Montevideo bog te video (2010)

[porucnik vasic]

Jasno je da se radi o isključivo filmskom ukusu. Filmovi kao što su: Poseban tretman, Varljivo leto, Pas koji je voleo vozove, Čuvar plaže u zimskom periodu, pa i Bure baruta, Vreme čuda, zaista nailaze na prezir svakog objektivnog filmofila.

Учо, За специјалан третман могу да се сложим, добар је то филм и фино изрежиран. За време чуда објаснио друг који би опростио онима са друге стране који нису окрвавили руке, дочим би опростио својима који исте јесу окрвавили, јер је то на ползу ствари. Чувар и Пас су филмови у покушају, недоречени су, али ту се трудио човек није крив што уз сав специјални третман који је као син директора Кинотеке имао једноставно не зна. Варљиво лето је причом јако слаткасто, прави Монтевидео средине '80-тих, значи Шотра у лошијој фази.

ja bih sa tog spiska izbacio uzasno konfuzno bure baruta (snimljeno uz pomoc nade popovic perisic, ministarke za kulturu i srebrenicu) i pateticno(i milosevicevsko) vreme cuda. ostaje cinjenica da je paskaljoni verovatno najlosiji 'ceh' (markovic, karanovic, lordan & grlic). a sto se tice gorana & bazicnog ljudskog morala oni su se razisli poodavno. sukob milosevicevog reditelja koji se predomislio kada je shvatio da u francuskoj nije na vlasti le pen (paskaljoni) & prijatelja pri obedovanju ratka mladica (bjela) je cripple fight makar kada je moral u pitanju.@vasic: ne mogu nacistima oprostiti sta god radili. cetnici dobijaju amnestiju ako nisu okrvavili ruke.edit: e da a vlada perisic-psiho je prica za sebe. druga generacija na incestuoznom generacijskom brodu kome se sletanje jos ne vidi pod nazivom FDU.

Буре барута није филм, то је потпуно несрећно пренесена на платно лоша драма и направљен још лошији филм. Потпуно у рангу Танга, Земаљских дана, Туђе Америке и ремек дела које је дотични одрадио почев Харија, не могу а да не изазову гнушање код просечног филмофила, јер боље да се те паре пале на сред Теразија него њему дају за филмове. Сина ренесансног уметника да не помињем. Иначе друже Киме, заборавио си најталентованијег прашког ђака. ;) Није иста генерација, али...

[Аврам Гојић]

Харија

inace taj film je primer Paskaljonijeve beskrupuloznosti. scenario je napisan na osnovu odlicne price "Da je Lao Dan jedno drvo" kineskog pisca Zenguang Janga, objavljene u Antologiji savremene kineske proze koju je objavio "Klio". Pisac je tek nakon sto je film poceo da se snima obavesten o tome da je njegova proza maltene od scene do scene preneta u scenario, i dobio je oko 50 dolara za svoj trud.

[adam]

Учо, За специјалан третман могу да се сложим, добар је то филм и фино изрежиран. За време чуда објаснио друг који би опростио онима са друге стране који нису окрвавили руке, дочим би опростио својима који исте јесу окрвавили, јер је то на ползу ствари. Чувар и Пас су филмови у покушају, недоречени су, али ту се трудио човек није крив што уз сав специјални третман који је као син директора Кинотеке имао једноставно не зна. Варљиво лето је причом јако слаткасто, прави Монтевидео средине '80-тих, значи Шотра у лошијој фази.Буре барута није филм, то је потпуно несрећно пренесена на платно лоша драма и направљен још лошији филм. Потпуно у рангу Танга, Земаљских дана, Туђе Америке и ремек дела које је дотични одрадио почев Харија, не могу а да не изазову гнушање код просечног филмофила, јер боље да се те паре пале на сред Теразија него њему дају за филмове. Сина ренесансног уметника да не помињем. Иначе друже Киме, заборавио си најталентованијег прашког ђака. ;) Није иста генерација, али...

ne dam varljivo leto. to je sasvim pristojan film o odrastanju sa pristojnim likovima, dobrom kamerom, pristojnom pricom, sjajnim glumcima - meni vise lici na mencla nego na sotru. ako se igde kod paskaljevica vidi da je praski djak, to je u varljivom letu. e, sad, to sto je covek, kao i dobar deo nasih ljudi, prestao da se profesionalno razvija onog momenta kad je pokupio diplomu a zatim s vremenom zaboravio i ono sto je znao pa mu je opus s vremeno otisao u kurac, to je drugi par rukava.

[ToniAdams]

ne dam varljivo leto. to je sasvim pristojan film o odrastanju sa pristojnim likovima, dobrom kamerom, pristojnom pricom, sjajnim glumcima - meni vise lici na mencla nego na sotru. ako se igde kod paskaljevica vidi da je praski djak, to je u varljivom letu. e, sad, to sto je covek, kao i dobar deo nasih ljudi, prestao da se profesionalno razvija onog momenta kad je pokupio diplomu a zatim s vremenom zaboravio i ono sto je znao pa mu je opus s vremeno otisao u kurac, to je drugi par rukava.

naravno. varljivo leto nema bas nikakve veze sa sotrom, ne znam odakle ta ideja, uopste ne ulazeci u kvalitetu rada obojce.

[teacher]

Учо, За специјалан третман могу да се сложим, добар је то филм и фино изрежиран. За време чуда објаснио™ друг који би опростио онима са друге стране који нису окрвавили руке, дочим би опростио својима који исте јесу окрвавили, јер је то на ползу ствари™. Чувар и Пас су филмови у покушају, недоречени су, али ту се трудио човек није крив што уз сав специјални третман који је као син директора Кинотеке имао једноставно не зна. Варљиво лето је причом јако слаткасто, прави Монтевидео средине '80-тих, значи Шотра у лошијој фази.

Realno, ne mogu da ulazim u vaše (filbi, ti) ideološke razmirice koje vuku poreklo iz prve polovine prošlog veka (u kojima se, u najboljim ćetnićko-partizanskim tradicijama uvek nađete složni kad je u pitanju etiketiranje nečijeg rada). Samo da kažem da zaista nikad ne gledam film, gde se prethodno upoznam sa čitavim rodoslovom režisera, kao i sa njegovim političkim uverenjima. To je još jedna tradicija pobornika despotskih društvenih sistema.

[kim_philby]

naravno. varljivo leto nema bas nikakve veze sa sotrom, ne znam odakle ta ideja, uopste ne ulazeci u kvalitetu rada obojce.

vise od igre? idemo dalje? nije ni djavo (sotra) uvek tako crn.

[kim_philby]

Realno, ne mogu da ulazim u vaše (filbi, ti) ideološke razmirice koje vuku poreklo iz prve polovine prošlog veka (u kojima se, u najboljim ćetnićko-partizanskim tradicijama uvek nađete složni kad je u pitanju etiketiranje nečijeg rada). Samo da kažem da zaista nikad ne gledam film, gde se prethodno upoznam sa čitavim rodoslovom režisera, kao i sa njegovim političkim uverenjima. To je još jedna tradicija pobornika despotskih društvenih sistema.

ili ljudi koji se bave filmom ili kulturom ili vec necim takvim. sto tebe nikako ne sprecava da imas neki 'nevini' pogled.a moje i vasiceve razmirice su reaktuelizovane lately. na primer 90-tih.

[kobni zelaya]

vise od igre? idemo dalje? nije ni djavo (sotra) uvek tako crn.

Više od igre je katastrofalna i jadna manipulacija čiji se veliki uspeh bazira na tri stvari - prikazivanju fudbalske utakmice u seriji, monopolskom terminu u nedelju uveče posle drugog dnevnika i smrdljivom oportunizmu u skladu sa onim što je tada bilo politički korektno (i jedino moguće). Pošto često imamo priliku da gledamo film koji je skraćena verzija serije (zahvaljujući tome što je u nekakvom distributerskom paketu koji se prodaje televizijama) lako je videti koliko je vreme pregazilo ovo ostvarenje - crno beli likovi (u stvari crveno - beli) koji po ideološkim potrebama šetaju kroz različite žanrove - mladi i lepi komunisti, smešni policajci i romansirana verzija palanke, koja se sad može posmatrati kao daleka prethodnica latinoameričke istorijske sapunice.Bjela and co su se fino dosetili (i verovatno to i duguju Šotri i više od igre) da iskoriste fudbal u marketinškom smislu i uz njegovu pomoć dovedu publiku u bioskop. S tim što je sada situacija mnogo radikalnija - zbog velike srpske nacionalne frustracije zbog ratnih poraza sportski uspesi su postali poprište za iživljavanje nacionalizma, pa je zbog toga Montevideo nekako još i gadniji projekat.Šotra inače ima jednu dobru stvar - Šesta brzina (Priče iz majstorske radionice). Prednosti ovog filma/serije u odnosu na Više od igre su mnogobrojne, a najvažnija se sastoji u tome da su PIMR film o ljudima, a ne o Građanskom i Radničkom.

[kim_philby]

Više od igre je katastrofalna i jadna manipulacija čiji se veliki uspeh bazira na tri stvari - prikazivanju fudbalske utakmice u seriji, monopolskom terminu u nedelju uveče posle drugog dnevnika i smrdljivom oportunizmu u skladu sa onim što je tada bilo politički korektno (i jedino moguće). Pošto često imamo priliku da gledamo film koji je skraćena verzija serije (zahvaljujući tome što je u nekakvom distributerskom paketu koji se prodaje televizijama) lako je videti koliko je vreme pregazilo ovo ostvarenje - crno beli likovi (u stvari crveno - beli) koji po ideološkim potrebama šetaju kroz različite žanrove - mladi i lepi komunisti, smešni policajci i romansirana verzija palanke, koja se sad može posmatrati kao daleka prethodnica latinoameričke istorijske sapunice.Bjela and co su se fino dosetili (i verovatno to i duguju Šotri i više od igre) da iskoriste fudbal u marketinškom smislu i uz njegovu pomoć dovedu publiku u bioskop. S tim što je sada situacija mnogo radikalnija - zbog velike srpske nacionalne frustracije zbog ratnih poraza sportski uspesi su postali poprište za iživljavanje nacionalizma, pa je zbog toga Montevideo nekako još i gadniji projekat.Šotra inače ima jednu dobru stvar - Šesta brzina (Priče iz majstorske radionice). Prednosti ovog filma/serije u odnosu na Više od igre su mnogobrojne, a najvažnija se sastoji u tome da su PIMR film o ljudima, a ne o Građanskom i Radničkom.

po cemu se ovo razlikuje od varljivog leta? ne branim sotru vec dovodim u pitanje neki epohalni kvalitet paskaljevicevog ceda.edit: najmanji problem vise od igre je to sto je film o gradjanskom i radnickom. Edited March 13, 2011 by kim_philby

[kobni zelaya]

po cemu se ovo razlikuje od varljivog leta? ne branim sotru vec dovodim u pitanje neki epohalni kvalitet paskaljevicevog ceda.

Nisam baš preveliki fan Varljivog leta, ali mislim da je polazište upravo suprotno - glavni junak hoće da skine mrak i to je suština njegovog sukoba sa ocem, palanačkim komunistom. U VL seks pobeđuje ideologiju, a u VOI crveni pobeđuju bele (i okupatore).

[kim_philby]

Nisam baš preveliki fan Varljivog leta, ali mislim da je polazište upravo suprotno - glavni junak hoće da skine mrak i to je suština njegovog sukoba sa ocem, palanačkim komunistom. U VL seks pobeđuje ideologiju, a u VOI crveni pobeđuju bele (i okupatore).

u varljivom letu mozemo reci da je seks ideologija gradjanskog autizma. stavise na kraju filma seks biva spasen od zlog staljinizma cistotom ljubavi. makar da one cehinje odu da se ne vrate. uporedi ovo sa npr. makavejevom.likovi u varljivom letu su tipski koliko i oni kod sopole. samo tebi (verovatn) vise prija ideoloski ton. sto nije nista sporno (sopola je autor boja na kosovu for fak sejk) samo limunada jedno, limunada drugo.evo na primer: meni je vreme cuda podjednako los film koliko i boj na kosovu. opalite :D

[kobni zelaya]

u varljivom letu mozemo reci da je seks ideologija gradjanskog autizma. stavise na kraju filma seks biva spasen od zlog staljinizma cistotom ljubavi. makar da one cehinje odu da se ne vrate. uporedi ovo sa npr. makavejevom.

Ne možemo reći - Petrom rukovode samo hormoni, nema tu nikakve ideologije. Upravo ideologija prekida njegovu ljubavnu vezu sa "Čehinjicom" - sovjetska intervencija odvodi orkestar iz njegovog gradića. Petar je uvek na suprotnoj strani od ideoloških prepreka, one su mu često izgovor (maturski iz marksizma)ili je potpuno indiferentan prema političkim trenucima vremena (šezdeset osma). U ovom poslednjem se krije i velika slabost filma - Paskaljevićevo veštačko ubacivanje šezdeset osme u film, čime pokušava da stvori politički aktuelan kontekst u to vreme kada je inače snimljeno nekoliko filmova koji se na različite načine bave šezdeset osmom.Što bih poredio Paskaljevića sa Makavejevim, sada ga poredimo sa Šotrom.

likovi u varljivom letu su tipski koliko i oni kod sopole. samo tebi (verovatn) vise prija ideoloski ton. sto nije nista sporno (sopola je autor boja na kosovu for fak sejk) samo limunada jedno, limunada drugo.

Istina, u VL su manji likovi najčešće tipski, ili slabo razrađeni zato što su najčešče i samo funkcionalni, pre svega ženski likovi. Ali to proističe iz toga što oni interesuju Petra iz vrlo jasnog razloga, koji imaju malo veze sa njima, osim što su žene. To svakako spada u mane filma. Istovremeno, Petar, otac i deda su veoma stvarni. Ako, međutim posmatraš likove kroz ideologiju - postoji samo jedan lik u filmu čije je ideološko opredeljenje jasno i bitno i to je Petrov otac, koji je glavni antagonista u filmu. U VOI svi su ilii crveni ili beli.

evo na primer: meni je vreme cuda podjednako los film koliko i boj na kosovu. opalite :D

To je opet zbog toga što posmatraš sve kroz ideologiju - zaista, oba filma su politički oportuna produkcija u gotovo istom političkom trenutku. Ipak, Vreme čuda je, ako ništa drugo, ono bar zanatski mnogo bolji film od Boja na Kosovu gde je mnogo diletantizma koji bode oči i koji se pre svega sastoji u tome što su reditelj i ekipa bili zanatski, a moguće i finansijski nespremni da snime istorijski spektakl zbog čega nam u oči svaki čas upadaju nemušti statisti i pogrešno, pseudo - realistički tretiran kostim. Boj na Kosovu ima i veliki problem sa predloškom koji je gotovo nemoguće bilo adaptirati za film, što je uz već pomenuti kostim prilično osakatilo glumačke kreacije. U Vremenu čuda se za to vreme, teška patetika ipak nešto bolje glumi.Mada, moguće da i nije baš uputno raspravljati o rediteljima preko njihovih lošijih ostvarenja.

[ToniAdams]

vise od igre? idemo dalje? nije ni djavo (sotra) uvek tako crn.

sta vise od igre i idemo dalje?odlicni uraci al nemaju veze sa varljivim letomosim ako ti merilo nije da su se odigravali u skorasnjoj historiji :) Edited March 14, 2011 by ToniAdams

[kim_philby]

Ne možemo reći - Petrom rukovode samo hormoni, nema tu nikakve ideologije. Upravo ideologija prekida njegovu ljubavnu vezu sa "Čehinjicom" - sovjetska intervencija odvodi orkestar iz njegovog gradića. Petar je uvek na suprotnoj strani od ideoloških prepreka, one su mu često izgovor (maturski iz marksizma)ili je potpuno indiferentan prema političkim trenucima vremena (šezdeset osma). U ovom poslednjem se krije i velika slabost filma - Paskaljevićevo veštačko ubacivanje šezdeset osme u film, čime pokušava da stvori politički aktuelan kontekst u to vreme kada je inače snimljeno nekoliko filmova koji se na različite načine bave šezdeset osmom.Što bih poredio Paskaljevića sa Makavejevim, sada ga poredimo sa Šotrom.

cekaj, glavni lik ne moze da polozi marksizam (teorija) zato sto ga interesuje seks (praksa/cist zivot), svoju libidinalnu investiciju naplacuje sa cehinjom u momentu dok u njenu zemlju (pardon the pun) ulaze sovjetski tenkovi a sve je to na fonu studentskih protesta u beogradu (bercekov lik) i na suprotstavljanju dede predratnog boema i oca sudije i partijskog cenzora. mislim da je ideoloski podtekst paskaljonijevog ostvarenja vise nego jasan i korespondira sa ostvarenjima poput acinovog 'bala na vodi' u kojem je navodno 'zivot' suprotstavljen ideologiji. odnosno petar koji samo zeli da 'zivi' je suprotstavljen i bercekovom liku (koji zeli da menja svet) i liku svoga oca te najbolje korespondira sa predratnim boemom koji samo nakrivi kapu dok mu sviraju cigani. ne moram ni da ti objasnjavam u kolikoj meri je sam pojam neposredovanog zivota sustinski ideologizovan. stavise zato me i jarca citanje filma kao jednostavne narativizacije zivota.mak se bavi seksom & revolucijom u manifestu. negde about that time. da ne idemo vise u proslost. pomenuo sam ga cisto u tom kontekstu. seksa :P

Istina, u VL su manji likovi najčešće tipski, ili slabo razrađeni zato što su najčešče i samo funkcionalni, pre svega ženski likovi. Ali to proističe iz toga što oni interesuju Petra iz vrlo jasnog razloga, koji imaju malo veze sa njima, osim što su žene. To svakako spada u mane filma. Istovremeno, Petar, otac i deda su veoma stvarni. Ako, međutim posmatraš likove kroz ideologiju - postoji samo jedan lik u filmu čije je ideološko opredeljenje jasno i bitno i to je Petrov otac, koji je glavni antagonista u filmu. U VOI svi su ilii crveni ili beli.

again i bercek i deda su ideoloski sustinski odredjeni. deda svojim statusom boemskog atavizma iz kraljevine & bercek kao student-pobunjenik. u VOI svi moraju biti ili crveni ili beli zato sto je to film koji pledira da nam da predstavu socijalnog ustrojstva & politickih antagonizama tog vremena. nikako ne bih sotrinu limunadu poredio sa 1 remek-delom ali na isti nacin su u krstarici potemkin klase i strukture protagonisti a ne 'zivi' ljudi. koliko je to uspelo je vec druga tema ali nikako i ta vrsta filmskog izraza nije za odbaciti.

To je opet zbog toga što posmatraš sve kroz ideologiju - zaista, oba filma su politički oportuna produkcija u gotovo istom političkom trenutku. Ipak, Vreme čuda je, ako ništa drugo, ono bar zanatski mnogo bolji film od Boja na Kosovu gde je mnogo diletantizma koji bode oči i koji se pre svega sastoji u tome što su reditelj i ekipa bili zanatski, a moguće i finansijski nespremni da snime istorijski spektakl zbog čega nam u oči svaki čas upadaju nemušti statisti i pogrešno, pseudo - realistički tretiran kostim. Boj na Kosovu ima i veliki problem sa predloškom koji je gotovo nemoguće bilo adaptirati za film, što je uz već pomenuti kostim prilično osakatilo glumačke kreacije. U Vremenu čuda se za to vreme, teška patetika ipak nešto bolje glumi.Mada, moguće da i nije baš uputno raspravljati o rediteljima preko njihovih lošijih ostvarenja.

ne posmatram bas sve ali u ovom slucaju (paskaljevic) mislim da nas njegov opus sam navodi na taj trag. naravno da su drugacija citanja moguca i stavise pozeljna. feministicko, literarno i sta ti ja sve znam. samo mislim da je ovde i ovakvo misljenje o filmu koje ne tretira likove kao stvarne licnosti vec kao elemente jednog strukturalno manje ili vise konzistentnog narativa koji je neumitno politicki (u najsirem znacenju te reci) potpuno 'na mestu'. stavise, to sto je vreme cuda 'zanatski' uspelije (inace termin od kog mi se dize kosa na glavi od kako sam imao prilike da cujem neke filmske profesionalce kako mi objasnjavaju diletantizam tilve rosh) samo ga cini 'opasnijim' filmom. inace bas je zabavno analizirati reditelje preko losijih ostvarenja. sto bi rekao karl smit prava priroda sistema se pojavljuje tek u trenucima krize.ja sam ovde vec imao negativnih iskustava pa zelim da se odmah ogradim i da kazem da ukoliko citanje umetnickog dela kroz prizmu ili teorije ili politike izaziva neku vrstu nelagode kod sagovornika ja u tome ne zelim da ucestvujem.@toni: raspravljamo o sotrizmu varljivog leta. Edited March 14, 2011 by kim_philby

[MocaVukotic]

Ne možemo reći - Petrom rukovode samo hormoni, nema tu nikakve ideologije. Upravo ideologija prekida njegovu ljubavnu vezu sa "Čehinjicom" - sovjetska intervencija odvodi orkestar iz njegovog gradića. Petar je uvek na suprotnoj strani od ideoloških prepreka, one su mu često izgovor (maturski iz marksizma)ili je potpuno indiferentan prema političkim trenucima vremena (šezdeset osma). U ovom poslednjem se krije i velika slabost filma - Paskaljevićevo veštačko ubacivanje šezdeset osme u film, čime pokušava da stvori politički aktuelan kontekst u to vreme kada je inače snimljeno nekoliko filmova koji se na različite načine bave šezdeset osmom.

da. kako sam sistematski uništen od idiota, varljivo leto, tajvanska kanasta i šest dana juna.imam jednu knjigu anđelije polikarpove, "u traganju za identitetom", u kome se ona dotiče ta 4 filma, skoro vrši uporednu analizu, i evo šta kaže o varljivom letu (mrzi me sve da prekucavam, daću par važnijih delova):Po svojoj žanrovskoj postavci film G.P.-a Varljivo leto 68 predstavlja komediju naravi sa elementima erotike, i, kao i film S.Š.-a Kako sam sistematski uništen od idiota, polazi od čulno-empirijskog viđenja sveta. Ali, dok Šijanov film uspeva da ostvari izvesno estetsko dejstvo time što na veoma određen način uključuje u strukturu društveno-vremenski okvir, dotle u filmu Varljivo leto funkcija tog konteksta je strogo formalna. Kretanje sižea odija se na liniji Petrovih odnosa sa ocem i sačinjeno je od dve konfrontirane tenzije; dok očeva tenzija ide u smeru sinovljeve što uspenije društvene afirmacije, sinovljeve tenzije se odvijaju u pravcu sasvim suprotnom: Petar je gimnazijalac i jedino što ga stvarno zaokuplja su žene.Komično nastaje iz neusklađenosti tih dveju tenzija i to tako što su Petrove namere u smislu seksualne realizacije predstavljaju izvesnu degradaciju očevih napora usmerenih na to da odredi sinovljevu budućnost........taj kontekst, međutim, nije ništa drugo do stvarnost leta 68. godine, koju sa svih strana potresaju studentski nemiri. Obuzet žudnjom za ljubavlju Petar tu stvarnost ne primećuje, i tako uloga društveno-vremenskog konteksta postaje samo formalna - treba opravdati prisustvo češkog orkestra u gradu........Takva interpretacija, osim što potvrđuje princip omalovažavanja veoma napete socijalne stvarnosti, iskazuje takođe i antidijalektičko viđenje, kada se prikazivanje vremena daje na način kojim se ono faktički negira. Zato, komično, zbog odsustva unutrašnje strukturalne opravdanosti, gubi svoje idejno-umetničko značenje i nalazi svrhu u sebi samom, što film Varljivo leto 68 svodi na zbir praznih žanrovskih varijacija.