Igre

[omiljeni]

750k mesečno je isto što i 4-5 milijardi godišnje. igrica koja se prodaje po principu svaka roba nađe kupca je isto što i 80 miliona aktivnih igrača. svi su isti.

 

[goofs]

23 hours ago, eumeswil said:

Imam jednog poznanika u HR, radi na igri u kojoj se oblače modeli, i koja ima $750k profita mesečno. Tako da definitivno, svakakva sranja mogu da prave pare jer postoji publika za to. To naravno ne znači da bi im mnogi prišli na manje od dva metra.

 

Na jednu takvu igru imas 60 drugih projekata koji nikada ne zazive niti donesu ikakvog novca.

[Moća]

 
Na jednu takvu igru imas 6000 drugih projekata koji nikada ne zazive niti donesu ikakvog novca.

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

[Bujodrag]

On 16.5.2021. at 20:23, ToniAdams said:

nikad cuo, jer valja?

gledam sad napucane modove za gtaV i izgleda da ce morati pasti neki nakurceni PC

verovatno neće ali kupi mnogo ram memorije. Ja imam I5 procesor i 16 giga rama i pokrenem Witcher 3 na ultra high podešavanjima dok su istovremeno otvorene 3 Chrome stranice svaka sa po petnaestak tabova, qubittorent i neki plejer i igrica leti. Gta V je za to ništa. Igrao sam i još ludje modovan Fallout New Vegas i sve je super radilo. Ali SSD za OS i puno RAMa

[ToniAdams]

ma i ja imam i5 od pre 2 god i dovoljno rama i ssd ali nemam grafiku na lapotu :(

neka beda od 2 giga.

[eumeswil]

1 hour ago, goofs said:

 

Na jednu takvu igru imas 60 drugih projekata koji nikada ne zazive niti donesu ikakvog novca.

 

Pa da. Samo kažem taj argument igra pravi pare -> do jaja je ima ozbiljne manjkavosti. Dizajn etos igara kao što su Fortnite, raznih FB i mobilnih igara je drastično različit od klasičnog modela igara za konzole, PC i arkade. Igra kao što bolja igra vs igra kao što bolja roba na tržištu od koje treba praviti ške. Na stranu što ja mislim da je e-sport kao koncept sam po sebi govno, ali to je sporedna stvar.

Edited May 23, 2021 by eumeswil

[Bujodrag]

instalirao sam sve lore frendly modove za Fallout Vegas koje sam mogao naći. Modovi su zauzimali barem 10 puta više mesta neho instalacija originalne igrice

[Bujodrag]

5 minutes ago, ToniAdams said:

ma i ja imam i5 od pre 2 god i dovoljno rama i ssd ali nemam grafiku na lapotu :(

neka beda od 2 giga.

e jbg. Ali opet ista priča, kupi grafičku sa mnogo rama.

 

Doduše, ja koristim standardni desktop komp ali komp je napolju u hodniku da mu ne čujem zujanje jer sam blesavi audiofil a monitor je na pokretnom stalku koji mogu da šetam po sobi

Edited May 23, 2021 by Bujodrag

[Bujodrag]

Odnosno, može li se na lapotu menjati grafička. Imam neki Asus transformer koji može da služi kao tablet kad mu skinem tastaturu. on verovatno ne bi mogao da pokrene ni GTA 3 ali je sasvim dovoljan da čitam i guglam dok čekam kod lekara.

[ToniAdams]

ma sve i da promenim imao bih problem sa hladjenjem. pre godinu ipo kupim gejmerski lapot, igrom slucaja mi ga ne dostave (nestao sa stanja) i u medjuvremenu izgugla da i pored svih hladnjaka cpu moze da premasi temp od sto celzijusa pa da preporucuju da se rasklopi i namaze nekom fensi pastom za ladjenje.

morace pasti nekakav desktop ipak.

[Filozof manijak]

[Miljenko]

Probah King of Seas. Fin naslov, na tragu Sid Meier´s Piratesa. Cartoonish likovi, pri cemu je akcenat na borbi brodovima, bez macevanja iz prvopomenutog naslova. Postoji osnovna misija, uz gomilu propratnih zadataka, na svakom ostrvu. Moze se biti i trgovac, mada to vec zahteva vise vremena. Iskustveni poeni se sticu i nalazenjem izgubljenog tovara na otvorenom moru, spasavanjem brodolomnika i tome slicno. Svaka obavljena aktivnost/misija, donosi odredjen broj exp. poena, koji omogucavaju povecanje nivoa broida u posedu. Tu je i razlicita municija, brojni dodaci za pojacanje efekta iste, odnosno za bolja jedra i trup, te specijalne posade. Na sve to treba dodati i skillove koje kapetan dobija.

Pri svakoj novoj igri se mapa generise iznova, te je novi pocetak bukvalno nov. Imamo 5 nivoa tezine, od cega su pocetniku na raspolaganju 3.

 

 

Edited May 26, 2021 by Miljenko

[Calavera]

13 sentinels: aegis rim je igra kakvu bih ja napravio da živim u japanu i imam dovoljno ukusa, talenta, pameti, sreće, talenta i znanja. razlog za to se može deducirati iz samog naslova, kao i činjenice da je igru radio 1 vanillaware. idemo, zna li neko? da, gospodin u ćošku je u pravu: ovo je igra s ni manje ni više nego TRINAEST igrivih protagonista čije su priče isprepletane u jednom velikom, centralnom narativu. vanillaware je, setimo se, ovo u nekom obliku ponudio publici s odinovom sferom, ali koliko god da sam se ja pohvalio odrazio™ o njoj onomad, 13 sentinela ovom konceptu pristupa s daleko više dubine. ne samo što glavni meni igre nudi detaljni tajmlajn svakog od trinaest glavnih likova, ne samo što svaka scena detaljno beleži ko se u njoj nalazi i kad se dešava, već i glavna priča ima sopstveni tajmlajn koji spaja sve scene iz tih trinaest iscepkanih narativa u 1 skladnu celinu. od starta igre, gde vam neće biti jasno šta se koji moj tu dešava, do postepenih trenutaka realizacije dokle zapravo cela ta zečja rupe dopire, praćenje cele priče tokom tridesetak sati trajanja igre je samo po sebi dovoljan razlog da 13 sentinela odigrate čim pre. radi se o storiji koja bi bila brutalno ambiciozna i da je ispričana bez tog skakutanja između 13 različitih likova, a s ovakvim narativnim sistemom je zaista treba odigrati da biste poverovali u nju.

 

šta kažete? o kakvim scenama ja to lupetam? prvo, nije lepo tako se obraćati ljudima, a drugo, dobro me podsetiste da ja još nisam spomenuo ni kom žanru igra pripada! pa, ima tu borbenih sekvenci koje najviše podsećaju na japansku ideju rtsa (o njima nešto docnije), no velika većina igre su upravo te scene u kojima vi idete okolo, pričate s ljudima i tako otkrivate priču. dakle, ovaj deo igre je u suštini vizuelna novela, s tim što imate izbor od trinaest likova koje možete da kontrolišete. ako vam ovo zvuči kao smor, vi prosto ne razumete do koje mere se tih trinaest tajmlajnova prepliću jedni s drugima i kako na sve to utiče putovanje kroz vreme  šta? nisam spomenuo da je ovo zapravo sajns fikšn? pa stvarno, gde mi je glava... znači, svi tajmlajnovi su okvirno smešteni u 1985. godinu jer će se tu uskoro odigrati poslednja bitka, ali apsolutno SVAKI član trinaestice redovno skače kroz vreme, što u kombinaciji s izdašnom količinom flešbekova celu stvar čini mnogo zajebanom za praćenje. 1985, 1945, 2025, 2065, 2105, čak i neki sumnjivi video zapisi iz daleke 2188, sve su to vremena od izuzetnog značaja za veliki mozaik koji igra majstorski gradi svakom novom scenom, zapletom i klifhengerom. mislim, možda se neki ljudi ne lože na ideju ogromne i zanimljive interaktivne misterije poput mene, no to je VAŠ problem.

 

kad smo kod loženja, vredi spomenuti da su 13 sentinela praktično ljubavno pismo gomili sf uradaka na koji su se kamitani i ekipi ložili kad su bili mladi. ima tu referenci na sve živo, od terminatora i groundhog daya do evangeliona i gomile matorih animea za koje ni ja nisam čuo. sam scenario igre niko neće pomešati s nekim od viđenijih uradaka koji su im poslužili kao inspiracija, ali svakako se radi o kompetentno odrađenom poslu. meni je uvek teško da ocenim ove japanske igre i koliko je tu do prevoda a koliko do originalnog teksta, no recimo da bi scenario zavredeo poređenje s (malo bolje prevedenom?) personom 5. ima rupa u priči, mada se to praktično podrazumeva s obzirom na tematiku igre, a i kraj je malo kilav, ali ovo svakako najpre treba igrati zbog narativne strukture pa svega ostalog.

 

tu je onda i borba koja je, kako rekosmo, po žanru najbliža rtsu. pred svaku misiju birate maksimalno šestoro od trinaest protagonista koji onda uskaču u sentinele i brane terminal u centru mape od neprijateljski nastrojenih kaiđua koji napadaju u talasima. sentineli su grubo podeljeni u četiri klase, pa tako imate one koji blistaju u bliskoj borbi, specijalce za dalekometnu paljbu koji ispaljuju lasere što putuju kroz celu mapu, letače za podršku i all-roundere koje sam ja koristio skoro isključivo za postavljanje prejakih tureta. svaki lik ima i svoje abilitije koje možete da apgrejdujete, specijalne napade i pasivne bonuse, a oni koji ne povedete u misiju će blejati u terminalu i pružati podršku. sve ovo na početku deluje dosta komplikovano, delom i zbog neintuitivnog interfejsa, ali sama borba je, bar na normal težini, prilično prosta i iznenađujuće lagana. neću ići toliko daleko da tvrdim i da je mnogo zabavna, ali može da posluži kao povremeni predah između narativnih deonica. iskreno, ta kombinacija rtsa i vizuelne novele je čudna od početka jer se radi o žanrovima koji imaju potpuno drugačiju publiku, pa stičem utisak da su autori namerno oborili težinu borbi da bi onima koji su tu zbog priče maksimalno olakšali put kroz istu.

 

drugih zamerki baš i nemam, igra me je skroz oduvala. mislim, nije ovo za svakoga, nekima će prosto biti previše anime, ali šta da im radim kad ne znaju da se zabavljaju  doduše, ima tu na početku malo krindža kad se ispostavi da su svi protagonisti tinejdžeri koji sentinelima iz nekog razloga upravljaju goli golcati, ali ništa se tu od konkretluka™ zapravo ne vidi, a VERUJTE da za taj nedostatak odeće ima MNOGO dobar razlog koji saznajete na samom kraju. vanredno sisatih žena (skroz odraslih, da ne bude zabune) takođe ima samo jedna (mada se, istina, pojavljuje u različitim odelima i kostimima), što je priličan napredak u odnosu na odinovu sferu i pogotovo dragon's crown. s druge strane, ima tu i nekih progresivnijih detalja, poput toga da se priča jednog člana trinaestorice dobrim delom vrti oko njegovog loženja na muškarca koji ga je onomad zaveo kao žena, pa sad ovaj ne zna šta da misli. nije to toliko iznenađenje s obzirom da japan solidno stoji po pitanju lbgt prava, no lepo je jednom videti biseksualnog lika koji ne zauzima standardnu comedy relief ulogu.

 

ukratko, 13 sentinela su spektakl, i preporučujem ih apsolutno i bez zatezanja. snimio sam 1 video da demonstriram kako se igra, radi se o odlomku iz života keitara miure (čije je ime, jakako, omaž velikom i skoro preminulom autoru berserka), momka koji se iz drugog svetskog rata obreo u čudnoj budućnosti. na početku i kraju malo šaram kroz menije da vidite kako izgledaju ti tajmlajnovi, a ostalo je gejmplej:

 

 

u pauzama između igranja 13 sentinela i NAROČITO novog isaaca koji mi evo već dva meseca brutalno satire svo slobodno vreme, stigao sam da overim i steamworld dig 2, deo sad već nadaleko poznatog i priznatog steamworld serijala. steamworld je čedo developera po imenu image & form, koje je najlakše opisati kao švedsku verziju klei entertainmenta. znači, ljudi su radili na pet igara, i skoro svaka pripada drugom žanru: steamworld tower defense, steamworld dig 1 i 2 su metroidvanie s obrtom, steamworld heist je nekakav mini-xcom, a steamworld quest je deckbuilder  kao što se da primetiti iz priloženog, sve igre su takođe smeštene u isti univerzum, neku vrstu steampunk vesterna u kojem su u glavnoj ulozi neki mali roboti što rade na paru. doduše, ako je suditi po digu 2, priča baš i nije glavni adut ovih naslova, pa ta veza između njih više služi kao neki bonus za fanove serijala.

 

ono što jeste dobar razlog za odigrati dig 2 je gejmplej, koji je prilično inovativan i nudi iskustvo koje nisam video nigde drugde, s izuzetkom, pretpostavljam, prvog steamworld diga. naime, svaka oblast u igri je zapravo 1 veliki komad zemlje koji vi prokopavate pijukom i tako se probijate do mesta na koje treba da stignete, koje je obično na samom dnu tog nazovi rudnika. dakle, radi se o igri u kojoj praktično oblikujete sopstvene nivoe, s tim što je nemoguće da negde zapnete jer od početka možete da se pentrate po zidovima i tako se vratite na mesto odakle ste krenuli. dok se vi probijate kroz rudnik, tu i tamo ćete naletati na zakopane dragulje i slične dragocenosti koje valja otkopati, pospremiti u torbicu i prodati po povratku na površinu. novcem dobijenim iz te avanture možete da kupujete novu opremu i oružje, koje onda možete i da apgrejdujete preko modova koji su uglavnom skriveni u pećinama unutar rudnika koje služe kao neki mini-čelendži. taj gejmplej lup konstantnog rudarenja i apgrejdovanja nije PREVIŠE zamaman, no igra dovoljno kratko traje (meni je trebalo oko desetak sati) da nikad zapravo ne preraste u dosadu.

 

igra nudi i nešto borbe u vidu sukoba s neprijateljski nastrojenim karakondžulama koji vas čekaju u dubinama rudnika. borba je prilično nezgrapna i uglavnom se svodi na mlataranje pijukom, mada kasnije dobijate i neku kuku koju možete da ispalite kao projektil i tako elegantno odjavite™ neke sitnije kripove. ne sviđa mi se što je igra previše lagana: ako ste dovoljno temeljni u rudarenju, brzo ćete se apgrejdovati toliko da vam neprijatelji neće biti nikakva pretnja pa će se "borba" svesti na skakanje na njih i kuckanje pijukom dok ne zaginu. u prvih par sati tu još i ima neke tenzije jer svetiljka koju nosite sa sobom tokom rudarenja brzo dogori pa ćete, ako ste pohlepni ko ja, često morate po mrklom mraku da se vraćate na površinu. no, brzo dobijate opciju teleportovanja direktno na početak kad god to želite i pod uslovom da u neposrednoj blizini nema neprijatelja, tako da i taj nagoveštaj neke težine nestaje. kao zamerku bih možda mogao navesti i to da dig 2, iako na prvi pogled deluje kao platformer, ne nudi to intrinzično zadovoljstvo skakutanja okolo kao drugi primerci žanra, cela igra se vrti oko tog koncepta rudarenja i vraćanja na površinu.

 

ukratko, steamworld dig 2 je simpatičan kvazi-platformer s kul centralnom idejom, no ipak mu fali ono nešto™ da pređe u polutešku kategoriju. svakako je preporučujem, a evo i trejlera za neodlučne:

 

 

[Chika Spale]

13 sentinels mi je vec jedno pola godine igra na vrhu backloga. Problem je sto PS4 u te pola godine nisam nijednom upalio 

Svakako ovaj review me raduje i dodatni je podstrek da pokrenem 

[omiljeni]

2 klinca iz Srbije i 1 iz Hrvatske osvojili jedan od najvećih Fortnite turnira za ovu godinu. nagrada je po 100.000$ za svakog.

18 i 19 godina. Ako se dobro sećam, jedan je iz Beograda, drugi iz Bele Crkve.