Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[Dagmar]

Ima avion i za 15-20K polovan ili nov da ga izgradis iz kita 15-20K plus nov motor oko 30K.U oba slucaja moras da ulozis znacajno vreme i trud na u prvom slucaju restauraciju i odrzavanje ili na izgradnju u drugom.Za sve osim leta u kosmos postoji manje-vise pristupacna varijanta. Opet se ne mora biti bogat za to. Zato stalno i pricam da je suludo kupiti nekretninu u jednom gradu kao sto je Kanbera sto vec pomenuh ili kupovati nova luksuzna kola kojima vrednost pada 20% cim ih preuzmes od dilera.Ko je zaista strasno zainteresovan za nesto ce naci nacin da se u tome ostvari pre ili kasnije.

Za kola se slazem, za nekretninu i ne bas. Ako neka porodica zivi u Kanberi 10-15 godina, renta je cisto bacanje para. Ako mogu da kupe kucu, cak iako cene nekretnina krenu da padaju opet ce prodajna vrednost kuce biti takva da se isplati ne davati pare na rentu. Edited April 29, 2013 by Evi_

[Indy]

To zavisi od uslova pod kojima su dobili hipoteku. Mnogi najebase tako u USA 2008, kad im je hipoteka >> prodajna cena kuce.

[noskich]

Ako mogu da kupe kucu, cak iako cene nekretnina krenu da padaju opet ce prodajna vrednost kuce biti takva da se isplati ne davati pare na rentu.

Pravilo je jednostavno - kupuj jeftino, prodaj skupo. A ne investirati u nesto sto se ne razume. Kupovina bilo cega kada je najskuplje u protekloj deceniji-dve je uglavnom losa odluka. Naravno to zavisi i od okolnosti, ali je uvek bolje dugorocno biti na protivnoj strani od mase. Kada je panika i bear market tada kupovati, a kada je moderno u nesto ulagati i bull prodavati.Ima i izuzetaka, u trenutnim okolnostima (neogranican QE u US, najavljen QE u Japanu, bankrotstva u EU...) mnogi misle da su zlato i srebro dobar izbor iako su skupi. Sa druge strane ne verujem da su precenjene nekretnine u Australiji sada dobra kupovina jer se smanjuje priliv posto je imigracija vise ogranicena a ocekuje se da Azija manje ulaze u nekretnine nego pre. Vidno je i odsustvo nekadasnjeg rasta nekretnina, sada je stagnacija. Sve su to znaci da treba prodavati a ne kupovati iako je interest rate nizak. Sve ukazuje na pad dugorocno, odnos plata i cena nekretnina nikad nije bio nepovoljniji.Opet niko nije gatara, ali za investitora je bolje da ima svoj stav nego da slepo prati masu i kretanja.Imas misljenje i njega se drzis dugorocno. Zato treba imati dobar stomak i ne povoditi se za masom kada izbije panika. Naravno ne treba ni ici u drugu krajnost da se drzis misljenja ako sve ukazuje na suprotno, treba imati meru. Edited April 30, 2013 by noskich

[Shan Jan]

REKLE ZBOGOM CIVILIZACIJI 'Ne bi nam bilo mrsko da nam se pridruži koje muško...' Zvali su nas čudakinjama, pa đavlima, ali mi smo ustrajale u svojem životnom projektu daleko od nekadašnjih poslova. Radimo u masliniku, uzgajamo verduru i putujemo po svijetu, poručuju Luce, Mrvica, Gaga i Antonela Autorka:Tanja Šimundić BendićKada su se One prije pet godina i mjesec dana iz riječkog zajedničkog stana naselile u srce puste uvale, s koje pogled puca negdje okolo Mrduje, a pod One mislimo na Lucu, Mrvicu i Antonelu pojačanu njihovim ljubimcima, trima psima i dvjema mačkama, brački im susjedi nisu mogli doći sebi.Odmah su se počela rojiti pitanja, tko su one, odakle su stigle, zašto, koliko će izdržati, što li ih je samo dovelo u tu šumetinu, uvalu bez struje, vode, tuša, zahoda, vodokotlića, kužine s uređajima, televizije...? U totalnu pustoš u kojem oko sebe imaju samo gusta stabla i makiju, a iznad nebo s milijun zvjezdica?Da su se kladili na brz odlazak gadno bi izgubili jer One nisu bile tek slučajne prolaznice. U toj istoj uvali sada već broje gotovo pa 2000 dana. I iako još nemaju tekuću vodu ni struju, uživaju u svom raju na Zemlji. Još uvijek su tu Luce i Mrvica, putem im se pridružila i Gaga, dok je Antonela otišla odraditi neke svoje privatne životne stvari. Mala ženska ekipa sada ima i sedam četveronožnih vjernih čuvara i jednu macu, a uskoro će se im se pridružiti i nova članica, prijateljica iz Zagreba. Veliki životni korak- Presretne smo, odlučila je napraviti veliki korak u životu, dati otkaz na sigurnom poslu, i doći kod nas na Brač. Postat će tako dio naše priče, projekta permakulture koji znači život u čvrstom sjedinjenju s prirodom. Cilj nam je napraviti zajednicu koja će se bazirati na samoodrživosti uz korištenje isključivo prirodnih resursa. Broj ljudi koji ovdje žive stalno se mijenja, nekako su tu uvijek tri cure, a ostali dolaze, odlaze, ljeti nas bude i po 30-ak iz cijelog svijeta.Stižu nam brojni prijatelji, ali i neznanci sa svih kontinenata. Dođu na dan, dva, neki ostanu mjesec. Svi su dobrodošli, svi koji se osjećaju drugačije, i svi što žele svojim radom dati vjetar u leđa našem projektu.I što je važno, igrom slučaja u uvali žive samo žene, no ne bi nam bilo mrsko da nam se pridruži i koji muškarac. Ima puno radova koje treba obaviti, maslinik treba srediti, nešto izgraditi, još nastamba da ljudi što dođu imaju gdje prespavati. Liti je lako, šuma je velika, svi spavaju pod nebom. Ali zimi je gadno. Uvijek se zato našalimo kako nam muškarci ne stižu jer za ovako nešto možda nemaju muda. Žene su tu jače – smiju se cure, s kojima smo uz kavu, čaj od kamilice i keksiće porazgovarali o jednom posve drukčijem životu.Dugo su tražile prostor na kojem su ga željele realizirati. Pročešljale su Istru, ali kako je ona postala preskupa, pažnju su usmjerile istočnije. Imale su sreću pa su slučajno upoznale jednog Bračanina koji im je bez naknade ustupio zemljište, za koje su cure s početka priče, odmah rekle kako je - To to.Učinile su nam veliku čast, nakon niza novinara koje su putem odbili gore poptisanom dvojcu Slobodne Dalmacije dali su ekskluzivnu dozvolu za ulazak u njihov dom, prvu, a vjerojatno i zadnju za sedmu silu. Pustile su nas u kuću, prije pet godina grubu malu betonjaru s tek četiri zida, danas prilično avangardni, no vrlo topao kutak, koje su same obložile kamenom, zatvorile mu rupe, napravile luminar, i polukat na kojem spavaju. Dolje im je čitaonica, dnevni boravak, prostor za druženje, razgovore, planiranje, i mjesto na kojem se skrivaju kada zima pokaže zube. A ona u uvali bez struje i vode, punoj vlage od silne šume nije laka.- Joj, svašta smo prošle, trebalo je sve ovo dignuti. Same smo iskrčile teren, probile makiju, napravile suhozide, wc, kuhinju iznad, tu iza kuće. Imamo svoje voće i povrće, počele smo raditi i na masliniku. Ljudi su bili pomalo nepovjerljivi kada smo došli, puste su nam nadimke, lipe i grube davali. Bile smo Čudakinje, potom Nit žene nit đavli. E kada su shvatili da ne pijemo pivu, ne strašimo se raditi, i ne marendajemo po dvi ure, onda smo postale Amazonke. To je o.k., to su uvijek bile hrabre žene – s ponosom pričaju.Hrabre svakako jesu, ostavile su svoje uhodane živote i redovne poslove kako bi se upustile u nevjerojatnu životnu avanturu bez redovnog izvora egzistencije. Mrvica je nekada radila u jednoj sigurnoj državnoj firmi, Luce u knjižari, a Gaga im se pridružila dočim je stekla diplomu na Grafičkom fakultetu. Ostavile su u čudu i obitelji koje nisu mogle vjerovati da su pozdravile uhodani život kako bi ušle u posve novi. Jesti se mora- Teško je to objasniti, to je poriv za slobodom. To znači da ne robujemo komforu, ne patimo za televizijom, tiskovinama, boravkom po kafićima. Ovakav je život jednostavan, ali i vrlo težak. Imamo zemlju na kojoj treba raditi, svakodnevne poslove pripave hrane za cure i životinje, osiguranje novca za kupnju namirnica i plaćanje računa za vodu.Zna se da se treba ići u šumu po drva, donijeti ih. Ali imamo, znate zasigurno najtopliju kuću na otoku. Peć na drva odlično grije. S druge strane kada nam konvektor za struju ne radi kako treba, mobitel ne možemo napuniti. I kod nas nema razbacivanja sa strujom, zimi se legne puno ranije, baterija se mora štediti – kaže Gaga.Posebno one iz prve dvije godine kada nisu imale ništa, sve dok im saveznici premakulturalisti iz istarskog Rovinjskog sela, nisu darovali i postavili solarni sustav. Život im je odmah postao lakši. Zimi, kada je najteže, često znaju svratiti u Lucinu bračku kuću, njezini su rodom s ovog otoka, ali i otići na putovanja po Europi.Nakrcaju se, kaže Luce, sve u veliki kombi, pravo ženskog izgleda, one, njihovi psi i maca, svi s putovnicama, i pravac negdje. Ne zanimaju ih kažu ispijanja kava po kafićima, ali zato neće propustiti otići u Berlin, i poslušati neki dobar koncert.- Jesti se mora, zato se treba nešto i raditi. Ponekad imamo sreće pa radimo sve, ponekad samo jedna ima posao pa hrani ostale. Pomažemo otočanima u berbi maslina, čišćenju stabala, na rezidbi, čuvamo šume, čistimo vrtove. Često smo u trampi, nekome damo da nam opere veš, a mi onda sve popeglamo, radimo i po kafićima.Ljeti na trgovima Splita i Makarske žongliramo, izrađujemo štapove same, prodajemo ih. Zimi radimo ukrase od kaširanog papira. Zaradi se za hranu, naravno, maksimalno su nam smanjeni troškovi – kaže Luce napominjući kako svaka od njih ima prostora i za svoje osobne životne ideje i razvoje. Ona je tako postala novopečena studentica ekologije. ‘Sestre’ u Istri i na KordunuPermakultura kao pokret i životni projekt osim na Braču već prilično uhodano djeluje u Rovinjskom selu. Pobornika ima i u eko selu Blatuša na Kordunu, te u Vukomerićima. Neke od tih zajednica već su se toliko izdigle da se doslovce mogu samofinancirati, što je i osnovna intencija bračkih Amazonki. One između ostalog žele napraviti pravo malo eko selo s partnerskim zajednicama ili pojedincima. Permakultura u praksi, između ostalog znači, i da se njihovo povrće i voće nikada neće tretirati pesticidima, te kako se u uzgoju ne koristi GMO sjeme. Neka je i deset glavica kupusa manje, ma neka ih i napadnu puževi ili gusjenice, nema veze. To je, kažu naše cure, takav način života. Nedostaje im tuš i - sjemeŠto nam fali? – trebalo im je vremena da nam odgovore na ovo pitanje. A onda su se dosjetile, tuš s toplom vodom, zimi, ugoda koju one u svojoj maloj mirnoj vali nemaju. I još nešto vrlo važno, sjeme, pravo, čisto, netretirano, izvorno sjeme biljaka. Ako ga itko ima, Gaga, Mrvica i Luce mole da im javi, nužno im je potreban, pa bi ga rado kupile ili mijenjale. Samo takvo sjeme slaže se uz njihovu priču. Judi, zviri i beštimjeCure su naslonjene jedna na drugu, žive u suživotu u kojem se svađa ne trpi. A kao i kod svih, i kod njih se na putu nađe svađa, padne i koja teška rič. No, bježanja nema. Kada se problem dogodi on se mora riješiti odmah, nema skrivanja, nema okretanja leđa. Neriješeni problem ovdje znači životni problem, i zato se odmah pristupa razgovoru kako bi se ono što nekoga muči odmah eliminiralo.Digna atue dit, sustrud esed ecte eum dolestionum dolore doloreet

Ovako nesto kapiram da noskih sanja

[noskich]

Ovako nesto kapiram da noskih sanja

Odlicno. Tekst pokazuje da kada se ima volja moze se biti samodovoljan i bez ikakvih prihoda.Ja sam ipak manje tolerantan prema riziku od ovih dama, pa se zato temeljnije pripremam.Ali definitivno mi se dopada njihova spontanost.Sa jedne strane jesu vise izlozene riziku, sa druge to ih cini slobodnijim. Mada ih cinjenica da nisu finansijski nezavisne ogranicava u smislu da moraju da se dovijaju kako bi obezbedile prihod. Njihova snaga je u zajednistvu. Ako neka od njih u nekom periodu nije u stanju da dobavi zalihe tu uskace druga. Time su dosta otpornije kao mala zajednica od klasicne porodice gde jedan roditelj brine o deci a drugi obezbedjuje prihod.Hvala za tekst.PS Ovo za seme sto pominju je vrlo vazna stvar. Monsanto radi na tome da se sve tradicionalno semenje zameni GMO semenjem koje se ne moze sacuvati i koristiti naredne godine. Time Monsatno zeli da drzi proizvodjace hrane u saci.http://beforeitsnews.com/power-elite/2013/05/india-revokes-monsantos-gmo-cotton-seed-license-2442028.htmlhttp://www.youtube.com/watch?v=naVPxPqAbgU Edited May 8, 2013 by noskich

[Indy]

Jao, vec sam pisao o toj gluposti sa semenjem. To je jednostavno F1 hibrid, on ne zadrzava karakteristike u narednim generacijama. Nema nikakve veze sa genetskom modifikacijom. Zato je Monsanto "vlasnik", zato sto ovi drugi koji misle da sade taj pamuk u stvari sade kasnije generacije (otuda i losi rezultati s istim). Isto tako je decenijama u YU/Srbiji Institut za Kukuruz u Zemun Polju "vlasnik" superiornog semena kukuruza. Svako ko proizvede seme F1 generacije hibrida je "jedini vlasnik". Za to je kriv jbni Gregor Mendel, a ne Monsanto.Takodje, ako u poljoprivredi ima neceg zaista "zelenog" to je koriscenje Agrobacterium tumefaciensa u bioloskoj kontroli (tj. gena iz njega prilikom genetske modifikacije).Vandana Shiva je aktivista koja (kao i jako mnogo njih, da ne kazem vecina) nema pojma o cemu prica kad je u pitanju poljoprivredna nauka.

Edited May 9, 2013 by Indy

[Indy]

Evo i graficki (P = roditelj, 1 & 2). Ovo ispod F1 je potomstvo koje se dobija setvom semena sa biljke F1 generacije, kao sto je ilustrovano, vrlo je sarenoliko (sto u praksi nije dobra stvar za proizvodnju). Iz ovog razloga, samo onaj ko je proizveo seme F1 generacije ima to isto seme (na prodaju)... ne radi se o nekakvoj zloj zaveri zlih korporacija, vec o mendelijanskoj genetici.

[noskich]

Indy, ja sam potpuni laik po pitanju genetike i biologije.Reci mi molim te da li su Monsantovi proizvodi rezultat prostog ukrstanja vrsta ili genetske modifikacije? Posto se sve vreme prica da je GMO, a ti si sad predstavio kao ukrstanje.Koji god bio razlog, uspostavljanje monopola i nametanje enormnih cena semena siromasnim ratarima u Indiji koje je dovelo do 250 hiljada samoubistava je potpuno nemoralan potez.I kako to `ne zadrzava karakteristike u narednim generacijama`? Zar nije u prirodi slucaj da seme svake biljke u povoljnim okolnostima radja istu tu biljku?

Edited May 9, 2013 by noskich

[Aineko]

I kako to `ne zadrzava karakteristike u narednim generacijama`? Zar nije u prirodi slucaj da seme svake biljke u povoljnim okolnostima radja istu tu biljku?

u tom slucaju bi sve biljne vrste bile skup klonova.F1 hybrid

The main advantage of F1 hybrids in agriculture is also their drawback. When F1 cultivars are used for the breeding of a new generation, their offspring (F2 generation) will vary greatly from one another. Some of the F2 generation will be high in homozygous genes, as found in the weaker parental generation, and these will have a depression in yield and lack the hybrid vigour.

[Indy]

Koji god bio razlog, uspostavljanje monopola i nametanje enormnih cena semena siromasnim ratarima u Indiji koje je dovelo do 250 hiljada samoubistava je potpuno nemoralan potez.

To se slazem... nego sam reagovao zato sto je neko vec ranije preneo tu istu stvar na drugom topiku.

[palikaris]

zar nije u onom "food inc." il kako se vec zvase filmu bila prica da monsanto bas zabranjuje farmerima da koriste svoje seme, nego da moraju da kupuju od njih. nesto kao farmer poseje svoje seme, ali vetar donese i malo semena sa susedne njive gde je posejano monsantovo seme, i onda ovi pederi dodju, urade neku analizu i kazu aaa, imas 0,1% naseg semena, tuze farmera, masovno dobijaju takve parnice i zavrsava se time da bukvalno njihove ekipe idu po farmama i plene seme koje farmeri imaju i proizvode za sebe (il cuvaju od prethodne godine, nemam pojma).tako da na kraju farmeri moraju da kupe seme od njih, ne mogu da koriste neko koje sami proizvedu, jel ce uvek biti neki procenat monsanto semena na njihovoj njivi, koje donese vetar.

[noskich]

Poenta je da oni pokusavaju da potpuno zatru bilo kakvo semenje koje nije njihovo kako bi imali potpuni monopol. Sto je strasno, cela svetska populacija bi zavisila od jedne korporacije koja je proizvela jedno od najdestruktivnijih bioloskih oruzja `Agent orange` (http://en.wikipedia.org/wiki/Agent_Orange). I dan danas kao posledica te hemikalije se radjaju deca invalidi.Zato je veoma vazno sacuvati tradicionalno non-GMO semenje.

[Aineko]

to sto ti pricas je problem postojanja korporacija a ne gmo i non-gmo semena. mislim da se nasi preci nisu bas preterano trzali oko ocuvanja semena wild vrsta psenice kad su krenuli da ih domestikuju (vestacki selektuju i hibridisu - jbm ti moj srpski!). ali ovo je vec ispricana prica sa drugog topika. Volela bih da znam koliko je zivota izgubljeno zbog toga sto sto monasanto svojim idiotskim strategijama izaziva ovakvu anti-(all)GMO klimu...

[Indy]

+1To je u osnovi ista prica kao Bad Pharma (1 ahumanost toga kako multinacionalne korporacije operisu tu nije sporna, ali niko zato nece tvrditi da je postojanje lekova kao takvih 1 problem... pre je obratno, to da su korporativni interesi nekad prepreka da se do lekova dodje. Mada nije ni tu bas sve tako crno-belo, ali svakako ima mnogo negativnog).

[noskich]

mislim da se nasi preci nisu bas preterano trzali oko ocuvanja semena wild vrsta psenice kad su krenuli da ih domestikuju (vestacki selektuju i hibridisu - jbm ti moj srpski!)

Nisam kompetentan da se upustam u detalje, ali ogromna je razlika izmedju proste selekcije i ukrstanja sa jedne strane i genetske modifikacije sa druge.Ne vidim kako moze da se stavlja znak jednakosti izmedju njih.Problem sa genetskom modifikacijom je da ne mozemo sada da vidimo kakve ce to efekte imati u daljoj buducnosti jer je potrebno vreme da se spoznaju dugorocni efekti.Tako su i za DDT i azbestos pricali da ne skodi ljudima pa danas znamo kako ne skodi. A GMO ima potencijal da daleko vise izmeni ekosistem od DDT-ja i azbestosa.http://www.youtube.com/watch?v=tOc3PKB_jqY Edited May 10, 2013 by noskich