Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[Gojko & Stojko]

Moja dva centa po pitanju pozorišta ...

 

U poređenju sa Beogradom Sidnej ima manje ozbiljnih pozorišta po glavi stanovnika, ali ima slično ambicioznu školu (parnjak beogradskog FDU se zove NIDA - National Institute of Dramatic Arts, sa poznatim bivšim polaznicima kao što su Mel Gibson, Džefri Raš, Kejt Blanšet, Hugo Viving), Ovdašnja varijanta Ateljea se zove Belvoar (Belvoir Street Theatre), sa takođe dve scene - jedna u podrumu i jedna na spratu. Repertoar je sličan Ateljeu, ovdašnji Muci Draškić se zove Nil Armfild, a ovdašnji Zoran Radmilović je Džefri Raš (po mom utisku kompletniji glumac od Zorana Radmilovića), i recimo da je Kolin Frils na nivou Petra Kralja. Ima još nekoliko dobrih starijih glumaca (Pter Kerol, Džon Gejden, Beri Oto, Robert Menzis), ali nijedan nije ni prineti Danilu Stojkoviću. Od mlađih, Den Vajli, Tobi Šmic, ali po mom utisku manje nego u Beogradu. Ketrin MekKlements kao recimo Dara Džokić, Suzi Porter kao Ružica Sokić.

 

STC (Sydney Theatre Company) mene podseća na JDP, sa repertoarom više sličnom JDP nego Narodnom. U poslednjih desetak godina STC je imao spektakularan uspeh na gostovanjima po američkoj istočnoj obali (sa ponovljenim predstavama odavde), dok ga je vodila Kejt Blanšet sa mužem scenaristom Endrjuom Aptonom. Uloga u filmu "Blue Jasmine" za koju je dobiila Oskara je uostalom samo ponovljena Blanš Duboa iz "Tramvaja zvanog želja". Ona je jedan monstrum za koga mislim da nismo imali parnjaka u Srbiji, donekle Sonja Savić ali u nekim drugim okolnostima i u bogatijoj državi. Uz nju je posebno dobar u adaptacijama Čehova bio Ričard Roksburg koji nije toliko poznat u svetu (uz glumu je režirao film "Romulus, My Father" sa Erikom Banom), kao i Sirano i Beketov Estragon bez nje. Po meni je bolji glumac od Bore Todorovića na koga me podseća. Hugo Viving je takođe redovan u STC, po meni malo drven, više mi odgovara na filmu, ali opet tu je negde kao Bane Lečić ili Svetozar Cvetković. Pre Kejt Blanšet je upravnica STC bila Robin Nevin, odlična starija glumica, ali ništa bolja od recimo Seke Sabljić na koju me podseća. Još jedna odlična glumica je Pamela Rejb koja mene podseća na Miru Stupicu.

 

Treće ozbiljjno pozorište ovde je Bell Shakespeare, koje igra isključivo Šekspira (nije baš parnjak Narodnom, ali po logici stvari najbliže mu je), a osnivač Džon Bel je dobar kao Ljuba Tadić. 

 

Od manjih pozorišta, posebno je dobro i ambiciozno pozorište u baru Old Ficroj na Vulumuluu ispod Kings Krosa, i tu karte nisu skupe. 

 

Ja nisam neki ljubitelj mjuzikla, tako da ne mogu sa velikom sigurnošću da poredim ovdašnju scenu sa Pozorištem na Terazijama, ali na osnovu par predstava što sam gledao mislim da je ObiW u pravu. Verovatno se komentari na komercijalnost odnose na ovakve predstave, jer za STC, Belvoir i Bell apsolutno ne stoje.

 

Share & Enjoy

[Gojko & Stojko]

Dodatak (meni aktuelan) po pitanju dečjih pozorišta.

 

Ovde nema stalnih dečjih pozorišta tipa Boško Buha ili Pozorištance puž. Ali zato ustanove tipa STC, SOH (Sydney Opera House) i Seymour Centre u Čipendejlu (kod University of Sydney) imaju stalna gostovanja raznih dečjih trupa, posebno u doba školskog raspusta, i predstave su odlične.

 

SaE

[Indy]

Izvinite mi se što sam se iznervirao.

 

Kad sam rekao "kultura", mislio sam na kulturu u najširem smislu reci. (Trebalo je da pomislim da će biti shvaćeno kao pozorište/opera, "s kulturom je lepše.") 
 
Mislio sam u smislu br. 2 iz rečnika "the ideas, customs, and social behaviour of a particular people or society." Dakle, svašta i ništa konkretno, može da bude pozitivno, a i negativno (postoji ovde i rasistička kultura, npr... ne nešto sa čim sam kao Ozi ponosan.)

 

Kako bilo, društveno okruženje je otvoreno, tolerantno, inkluzivno (u najvećem broju slučajeva možeš se priključiti - bez obzira odakle si). Čak i ovi negativni aspekti (npr rasizam) su loša manifestacija nečeg što je u osnovi pozitivno - slobode govora, slobode političkog izražavanja. (Na nekima od onih mesta koje sam pobrojao jednostavno nije dozvoljeno politički se izjašnjavati, i tačka. Ima da radiš, ćutiš, a možeš da se zabavljaš na unapred predvidjene načine, i to je to.)

 

Nisam mislio specijalno na pozorišta i opere - toga i nisam konzument (nisam bio ni kod nas, osim kad me je žena tamo vukla u uzaludnoj nameri da od mene napravi civilizovanog čoveka.)

 

Kad je onaj zajebant rekao "a kakva je australijska kultura", došlo mi je da odgovorim samo sa: "vinska" (to mi je, iskreno, prvo palo na pamet... jedno vreme mi je to bilo i najvažnije.) Sad se to nešto malo vozdiglo u materini Srbiji (uz pomoć banatjanina, yoloa i sličnih individua), ali Australija je i dalje, bez obzira na dominantno anglo-keltsko poreklo, mnogo više vinska kultura. I pivska, još i više, i sportska, i zajebantska - to se ovde kaze larrikin / to je kao nacionalni karakter zajebancije i sprdnje, itd. To su sve stvari kojih nema u Saudi, Kataru, ili ako ih ima, verovatno ni dobro znanje arapskog ne pomaže u tome da im se priključiš (posebno ako si žensko, a i takve osobe postoje).

 

I samo mi je fascinantno kako se olako prešlo preko vešanja koje se u Singapuru dobija za par grama dopa (ne da sam lično participant te "kulture", ali to ne može tek tako da se baci pod tepih kao "nebitno" samo zato da bi se "pobedilo u diskusiji"... A nije znatno bolje (ako je uopšte) ni u drugim zemljama koje sam (s konca i konopca) pomenuo. Ili, kada je u pitanju cenzurisani internet i TV, itd.

 

Postoji i radio kultura. Kada ja na lokalnom radiju u tom Kataru Singapuru budem mogao da slušam (u sendviču izmedju Cabaret Voltaire i Bill Laswella) npr. Draganu Šarić, ili rumunskog krautrockera Rodion G.A., za koga sumnjam da ga puštaju i u Bukureštu - kao što to mogu ovde - onda ću mozda da razmislim da se tamo preselim. Kad bi se zezali.

 

Mislim, kad jednom imas i taj prokleti stan i tu platu, onda potom valjda nešto treba i da radiš u njemu i oko njega. Narednih nekoliko decenija. E tu su već mogućnosti veoma različite u zavisnosti od toga gde se nalaziš - pretpostavljam da to nije sporno.

 

(Inače, ne, nisam Yoyogi i ne mislim da je Australija - ili Japan - najbolje mesto na svetu, ili šta je već on pisao... Fun fact: juče sam se na soc. medijima prepucavao sa jednim senatorom ovde, znam da može i u Srbiji slično, ili barem sa Krletom, ako se to nešto računa...  ali u Singapuru / Kataru verovatno da nije preporučljivo. Politička kultura. I to se nešto računa kad si negde već došao zauvek.) 

Edited November 24, 2016 by Indy

[iDemo]

Moja dva centa po pitanju pozorišta ...

 

Share & Enjoy

+2

Htedo' da zovem al' covek dodje i sam... Milina...

[noskich]

Kad se G&S ukljuci u diskusiju nema vise sta da se doda.

[iDemo]

Dodatak (meni aktuelan) po pitanju dečjih pozorišta.

 

Inace, kad smo kod pozorista i dece - i NIDA i ATYP imaju programe za decu koji su - ono - gluma, pevanje, zezanje, igra, pisanje etc. Nisu preterano skupi a za decu su super - ne da ce sva ta deca biti sutra glumci ovde ili u BHollywood-u nego da se deca zezaju a coveku da bude simpa kad odgleda predstavu koja sasvim lici na nesto a u kojoj igra dete sa drustvom iz kraja (NIDA, ATYP /ili bratska i sestrinska pozorista, inc Riverside, Parramatta). Druga slicna zanimacija - Australian Girls Choir - sa 2 velika koncerta godisnje - prvi obicno negde u Hills-u (zimski) a drugi, na kraju sezone, u Operi (bio prosle subote). Njihovi centri su po celom (shirem) Sidneju tako da ne mora da se jashe sat vremena kolima da bi se otislo na probu...

[iDemo]

Kad se G&S ukljuci u diskusiju nema vise sta da se doda.

Zna™ covek a zna i da objasni™.

[Indy]

pitanje je bilo sta to od kulture (sta god smatrali pod kulturom) ima u Australiji a nema u Singapuru, posto je bilo reci o te dve zemlje. Nekako je Indijeva konstatacija zvucala kao da je Singapur neka third world dzamahirija u kojoj ljudi ne znaju ni za pozoriste ni za koncerte, postoji smrtna kazna, itd. a radi se o jednoj od najrazvijenijih zemalja na svetu, ako ne i najrazvijenijoj.

 

Mislim da je problem nastao zato što si na kulturu (australijsku) stavio ™ - zato sam mislio da podjebavaš. Što je i dalje legitimno, ali ja naravno ni pod razno ne mislim da je Singapur 3rd world u bilo kom smislu, niti sam to igde rekao. Nije demokratska država, a nema ni određene sadržaje koji mene prevashodno zanimaju (što nije iz domena visoke kulture.)

 

Postoje neke stvari koje smo zaboravili posle toliko godina u inostranstvu.

 

Možda sam zaboravio, ali to se ne odnosi na ono što sam napisao (a ti se nadovezao) - naime, uopšte nisam komentarisao Beograd, ili bilo koji deo ex-YU, već ove tipično male zemlje gde nema poreza, a bogme ni demokratije (kakva god da je, ja preferiram i rđavu u odnosu na nikakvu.)

 

Što se tiče kulture, pretpostavljam da je Beograd dosta siromašniji u pogledu subkulturnih i kontrakulturnih sadržaja od metropola.

Premda - kako rekoh iznad - nisam uopšte imao na umu Beograd (već "Katare" raznoraznih vrsta), kad već pominješ - u onom domenu u kom neke velike pare nisu bitne, Beograd uopšte nije loš (pogledaj samo kako se naš Bad Music svojski trudi da dovede vrhunac alternativne-garažne rock scene i to ne samo u Beograd). U domenu u kome velike pare jesu bitne, naravno, tu možda zaostaje... mada to meni i ne igra toliko, pošto nisam neki trošilac te vrste sadržaja.

[pacey defender]

+11

Kratak a jebitacan traktat na temu "mi cemo prvo u nashem dvoristu da pocistimo"...

ne kapiram  :D

[palikaris]

@indy: stavio sam tm zato sto mi nije bilo jasno na kakvu kulturu se tacno misli, i zato sto je prica odmah posle tvog posta skrenula na pozorista i slicno sto mislim da je totalno banalno. mislim, banalno je u zemlji kao sto je aus, gde je stvarno patnja doci do osnovnih uslova za normalan zivot, tipa jebeni stan i hrana, uzimati uopste u obzir kulturu. kakva kultura ako nemas ni krov nad glavom. nisam mislio da podjebavam tebe.

 

ziveo sam u jednom takvom svetskom centru kulture u kome ti je kao sve sto mozes uopste da zamislis od sadrzaja dostupno, politicke slobode, subkulture, nocnog zivota, koncerata, mode, umetnosti, trte mrte al su ti osnovne stvari nedostupne i svi se pate da dodju do njih. zato i stvaljam tm na to, mogu kulturu da nabiju u dupe kad im realno 80-90% populacije jedva prezivljava. a i tu kulturu prosecan covek em moze da priusti jednom u 3 meseca, em nije ni blizu toliko kvalitetna koliko kosta.  

 

(ne radi mi kvot iz nekog razloga, zato moram da odgovaram ovako).

[Indy]

Jeste to sasvim tačno (kad se preživljava), međutim ima toga što ne zavisi od platežne moći (npr. radio - koliko god da to zvuči blesavo: ja baš puno vozim, i manje se "osećam strancom" kad mi društvo pravi dobar radio program). I političko angažovanje isto - tu mene više kolje nedostatak vremena/energije, a s novcem nije povezano. Ali, ponekad mi je važno da mogu da se u tom pogledu izrazim, koliko god da je to beznačajno (uopšte, mnoge "bezvezne" i "beskorisne" stvari ulaze u tu kulturu, mislim da ne treba posebno objašnjavati... "art is what you don't have to do", što rekao Brian Eno).

 

E, sad, naravno da sam generalizovao. Imam druga u Emiratima, on je pasionirani ljubitelj oldtajmera, i uspeo je tamo da se poveže i angažuje u vezi toga, vrlo je aktivan u auto asocijaciji/klubovima (to nije nešto čega nema u Emiratima, niti je nepoželjno sa stanovišta vladalaca - naprotiv, a bog zna da im ne fali ni para da se bave takvim zanimacijama.) Znači, nije ni u takvim mestima nemoguće raditi nešto što voliš (mimo posla), samo je možda teže.

 

U krajnjoj liniji, kad jednom shvatiš da si negde "zauvek", onda može da ti bude važno da to mesto zaista osećaš kao svoje. To nije lako. A neke od ovih stvari pomažu, koliko god da su naizgled beznačajne, ili stvar neke dokolice (što i jesu.) Fakat da imam 4 vremenske sezone (u Melburnu i u jednom danu), da su ulični drvoredi od starih ogromnih platana, da se nekad ovim istim ulicama šetao mladi i ludi Nick Cave, da radnička klasa prebacuje normu uz zvuke AC/DC, da vikendom mogu da obilazim vinarije koje su možda manje magične od onih u Toskani i Bordou, ali su neuporedivo bliže, da sa nepoznatim mladićem u dreadlocks i palestinskoj ešarpi na ulici mogu da se raspravljam o ekološkoj politici (nudi neke letke sa kojima se malo slažem, malo ne)... sve to mi pomaže da usvojim ovaj prostor (a donekle i on mene, možda... to je još teže). Čak i u unutrašnjosti, prošlost me podseća na nešto poznato, bushrangers kao hajduci, Irci kao Srbi, a Englezi kao Turci, muzejske postave u kućama iz 19. veka koje liče na nešto čega se sećam sa sela mog dede... To je ta "australijska kultura", nisu to (za mene) opere, pozorišta, fini doterani svet koji je izašao da vidi i bude viđen (izađem i ja, ali se osećam tamo čudno i kao da ne pripadam, što i nije čudo, jer na analogna mesta nisam izlazio ni u rodnom Beogradu. Drndao sam gitaru u blokovima sa malim Kojom, matorci su vikali na nas s prozora i terali nas kući, i ja to nikad nisam ni prerastao... a ni Koja, lol.) I dalje sam isti, neprilagođen, i vrlo zadovoljan da vidim da takvih ima i ovde i da smeju da daju znake života, a ne da se kriju ili pretvaraju u nešto što nisu, kao na nekim drugim mestima... Posle svega ovoga, jasno mi je da nisam baš najbolje shvaćen (kulturan sam na vrlo čudan način, lol).

[noskich]

Bilo koji (znacajniji) radio mozes da slusas sa bilo koje lokacije online. 

Ako je do politickog angazmana onda moram da se selim u Chiapas ili Rojavu. 

 

Neki od nas jos nisu shvatili gde ce zauvek, a mozda nece nikad ni shvatiti osim malo pred smrt kad se nema snage pomeriti drugde.

Mada i tu ima izuzetaka, vidis sta se desava Dimitriju Tucovicu.

Tako da, 'dobro mesto', zavisi ko pita. Za razliku od dobre plate i jeftinog real estate-a.

Edited November 24, 2016 by noskich

[Indy]

Nije isto što i lokalni radio (nije samo muzika na programu).

 

Ne znam šta je Chiapas i Rojava, nisam nikad čuo za to. Za Australiju sam čuo.

 

Ja sam i pisao šta je dobro (odnosno bolje) mesto za mene, ne znam gde sam to promašio zadatu temu, druže učitelju.

[iDemo]

ne kapiram  :D

Nema veze, ubio si u poentu... :)

[ObiW]

 To je ta "australijska kultura", nisu to (za mene) opere, pozorišta, fini doterani svet koji je izašao da vidi i bude viđen (izađem i ja, ali se osećam tamo čudno i kao da ne pripadam, što i nije čudo, jer na analogna mesta nisam izlazio ni u rodnom Beogradu. Drndao sam gitaru u blokovima sa malim Kojom, matorci su vikali na nas s prozora i terali nas kući, i ja to nikad nisam ni prerastao... a ni Koja, lol.) I dalje sam isti, neprilagođen, i vrlo zadovoljan da vidim da takvih ima i ovde i da smeju da daju znake života, a ne da se kriju ili pretvaraju u nešto što nisu, kao na nekim drugim mestima...

 

Kad neko vikne 'Ozi kultura' ti pomislis na Nik Kejva, G&S na australijsku verziju Seke Sablic, noskich na cene kuca u Sidneju, a Yarran na Ciju. Sto bi reko Miralem, sto ljudi, sto rakursa.