Amerika, zemlja velika

[radisa]

1 minute ago, Sludge Factory said:

Mislim da je krajnje vreme da dodjete do sinteze u ovoj dijalektici. 

Bojim se da još ni analizu nisu uradili kako treba, rano je za sintezu...

[Sludge Factory]

Pa ne, ok je rasprava skroz i analiza. Izvinjavam se sto sam uleteo komentarom koji deluje podjebavacki, ali poenta je da je resenje zapravo u sjedinjavanju ove dve strane, jer bi trebalo da se dopunjuju, a ne da jedna nadvlada drugu. Tj. voleo bih da mi neko obrazlozi zasto ne bi mogao da se nadje nacin da klasna pitanja ne budu zamagljena identitetskim, vec da sluze zajedno istom cilju, odn. da identitetska pitanja ne budu samo zloupotrebljena od strane kapitala za cepkanja na sitnije medjusobno suprotstavljene grupe i za maskiranje klasnih pitanja. 

 

Edited May 15, 2022 by Sludge Factory

[radisa]

3 minutes ago, Sludge Factory said:

Pa ne, ok je rasprava skroz i analiza. Izvinjavam se sto sam uleteo komentarom koji deluje podjebavacki, ali poenta je da je resenje zapravo u sjedinjavanju ove dve strane, jer bi trebalo da se dopunjuju, a ne da jedna nadvlada drugu. Tj. voleo bih da mi neko obrazlozi zasto ne bi mogao da se nadje nacin da klasna pitanja ne budu zamagljena identitetskim, vec da sluze zajedno istom cilju, odn. da identitetska pitanja ne budu samo zloupotrebljena od strane kapitala za cepkanja na sitnije medjusobno suprotstavljene grupe i za maskiranje klasnih pitanja. 

 

Pa zato sam i rekao da analizu još nisu uradili do kraja... Meni je jovo jedna od boljih rasprava u poslednje vreme na forumu... Žao bi mi bilo da se ne nastavi...

[Budja]

4 hours ago, Moonwalker said:

 

Meni je u srednjoj skoli filozofiju predavao jedan idiot.  Ona zajednicka zemlja, jos dok nije postala cemerika. Imao je obicaj u nasem odeljenju pomalo netipicnom matematicko  sa 70% devojcica da podigne svaku ponaosob  i da joj se obrati.

 

" Je li mala, koliko moras da ucis za ove ocene, vi ste sve naobicnije bubalice i sutra cete zauzimati nekom radno mesto. A vidis njega XXXX (moj drugar), e to je prirodna pamet.

NIkad mu niko od "vlasti" nista nije rekao, nego bi ga poneko od nas individualno verbalno pocastio (nikad prosto, ali ostro), pa se onda "odrobija" sta se "odrobijati" mora.  Uvek mi je bilo sladje, nego da trazim nedostiznu pravdu na drugom mestu.

 

Jer njegovo je da kenja, tvoje je da cutis i ne uznemiraravs ucmali sistem.

 

Imao je stalan posao do penzije, pristojna primanja zdravstveno osiguranje. Dakle realno mu nista nije falilo, sem gradjevinskog materijala u glavi.

 

Sustina je, moze  ovakvom frustriranom Vinijem proleteru neko ponuditi kakvu hoce politiku socijalnu i ekonomsku, on ce opet doci sa tim boldovanim jer materijalno nije dovoljno "mora da se zna red tj hijerarhija". Ko god ima malo zivotnog iskustva  je to naucio.

 

To znaju i oni koji su naucili samostalno da kanalisu svoje frustracije u nesto konstruktivno, a ne da sjebavaju zivote drugima kad ih zivot sretne na krivoj nozi.

 

 

 

Oda psihoterapiji kao politickom orudju resavanja drustvenih problema.

 

Od toga do "El pobre es pobre porque lo quiere" (Siromasan je siromasan jer tako zeli.) popularno medju lokalnim ekvadorskim libertarijancima je samo jedan korak.

 

Elitisticko vidjenje puka sa visine.

 

Sa druge strnae, ne delim Vinijevo cekic-ekser marksisticko vidjenje sveta i palamudjenje o klasama koje se nisu "osvestile", i da je u tome problem.

 

 

[Moonwalker]

8 minutes ago, Budja said:

Elitisticko vidjenje puka sa visine.

 

Kakav sam je meni kralj pardon elitista  

Edited May 15, 2022 by Moonwalker

[Weenie Pooh]

13 minutes ago, Sludge Factory said:

Pa ne, ok je rasprava skroz i analiza. Izvinjavam se sto sam uleteo komentarom koji deluje podjebavacki, ali poenta je da je resenje zapravo u sjedinjavanju ove dve strane, jer bi trebalo da se dopunjuju, a ne da jedna nadvlada drugu. Tj. voleo bih da mi neko obrazlozi zasto ne bi mogao da se nadje nacin da klasna pitanja ne budu zamagljena identitetskim, vec da sluze zajedno istom cilju, odn. da identitetska pitanja ne budu samo zloupotrebljena od strane kapitala za cepkanja na sitnije medjusobno suprotstavljene grupe i za maskiranje klasnih pitanja. 

 

To što ti predlažeš je bila New Left platforma pola veka - intersectional path to a Glorious Revolution. Videli smo dokle se sa tim stiglo.

 

Moguće je da sam previše ciničan, ali realno nema šanse da se idpol struja spontano ovako dobro primila, da se prosto eto tako desilo da ona danas apsolultno dominira levim diskursom dok - gle čuda! - nimalo ne preti da ugrozi postojeći poredak. Zaista mislim da je u pitanju bila savršena long-term spoiler strategija. Podržavaš i stimulišeš sve moguće identitetske priče, pa ako se kojim slučajem pojavi materijalizam u naznakama, upravo je identitetskim baljezganjem suzbiješ (proglasiš B. Sandersa za rasistu i seksistu, itd.)

 

Ima i ono pitanje, da li je opsesija identitetima zaista doprinela razaranju kolektivnog pogleda na društvo i državu, ili se možda kolektivizam prvi raspao a identitetske klike se samo zapatile tu gde je bilo mesta... ali to je samo kokoška/jaje diskusija. U svakom slučaju je činjenica da sa identitetima kao prioritetom nikad neće postojati pretnja za kapitalizam; to se vrlo jasno videlo kad su brojni brendovi bez dvoumljenja usvojili parole slavnih BLM ili MeToo pokreta. Da su isti pokreti bili drugačije koncipirani, da su pretili da ugroze postojoći poredak, nešto sumnjam da bi se momentalno primili u korporativnim krugovima. 

[harper lee]

7 minutes ago, Sludge Factory said:

Pa ne, ok je rasprava skroz i analiza. Izvinjavam se sto sam uleteo komentarom koji deluje podjebavacki, ali poenta je da je resenje zapravo u sjedinjavanju ove dve strane, jer bi trebalo da se dopunjuju, a ne da jedna nadvlada drugu. Tj. voleo bih da mi neko obrazlozi zasto ne bi mogao da se nadje nacin da klasna pitanja ne budu zamagljena identitetskim, vec da sluze zajedno istom cilju, odn. da identitetska pitanja ne budu samo zloupotrebljena od strane kapitala za cepkanja na sitnije medjusobno suprotstavljene grupe i za maskiranje klasnih pitanja. 

 

 

Klasa je takodje deo identiteta pa je samim tim i klasno pitanje identitetsko.

 

Na tvoje pitanje je odgovor da nema razloga da svi aspekti identiteta ne sluze zajednickom cilju ali je problem u tome sto su pojedini aspekti zgodni za manipulaciju jer su veoma cesto direktno suprostavljeni. Nije redak slucaj da dve osobe koje savrseno funkcionisu zajedno sa sve svoja dva ukupna identiteta udju u sukob zbog jednog aspekta identiteta, bilo da je on polni, rasni, nacionalni, profesionalni ili bilo koji drugi. Sto je nelogicno, ako dve osobe mogu da harmonizuju ukupan skup svojih identiteta prirodno je pomisliti da su sposobne da harmonizuju jedan ili vise pojedinacnih aspekata koji su samo mali deo tog skupa.

 

Cak i ako izumemo ovaj Uinijev stav, koji se tesko moze dokazati direktno (mada postoji gomila teorija koje dokazuju indirektno), postoji niz pojedinacnih problema zasto je tesko iskoreniti konflikt iz identitetskih pitanja.  Prvo, identiteti su najcesce metapoliticke stvari i individualna politika ih ne moze resiti, moze samo konsensualna politika unutar zajednice viseg reda od politicke. Drugo, izabrani i nasledjeni identiteti nemaju isti kapacitet za konflikt, ovi drugi se najcesce dozivljavaju kao usud i nepromenjeno stanje koje ne podrazumeva nikakvu fakticku odgovornost ili je ta odgovornost nemerljiva. Trece, ovi sa stanovista konflikta najlukrativniji delovi identiteta dolaze iz sfere kulture (kulture u sirem smislu) a ne prava, sto se cesto zanemaruje kad se biraju alati kako da se uravnoteze i harmonizuju. Otuda cest otpor drzavnoj prinudi nad identitetom cak i kada dolazi u najbenevolentnijoj formi. Cetvrto, identiteti iz sfere kulture su nasledje a nasledje sa sobom vrlo cesto donosi devijacije i kontroverze iz proslosti koje opet sa sobom donose ogroman portfolio neprijatnog istorijskog iskustva i brojne teske emocije. Peto, ljudi slabo sta znaju o tome sta tacno sadrze neki delovi njihovih identiteta, ne promisljaju dovoljno, ne poznaju istoriju ili je selektivno tumace, pristupaju sadrzajima koji im objasnjavaju sta i ko su oni zapravo u skladu sa niskim nivoom motivacije i znanja. E onda dolazi to Uinijevo sesto da su identiteti veoma zgodni za manipulisanje njima a izbor alata za manipulaciju je prakticno beskonacan ako imas dobru volju i jak interes.

 

Verovatno cu se naknadno setiti jos nekih stvari ali mislim da i ovo dovoljno govori koliko je to pitanje kompleksno. Vecinu ovih kontroverzi mi i ne primecujemo u svakodnevnom zivotu, one se aktiviraju samo kada smo iz nekog razloga izrazito zainteresovani. Ima Peter A. Coleman odlicnu i popularno napisanu knjigu "Five percents" u kojoj objasnjava zasto postoji tih 5 procenata prakticno neresivih ili tesko resivih konflikata, skoro sve kategorije iz tih 5 procenata su vezane za razne forme identiteta.

 

Sto se resenja tice, mislim da bismo pre svega morali da postavimo sebi pitanje kako izgradjujemo sopstvene stavove, sta je od tih stavova autenticno a sta smo dobili od raznih autoriteta i kako uopste dolazimo od toga da imamo toliko razlicite percepcije i interpretacije realnosti. Posten odgovor na to pitanje bi kod mnogih ljudi ugradio rucnu kocnicu jer veoma cesto ispada da smo sa nekim u konfliktu samo zbog toga sto smo u zivotu pre nego sto se konflikt aktivirao naucili mnogo bitno razlicitih stvari i da se nasa znanja i neznanja ne poklapaju u tacno istim delovima. Postoji ogromna literatura napisana u poslednjih stotinak godina koja se time bavi.

[Weenie Pooh]

1 hour ago, Budja said:

Sa druge strnae, ne delim Vinijevo cekic-ekser marksisticko vidjenje sveta i palamudjenje o klasama koje se nisu "osvestile", i da je u tome problem.

 

Pazi, ja sam daleko od klasičnog marksizma (i još dalje od onog reformisanog), mislim da je prilično jasno koliko je čovek pogrešno koncipirao tu spontanu radničku revoluciju koja evo samo što nije. Žestoko je podcenio sposobnost kapitalizma da u nedogled odlaže razrešenje svojih internih konflikta, tj. da ubije proleterijat u pojam a ipak ga ostavi u dovoljnoj meri funkcionalnim da može da poslušno taljiga dalje do potpunog kolapsa. Pritom, koliko ja znam, Marks nije uopšte kapirao environmental ograničenja koja se prirodno nameću kapitalizmu, tj. činjenicu da se na revoluciju ne može čekati deset hiljada godina; ili će je biti skoro ili je uopšte neće biti. (Znam da se napušavao sa Maltuzom, ali nije stvar samo u ograničenoj sposonosti planete da nahrani ljudsku populaciju - energija je daleko ozbiljnije usko grlo.)

 

Ipak, na teorijskom nivou nema mu se šta zameriti. LTV je koliko sam ja sposoban da razumem vrlo solidna osnova za kritiku kapitalizma, i sto godina kasnije stvari stoje tačno onako kako ih je opisao. Klasni pogled na svet praktično bez greške objašnjava sve vidljive društvene fenomene danas. Dakle samo je u praktičnoj primeni problem, ali taj problem je toliko ozbiljan da mislim da rešenja jednostavno ne može biti, bar ne na vreme. 

 

Da je neki vidovnjak Marksu mogao da otkrije kako se žestoko zajebao po pitanju neumitnosti radničke revolucije, svakako bi bio duboko potrešen. Ali zato, da mu je rekao kakvu će parodiju Frankfurtska škola i njeni nastavljači napraviti od njegovog nasleđa, cenim da bi se momentalno obesio.

Edited May 15, 2022 by Weenie Pooh

[Roger Sanchez]

Tvoje teorije imaju jednu veliku rupetinu koju izbjegavaš

 

Spoiler

 

- - -

 

U tom smislu što imaš reći o ovoj kapitalistočkoj smicalici, pod punom kontrolom effeminate idpol Zapada sigurno

 

Quote

 

Quote

“Socialism with Chinese characteristics” has become the most flexible and pragmatic approach to develop the economy and promote reform in China, freeing China from the dogmatic debate and conceptual argument about socialism vs. capitalism and focusing China’s efforts on what matters the most, i.e. economic development and improvement of the living standards of the people.

 

[Weenie Pooh]

34 minutes ago, harper said:

Klasa je takodje deo identiteta pa je samim tim i klasno pitanje identitetsko.

 

Ostalo bih sve potpisao, ali sa ovim ne mogu da se složim.

 

Klasa je materijalistički termin, njene karakteristike neporecivo značajne. Identiteti en general su pak apstrakcije, fantazmi o nekoj esenciji bića koja je podložna beskrajnim interpretacijama i često arbitrarnim definicijama, često potpuno beznačajni. 

 

Nacionalni identiteti su npr. arbitrarni, ljudi ih po potrebi oblače i svlače kao kostime. Danas je popularan trend izbor rodnog identiteta, rupa bez dna kad su u pitanju diskusije na zapadnoj tzv. levici. Manje čest ali ipak prisutan je izbor rasnog identiteta, subjektivne deklarativne identifikacije sa ovom ili onom rasom. 

 

Identitetsko je dakle ustrojstvo individue, set definicija koje čovek bira i primenjuje na neko svoje privatno poimanje spoljnog sveta. 

 

Klasno je ustrojstvo samog društva, objektivno i jako teško promenjivo. Ono individuu nadilazi, određuje materijalne aspekte spoljnog sveta od kojih pojedinac zavisi. 

 

34 minutes ago, harper said:

Sto se resenja tice, mislim da bismo pre svega morali da postavimo sebi pitanje kako izgradjujemo sopstvene stavove, sta je od tih stavova autenticno a sta smo dobili od raznih autoriteta i kako uopste dolazimo od toga da imamo toliko razlicite percepcije i interpretacije realnosti. Posten odgovor na to pitanje bi kod mnogih ljudi ugradio rucnu kocnicu jer veoma cesto ispada da smo sa nekim u konfliktu samo zbog toga sto smo u zivotu pre nego sto se konflikt aktivirao naucili mnogo bitno razlicitih stvari i da se nasa znanja i neznanja ne poklapaju u tacno istim delovima. Postoji ogromna literatura napisana u poslednjih stotinak godina koja se time bavi.

 

Epistemološka kritika je uvek dobrodošla, ja ne bežim od činjenice da sam svoje stavove gradio deo po deo i modifikovao u skladu sa ograničenim izvorima informacija. Za moj npr. fatalizam je sigurno u velikom delu kriv/zaslužan osećaj nemoći i na individualnom i na kolektivnom planu - bio sam sklon da usvojim stav "nema nade u bolje sutra" kako bih sebi olakšao doživljaj sopstvene nemoći. Ali ipak sam se trudio da taj fatalizam sebi i drugima obrazložim, da ga baziram na činjenicama i tuđim procenama realnog stanja koje su mi delovale smislene. Slično vazi i za dinamiku klasne-protiv-identitetske svesti.

 

 

[harper lee]

18 minutes ago, Weenie Pooh said:

Klasa je materijalistički termin, njene karakteristike neporecivo značajne

 

I profesija je, na vise nacina. Pripadnost nekoj profesiji ili klasi bitno odredjuje identitet individue. Veci deo nasih identiteta je vezan za neki kolektiv, cim je vezan za kolektiv on u sebi nosi komponentu drustvenog ili sub-drustvenog ustrojstva. Ja to prosto tako vidim.

 

Mislim da su nasa neslaganja vezana za sta dozivljavamo kao deo identiteta. Moje misljenje je da se identitet sastoji iz izabranog i nasledjenog identiteta i da su obe grupe podjednako vazne. Koliko mi se cini iz ovog tvog poslednjeg posta ti kao identitet vidis samo ono sto ja zovem nasledjenim identitetom. Tu spadaju oni delovi identiteta sa kojima si rodjen i koji te a priori opredeljuju pre nego sto steknes svest o njima. I oni se, naravno, mogu naknadno menjati, moze se promeniti pol, izbeliti kozha, promeniti nacionalnost, religija, moze se promeniti i klasni status i slicno, ali taj izbor nije izbor identiteta vec izbor da se iz vec nasledjenog identiteta iskljucis ili istupis u neki komparativni identitet. A ta dva izbora nisu ista zbog motivacije. Najveci broj ljudi zapravo te identitete dozivljava kao nepromenjive, da bi postigli svest da su promenjivi i uradili nesto po tom pitanju moraju imati ozbiljnu motivaciju da to ucine.

 

Profesija ili, sta ja znam, roditeljstvo bi spadali u izabrane identitete, to su identiteti nastali iz posledica svesnih i autonomnih individualnih radnji.

Edited May 15, 2022 by harper

[black mirror]

29 minutes ago, Roger Sanchez said:

Tvoje teorije imaju jednu veliku rupetinu koju izbjegavaš

 

  Hide contents

 

- - -

 

U tom smislu što imaš reći o ovoj kapitalistočkoj smicalici, pod punom kontrolom effeminate idpol Zapada sigurno

 

 

 

 

aman samo nemojte marksizam u istoj recenici sa danasnjom kinom

 

marks se verovatno prevrce u grobu kada vidi ovu sliku

[Sludge Factory]

29 minutes ago, Weenie Pooh said:

Ostalo bih sve potpisao, ali sa ovim ne mogu da se složim.

 

Klasa je materijalistički termin, njene karakteristike neporecivo značajne. Identiteti en general su pak apstrakcije, fantazmi o nekoj esenciji bića koja je podložna beskrajnim interpretacijama i često arbitrarnim definicijama, često potpuno beznačajni. 

 

Nacionalni identiteti su npr. arbitrarni, ljudi ih po potrebi oblače i svlače kao kostime. Danas je popularan trend izbor rodnog identiteta, rupa bez dna kad su u pitanju diskusije na zapadnoj tzv. levici. Manje čest ali ipak prisutan je izbor rasnog identiteta, subjektivne deklarativne identifikacije sa ovom ili onom rasom. 

 

Identitetsko je dakle ustrojstvo individue, set definicija koje čovek bira i primenjuje na neko svoje privatno poimanje spoljnog sveta. 

 

Klasno je ustrojstvo samog društva, objektivno i jako teško promenjivo. Ono individuu nadilazi, određuje materijalne aspekte spoljnog sveta od kojih pojedinac zavisi. 

 

Napisao si bas ono sto sam hteo da pitam @harper-a u vezi sa klasnim identitetom, ali kapiram da se npr. i crnacka situacija u Americi moze smatrati drustvenim ustrojstvom, objektivnim i tesko promenljivim, i da kada se neko rodi kao crnac u Americi, to ima slicne implikacije kao i ako je pripadnik radnicke klase u kapitalizmu. 

 

Naravno, harper je u pravu, kopleksno je sve to u pm, ali da banalizujem, covek moze biti pripadnik LGBTQ+ zajednice, i cak deliti neke identitetske elemente sa tom zajednicom, a biti u isto vreme konzervativni tradicionalista. Ili biti crnac i osecati se crncem (u identitetskom smislu), a u isto vreme biti tvrdi kapitalista (i imati i taj identitet). 

 

Pronaci za sve najmanju zajednicku tacku slaganja na levoj (ekonomski, politicki, drustveno) ideoloskoj strani je potraga za jednorozima koji dolecu na dugi   Za razliku od tebe, ja sam (verovatno naivni) optimista, makar u pogledu nasih mogucnosti i kapaciteta da nadjemo to resenje. Da li ce se to i desiti (i ako da, kada) je pitanje zbog kog sam uznemiren. 

[Budja]

56 minutes ago, Weenie Pooh said:

 

Pazi, ja sam daleko od klasičnog marksizma (i još dalje od onog reformisanog), mislim da je prilično jasno koliko je čovek pogrešno koncipirao tu spontanu radničku revoluciju koja evo samo što nije. Žestoko je podcenio sposobnost kapitalizma da u nedogled odlaže razrešenje svojih internih konflikta, tj. da ubije proleterijat u pojam a ipak ga ostavi u dovoljnoj meri funkcionalnim da može da poslušno taljiga dalje do potpunog kolapsa. Pritom, koliko ja znam, Marks nije uopšte kapirao environmental ograničenja koja se prirodno nameću kapitalizmu, tj. činjenicu da se na revoluciju ne može čekati deset hiljada godina; ili će je biti skoro ili je uopšte neće biti. (Znam da se napušavao sa Maltuzom, ali nije stvar samo u ograničenoj sposonosti planete da nahrani ljudsku populaciju - energija je daleko ozbiljnije usko grlo.)

 

Ipak, na teorijskom nivou nema mu se šta zameriti. LTV je koliko sam ja sposoban da razumem vrlo solidna osnova za kritiku kapitalizma, i sto godina kasnije stvari stoje tačno onako kako ih je opisao. Klasni pogled na svet praktično bez greške objašnjava sve vidljive društvene fenomene danas. Dakle samo je u praktičnoj primeni problem, ali taj problem je toliko ozbiljan da mislim da rešenja jednostavno ne može biti, bar ne na vreme. 

 

Da je neki vidovnjak Marksu mogao da otkrije kako se žestoko zajebao po pitanju neumitnosti radničke revolucije, svakako bi bio duboko potrešen. Ali zato, da mu je rekao kakvu će parodiju Frankfurtska škola i njeni nastavljači napraviti od njegovog nasleđa, cenim da bi se momentalno obesio.

 

Naprotiv. LTV je vrlo slaba  u objasnjavanju cena. Doduse, zaboravio sam ja dosta toga od DPRV (drustveno potrebnog radnog vremena) do manipulacije matrica i Srafino "resenje" jedinice vrednosti sto se ucilo na faksu.

 

Sa druge strane, ne znam sta znaci "prakticna primena". Ako je rece o "cekajuci  revoluciju" i ako je revolucija deo teorije eksploatacije, onda ce biti da nesto u teoriji ne fercera ili da je teorija malcice namerno nejasna. Uostalom, o tome koliko je Marksova teorija naucna pisao je Poper.

 

Sto se Frankfurtske skole tice, slabo imam pojma o istoj pa ne bih da se petljam.

 

[Budja]

30 minutes ago, harper said:

 

I profesija je, na vise nacina. Pripadnost nekoj profesiji ili klasi bitno odredjuje identitet individue. Veci deo nasih identiteta je vezan za neki kolektiv, cim je vezan za kolektiv on u sebi nosi komponentu drustvenog ili sub-drustvenog ustrojstva. Ja to prosto tako vidim.

 

Mislim da su nasa neslaganja vezana za sta dozivljavamo kao deo identiteta. Moje misljenje je da se identitet sastoji iz izabranog i nasledjenog identiteta i da su obe grupe podjednako vazne. Koliko mi se cini iz ovog tvog poslednjeg posta ti kao identitet vidis samo ono sto ja zovem nasledjenim identitetom. Tu spadaju oni delovi identiteta sa kojima si rodjen i koji te a priori opredeljuju pre nego sto steknes svest o njima. I oni se, naravno, mogu naknadno menjati, moze se promeniti pol, izbeliti kozha, promeniti nacionalnost, religija, moze se promeniti i klasni status i slicno, ali taj izbor nije izbor identiteta vec izbor da se iz vec nasledjenog identiteta iskljucis ili istupis u neki komparativni identitet. A ta dva izbora nisu ista zbog motivacije. Najveci broj ljudi zapravo te identitete dozivljava kao nepromenjive, da bi postigli svest da su promenjivi i uradili nesto po tom pitanju moraju imati ozbiljnu motivaciju da to ucine.

 

Profesija ili, sta ja znam, roditeljstvo bi spadali u izabrane identitete, to su identiteti nastali iz posledica svesnih i autonomnih individualnih radnji.

 

Da li je tu rec o identitetu ili aspiraciji, zeljenom identitetu?

Da li je Fema burzoazija ili seljanka, opancarka koja zeli da bude burzoazija?

Sta je Majkl Dzekson? Belac (on misli tako) ili crnac koji zeli da bude belac (kako ga vidi vecina)?

Da li postoje ti "tranzicioni identiteti" ni tamo ni vamo?