Privatni vs. državni fakulteti

[Prospero]

kačio sam tekst pre neki dan o spornoj ustavnosti odluke o "solidarnom porezu". 

 

naravno da se uvek može reći "plata vam je manja jer nema novca", i smanjiti platu de iure a ne ovim politikantskim trikovima smanjivati budžetski rashod.

 

jedna od stavki u tekstu je da će zbog ovoga "solidarnog poreza" valjda nastupiti pomama za privatnim fakultetima i odlaskom u inostranstvo. pa neće, ovo prvo neće nikako, naročito ne kod mlađih profesora/istraživača kojima je obrni-okreni bolje kod države nego na privatnom uni-ju. da ne pominjem to da oni koji se ne bave IT-om, ekonomijom, medijima i par drugih oblasti i nemaju mogućnost da pređu kod privatnika. odliv u inostranstvo ima neku svoju uhodanu dinamiku i razilka u plati (72k umesto 75k) nije dealbreaker u tom slučaju, pošto ni jedna ni druga nisu primamljive u odnosu na neku ozbiljniju šansu na zapadu.

 

 

 

btw, o stručnom doprinosu ne bih otvarao polemiku jer sa ovom temom nema puno veze, niti tekst otvara tu vrstu pitanja.

 

btw2, o tome kako ne treba rešavati jedan problem (preveliki rashodi, čije plate ciljati zbog toga) dok se ne reši neki drugi (kakvi su čiji naučni rezultati), tj, kako je postojanje jednog razlog da ne pričamo o drugom - pa, bolje da ne idemo tom stranputicom.

[Dagmar]

Pa jasno je da ti ljudi nece ici na privatne unije i na zapad zbog ovog smanjenja, pre svega jer za 99% ljudi tu nema ne dobre nego ni lose niti bilo kakve prilike za zaposlenje. Ja se samo osvrcem na najveci uzrok ovolikog budzetskog deficita, a to je gomila nestrucnih ljudi koji svojim dejstvom unistavaju svaki sistem u koji su se uvalili, bila to nauka ili nesto drugo. Pricati o nekoj generalnoj solidarnosti u okviru takve grupe, srpska naucna zajednica npr, meni zvuci vrlo neadekvatno.

 

Sad, ako samo hoces da kazes da manje plate znace i manje budzetske rashode, i to je tacno, tu nema prigovora.

[Prospero]

"solidarni porez" uopšte ne cilja posebno nauku i medicinu već ceo javni sektor. profesorka fpn-a je izvolela zauzeti vrlo partikularnu poziciju o tom porezu, iz samo njoj znanih razloga, u stilu "imam svoj mali svet i oko njega kineski zid".

 

inače, da, kakvo-takvo tržište postoji i u nauci samo je slabo segmentirano i velika većina je na već najboljim mogućim pozicijama (državni univerziteti i instituti), tako da i sa te tačke gledišta kuknjava izgleda deplasirano. 

[Turnbull]

Kakva kretenka. Jebo ih solidarni porez. Ovamo kuka na neliberlalizam, a ne može da podnese realno gledano, vrlo zanemariljivo smanjenje plate (tj, onima kojima nije zanemarljivo, i plata je vrlo neznemarljiva pa bi mogli malo to put things in perspective).

 

Kakvo neverovatno izmotavanje i čepaćenje.

Edited February 14, 2014 by Syme

[расејан]

 

s jedne strane ktritikuje "ultraneoliberalističku" politiku vlasti a sa druge kritikuje "populističko udvaranje najsiromašnijim slojevima".

dobrodošla u krizu, akademska zajednico, pokaži malo pameti, dostojanstva i solidarnosti.

Уместо "удварање" требало је "замазивање очију" па би противречност нестала.

 

И академска заједница то све јамачно зна, и ради оно што сваки нормалан Србин ради откад постоји као народ: кука и богоради. Јер неће ваљати ако ћутке пређу преко овог, јер би то дало зелено светло за јачи рез следећи пут.

[Dr Arslanagić]

 

Тешка потрага за поништеним дипломама ДИФ-а

Студентима који су се запослили или наставили школовање није у интересу да се јаве, а документација је непотпуна

 

После налаза просветне инспекције још је неизвесно каква ће бити судбина 580 људи који су дипломирали као виши тренери на некадашњем ДИФ-у. Факултет спорта и физичког васпитања, као ни Ректорат Универзитета у Београду још нису добили решење просветне инспекције којим је наложено да индекси буду оглашени неважећим у року од 30 дана, а да се уместо диплома, некадашњим дипломцима издају – уверења.

Највећи проблем биће пронаћи свих 580 студената који су дипломирали, јер је архива у хаосу, а документација није комплетна. Сигурно је да се нико од њих неће сам огласити у јавност, јер ће тако да ризикује посао, каријеру…

Подсећања ради, од 2001. до 2005. године на ДИФ-у је уписано више од 2.000 људи на студије за стицање звања вишег тренера. Многи су се после дипломирања запослили као да имају шести степен стручне спреме, а неки од њих су на основу ове дипломе наставили и завршили студије на другим приватним и државним факултетима, магистрирали, докторирали.

Професор који је открио проблем са дипломама добио је статус узбуњивача Агенције за борбу против корупције, а убрзо после тога му није продужен уговор о раду, што декан објашњава чињеницом да професор није добио потребну већину гласова колега у наставно-научном већу.

После гужве у јавности, министар је поништио ту одлуку ННВ, просветна инспекција је обишла факултет и сачинила извештај на више од 11 страна. У њему се наводи да се Кадровски центар Факултета спорта и физичког васпитања није налазио у мрежи виших школа Републике Србије. Сви студенти који су уписани од 2001. до 2005. године, добили су индексе, што нису смели, а утврђено је и да недостаје комплетна документација за период 1997–2000. година.

– Када сам постављен за директора центра, наследио сам и стару архиву са око 2.000 досијеа и утврдио да физички недостаје око 20 одсто досијеа. Књига дипломских радова је у хаотичном стању, код неких студената нема оцена, код других се не зна када је брањен дипломски, нема имена чланова комисије или недостају њихови потписи. За неке није било ни доказа о уплати школарине иако су студенти тврдили да су платили. Има ту посла и за привредни криминал – тврди професор др Бранко Гардашевић.

Он каже да неће ваљати ако студенти крену да туже факултет, јер ће банкротирати и да га боли душа због свега, јер овде није у питању ДИФ, озбиљна кућа у којој је радио 30 година, већ неколико појединаца. Зато ће, каже, инсистирати да они одговарају именом и презименом.

– То су бројне људске судбине чији је посао сада доведен у питање и њих треба заштити, а ја нисам сигуран који је то државни орган који треба да прогласи да су њихове дипломе важеће. Комисија за акредитацију се тек упознаје са случајем, просвета чека новог министра – каже овај професор.

По његовом мишљењу, ни Сенат Универзитета у Београду није права адреса, како читамо у налазу просветне инспекције, јер су многи завршили факултете који нису у саставу овог универзитета.

– До данас у Ректорат није стигао никакав допис Министарства просвете, тако да не могу да вам кажем како би Сенат могао да се изјасни поводом овог случаја. Оно што је извесно јесте да Сенат нема никаквих овлашћења када су у питању дипломе које је издавао факултет. На тим дипломама, а неке сам и лично видео, није било потписа ректора нити је писало Универзитет у Београду – објашњава за наш лист професор др Миодраг Поповић, проректор УБ.

На наш коментар да је инспекција наложила да Сенат УБ у року од осам дана треба да утврди валидност уписа кандидата са Кадровског центра на друге (акредитоване) студијске програме, професор Поповић каже да је то онда друга ситуација, али да у том случају мора прво да се утврди да ли је и колико било кандидата који су уписивали друге факултете. У сваком случају, рок од осам дана је по његовим речима немогуће испунити због празника и уобичајене процедуре, а седница Сената ће бити највероватније средином маја.

 ------------------------------------------------------------------------------

Декан: Нисмо добили налаз просветне инспекције

Питали смо и руководство Факултета спорта и физичког васпитања шта ће да раде после овог налаза инспекције и да ли постоји списак студената које ће потом да позивају или…

– На то питање и поред најбоље воље не могу да вам одговорим, јер још нисмо добили никакав извештај просветне инспекције. Баш смо данас са огорчењем коментарисали у колективу да је занимљиво како већ други пут наш факултет кључне информације сазнаје из медија – рекао је за „Политику” декан професор др Владимир Копривица.

Једна од могућности јесте и да се потражи инспекција које је била између 2001. и 2004. године на факултету и по речима некадашњег декана, како преноси актуелни декан, није нашла ништа спорно.

– Многи подаци којима се барата у медијима нису тачни, неки бројеви су надувани, зна се тачно колика је била школарина и сигурно је да нема ни говора о томе како смо приходовали милион и по евра. Жао ми је што се само пише о сензационалистичким стварима, а ми радимо читав низ лепих, ево сада баш крећем на Косово, дали смо овој држави силне шампионе – каже декан Копривица који је на овој дужности од нове године.

Сандра Гуцијан

објављено: 25.04.2014.

 

a počelo je ovako

 

 

Инспекције „чешљају” ДИФ

Наложено да се обустави одлука о отказу професору који је открио да је Факултет спорта и физичког васпитања издао неколико стотина спорних диплома

 

Просветна и радна инспекција „прочешљале” су београдски Факултет спорта и физичког васпитања и наложили да се поништи одлука о отказу професору Бранку Гардашевићу који је открио да је популарни ДИФ издао неколико стотина спорних диплома за двогодишње студије, од 2001. до 2005. године.

У Републичкој просветној инспекцији потврдили су да је извршен надзор на факултету и да су утврђене бројне неправилности: нађени су прекршаји и финансијски пропуст када је реч овим дипломама, тако да ће случај бити прослеђен и полицији и другим инспекцијама.

Декан, професор др Владимир Копривица који је од нове године на овој функцији, потврдио је јуче за наш лист да је такво решење Министарства просвете (МП) стигло на факултет. Он међутим тврди да Гардашевић није добио отказ, већ да му је истекао уговор о раду и да није изабран за наставника по одлуци Наставно-научног већа (ННВ), које је тако гласало на основу три писана приговора.

– Образложење МП је да се наша одлука поништава због ненадлежности, што је супротно аутономији универзитета. ННВ јесте надлежно за избор наставника – указује др Копривица који тврди да ова два случаја немају везе један са другим.

Подсећања ради, др Бранко Гардашевић изашао је прекјуче у јавност са информацијом да је од када је дошао на чело Центра за едукацију ДИФ-а утврдио да је факултет од 2001. до 2005. године организовао двогодишње студије у оквиру Више тренерске школе, иако није имао права да то чини. Он је наследио скоро 2.500 студентских досијеа, на основу који је утврдио, како каже, да су многе ствари рађене мимо правила.

– Испоставило се да нису сви полагали исти број предмета, на дипломама које су издавали, чак до 2011. године писало је Државна заједница Србија и Црна Гора, иако та држава увелико није постојала. У почетку су то само биле дипломе за звање вишег тренера, а онда сам, рецимо, открио једну диплому за спортског новинара и вишег тренера за кошарку, а човек је полагао испите из тениса – каже професор Гардашевић и додаје да је на име школарина узето 1,4 милиона евра.

Због свега овога је писао министарству, али и Агенцији за борбу против корупције, која му је дала статус узбуњивача, као и заштитнику грађана након што је остао без посла.

На наше питање колико је издато таквих диплома и да ли се студентима тврдило да ће добити шести степен, декан одговара да не зна како су у то време полазницима објашњавали какво звање ће да добију, јер у то време није био декан. Оно што је сигурно, тврди др Копривица, јесте да то ни случајно није било некакав курс, како се наводи сада у јавности, већ врло озбиљна школа.

– Ми смо знали шта школујемо – кадрове за потребе спортских савеза и на њихов захтев. Сигурно је да ниједан спортски савез неће оспорити ту диплому и звање спортског тренера, али до проблема може да дође ако неко хоће да се запосли у некој другој области ван спорта, попут МУП-а, како сам чуо да је наводио један наш некадашњи студент – додаје декан.

Тај некадашњи студент је Веселин Николић, полицајац из Лознице, који тврди да су на основу дипломе ове школе многи напредовали у служби као да имају вишу стручну спрему, а неки су и настављали студије на ондашњем ДИФ-у. Он је од факултета захтевао да добије уверење да је стекао шести степен стручне спреме, али га није добио до данас.

– Мени је у индексу и у дипломи писало да сам редовни студент Факултета спорта и физичког васпитања, а звање које сам стекао је виши тренер фудбала. Завршио сам школу у року, за 2,5 године положио 19 испита, а полагали смо пред редовним професорима овог факултета – објашњава за наш лист Николић.

Он каже да је припадао последњој генерацији која је уписала ову школу на ДИФ-у, јер је укинута 2007. године и да је платио за школарину више од 2.000 евра. Николић најављује због обмане и кривичну пријаву против факултета, уколико не добије звање више школе.

Просветна инспекција ће о читавом случају затражити и мишљење Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК).

– Нисмо добили никакав захтев Министарства просвете. Када стигне допис, погледаћемо шта је у питању и сигурно реаговати, ми ионако идемо у спољашњу проверу факултета – рекао је јуче за наш лист професор др Ендре Пап, председник КАПК-а.

На наше питање да ли комисија има надлежност и над оним што се догађало од 2001. до 2005. године, др Пап одговара да то може да буде проблем, јер је Комисија за акредитацију почела са радом 2006. године.

Сандра Гуцијан

објављено: 11.04.2014.

 

 

Edited April 26, 2014 by Dr Arslanagić

[Vapad]

ne vidim sta je problem. svakako ne bi trebalo davati prvu sansu u drzavnoj upravi likovima sa (srpskih) privatnih fakulteta.

 

 

OT:

 

Ne ide to tako. Ako je država akreditovala fakultet onda nema pravo da nakon toga pravi diskriminaciju te vrste. 

 

 

ne bih se slozio. 

 

OT: Sorry ali ovde nema mesta slaganju ili neslaganju, pitanje je poštovanja norme i pravila. Za tvoju poziciju je rešenje da se određeni fakulteti ne akredituju uopšte, a ne da naknadno arbitrarno kažnjavaš studente nakon što si im signalizirao da je NN privatni fakultet OK za upis.

 

pa ne, svuda u svetu imas gomilu fakulteta koji su akreditovani ali ipak postoji diferencijacija gde se ko sa kojim faksom moze zaposliti. 

 

 

OT: Pa nije tema diferencijacija gde neko bira između studenta državnog ETFa i privatnog pa zaposli državnog jer više ceni taj fax nego da li dekretarno može ili ne može neko sa privatnim faksom da radi u državnoj upravi.

 

 

OT: kod nas je najveci problem sto ne postoji ocenjivanje katedri (i sledstveno, univerziteta)

 

 

Molio bih da se tema o fakultetima preseli na odgovarajuće mesto. BTW, sve akreditovano treba biti isto, a prvenstvo trebaju dobiti oni koji su dobro uradili neki/nekakav test, ili neka oduzmu akreditacije, doduše, ja govorim kao neko ko nije sa državnog pa sam malo pristrasan

Pajtić znači. Aj i to da vidimo. On je ipak politički rang iznad Đilasa mislim, ali da li je to dovoljno...

 

Nego, da li će sada sunđer bob da se vrati možda ili...?

Kakav je status onih kojima je Đilas sudio?

 

 

tacno, tema je da li neko sa privatnog fakulteta kao prvi posao moze da dobije sluzbu u drzavnoj upravi. ja mislim da to ne bi trebalo da je moguce. i ne kontam kako je to u suprotnosti sa tim da su privatni fakulteti akreditovani.

 

stvarno, preselite ovo na neki drugi topik. 

 

 

@nenad: pa preselite se vi sami...

 

zašto ne bi trebalo da bude moguće, daj jedan smislen razlog

[nenad]

 

 

 

zato sto je drzava osnovala fakultete za koje je mislila da su neophodni/dovoljni. ako hoces da ti PRVI posao bude da radis za tu istu drzavu, ne vidim zasto bi bio problem da moras zavrsiti fakultet koji je ta drzava osnovala.

 

jes da nije relevantno za ovu pricu ali samo da napomenem da sam ja zavrsio privatni fakultet. :)

[Dagmar]

Ja sad htedoh da kazem da je besmisleno praviti bilo kakvu razliku sem po ulaznom testu za posao, koji dobijaju kandidati koji su najbolje uradili test i koji imaju diplomu bilo kog akreditovanog fakulteta za licencirane profesije (zdravstvo, sudstvo), ili su i bez fakulteta ako su neke druge profesije u pitanju za koje to nije neophodno.

[Vapad]

edit:@nenad: Ali država nije fleksibilna, ono što ona školuje ona ne može da uposli, ili nema dovoljno interesovanj, ili ima previše, fakultetska diploma postaje gotovo kao diploma srednje škole, osnov, nema dovoljno mesta. E sad, priča se i da nije svako za fakultet ;)

U svakom slučaju, država je rešila da akredituje privatne fakultete, da im "prizna" diplomu, taj privatni fakultet ti daje praktično državnu diplomu.

Ti plaćaš školu, porezi se plaćaju, licence se plaćaju, stvari teku. Nisi ti ništa manje ili više dao, ili uzeo, državi. Osim školovanog kadra na kraju.

Ali...

Sve to na stranu, diskriminacija po imenu fakulteta je nepotrebna, sve što je potrebno za državnu službu su testovi, po meni, znači, teba nam neko šesti-sedmi stepen tog usmerenja, kandidat dođe, prijavi se pod tajnim brojem, ima validnu priznatu diplomu, nema godine, nema pol, nema rasu, uradi test, ima toliko i toliko bodova i najbolji dobija. Eventualno u drugom ili trećem stepenu odlučivanja može se dati blaga prednost državnom, ali ne vidim baš neki poseban razlog. Državni je teži, više se uči, uče se potrebnije stvari, profesori su bolji u prenošenju i ocenjivanju znanja, "pošteniji" je? Ne znam, nisam ubeđen.

 

edit: isto mislim što i dagmar :)

Edited May 31, 2014 by Vapad

[nenad]

edit:@nenad: Ali država nije fleksibilna, ono što ona školuje ona ne može da uposli, ili nema dovoljno interesovanj, ili ima previše, fakultetska diploma postaje gotovo kao diploma srednje škole, osnov, nema dovoljno mesta. E sad, priča se i da nije svako za fakultet ;)

U svakom slučaju, država je rešila da akredituje privatne fakultete, da im "prizna" diplomu, taj privatni fakultet ti daje praktično državnu diplomu.

Ti plaćaš školu, porezi se plaćaju, licence se plaćaju, stvari teku. Nisi ti ništa manje ili više dao, ili uzeo, državi. Osim školovanog kadra na kraju.

Ali...

Sve to na stranu, diskriminacija po imenu fakulteta je nepotrebna, sve što je potrebno za državnu službu su testovi, po meni, znači, teba nam neko šesti-sedmi stepen tog usmerenja, kandidat dođe, prijavi se pod tajnim brojem, ima validnu priznatu diplomu, nema godine, nema pol, nema rasu, uradi test, ima toliko i toliko bodova i najbolji dobija. Eventualno u drugom ili trećem stepenu odlučivanja može se dati blaga prednost državnom, ali ne vidim baš neki poseban razlog. Državni je teži, više se uči, uče se potrebnije stvari, profesori su bolji u prenošenju i ocenjivanju znanja, "pošteniji" je? Ne znam, nisam ubeđen.

 

edit: isto mislim što i dagmar :)

 

 

ovo za testove se slazem, to bi trebalo da bude tako ali, nazalost, nije.

 

studenti drzavnih fakulteta su, u proseku, jednostavno bolji od studenata privatnih fakulteta. to sto ni jedni ni drugi nisu dovoljno dobri je sasvim druga prica.

[Vapad]

bolji u čemu

 

ozbiljno pitam, polja preklapanja su mala, ali ih ima, reci mi, recimo, na jednom preklapanju, zašto je i kako bolji student pravnog fakulteta od studenta sa Union fakulteta, opet, ovo sam uzeo nasumice, ne znam, interesuje me, ako ti imaš podatke imaju ih i drugi, zašto bi iko zaposlio bilo koga drugoga do diplomca sa državnog, zašto su, na kraju krajeva, akreditovani ako su subpar?

[nenad]

bolji u čemu

 

ozbiljno pitam, polja preklapanja su mala, ali ih ima, reci mi, recimo, na jednom preklapanju, zašto je i kako bolji student pravnog fakulteta od studenta sa Union fakulteta, opet, ovo sam uzeo nasumice, ne znam, interesuje me, ako ti imaš podatke imaju ih i drugi, zašto bi iko zaposlio bilo koga drugoga do diplomca sa državnog, zašto su, na kraju krajeva, akreditovani ako su subpar?

 

 

nismo se razumeli.

 

na osnovu mog iskustva, tj onoga sto sam ja video ljudi koji su dolazili sa drzavnih fakulteta u firme u kojima sam radio, u proseku su vise znali od studenata privatih fakulteta, tj bili su spremniji da samostalno pocnu nesto da rade. moje iskustvo je vezano za ekonomsku struku, ne verujem da je situacija drugacija ni sa pravnim fakultetima.

caka je u tome sto ni jedni ni drugi nemaju dovoljno znanja, pa neko sa privatnog faksa vrlo brzo moze da nakodnadi pocetni zaostatak, samo ako je vredan. zato firme zaposljavaju i jedne i druge.

[Prospero]

Što je problem da se prosto na fer konkursu izabere bolji student koji je, po defaultu, jel, sa državnog?

 

Čemu to preskakanje i onemogučavanje izbora sa pozicije "ja znam da su ovi sa državnog bolji stoga ne gubimo vreme i prosto ukinimo mogućnost ovima sa privatnog da učestvuju na konkursu"?

[nenad]

Što je problem da se prosto na fer konkursu izabere bolji student koji je, po defaultu, jel, sa državnog?

 

Čemu to preskakanje i onemogučavanje izbora sa pozicije "ja znam da su ovi sa državnog bolji stoga ne gubimo vreme i prosto ukinimo mogućnost ovima sa privatnog da učestvuju na konkursu"?

 

ne radi se o tome da su ovi sa drzavnog losiji. ja samo ne bih imao problem sa tim da drzava favorizuje studente koje je ona skolovala u odnosu na studente koje je skolovao neko drugi. meni bi to bilo normalno.