Literatura iz školske klupe

[aram]

@lubaBila je Bela griva u lektiri, siguran sam.Ja citao i ono sto mi nije bilo u lektiri kasnije, maznjavao od komsijske dece i nije mi zao - tako sam procitao "Dobar vetar, Plava ptico" i knjigu Danka Oblaka "Modri prozori" mislim da se zvala.Cesto citam i danas knjige za decu.

[Matilda Ivancic]

auu Pukanić i Lazanski Sad mi je jasno otkuda je Spasoje jedan kvalitetan fetišist.

auu kakav sam jedan novi otkrio danas ali ne mogu da zagadjujem temu

[adam]

e, da, gutao i nusica, sta god sam nasao. hajduci, autobiografija, drame... i znam da mi je uvek neobicno zvucalo ime ela peroci. secam se da je bilo nesto njeno u lektiri ali ne pamtim ni sta niti da li mi se dopadalo ali ime mi se urezalo u memoriju.

[Kelt]

uvek kad gledam Bera Grilsa padne mi na pamet Robinzon Kruso

[Lord Stef]

Meni iz najranije mladosti ostala u secanju pricica o slepom decaku koji je uvek mahao vozu i masonovodji koji mu je otpozdravljao pistaljkom (?). Na zalost, naslov sam zaboravio jos pre 6+ godina :( Uz Decake Pavlove Ulice sam prvi put i zaplakao zbog neke knjige.

[nautilus]

Tone Seliskar: Druzba Sinjeg galeba Proljeca Ivana Galeba mi je bila odlicna knjiga na opste zgrazavanje drustva. Ali me zato nista u zivotu nije smorilo kao "U registraturi" Ante Kovacic. Priblizni nivo smorenosti je dosao citanjem Milovana Glisica. Ne lezi mi realizam.

[Matilda Ivancic]

avanture s tockicemdruzina pere kvrzice (odgovor na pitanje sta radi druzina)grga cvarak-posebno draga pesmicakojim putem afrikance. dobio za rodjendan i mrzim je najvise od svih knjiga.koko u parizu i lazes melita-jao sto sam to voleovoleo sam orlove dok nisam odgledao film i od tad mi u glavi odzvanja onaj moronski glas koji su nasnimili lunji i ode mast u propast

Edited May 11, 2010 by Matilda Ivancic

[Kelt]

Ne znam kako se zove pripovetka, ali dečak traži od majke novac za ložu u bioskopu, a posle se ispostavi da je novac dobila da bi kupila neko voće, a dala je njemu. I trešnje koje bere dečak koji je preležao dizenteriju za vreme okupacije.Zejtinjava kašika kačamaka i "a da ipak uzmemo po jednu" dok saborac staklenim pogledom zuri u bolje sutra svog naroda

[Matilda Ivancic]

knjizevnost nase ( pionirske) mladosti zaista je bila puna slika patnje i nasilja. cinimi se da je bila neka pripovetka o dve sestre u logoru, zatocene u razlicitim celijama, koje jedna drugoj prebacuju kocku secera preko strazara. i ni jedna nece da pojede vec zeli da se zrtvuje za sestru. onda strazar capi poslasticu a one mirno ostanu cekati smrt uverene da se sestra zasladila.a tek one pesme sto su devojcice (one koje decaci nisu ganjali) pevale po odmorima... mrtva glava, jezik progovara mila sejo sto si me izdala...ma ite ukurac

[aram]

ela peroci, mislim da je bilo "Deco, laku noc", nisam siguran.a nusicevu autobiografiju sam skoro prepricavao zeni, narocito deo kad zapali petardu ispod stola pa proti uleti cela sarma u dusnik

[pt 2.0]

tajno drustvo pgc - je li sa tim vezana rec pingoclavulus?secam se da sam to takodje bas volela, ali sada pojma nemam o cemu je rec.i nusica.i dosta mike antica, mada nam je on vise bio gost u skoli nego lektira.

[BraveMargot]

ja sam obozavala epsku poeziju, ali mi je pripadala muka od ucenja napamet lirike. jedina pesma koja mi se zaista dojmila bese 'na skolju'.iz citanke smo, kao i kod marvina, radili samo najdebilnije soc realisticne tekstove domacih autora. secam se i ja jablana i rudonje. kao i price o pitomom vuku kome je neko dao krvavog hleba. bese tu i prica o siromasnoj porodici koja zivi u jednoj sobi, dete ima temperaturu i sve vise prilazi ognjistu, majka mu brani, al na kraju dete u groznici upadne u pec i zapali se dok je majka otisla po lek. i naravno, vrhunac: ivan cankar, desetica - decak koji ide u fensi skolu i stidi se rodjene majke zato sto je seljanka, a ona mu daje deseticu koju je mukotrpnim radom i odricanjem zaradila samo da bi se ono dobro skolovao.od lektire, i ja se secam 'zvezde keca', totalno tripozni sovjetski sf. na kraju je nismo ni radili, ali mi nije zao sto sam je procitala. ja sam tada volela da citam avanturisticke romane, narocito zila verna, ali to nikada i nismo radili uvek je fokus bio na partizanskim knjigama. ja nisam htela da ih citam jer su mi bile glupe i dosadne, secam se samo da je 'ne okreci se sine' imao super ilustracije cetnika, masnih, kako se nadvijaju nad glavnim junakom a roj muva im zuji oko glave, valjda da se pokaze kolika su govna. secam se i 'istinitih legendi'. jedino sam procitala 'daleko je sunce' nije se moglo izbeci jer je to bila tema za pismeni. na pismenom dobila keca zato sto sam napljuvala knjigu.u srednjoj skoli su mi se jako dopali stranac i proces. sve ostalo bilo je naporno ili bezvezno (ili oboje). u prvom srednje imali smo super nastavnicu, ali nam je zato sledeca nastavnica bila autorka erotske poezije. najgore su mi bile analize lirskih pesama koje je tako potencirala, upamtila sam da je posebno bljutav cas bio kad smo radili 'na djermu'.

[Marvin (Paranoid Android)]

bese tu i prica o siromasnoj porodici koja zivi u jednoj sobi, dete ima temperaturu i sve vise prilazi ognjistu, majka mu brani, al na kraju dete u groznici upadne u pec i zapali se dok je majka otisla po lek. i naravno, vrhunac: ivan cankar, desetica - decak koji ide u fensi skolu i stidi se rodjene majke zato sto je seljanka, a ona mu daje deseticu koju je mukotrpnim radom i odricanjem zaradila samo da bi se ono dobro skolovao.

Sablasno Upravo o ove dve priče sam danas popodne razmišljao pošto se topik razvio, kao šta sledeće da napišem, kao mali kontra primer jer je topik baš krenuo u onom što nam je ostalo u najlepšem sećanju. Što je valjda logično, samo kod poremećenih ljudi poput Margot i mene ostaje valjda i urezano sećanje onoga što nam se nije dopadalo.Da, ta priča o porodici, tj majci koja pazi na dve male ćerke, baš to. Međutim, iako je priča brutalno heavy, nije baš da smo je nalazili dosadnom, svakako je ostavila itekakav utisak bar na mene i dva okolna drugara, pogotovo kad ćerka stalno ponavlja "Hladno mi je mama", valjda u tifusnoj groznici, i približava se vatri. Samo što sam prilično siguran da mala nije zapravo upala u vatru, već da ju je majka spasla u poslednji čas. I da, Cankareva "Desetica". Imao sam u planu da pišem o ovome, samo nisam mogao da se setim imena. Kakvu sam veliku teskobu imao čitajući ovo, počev od opisa austrijske škole, pa preko njegovih prijatelja, pogotovo kad je pričao o nekom zadriglom dečku pored njega koji je non stop samo jeo. I majčino pismo, mučno od poslednje do prve reči.

[Аврам Гојић]

"Sluga Jernej i njegovo pravo"...Uh, Cankar. Gadno.A jel se neko seca iz lektire za treci osnovne zbirke poezije "Pun dzep zlatnih stihova". Bio je tu pokoji Odn, sta ga znam. Nekih od pesama i danas se secam, kao sto je jedna o klincu koga zezaju za crnacko poreklo na jako surov nacin, pozivajuci njegovu babu da izadje iz kuhinje."Mazge"...zbirka prica o mazgama u NOB-u. Bilo je tu plemenitih zivotinja.A sada iskusenje: ta knjiga me nije zakacila, to je bila stara lektira za generaciju rodjenu valjda 1964. Knjiga je neobicna, govorila je o grupi fudbalera-zivotinja (slon valjda, zec, tako nesto) koji putuju po svetu i osvajaju titule. Tu sam prvi put naucio sta je ofsajd, i momentalno zaboravio.Elin Pelin (kako dadaisticko ime): "Jan Bibijan na Mesecu". SF samo takav.

[Аврам Гојић]

I ponovo cu ovo reci: to mora da se zna. "Decaci Pavlove ulice" je ne samo najbolja lektira koju sam citao, vec jedna od pet najboljih knjiga koje sam citao, ikada.