Igre

[cartman]

do koje verzije je stigao jailbreak?

[Calavera]

3 minutes ago, cartman said:

do koje verzije je stigao jailbreak?

 

9.00, najnovija je 9.03. ima novih igara koje rade na 9.00 jer su završene pre apdejta, no sifu očito ne spada u tu grupu, već bi se pojavio na trafikama do sad.

[cartman]

uuu pa to je ozbiljno... ja na 7.5x prestao da se zanimam

 

 

[Calavera]

9.0 ti je stabilniji dosta ako te zanima, radi i rest mode i sve 

[cartman]

definitivno cu da ga brejknem ovih dana

[Miljenko]

Motorsport manager je prilicno dobar naslov. Bez licenci u ovom izdanju, no sama osnova igre je odlicna. Za sada sam probao samo dve solo trke, mogu misliti kako ce tek biti dobro kada krenem u formiranje sopstvenog tima. Za sada bih dao devetku.

Zavrsio ranije pomenutu Veneticu. Dobio tacno sto sam i ocekivao, dosta laksi Gothic, uz par zanimljivih ideja, Izmedju 6 i 7 bi bila ocena.

Povremeno se vratim i odigram neki naslov iz Atelier serije. Nije tesko naci nesto novo kada ima 20+ igara. Predjoh Roronu. Cini mi da je alhemija previse pojednostavljena, u odnosu na Sophie recimo. I ovde bih dao 7. Zavrsicu celu Arland trilogiju (jos Totori i Meruru), a onda verovatno probati Ryza 1 i 2, posto za nju kazu da je najbolja.

 

Tu je i The Outer Worlds, koji je i dalje veoma dobar, a konacno pokrenuh i davno instaliran Scarlet Nexus. Jos jedan fini akcioni RPG.

[renne]

Dear Esther: Landmark Edition free na steamu

[Zis]

 Eh, sjetila me Dear Esther na raspravu/temu jesu li igre (i) umjetnost, koju je, mislim, Praslin pokrenuo. 

 Ustvari baš i nisam siguran da je DE igra

[Azdaja]

Igrao 12 minuta do prvog brejkovanja lupa, zabavno je.

 

Sad jašem list ark i leži mi, što je baš tužno jer to znači da neću igrati ništa drugo duže vreme. :(

[John Coltrane]

Šta je uopšte DE osim šetnje kroz brdima i obalama?

[Miljenko]

Motorsport Manager je bas dobar, ali i prilicno tezak moram reci. Tek u drugoj sezoni sam skapirao prioritete, no ipak dobio otkaz na kraju. Malo je glupavo da te otpusti tim koji si osnovao. Nakon pocetne sezone, moj tim je ispao iz najviseg ranga, pa se u nivou ispod ocekivalo dosta (Asia Pacific), no i tu smo bili nepovez. Sada sam presao u stabilno zadnji tim iz F1 nivoa. Imam jednog odlicnog vozaca (ona ima 37 godina doduse, pa karakteristike propadaju polako), no problem je krs od bolida. Nisam bio poslednji na dve odvezene trke, mada 16. i 17. mesto nisu neki epohalni rezultati. Kao cilj sam stavio najnize trazenu lestvicu (8. mesto kod konstruktora), no to deluje prilicno daleko. Sto je cilj visi, to je veca kolicina novca na raspolaganju. Ima jos trka, no tesko da necu traziti novi posao po zavrsetku tekuce sezone (treca ukupno).

Edited February 15, 2022 by Miljenko

[Miljenko]

Kakva navlaka je Motorsport Manager.

Prezivim nekako sezonu sa novim timom (treca ukupno). Sa najlošijim bolidom smo naravno ispali iz F1 ranga. Dobijam priliku da vodim tim u Asia Pacific seriji. Unajmim top zenskog vozača iz Brazila (25 godina, 4 zvezdice, 20 ocena za preticanje recimo). Sklepam fin bolid za pola budžeta. U toj ligi je i tim koji sam osnovao, te sam dodatno naostren. Prva trka i prvo i drugo mesto u kvalifikacijama, te pobeda Peres u trci (Munroe 4. zbog opravki). Pobednica je trku završila sa ogibljenjem ispod 10%, pa se moze reci i da sam imao sreće. Delovi jos uvek nisu previše pouzdani i to mi je doslo glave, na naredne dve trke. U Pekingu je padala kiša i tu sam kiksirao sa pitovima. U Dohi sam bio u bodovima do 3 kruga pre kraja, da bi Munroe odustala zbog menjača, a Peres je imala duplu opravku i završila kao osma. Sledi Finiks. Peres ponovo ima pol poziciju (treca u sezoni), Munroe startuje deseta). Gorivo se doliva u ovoj seriji, rezervoar moze primiti oko 80% potrebnog goriva. 

Poboljšao sam prednje i zadnje krilo, pa sada imam najbolji bolid u drugom rangu 

 

Edited February 17, 2022 by Miljenko

[renne]

Brothers - A Tale of Two Sons free na Epic

[Miljenko]

King`s Bounty 2 uopste nije los, kao sto ga neke recenzije predstavljaju. Stoji da je perspektiva neobicna, za igre ovog tipa, no tu su sve standardne stvari iz prvog dela, odnosno njegovih brojnih ekspanzija. Tri lika, odnosno reprezentujuce klase, uz uobicajeno otkljucavanje magija, ucenjem sa odgovarajuceg skrola. Magije su rasporedjene po klasama, mada je osnovni kriterijum za ucenje arcane knowledge. Neophodno je dosta tabananja kako bise skupili brojni itemi, koji se kasnije mogu prodati ili iskoristiti kao deo opreme.

[Calavera]

58 minutes ago, Miljenko said:

King`s Bounty 2 uopste nije los, kao sto ga neke recenzije predstavljaju. Stoji da je perspektiva neobicna, za igre ovog tipa, no tu su sve standardne stvari iz prvog dela, odnosno njegovih brojnih ekspanzija. Tri lika, odnosno reprezentujuce klase, uz uobicajeno otkljucavanje magija, ucenjem sa odgovarajuceg skrola. Magije su rasporedjene po klasama, mada je osnovni kriterijum za ucenje arcane knowledge. Neophodno je dosta tabananja kako bise skupili brojni itemi, koji se kasnije mogu prodati ili iskoristiti kao deo opreme.

 

aj javi baš za taj king's bounty 2 ako doteraš do kraja, meni je ono ubacivanje rpg elemenata delovalo kao nepotrebno razvodnjavanje dobre formule.

 

enivej, svi prisutni mogu da odahnu: možda mi je trebalo šest meseci da ih se dokopam, ali konačno sam odigrao psychonautse 2. zamislite samo taj užas, izađe novi schafer nakon trista godina, a vi nemate komp koji može da ga potera. dizaster! na kraju me spasila ta nova verzija ps4 džejlbrejka koja se pojavila krajem prošle godine, mada je tad već bilo odveć prekasno za ubacivanje u goty kombinacije. nema veze, do sad ionako valjda već svi znaju da se radi o kvalitetnom šotu najfinije nostalgije pravo u venu. valjda se ovako osećaju normalni ljudi kad se pojave novi mario ili zelda? stvarno, mene za keca vezuju toliko žive uspomene da sam bio šokiran kad sam malopre pogledao datum izlaska i skapirao da sam ja to igrao tek u srednjoj! dobro, to je sve sad nebitno, bitnije je da je dobri čovek timi još jednom isporučio dvadesetak sati rafinisane sreće u računarskoj formi 

 

dakle, psychonautsi 1 i 2 su praktično ista igra, što je okej jer niko drugi ne pravi 3d platformere za odrasle. ajde, prošlo je šesnaest godina otkako se kec pojavio, ko može da nabroji pet 3d platformera koji nisu bili prevashodno namenjeni klincima, ali BEZ konsultovanja interneta? eto ja ću prvi, hmm... uh... ne, čekaj... alice: madness returns! ako smo baš dobre volje, možemo tu ubaciti akcione platformere tipa tomb raidera ili persijskog princa, ali jasno je da to nije to. kapiram da su platformeri svakome prva asocijacija na "igre za decu", no cenim da postoji kritična masa ljudi koji su igrali marija 64 kao mali i sad bi se rado vratili u ta vremena, ali tržište prosto nema šta da im ponudi sem još marija i igara nalik mariju. to je niša koju psihonauti 2 uspešno zauzimaju, nudeći frojdovsku avanturu o mentalnim problemima, kajanju i empatiji prožetu izvrsnim humorom, dopadljivim likovima i zabavnim dijalozima. kvalitetan scenario je, avaj, i dalje retkost u igrama, pa ovako dobro napisane igre moramo ceniti još i više. da me ne shvatite pogrešno, igra je dovoljno šarena i duhovita da je mogu igrati i klinci, no iz nje će najviše izvući ova ciljna grupa koju sam opisao gore.

 

kad već pričamo (dobro, JA pričam ) o stvarima za koje ne mogu da verujem da ih niko bitan do sad nije pokrao iz prvih psychonautsa, tu je taj koncept nivoa koji stanuju u tuđim glavama. ima nečeg mnogo elegantnog u ideji da je svaki nivo zapravo nečiji mozak, s obzirom da se radi o idealnom narativnom izgovoru za različite svetove koje možete da posetite. psychonautsi 2 isporučuju zaista impresivnu kolekciju nivoa, od pošte s džinovskim letećim pismima koja nikad nisu poslata na pravu adresu, preko psihodeličnog carstva umetnika koji više ne želi da peva, do sitne planete kojom putujete na splavu u potrazi za porukama u boci. nema tu ničega BAŠ na nivou mlekarske zavere iz prvog dela, ali svi nivoi su tematski povezane nadrealistične celine koje su em nakrcane detaljima em su apsolutna fešta za oči i uši. ja ću prvi priznati da je kec imao neke brutalno kreativne nivoe, no isti su ipak znali biti nejasni ili predugi, dok ovde sve traje taman koliko treba da isporuči poruku. jedino što mi se ne sviđa u dizajnu nivoa je što je u većini njih nemoguće skupiti sve kolektiblse bez abilitija koje dobijate kasnije u igri, te su kolekcionari prinuđeni da se kasnije vrate i odrade ceo nivo ispočetka. ja se nisam vraćao na stare nivoe pa mi nije ni smetalo, samo kažem, verovatno je to bilo moguće izvesti malo elegantnije.

 

za gejmplej smo već rekli da je kao preslikan iz keca, šareni platformer s prilogom u vidu psihičkih moći i povremenog istraživanja. zapravo, da nije (sitnih) napredaka u interfejsu, tipa toga da sad imate četiri moći na brzom biranju umesto tri, čovek bi pomislio da se radi o istoj igri. opet kažem, meni ovo nije problem s obzirom da se za sve ovo vreme niko nije iscimao da napravi išta slično psychonautsima, a drugo, meni je ova kombinacija platformisanja i psihičkog napucavanja uvek bila u najmanju ruku prijatna. ima tu i još nekih poboljšanja, repertoar moći je malo proširen, imamo više mesta za istražiti između ulaženja u glave, više npc-jeva za popričati s njima, sasma™ dovoljno za dostojnog naslednika. a da, ovaj put nema ni nekih iznenadnih skokova u težini poput meat circusa, uvek znate kuda treba ići, nema naprednih platformerskih izazova, a i ono malo borbe što je tu je više za promenu tempa. ja u principu ne volim kad je neka igra baš IZRAZITO lagana, no ovde mi uopšte nije smetalo, kuliranje u ovakvom svetu je samo po sebi izuzetna nagrada.

 

sad, ako ćemo o stvarima koje su u nastavku mogle biti malo doterane, rpg elementi su i dalje prilično sirovi i generalno se loše stapaju s ostatkom igre. razputina opet možete da apgrejdujete do stotog nivoa, što bi bilo preterano i za igru koja traje sto sati, a u ovako kratkom uratku deluje kao da nove nivoe dobijate na svakih pet minuta, čime osetno gube vrednost. tu su onda značke, koje su još 1 fin dodatak u dvojci, ali možete ih koristiti samo tri u isto vreme, tako da nema mesta za zajebantske značke (tipa ona koja vam omogućava da mazite obližnje životinje ) jer vam ne pomažu u gejmpleju. mislim, možete vi koristiti koje god značke oćete, samo kažem, bilo bi lepo da ne mora da se bira između korisnog i zabavnog.

 

druga stvar... psychonauts 2 jeste, kako smo gore rekli, jako dobro napisana igra, ali to se pre svega vidi u likovima i dijalozima, dok je sam narativ malo čudno osmišljen. u prvom delu igre se stiče utisak da ćete veći deo igre provesti družeći se sa svojim kolegama studentima, no igra se u jednom trenutku skroz prešaltava na pomaganje ekipi originalnih psihonauta koji su iz raznih razloga u teškoj depri. gledano pojedinačno, svaki član originalne šestorke zavređuje detaljnije proučavanje, ali to konstantno bavljenje njihovim problemima i istorijom odaje utisak da je kompletna druga polovina igre zapravo 1 veliki flešbek. u tom drugom delu igre ostale studente praktično ne viđate osim ako ne naletite na njih u kampu, pa nekako deluje ko da je neko u toku developmenta skroz izmenio radnju igre.

 

sve u svemu, psihonautima 2 se ima šta zamjeriti, no meni je ovo ista priča kao smt v, kvaliteti me toliko zadovoljavaju da mane nisu nešto bitne. divna igra, veliki uspeh! evo kako sam ja svojim tragičnim kulinarskim umećem dodatno dovodio u očaj već ionako hronično neurotičnog comptona boolea:

 

 

posle psychonautsa 2 pao je red i na neke manje bitne naslove koji su mi izmakli prošle godine, te sam tako odigrao i resident evil 8. čuj mene resident evil sedam, OSAM. a realno, i to je ista igra, isti endžin, ne znam zašto je capcomu trebalo četiri godine da je izbaci na tržište. istina, osmica je malo voljnija da zameni klasičan horor za kemp pristup u stilu evil deada, što je za mene uvek plus jer igre i nisu mesto na kojem treba tražiti vrhunski horor. mislim, znamo kako to ide u ovakvim naslovima, prvi put kad prolazite kroz neku sekciju je možda i strašno, ali čim vas roknu taj strah prelazi u frustraciju koja postepeno neutrališe bilo kakve horor elemente. osmica, s druge strane, od početka postavlja kemp ton kad nesretnom ethanu u prvih sat vremena prvo otfikare pola leve šake, a onda i kompletnu desnu, koju odmah potom vratite na mesto liberalnom upotrebom one čarobne vodice koju nosite sa sobom  ima tu i nekih odistinski zastrašujućih sekcija, tipa ono kad vas džinovska beba juri po napuštenoj kući, no vidljivo je da su u capcomu ovde više išli na, kako da kažem... no, nazovimo to afinitetom ka vizuelnom spektaklu.

 

drugi razlog što re8 nije toliko strašan je što cela stvar odaje utisak zabavnog parka. znači, imate mapu sveta, je li, u sredini je selo koje služi kao baza u koju postepeno proničete™ sve dublje kako nalazite odgovarajuće ključeve, a na sve četiri strane sveta imate po 1 bosa koji vas čeka u svom sektoru. ovakav sistem je čist plus za gejmplej jer ubacuje metroidvania elemente u tradicionalno linearno okruženje, ali u isto vreme pretvara to četvoro lordova u cirkuske atrakcije. realno, svaki član četvorke bi mogao da hedlajnuje čitavu igru, a re8 svakog od njih potroši za par sati. uz to, re8 ponavlja greh svog prethodnika i najbolji deo igre (džinovsku vampiricu dumitrescu i njene tri POHOTNE šćeri) stavlja na početak, te cela stvar neminovno gubi na potentnosti kako se bliži kraju. meni je vampirski zamak bio super, kuća lutaka i potopljeni rezervoar dostatno zanimljivi, dok sam se u onoj nesretnoj fabrici već konstantno pitao kad će kraj. neko bi stvarno mogao popričati s ljudima u capcomu i skrenuti im pažnju da fabrike, rudnici i slična depresivna, nedefinisana i uopšteno SIVA mesta nisu idealan izbor za finala igara 

 

vredi pomenuti i da osmica nudi više akcije od prethodnika, što je isto mali problem jer ovo nije neka akciona igra. oba pištolja odaju utisak igračaka, snajper nema apsolutno nikakav trzajni efekat™, a za ovako kilav magnum bi neko morao krivično odgovarati. ima tu i nekog jačeg oružja na kraju igre, no ja za njih nisam imao dovoljno para te sam odabrao da apgrejdujem postojeće pucaljke i živim u neznanju. e sad, kad se na taj prosečan arsenal dodaju iznenađujuće pokretni vukodlaci (glavni neprijatelj u igri) koji uvek nekako poskoče BAŠ kad ispalite na njih, ukupan utisak napucavanja je prilično slabašan. ja sam ovo rekao još kad je sedmica izašla: survival horori, a naročito resident evili su stvoreni za akciju iz trećeg lica, ovo koketiranje s fpsom samo skreće pažnju na nedostatke.

 

kad se sve sabere, meni je re8 nešto bolja i manje nahajpovana verzija re7, no ipak to nije nivo rimejkova dvojke i trojke, da ne zalazimo baš dalje u prošlost. evo mog "bosfajta" u kući lutaka, ako obratite pažnju primetićete da niti u jednom trenutku nisam zapravo bio u opasnosti: