Igre

[renne]

cuphead je baš, baš tezak, na momente frustrira

[*edited by mod]

 
Sjajno, postoje znači i vikinški gusanos koji bi da podignu lestvice iza sebe [emoji3]  
 
Neviđeno mi je drago što sam povukao crtu kod asasina u antičkoj Grčkoj i rekao "zajebi ovo". 
 
Sad sam all-Sekiro full-time sufferer; From Software nije ni blizu tako cruel mistress kao Ubi kad su u pitanju narativni debilizmi i apsurdni bagovi. 
 
Ako ću već da patim, bolje da patim unutar same igre nego zbog eksternih/perifernih sranja. Samo da skupim još jedan prayer bead, i onda će Genichiro biti nalupan. (Lady Butterfly ne znam baš.)

Zaboravio sam šta sam tačno radio za Lady Butterfly. Mislim da sam išao na blokiranje pa kad ona završi svoj combo sa okretom noge imaš sasvim dovoljno vremena za onaj heavy overhead slash. Snap seeds sam sačuvao i mislim da sam se krio iza stubova kada je gađala. Istini za volju njoj sam se vratio dosta kasnije u igri pa je i to verovatno pomoglo.

Genichiro me je pak brutalno ponižavao dva dana. Sve dok nisam prihvatio da ću ipak morati da koristim lighting reversal koji sam do tada bukvalno celu igru ignorisao. Onda ta munja faza bude brža i lakša od human faze.

Sent from my GM1913 using Tapatalk

[napadaj]

1 hour ago, renne said:

cuphead je baš, baš tezak, na momente frustrira

 

Mene su ona žena sa slatkišima i zmaj urnisali, zbog njih sam deinstalirao prva dva puta.

[arheolog1981]

 
Mene su ona žena sa slatkišima i zmaj urnisali, zbog njih sam deinstalirao prva dva puta.

Nemam pojma, meni je u Cuphead najveći problem pravio onaj bos pčela, Honeybottoms valjda i Dr Kahl's Robot . Njih sam po 30-tak puta pokušavao. A i Cala Maria smara sa onim meduza napadom ali nije mi previše trebalo da je pobedim. Zmaj i žena sa slatkišima su mi baš legli, nisam se mučio mnogo Doduše nisam prešao skroz, ostali mi Devil i King Dice, 100 stvari počnem pa onda sve ostane nedovršeno.

Nekako se lakše uče Cuphead bosevi, nema mnogo iznenađenja kad skontaš faze, samo refleksi Al zato Sekiro, dok se ne uhodaš muke žive. Danima sam prelazio neke boseve, pa još svaki put treba doći do njega

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[Weenie Pooh]

6 hours ago, napadaj said:

Jesi li probao Cuphead? Pričao sam sa ljudima koji su igrali obe igre i kažu mi da je Cuphead teži. Ja Sekira ne mogu da igram, pošto igra ima neki problem sa DualShockom 4, a mrzi me da se ubijem od traženja šta je caka, a Cuphead sam prešao i to je baš pakao od igre, dvaput sam ga deinstalirao i tek iz trećeg puta prešao uz mnoooogo volje.

 

Nisam, čuo sam dobre stvari ali ta Parobrod Vili estetika me nešto ne privlači.

 

4 hours ago, *edited by mod said:

Zaboravio sam šta sam tačno radio za Lady Butterfly. Mislim da sam išao na blokiranje pa kad ona završi svoj combo sa okretom noge imaš sasvim dovoljno vremena za onaj heavy overhead slash. Snap seeds sam sačuvao i mislim da sam se krio iza stubova kada je gađala. Istini za volju njoj sam se vratio dosta kasnije u igri pa je i to verovatno pomoglo.

 

Ja kupio onaj kišobran od Jazavca, računam valjda će pomoći, ali nisam ga još isprobao sa njom. Ovako van boss fights jedino je koristan protiv onih artiljeraca, inače ne kapiram šta to blokira što mač ne može. (OK, kad mi padne posture u klinču verujem da je koristan, ali treba se u panici setiti i aktivirati ga).

 

Quote

Genichiro me je pak brutalno ponižavao dva dana. Sve dok nisam prihvatio da ću ipak morati da koristim lighting reversal koji sam do tada bukvalno celu igru ignorisao. Onda ta munja faza bude brža i lakša od human faze.

 

Mene svaki boss brutalno ponižava danima dok mu nekako ne uhvatim ritam  Trenutno onaj neki kopljanik što stoji na stepenicama iz tutorijala - iako mogu da mu se prikradem i skinem mu prvi dot, drugi nikako ne uspevam a stalno sam na ivici, bukvalno jedan deflect mi fali kad zaginem... i tako pet puta zaredom  

 

Nego kako to misliš da si lightning reversal ignorisao, ko to koristi lightning pre Genichira? Ja mislim da ni na koga nisam naišao.

Edited March 17, 2021 by Weenie Pooh

[*edited by mod]

Htedoh reći u borbi sam ga ignorisao, bukvalno zaboravio da postoji, onda par puta pokušao i batalio. Ali bez toga je dosta zajeban. Posle ima još par protivnika gde može da se primeni ali nije pod obavezno. To + side Step kada se baci na tebe su žestoka slabost za Genichira u svakoj borbi.

A na kog kopljanika misliš?

Sent from my GM1913 using Tapatalk

[arheolog1981]

Htedoh reći u borbi sam ga ignorisao, bukvalno zaboravio da postoji, onda par puta pokušao i batalio. Ali bez toga je dosta zajeban. Posle ima još par protivnika gde može da se primeni ali nije pod obavezno. To + side Step kada se baci na tebe su žestoka slabost za Genichira u svakoj borbi.

A na kog kopljanika misliš?

Sent from my GM1913 using Tapatalk

Seven Ashina Spears - Shikibu Toshikatsu Yamauchi

https://sekiroshadowsdietwice.wiki.fextralife.com/Seven+Ashina+Spears+-+Shikibu+Toshikatsu+Yamauchi

Samo mikiri counter za njega kao i za sve s kopljem

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[Weenie Pooh]

Eh, kad bi to moglo tako lako. Ima on par nezgodnih poteza, jedan je thrust (za koji mikiri radi posao), jedan je sweep (za koji mikiri ne radi posao), jedan je serija brzih napada (za koje je bar jedan deflect neophodan da bi se izdržali). Ja sam donekle uvežbao da ih čitam, iako imaju dosta sličnu inicijalnu animaciju. Problem mi je što posle prve greške moram da se povučem i zalečim, ali kad u trku izgubim lock, kamera mi zaokreće nazad ka protivniku agilno poput tankera  

 

Najbolje mi je išlo kad nisam ni pokušavao healing nego se kockao da ću sve uspeti da ispariram. Mislim, "najbolje"... nije da sa m uspeo, ali bio sam vrlo blizu sto puta. Ne znam da li bossovi menjaju ritam napada kad im posture priteraš skoro do kraja ili šta, ali uništava me psihički kad zaginem tu na ivici, snatching defeat from the jaws of victory.

[*edited by mod]

Da, da. Prvo stealth sa leđa pa posle mešavina Mikiri, oil & fire. Doduše njega sam malo i cheasovao, ako se namami do ispod stepenica u jednom trenutku krene da se vraća ka njima pa i okrene leđa za jedan ili dva udarca.

Sent from my GM1913 using Tapatalk

[Miljenko]

Svaka vam cast kako imate zivce za igre tog tipa. Meni je Dark Souls: Prepare To Die Edition bio prenaporan i na kraju ga nisam zavrsio (ja generalno imam taj problem sto instaliram gomilu stvari i retko sta predjem u cugu).

[arheolog1981]

Svaka vam cast kako imate zivce za igre tog tipa. Meni je Dark Souls: Prepare To Die Edition bio prenaporan i na kraju ga nisam zavrsio (ja generalno imam taj problem sto instaliram gomilu stvari i retko sta predjem u cugu).

I ja isto, stoji mi mesec i po Cyberpunk na 80% a o ostalom da ne pričam Pazi, ja sam sve Souls igre odigrao više puta. Sad igram Demons Souls Remake na PS5, na NG+1 sam... meni i dalje uz Bloodborne najboljja igra od From Software-a. Sve je to vežba i strpljenje. Čim krene tilt nema igranja. Zato i sve drugo što igram povećam težinu na maks ili blizu toga. Recimo Last of Us 2 standardno igram na Survivor ili Grounded, ispod i ne pomišljam.

Sent from my M2002J9G using Tapatalk

[renne]

Imam jedan plaćen key za Dirt Rally 2.0, ako nekome treba neka kaže

[Miljenko]

Procitah negde recenziju, te resih da probam Operencia: The Stolen Sun. Prva asocijacija je Wizardry serijal, odnosno dungeon crawling turn based naslovi. Naravno, sve to u sarenijoj modernoj varijanti. Cim sam u prologu zapazio da je Atilla jedan od uvodnih likova u igri, nije bilo sumnje odakle je studio koji je odradio naslov. Za sada lokalni folklor/mitologija deluje fino uklopljen.

[Chika Spale]

Playstation ponovo deli besplatne igre kao deo play at home inicijative:

https://www.playstation.com/en-us/play-at-home/

[Calavera]

gnosia se u medijima mahom opisuje kao singlplejer verzija among us, no činjenica da sam je ja s uživanjem prešao govori u prilog tome kako to ipak nije glavna atrakcija  nisam siguran ŠTA je tačno gnosia, možda bi je najlakše bilo opisati kao vizuelnu novelu s roguelike elementima gde among us gejmplej služi kao prevozno sredstvo za otključavanje misterije iza glavnog narativa. no, krenimo redom, pa ćemo valjda tokom pisanja ovog, javlja mi se, nadahnutog texta možda prozreti u tajne ovog nadasve intrigantnog naslova.

 

dakle, gnosia počinje tako što se budite na svemirskom brodu i odmah bivate uvučeni u džentlmensku partiju among us s ostatkom posade od kojih je najmanje jedan neprijateljski nastrojen ejlijen, tj. titularna gnosia. partije su podeljene po danima, a svaki dan se sastoji od pet rundi tokom kojih možete da optužujete sagovornike, izjavite im podršku ili se branite od njihovih napada. na kraju tih pet rundi sledi demokratsko glasanje nakon kojeg najsumnjiviji biva poslat u kriogenetičku komoru da tamo čeka smrt ili pobedu ljudi nad gnosiom, šta prvo dođe. ako se ispostavi da je gnosia preživela glasanje, na kraju dana će roknuti jednog člana posade na spavanju i igra se nastavlja sledećeg dana s novih pet rundi razgovora. partija se završava kad sve gnosie budu provaljene (pobeda ljudi) ili kad zauzmu 50% posade (pobeda gnosie). e, tu sad narativ ulazi u priču: cela stvar je zapravo dan mrmota, na kraju svake partije priča se premotava na sam početak, pre nego što je bilo ko izbačen. niko nema pojma da se priča ponavlja sem vas i još jedne devojke koja vam na startu igre daje neki sumnjivi predmet koji omogućava da zapamtite sve što se izdešavalo do tad.

 

u prvih nekoliko partija posada se sastoji od tek nekolicine ljudi pa ni razgovori nisu preterano zanimljivi, no igra brzo kreće da ubacuje nove likove, igračke i mehanike. konačan broj likova (pored, je li, vas) je četrnaest, svi su ludi ko struja (u jonasovom slučaju i bukvalno), a svako od njih ima svoju ličnu kartu u formi šest statistika (harizma, intuicija, logika, šarm, performans i stealth). tako je recimo moj brat sestra sestbrat raqio vanredno pronicljiv ali je takođe i klasičan vajldkard pa im niko ne veruje, dok je kukrushka užasno teška za izbaciti jer joj svi skaču u pomoć čim je neko SPOMENE u razgovoru. jaka statistika vam dozvoljava da naučite i razne abilitije, pa tako recimo svi likovi s visokim ocenama u intuiciji u jednom trenutku mogu da zatraže da svi prisutni izjave za zapisnik da su ljudi, a svaka izjava vam daje određenu šansu da uhvatite govornika u laži. svaki put kad neko potegne ovo bude par njih koji odbiju da se izjasne, što je sumnjivo, ali NE MORA automatski da znači da su oni gnosia. ima likova koji su prirodno stidljivi (remnane sine moj, GUKNI mestimično da znam da si živ), ima nekih koji prosto ne vole da glasaju, a ima i onih koji su prirodni lažovi pa ih svakako nećete skembati tako. čak i ako vam ova svedočenja ne otkriju lažova, iz dalje diskusije ćete često moći da provalite da je nešto sumnjivo, jer drugi intuitivni likovi odjednom pikiraju određenu osobu. zapravo, za svaku akciju u igri se iza kulisa bacaju kockice da se vidi hoće li izazvati određenu reakciju, i upravo je ta kompleksnost nevidljive matematike ono što igri daje neočekivanu riplejabilnost.

 

jasno, i vi možete da apgrejdujete šest gorepomenutih statistika (svaki dan koji preživite donosi exp) i učite nove abilitije, što dosta utiče na krivulju učenja u igri. na početku imate toliko loše statistike da vam maltene svaka rečenica koju izustite crta metu na čelu, dok posle stotinak partija suvereno komandujete diskusijom ne dajući drugima ni šansu da se predstave. ovo znači da u prvih desetak sati morate pažljivo da birate trenutak kad ćete izneti svoje mišljenje, mada recimo pružanje podrške nekome ima manji uticaj na diskusiju nego klasično optuživanje, pa je tim i bezbednije.

 

na kompleknost gejmpleja ogroman uticaj imaju i role koje vi i drugi likovi preuzimate u svakoj novoj partiji. sem običnih članova posade i gnosie tu su inženjer (može da skenira nekog pred spavanje i utvrdi jesu li gnosia), doktor (skenira one poslate u kriogenetičku komoru), anđeo čuvar (čuva nekog od ubojstva na spavanju), dva stražara (100% ljudi), ac follower (tehnički čovek, ali na strani gnosie) i bag (ako doživi kraj igre, to je automatski gejm over bez obzira jesu li pobedili ljudi ili gnosia). uz sve to, gnosie i ac followeri mogu lažno da se predstavljaju kao inženjeri i doktori. u punom sastavu (15 likova, 3 gnosie, sve role uključene), svaka partija nudi više nego dovoljno da u jednakoj meri zabavi i zaintrigira, a kako cela stvar traje maksimalno 15 minuta, sindrom "aj još jednu" je vrlo prisutan. posle nekog vremena dobijate priliku i da sami podešavate ove parametre i birate rolu za sledeću partiju, što takođe doprinosi riplejabilnosti.

 

kad vas ovaj deo igre neizbežno ipak smori, preostaje vam da se fokusirate na ono što je zapravo glavni cilj u igri: saznavanje svih detalja o vašim saputnicima. naime, svaki lik ima izvesnu količinu (između 5 i 8) tajni iz prošlosti koje otkrivate tako što u periodu između glasanja i odlaska na počinak na mapi broda birate eventove označene crvenim uzvičnikom. ovo je super stvar jer vam em daje još neki cilj pored pobede u standardnom among us gejmpleju em produbljava kako narativ tako i likove koji su na početku obične karikature. kraj igre dolazi kad saznate sve što se može saznati o svakome na brodu, a tu je i true ending za sladokusce. nažalost, neke eventove je teško otključati jer imaju vrlo specifične zahteve (taj i taj se prvog dana moraju prijaviti kao inženjeri i ostati živi do TREĆEG dana u PODNE, ma ajte molim vas ). ovo je zapravo i najveća mana igre (pored ponavljanja dijaloga tokom razgovora), pa vam preporučujem da uradite isto što i ja i počnete da gledate u vodič kad padnete na ispod 10 neotkrivenih tajni, inače ćete provesti gomilu vremena vrteći se u krug. istina, igra velikodušno nudi vrlo korisnu event search opciju koja vam omogućava da se fokusirate isključivo na eventove koji vam nedostaju, ali opet morate znati kako da ih aktivirate, tako da...

 

i šta smo na kraju rekli, kom žanru ovo pripada? iskreno, nemam pojma, no jasno je da se radi o jedinstvenom uratku koji iz sveg srca mogu preporučiti ljubiteljima originalnih igara. osnovna premisa zvuči blesavo, no radi se zapravo o pametno dizajniranom naslovu s nekoliko očitih mana koje su prirodna posledica isprobavanja nečega novog. gnosia je trenutno dostupna samo na switchu, no slutim da će uskoro biti portovana i na druge platforme. trejler:

 

 

 

pre nego što mi se switch pretvorio u monster hunter mašinu, stigao sam bio odigrati i captain toad: treasure tracker. sećate se, to je onaj spin-off 3d worlda koji sam spominjao u nekom od prethodnih obraćanja. ako niste upoznati s captain toad gejmplejom, radi se o kolekciji nivoa od kojih je svaki neka vrsta 3d diorame u obliku kocke gde je glavni cilj da s vernim vam kapetanom stignete do zvezdice koja je skrivena negde na nivou. fora je u tome što je toad vertikalno osujećen (nume da skače), tako da je ovo pre puzzle igra nego standardan platformer. druga fora je što ne rotirate kameru oko toada nego oko kompletnog nivoa, što vam omogućava da brzo locirate bitne elemente i isplanirate putanju do njih. sami nivoi su umešno dizajnirani i ima ih dosta, ali nekako se ne razlikuju dovoljno jedni od drugih, nema onog utiska iz 3d worlda da je svaki nivo priča za sebe. pored toga, jedine varijacije na standarnu temu su nivoi iz prvog lica u kojima se vozite na šinama i bacate repe na nedužne prolaznike mrske neprijatelje. nije taj nedostatak raznovrsnosti neki greh, ali jasno je da se radi o igri koju treba igrati kad imate dvadesetak minuta slobodno umesto da uz nju u komadu provedete sat ili više.

 

dobro, sad kad smo već krenuli da nabrajamo stvari koje mi se baš i ne dopadaju, valja spomenuti i skrivene opcionalne objektive. naime, pored gorepomenute zvezdice, svaki nivo krije i tri dijamanta koje možete pokupiti usput, ali i tajni objektiv za koji nećete znati šta je dok ne pređete taj nivo. nekad ćete slučajno ispuniti i taj objektiv iz prvog puta, ali u većini slučajeva ćete morati da ponavljate nivo zbog njih, što je jasan indikator veštačkog produžavanja igre koja bi bez toga zaista bila prilično kratka. ovo je slična zamerka koju sam onomad imao i na desperadose 3, ne vidim razlog da ti opcionalni objektivi ne budu vidljivi pre nego što startujete nivo. dobro, NE MORATE vi ispunjavati te objektive ako nećete, nema ugovora koji vas na to obavezuje, ali igra očigledno skreće pažnju na njih i nagoveštava da je to bitan deo izazova. od subjektivnijih primedbi ističem i činjenicu da otprilike trećina nivoa ima neku touchscreen komponentu, što nije baš razlog za veselje s obzirom da je ekran na switchu prilično kilav, a skrin protektor još nisam pazario 

 

enivej, meni se captain toad svideo nešto manje nego što sam se nadao, ali to je zaista samo malo, takoreći malecno razočaranje u odnosu na neka druga gejming iskustva u zadnje vreme. recimo da se radi o vrlo solidnoj sedmici i finim primerom nintendove originalnosti koja tako ponekad zna da zablista kad je ne očekujete. evo četiri bonus nivoa iz odiseje, da vidite kako sve to izgleda: