 55 sati za sad, svet je prelep, svakakvih čuda na mapi ima i ono najbitnije... nema imbecilnih filer kvestova tipa skupi 10 cvetova mandarine u ponoć kad je pun mesec. Oružja, Ashes of War, mađija i opreme more, bukvalno će se igrati ng+ još nekoliko puta da probam različite bildove. Borba sa konja je fenomenalna, uzeo sam helebardu od prvog mini bosa na konju kad tek izađeš iz tutorijal zone i apgrejdovao do +5... čuda čini. Za ovu godinu sam miran što se tiče igranja

Sent from my DN2103 using Tapatalk

[arheolog1981]

Meni je pored tog lijepog svijeta malo to sve prilično besciljno lutanje, lore se otkriva vrlo naporno, kroz neko nepovezano mumlanje npc-jeva, sem šibanja i kraftovanja bukvalno nema ničega (do sad sam za 15 sati igre dobio bukvalno dva puta da izaberem neki odgovor koji cijenim nema nikakvog uticaja na dalji tok igre), jeste do jaja taj momenat kad konačno spržiš nekog bosa ili apgrejduješ nešto ali da ima neke imerzije, pa i nema. Ima toga "e sad ću da ti jebem mamu" momenta kad se zainatiš da pobijediš nekog lika i to je to. Priča je toliko nešto rasuta da nemam pojma o čemu se tačno tu radi. Kapiram da je 99% igre to "git gud" i to krljanje i mazohizam i grajnd i ok mi je i to, grafika je stvarno do jaja, kastomizacija, nagrađivanje ali ne znam, fali mi malo nekih okolo stvari, tipa humor ili malo neke opuštencije.

To je From, možeš recimo Bloodborne 10 puta preći a da pojma nemaš o priči. Jednostavno te ne vuče za rukav i ne iskače 20 prozorčića klikni ovde i sad. Ili voliš ili ne takav pristup. Inače je zanimljiva priča o samom startu Souls serijala i Mijazakiju kao glavnom mozgu cele operacije... čuveni Demons Souls sa PS3. Vodeći ljudi Sonija su bili u fazonu ma beži bre, nisam prošao prvu zonu, ko će ovo da kupi. Zbog toga su je izdali samo za Azijsko tržište. Međutim, javilo se ozbiljno interesovanje na zapadu, ljudi su kupovali japanske verzije nelokalizovane samo da mogu igrati. Tek nakon toga je izdata za zapadno tržište

Sent from my DN2103 using Tapatalk

[James Marshall]

Ma ja prvi se upalim na svaku desetu priču od svih na koje naiđem u igrama (recimo meni je i Elder Scrolls lore prilično dosadan) ali ovdje je to kao nešto potencirano kao bitno, zajebano, mračno, duboko, filozofski ali zapravo način na koji to donose je izuzetno naporan, sa tim otegnutim rečenicama i tim fragmentima, djeluje kao prilično ambiciozno a na momente davi za sve pare. Tačno onako martinovski

[Miljenko]

Svet je odlican. Imas gomilu itema za skupljanje, sto mi je uvek bila slabost. Dosta detaljnije, u odnosu na neke ranije From naslove, koje sam probao. Na zmaja naleteh slucajno. Videh undedove oko nekog oltara, pa rekoh da pridjem i cap.

Dobro je sto mozes da se prisunjas i povratis runes, osim ako ne postoji barijera koja je jasna sama po sebi. Sada sam uleteo u neku pecinu sa vukovima. Poarcih sve i kada videh barijeru malo dalje, rekoh bolje da se vratim nazad.

[James Marshall]

E ta pećina sa vukovima mi je bio prvi (mini)bos na kogsam naletio, manje sam na njega potrošio nego na Tree Sentinela, još me muči onaj jedan vitez iz onog evergaola, onog drugog sam već porazio. Margit, pa jedno brat bratu 20 ginjenja, i naravno da sam prošao uz pomoć prizvanog kolege.

[Miljenko]

Mene kao i kod vecine igara koje su primarno za konzole, nervira nemogucnost snimanja bilo kada. Ovde je to dodatno istaknuto, posto treba da nadjem tacno odredjenu lokaciju na startu igre (jos uvek nisam).

[Azdaja]

Jel.ima neki ez mode ili moram da se nadam da će neko online da me prenese, čekam odmor u aprilu da bi igrao. Ne mogu sad da ovim radnim vremenom da se prepustim.

 

Ali bukvalno sam u fazonu ez mode i zovi prijatelje i istražuj.

 

Koji je heroj najbrži? Treba mi neko ko je brz da može da seče i da dodge

 

sećam se da sam imao nekog viteza, dok zamahne završim na podu već...

[Miljenko]

Mislio sam na podizanje nivoa, greska. 

[Miljenko]

Meni se vise svidja ova open world varijanta, u odnosu na ono lupanje glavom o zid kod jednog te istog bosa. Ne znaci da se to i ovde nece desiti, no utisak slobode postoji. Nasao sam vec nekoliko mini bosova (ako su mini u pitanju), ali se nadam da cu iscackati neku jacu magiju, pa da probam da predjem par. Crafting je ok, mada u startu ima slabo cega korisnog za napraviti (strele su ok, no luk nedostaje).

Naidjem na nemrtve koji se mole nekome. Krenem da ih mlatim redom i dok stigoh do cetvrtog, manifestuje se ispred mene ogromna mecka. Krenem da bezim, no svejedno me je lupila par puta. Da nisam bio na konju, pa-pa. Sledi polje sa platformom za teleport, okruzeno crvima sacinjenim od kamenih kugli. Skupim par runes i rekoh da cacnem teleport. On me prebaci pred glavnog, koji me omlati iz dva udarca.

[Weenie Pooh]

On 4.3.2022. at 17:14, Weenie Pooh said:

da obrnem još jednom Sekira kad budem imao vremena

 

Samo da prijavim da sam večeras upoznao trogodišnju sestričinu sa Sekirom.

 

Za sada joj se najviše sviđa da baca petarde iako su joj potrebne obe ruke da pritisne R2. Ispričala mi je svoju verziju zapleta: dečak sa mačem nema baterije (spirit emblems) pa mora da nađe put do radnje gde će da kupi nove baterije, a drugi dečaci mu eto ne daju.

 

Zajedničkim snagama smo stigli do Chained Ogre minibosa, ali nismo uspeli da ga savladamo jer je toliko forsirala petarde da nas je uporno bacao sa stepenica. Bila je oduševljena kad smo prošli prvu fazu, ali žestoko frustrirana kad je videla da posle prve sledi druga.

[Calavera]

napredna su današnja deca, tri godine im je sasvim dovoljno da spoznaju da je svet sranje. sećam se ja kad sam prvi put saznao da u mariju ima svetova posle 1-1, od šoka samo što nisam bacio džojstik na televizor 

[goofs]

Kad smo kod Super Maria, drugaru u firmu dosla neka studentarija na praksu, internship, sta vec, po 20ak godina. On im pusti onu retro NES konzolu i Super Mario Bros 3, kao da vide na cemu je on odrastao, i da malo popricaju o tome, posto zele da se bave gaming industrijom. 

Drzalo ih jedno 15 minuta, onda batalili, nisu mogli da progutaju koncept da nemas health-bar, nego te jednom pipne ona pecurka i gotovo, sve ispocetka, ceo nivo iznova.  

 

Ja sam sad u kasnim 30im, mislim da bih i dan danas mogao da obrnem tu igru za jedan vikend, toliko vremena sam utrosio i toliko mi je ostalo urezano u pamcenje.