Igre

[Skyhighatrist]

56 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

znači real peglanje, vanzemaljci, zombi, mađioničari stop

Real peglanje

[kud u maglu Simoviću]

ne radi link

 

[Skyhighatrist]

[Ayatollah]

Ja sam se primakao kraju glavne priče Witchera, ali sam odmah nakon borbi u Kaer Morhenu i na Bald Mountain otišao da radim Hearts of Stone ekspanziju, a glavnoj priči ću se vratiti kasnije. Nekako mi je potpuno story-wise da prvo počistim tu Velen/Novigrad/Redania mapu pre nego što se finalno pokoljem sa Wild Huntom. Sa druge strane, odlazak u Touissant u predvečerje epskog sukoba dok te svi čekaju u Novigradu mi nije logično, pa ću to da sačuvam za posle, kad se svi raspuste. Cenim da ću biti OP za glavni kvest kada završim HoS, pa ću verovatno da podignem težinu skroz do kraja - i sada mi je skroz glupo da su otpadnici Flaming Rose-a deset puta tvrđi protivnici od Wild Hunta, a tek će biti glupo kada za dva-tri nivoa, kada budu padali od jednog udarca.

 

Btw, reći ću nešto što je pomalo disonatno, ali meni glavna priča W3 nije Bog zna šta, barem zaključno sa Bald Mountain. Pomalo je šablonska, predvidiva i relativno kratka sa ponekim nelogičnostima, i da nema poznatih protagonista bila bi srednja žalost (premda se i ovde mogu uputiti zamerke, poput toga da recimo nekih bitnih likova iz prethodnih delova nema uopšte ili su skroz na margini, poput Iorvetha ili Roche-a). Jeste relativno zanimljiva, posebno ako su ti protagnosti od ranije poznati, ali slične priče sam prošao već desetine puta u cRpg-u. Sad, priče u fantastici u barem 90% slučajeva nemaju neku strahovitu dubinu (i inače mislim da su priče u cRPG-u počele previše da pate od sindroma spasioca, u svakoj drugoj si počeo da spasavaš ni manje ni više nego ceo svet, pa čak i kosmos, ali o tome u nekom drugom postu), ali po meni ova ne dobacuje ni do nekih boljih predstavnika žanra, poput BG2, KOTOR-a ili prvog dela Mass Effecta, da ne govorim o npr. Planescape:Torment-u.  Sa druge strane, tehnička realizacija te priče je za anale, kao i sama igra uostalom, o tome nema mnogo priče.

[Calavera]

kingdom come: deliverance je 1 od onih ultra-ambicioznih igara koji se pojavljuju svakih sedam godina na pun mesec i pokušavaju igraču da prenesu doživljaj realnog sveta. glavna stvar koja razdvaja kingdom come od nekih prethodnih pokušaja na ovu temu je što je ta imerzija dodatno pojačana smeštanjem igre u partikularni™ vremenski period, tj. bohemiju iz ranog 15. veka. meni laiku je teško proceniti koliko je sve to precizno preslikano, ali obiman lore katalog nagoveštava da se vodilo računa o detaljima. pored egzotičnog settinga koji konsekventno utiče na sve pojedinosti u igri poput likova, odeće i oružja, realizmu doprinose i potreba za utoljavanjem™ gladi i popravljanjem opreme, npcjevi koji imaju svoje dnevne rutine, itd. avaj, kingdom come je takođe i 1) open-world naslov 2) izbačen na tržište 2018. godine, tako da se, uprkos svoj toj ambiciji koju igra ispoljava, ipak ne treba nadati nekoj preteranoj imerziji. ja sam ovo igrao nakon što je dve godine patcheva otklonilo neke očiglednije probleme, ali i dalje je uspeh vezati pet minuta bez neke gluposti koje kvari doživljaj. nije bethesda-nivo džanka (jer šta jeste ), ali primećuje se.

 

no, ko što rekoh, ja ovo igri ne bih mnogo uzimao za zlo jer se tu prosto radi o realnom stanju stvari, mi igre koji su u stanju da simuliraju realan život verovatno nećemo videti još decenijama. dakle, umesto da se zadržavamo na činjenici kako je ceo koncept igre u suštini šupalj, pogledajmo radije šta je igra uspela da sagradi oko toga. za početak, tu je koncept razvijanja glavnog lika, koji od nesposobnog kovačevog sina kojem keva krpi odeću postepeno postaje mladac vredan respekta. henry na početku igre ne zna da čita, pada u nesvest od kapljice alkohola, treba mu deset sekundi da pretrči deset metara, ne zna ništa o lovu, džeparenju, šunjaju, obijanju i zapravo bilo čemu drugom. jedini način da se poboljšate u svakoj od tih veština je praktikovanje istih (dobro, i čitanje relevantnih knjiga), što je osnova prilično inovativnog apgrejd sistema koji igra nudi. iako je tehnički rpg naslov, kingdom come zapravo daje jako malo mogućnosti da oblikujete glavnog lika, do te mere da možete samo da birate između različitih perkova na svaka 3-4 nivoa u određenoj veštini. ovo neće svakome leći, ali meni se jako svidela činjenica da je jedini način da budete bolji u npr. alhemiji taj da uložite potrebno vreme i spravljate što više napitaka. uzgred, alhemija je spektakl, treba vam pet minuta fizičkog rada da napravite mešavinu za lečenje mamurluka, a kamoli nešto ozbiljnije. čuo sam da od desetog nivoa to ide automatski, ali ne bih znao da potvrdim jer sam od tog dela igre bežao ko đavo od krsta.

 

borba čini veliki deo igre, ali verovatno ne na onaj način na koji mislite. ako gledamo samo glavne questove, kingdom come nudi svega par prilika da iskažete umeće u klasičnim 1v1 duelima, dok su svi veći sukobi u suštini masovke od po stotinak ljudi u kojima je vaša uloga da stojite sa strane i bockate neprijatelje koji se već biju s nekim drugim. čak i u side questovima postoji jako malo situacija gde će se od vas tražiti da sami očistite protivnički kamp, a i tad se uglavnom borite protiv 4-5 nesretnika s nekim bednim kožnim prslucima koji ginu od dva pravilno odmerena udarca mačem. jedini trenuci u kojima znate da ste najebali je ako sami naletite na više neprijatelja oklopljenih od glave do pete, mada sam prilično siguran da bi veštiji igrači od mene i tu izašli kao pobednici. jasno, sve to važi za kasniji deo igre, jer kao što smo već konstatovali, henry na početku ne zna ni kog dela mača treba da se prihvati. vredi primetiti da je kingdom come ovde vrlo plemenit učitelj, jer skoro odmah nakon prologa možete po celi dan da trenirate s gradskim kapetanom straže i tako stičete preko potrebne nivoe u odabranoj disciplini (kratki mač, klejmor, sekira, buzdovan, itd.) sama borba inače dosta zavisi od toga s koje strane napadate, borbeni perkovi vam daju da birate između različitih komboa (tipa ubod-zamah odozgo-zamah sleva), a tu su i finte, pariranje, štitovi, itd. sve u svemu, radi se o 1 inovativnom i nadasve dobro ukomponovanom sistemu.

 

način sejvovanja pozicije je još 1 poen u korist realizma, jer quick save opcija ne postoji. van krčmi i ostalih bezbednih mesta, jedini način da sejvujete igru je da ispijete izvesni napitak koji možete da kupite na izvesnim mestima za nekih 100 groša, što je u ranoj fazi igre čitavo bogatstvo. dobro, napitak se da spraviti i kroz alhemiju, ali trebaju vam određeni sastojci, a i već smo spominjali kako je sama alhemija prilično naporan proces. uglavnom, poenta je da su ti napici ograničen resurs, te sam ja često morao da rizikujem put u nepoznato umesto da smarački sejvujem nakon svake borbe kao u većini drugih rpgova. videli smo već u soulsborne igrama koliko ta pretnja gubljenja progresa doprinosi kvalitetu doživljaja koje te igre pružaju, a kingdom come ovde nudi svoju, nešto predusretljiviju verziju. avaj, kasniji patchevi su dodali i save and exit opciju koja vam daje da napravite privremeni sejv svaki put kad izađete iz igre, što ipak otvara dosta prostora za manipulaciju sistema.

 

o nedostacima smo već nešto prozborili gore, glavna stvar je da igra prosto ne uspeva da prenese taj realan doživljaj koji pokušava da ponudi. na nešto od toga se nije moglo previše uticati jer ovo ipak nije punokrvna aaa igra, ali ima tu i dosta stvari koje su se mogle poboljšati jačom kontrolom kvaliteta, poput robotskih animacija. mislim, žao mi je, ali ako se svi likovi u igri služe identičnim fondom animacija koji broji maksimalno 30-40 različitih pokreta, teško je uživeti se u ono što pričaju. nedostatak jače produkcije je vidljiv i u kvalitetu scenarija i voice actinga, koji su pristojni, ali opet nisu nešto što će vas previše uvući u taj svet. no, najveća zamerka ide na lockpicking, koji je na kontroleru skandalozno loš, čak i nakon što su patchevi dodali uprošćenu verziju istog. ja sam 99% igre bez ikakvih problema prešao na kontroleru, ali nemam pojma kako bih se snašao s lockpickingom da se nisam hvatao za miša i tastaturu  kapiram da lockpicking, kao i sve drugo u igri, postaje lakši kad nabacite par nivoa, ali tokom tih prvih 5-10 sati vam se verovatno više isplati da ignorišete taj deo igre.

 

inače, već sam pominjao da sam ja ovo igrao na geforce now servisu, te ovim putem potvrđujem da je ukupan utisak vrlo dobar. da nije bilo promenljivog kvaliteta slike koji valjda zavisi od opterećenosti mog neta i kvaliteta grafičke koje mi sistem dodeli (ima ih tri, ja sam u 90% sesija dobijao rtx 2060c), ne biste mogli reći da sam ja ovo strimovao. input latency je neprimetan, sve je radilo glatko na 30-60 fpsa, a prekida slike i sličnih problema karakterističnih za strimovanje nije bilo uopšte. s obzirom da sam ja ovo igrao na ultra high podešavanjima koje ova moja krntija ni u ludilu ne može da potera, pošteno je reći da sam impresioniran. da ovi nesretni publisheri nisu počeli masovno da sklanjaju svoje igre sa servisa, geforce now bih mirne duše preporučio svakome, a ovako je ipak solidan rizik da će vam maknuti to što igrate bez ikakvog upozorenja. u svakom slučaju imate taj džabe free trial period od tri meseca, pa možete i sami baciti pogled na servis bez da išta plaćate.

 

što se samog kingdom come tiče, tu je sve jasno: krajnje ambiciozan i nesavršen naslov koji će se jako svideti ljubiteljima kvaliteta koji su u stanju da ignorišu džank i imaju 40-70 sati slobodnog vremena. kao i disco elysium nakon njega, kingdom come se iz petnih žila upinje da igraču pruži pravo roleplaying iskustvo, i mada to čini na skroz drugačiji način, u tome je tek nešto manje uspešan. meni je sjajno legao u ovom teškom karantinskom vremenu, tako da ga iskreno preporučujem svima. evo malo borenja, mada nije moj video:

 

 

[goofs]

Ja zavrsio "Hearst of Stone" ekspanziju, ok je bila, gotivna je prica, ali mi je bilo malo predugacko, imam utisak da kampanja traje 10 sati, a da zapravo igras samo 6, previse medjuscena. Negativac je dobar, ali zadnji kvest mi se nije preterano dojmio, previse lutanja i trazenja i tumaranja (to je ono sto generalno ne volim u igrama) a nema fajta. Ali recimo kvest sa duhom je jedan od najboljih u celoj igri, ukljucujuci i WildHunt.

 

Sad sam krenuo sa Toussaintom, sve je tako lepo i sareno!

 

 

[Calavera]

dying light je igra koja mi nije bila u planu do pre vrlo nedavno, jer kombinacija open world dizajna i zombija ipak nije nešto što me previše privlači. no, onda sam video da tu ima i nešto parkura, i dovraga, to je bilo dovoljno da me namame, pogotovo jer nisam igrao nijedan dead rising pre toga. dobro, dosta je uticalo i to što mi je zaliha backlog naslova koje se mogu igrati na 5.05 firmveru spala na dva slova (gravity rush 2 i dark souls 3)  uglavnom, dobra je ovo zabava, bar dok ne počne da vas hvata osećaj već viđenog. sviđa mi se što je na početku skoro nemoguće stići do vatrenog oružja ako ne znate gde da tražite, pa tako i najobičniji revolver deluje ko mašina za ubijanje kad ga se konačno dokopate. nakon određenog vremena puške i pištolji već postaju redovna pojava, no fino je što igra i pored toga ne obesmišljava motke i slične alatke za bliski susret s obzirom da je municiju teže naći nego samo oružje. parkur je pristojan jednom kad se naviknete da se skače na r1, mada su vam za pravo uživanje potrebni abilitiji za preskakanje zombija i uvaljivanje lakta u trku.

 

priča i likovi su ozbiljan treš, što je šteta jer im igra posvećuje solidnu količinu pažnje. meni je tu sve bilo jasno još u prvoj pravoj misiji, kad protagonista crane (inače ubačeni agent) od šefova dobija naređenje da uništi sve zalihe spasonosnog leka da bi isforsirao razgovor sa suparničkom ekipom. ja se ne sećam da sam u igrama skoro video neki sinematik u kojem lik kojim upravljam radi nešto s čim se TOLIKO ne slažem, ali brat crane to šerifski odrađuje uz minimum prigovora. najveći deo užitka u priči sam pronašao u činjenici da se razgovori na radiju odvijaju preko zvučnika u kontroleru. tih razgovora ima na svakom koraku, a i ja sam u drugim igrama već saznao za ovu funkciju, ali džabe, svaki put sam prinosio kontroler ušima s "kako ovo majku mu" ekspresijom. ima tu još par detalja koji koriste taj neki potencijal ps4 kontrolera, od donekle standardnog osvetljavanja light bara svaki put kad upalite svetiljku u igri do raznih zvučnih efekata koji dopiru iz kontrolera. vidi se da je ova igra izašla u ranoj fazi života ps4, developeri kao da su vremenom po pravilu odustajali od korišćenja ovih featuresa, što je skroz bezveze.

 

o drugim zamerkama nećemo previše, uglavnom je sve povezano sa zamorom materijala koji kod mene neizostavno nastupa u skoro svakoj open world igri. mislim, sve sam ja ovo već video, i ikonice na mapi i parkur i crafting i lockpicking i ove zombije i ovu reku, nema tu ništa suštinski novo, a svega ima previše za moj ukus. sem toga bih se požalio na kvalitet sporednih questova, gomila ih se svodi na odlazak na određeno mesto i traženje nekog predmeta veličine prosečne čokoladice u prostoru od 100 kvadratnih metara. jasno, pri tome uglavnom morate nekako skrenuti pažnju armiji zombija koja kampuje u blizini i očito ima neki radar za vas jer kreću da vas jure ako zgazite komadić papira. ima tu i nekih kvalitetnih questova poput spasavanja kamere iz gepeka automobila koji se klati na ivici mosta prepunog zombija, ali takvi su u žestokoj manjini. sistem dana i noći je zanimljivo osmišljen, ali u praksi nema previše smisla blejati napolju po mraku jer ćete samo bezveze trošiti resurse na nepotrebne sukobe. volatilci su jednostavno previše naporan protivnik, ja tokom mog prelaska nisam otkrio razlog da ih prosto ne ignorišem sem farmovanja expa, a to u ovoj igri uopšte nije potrebno.

 

iako mi nije baš držao pažnju do samog kraja, cenim da je dying light solidan uradak vredan pažnje ako ste ga onomad propustili, pogotovo ako ste fanovi zombija. ako ništa, ubedili su me da overim nastavak kad izađe, bar da vidim kako će avellone pristupiti građenju narativa. zaboravio sam da sačuvam neki snimak iz svog prelaska, pa evo malo random gejmpleja ako niste videli kako se ovo igra:

 

 

u poslednje vreme sam takođe dosta igrao sagradu, najnoviju direwolfovu adaptaciju popularne istoimene društvene igre. namenjena je za 1-4 igrača, a cilj vam je da popunite svoju tablu (tj. vitraž) kockicama koje ste prethodno skautirali i mudro smeštali na strateški pogodna mesta. igra traje deset poteza, a igrači u svakom potezu bacaju određen broj kockica i onda ih smeštaju u vitraž po snake draft redosledu. poeni se dobijaju ispunjavanjem tajnih ciljeva (zbir vrednosti kockica u određenoj boji) i javnih ciljeva (npr. različite boje u svakom redu ili što više 1-2 parova), a tu su i tri alatke ograničene upotrebe za manipulaciju kockicama. drago mi je da izjavim da, za igru koja se vrti oko bacanja kockica, sagrada ima gomilu načina da izbegne preteranu zavisnost od rng-a i ponudi zanimljivo i kompleksno iskustvo. jedina zamerka koju imam na samu igru je da mi se čini da su tajni ciljevi bitniji od javnih, te u gomili situacija ima više smisla da stavite npr. šesticu u vašoj boji na mesto gde blokira neki od javnih ciljeva, jer oni svakako donose max. šest poena. mislim da bi se to dalo kompenzovati jačim™ bodovanjem javnih ciljeva, no ja svakako nisam game designer, pa je moguće da ovo već radi kako je zamišljeno.

 

što se adaptacije tiče, tu su mi mišljenja nešto podeljenija. sama igra je vizuelno vrlo prijemčiva, sa sve šarenim kockicama, ugodnim interfejsom i simpatičnim vitražima, a svi najbitniji featuresi (tipa kampanja i onlajn multiplejer) su već prisutni. lepo je što su podržana dva onlajn moda, za igru uživo i partije koje igrate potez po potez, pa svaki put kad upalite igru dobijete obaveštenje kako je opet vaš red i bude vam nekako toplo oko srca što vas cenjeni suparnik nije napustio  s druge strane, ima tu solidan broj qol detalja koji bi dodatno poboljšali iskustvo, tipa podrška za kontroler, normalan kursor, mogućnost da koristite strelice za razgledanje konkurentnih vitraža, itd. od online statistika postoji samo leaderboard (nema čak ni istorije odigranih partija), a ni tu nije baš jasno kako se dobijaju poeni. malo je bezveze i što je sagrada prošla prilično nezapaženo u javnosti tako da i nema previše igrača na serverima, no to ipak nije krivica same igre.

 

uglavnom, ovde imamo 1 kvalitetno dizajniranu i pristojno adaptiranu igru s iznenađujuće dugačkom kampanjom i finom vizuelnom estetikom. imate je na steamu i mobilnim uređajima po razumnoj ceni, a ako se odlučite za ovo prvo, javite se da bacimo koju partiju  evo kako sve to izgleda:

 

 

[James Marshall]

Je li probao ko The Long Dark, pojavio mi se na Xbox game pass? 

[teacher]

@Calavera Disco Elysium me sarani. ne spavam ne jedem, kakva igra sunce ti jebem.

[Azdaja]

Odlična! I ja počeo, malo mešam nju I Personu, bukvalno ne znam gde bih pre. Nisam verovao da je tako dobra kad ono... 

[Calavera]

sama činjenica da vam je trebalo toliko dugo da počnete s discom je dokaz da se moje mišljenje ovde ne uzima za zakon ko što valja i trebuje  da ne pričam što se u međuvremenu čak 1 vini pozitivno izjasnio o igri, tako da se u najmanjem slučaju radi o najboljoj stvari na svetu.

Edited May 9, 2020 by Calavera

[teacher]

2 hours ago, Calavera said:

sama činjenica da vam je trebalo toliko dugo da počnete s discom je dokaz da se moje mišljenje ovde ne uzima za zakon ko što valja i trebuje  da ne pričam što se u međuvremenu čak 1 vini pozitivno izjasnio o igri, tako da se u najmanjem slučaju radi o najboljoj stvari na svetu.

video bih tebe da igraš igrice sa čoporom đece koje treba naraniti

[Weenie Pooh]

2 hours ago, Calavera said:

da ne pričam što se u međuvremenu čak 1 vini pozitivno izjasnio o igri, tako da se u najmanjem slučaju radi o najboljoj stvari na svetu

 

+1

 

Još je nisam završio  Nema se vremena ni za šta...

[Calavera]

kraj je najbolji deo! to jest, izvesna konverzacija pred kraj, znao bi da si odigro 

[teacher]

meni je do jaja što je scenario™ igre zasnovan na pesmama british sea power