Ex YU fudbal

[Dr Arslanagić]

Intervju sa Ivom Begom, bivsim prvotimcem Hajduka

[MiddleClass]

Super je intervju! :D

[Otto Katz]

:D

A pogotovo ovi Medveščak šta igra balun na ledu. Čoviče, nije normalno koliko su izmaltretirali cili Hrvatsku s ledon i Medveščakon. Neka idu u kurac oni i njijov led.

[mrdja]

Nista to ne bi bilo cudno da Osim nije imao na raspolaganju igrace koji su maestralno osvojili titulu sampiona sveta za mlade 4 godine ranije i igrace koji su 10 meseci kasnije bili prvaci Evrope. Ti igraci koji su se u vreme prvenstva kretali u rasponu od 23-25 godina napravili su karijere o kojima su glavni Osimovi protagonisti mogli samo da sanjaju.

Slazem se, ali uglavnom uspesne mlade selekcije tek nakon sest-sedam godina postignu dobre rezultate u seniorskoj konkurenciji. Obicno polako ulaze u tim, usput i sazrevaju.Prosinecki je imao 21 u to vreme, Mijatovic takodje, Boban zbog kazne nije ni putovao, Suker je imao 22, Boksic 20, Mihajlovic 21 (u to vreme jos u Vojvodini) vecina njih je kasnije dosta napredovala.Vec nekoliko meseci kasnije, Osim je formirao novi tim, bez starih igraca, uz sve ove dolazece zvezde. Recimo, Jugovic je pre Svetskog prvenstva 1990. odigrao samo 16 prvenstvenih utakmica (15 u dresu Rada), ali je vec sledece godine igracki eksplodirao.I meni bi Prosinecki igrao pre Susica, jer Safet sa 35 nije bio onaj stari, Pancev bi sigurno igrao jer je bio veoma efikasan u svim takmicenjima, a Jarni bi nakon onakve igre protiv Kolumbije izborio mesto u najboljih 11. Ali, svako od nas bi imao neke svoje kombinacije. Cinjenica je da je to cetvrtfinale rezultatski lep uspeh.

[mrdja]

Bespredmetno je nagadjati sta bismo uradili da su neki drugi igraci bili na terenu i ko je kriv sto smo ispali na penale od 1 Argentine igrajuci skoro 100 minuta sa igracem manje, ali ako bismo vec pokusali, to je najmanje Dejo. Od kako je on usao, poceli smo da igramo.

Slazem se. Mogli smo ispasti jos protiv Spanije, objektivno nismo bili nista bolji na taj utakmici.Nema nikakvog smisla traziti pojedinacnog krivca zasto smo ispali na penale, to inace ne volim da radim.Savicevic je igrac koji je mogao dominirati terenom vise od bilo kog naseg fudbalera, ali nikad nisi znao kako ce on odigrati. Na prvenstvo je otisao kao jedan od igraca u najboljoj formi. Ocekivao sam od njega dosta protiv Nemaca, ali ga nisam ni primetio na terenu. Jos gore, od onih je igraca koji kad izgube loptu i naprave kontru protivniku ne pokusavaju da bar trcanjem nazad pomognu saigracima. Uglavnom malo poskoci razocaran sto je izgubio loptu i to je to. Naravno, kad odigra vrhunski (kako on ume) tri utakmice od deset navijaci su u delirijumu. Ja vise volim igrace tipa Jugovica koji ce devet od tih deset utakmica odigrati kvalitetno (ne maestralno, da se razumemo).

[mrdja]

Intervju sa Ivom Begom, bivsim prvotimcem Hajduka

Bego je legenda.

[ZAGI]

Mrdjo jesi li dobio mail?

[mrdja]

Mrdjo jesi li dobio mail?

Ne, nisam.

[dragance]

Bego je legenda.

Koja legenda

Za vas se govori da ste bili veliki cipadur, a oni koji to oće reć ufino kažu: Ivo Bego je bija neustrašivi bek! – Najprije moran reć da san u Hajduku najviše igra beka, desnoga i livoga, ali san od početka karijere igra na svin mistima u momčadi osin šta nikad nisan sta na branku. A na početku san bija centarfor, zabija golove... U prvu momčad me priključija trener Aleksandar Tomašević, ima san čast sa 18 godina bit na treninzima s prvon momčadi koja je osvojila naslov prvaka, u kojoj su igrala tri, za mene, najveća naša igrača svih vrimena: Bernard Bajdo Vukas, Vladimir Beara i Frane Matošić! S tin da je za mene prvo igračko ime Hajduka u njegovih sto godina – Frane Matošić! Zato jer je bija veliki igrač, veliki golgeter, veliki kapetan i veliki autoritet! On je mlađima bija suigrač, trener, brat, otac. Ma, sve! Pita san vas jeste li bili cipadur... – Nisan! U ciloj karijeri nikad nisan prvi udrija protivničkog igrača. Nikad! Nikad nisan nikome slomija nogu, ruku, rebra... ... Dobro znan da ste protivnike s igrališta slali direktno u bolnicu! A na utakmici s Dinamom u Zagrebu – dvojicu!? – Je, to je istina. S tin da san prvoga udrija nenamjerno, slučajno... Zapravo, on je naletija na moju nogu. Bilo je to krilo Dinama Ilijas Pašić, iša san udrit cilin šucen jedan balun, Pašić se nikako ušulja ispid mene, sagnija se, tija ti balun gurnit u for glavon, ja san ga cilin šucen opizdija kopačkon u glavu, stvarno nisan bija kriv... Pukla mu je nika žilica između oka i uva, pa je ka mrtav, osta ležat nepomičan. Odveli su ga hitno u bolnicu, srićon, osta je živ. Sudac me nije ni isključija, nisan mirita isključenje jer nisan bija kriv za tu nesriću usrid utakmice... ... Dobro, to van virujen. Ali, ne mogu virovat da ste na toj utakmici nenamjerno, slučajno nokautirali rezervnog vratara Dinama i poslali ga u bolnicu!? – Bija je to Mirko Stojanović, rezerva prvon vrataru Dinama koji se zva Gordan Irović. Svi su se dinamovci vatali za glavu, mislili su da Ilias Pašić neće preživit, Stojanović mi se unija u lice, razgoračija oči, počeja mi vikat: “Ubojico, ubojico“! Reka san mu: “Šta ti je, jesi li popizdija!? Nisan ga vidija, nisan ga tija udrit!“ A kad se onda na cili glas počeja derat – Ubojico, ubojico – onda san ga cilin šucen opizdija šakon posrid čela, pa je ka da ga je pokosija mitraljez, i on je svršija u bolnicu. Poslin sam ima čut da je bila rič o malon potresu mozga... On će meni da san ubojica!? Kad je Franjo Tuđman posta prvi predsjednik Hrvatske, po Splitu se govorilo: Ivo Bego je usrid Beograda udrija nogon u guzicu predsjednika Partizana, generala JNA Franju Tuđmana! – Ma, čuja san i ja tu priču i popizdija od bisa. Zato jer to nije istina. Igrali smo u Beogradu protiv Partizana, čuva san njijovo krilo, zva se Joakim Vislavski, gurnija je balun uz crtu, iša me prić, ukliza san na balun, on je opizdija u mene, odrebatija se ka da je udrija u zid, grubo je pa, cili se slomija, skroz se raspa... Nakon utakmice, dok san bija u svlačionici, rekli su mi da su me došli tražit visoki funkcioneri Partizana, da su popizdili na mene. Onako mokar san izletija na vrata naše svlačionice, reka san in da idu ća, da ću popizdit ako se odma ne maknu... Bili su u veštite, sa šeširima, niko nije bija u generalsku uniformu. Odma su se makli, poslin san čuja da je među njima bija i Franjo Tuđman. Ka da san ja zna koga od generala JNA!? I nije istina da san ikome od njih da nogu u guzicu, da san ga udrija...

A za jos jedan veliki je i ovo:

Bogdan Kragić mi je ništo reka šta je malo teško povirovat: Ivo Bego nikad nije grubo faulira ni jednog protivničkog igrača koji je zna igrat balun! – Ma, nisan ja faulira ni one šta nisu znali igrat nego su samo znali trkat. Reka san van: udrija bi samo onoga ko je to zaslužija! A jednoga od najvećih igrača, ako ne i najvećega, protiv koga san ikad igra nikad nisan ni taka. Zove se Dragoslav Šekularac. Moj dragi Šeki. Bajdo Vukas je bija najveći igrač, a Šeki je bija najveći žongler baluna. Šta je on moga učinit s balunon, to je za nevirovat. Toliko bi nas izvrtija da mi je milijun puti došlo da ga opizdin po nogama. Ali, kako ćeš udrit Šekija!? To je mogla učinit samo beštija. Pitajte Davora Grčića Gagu, njega su zvali Kosir, cipa je protivnike od reda, ali ni on nikad nije udrija Šekija...

Ko jos nije otisao da procita celi intervju na SD, neka obavezno klikne na link

[Sam Spade]

Kad je Franjo Tuđman posta prvi predsjednik Hrvatske, po Splitu se govorilo: Ivo Bego je usrid Beograda udrija nogon u guzicu predsjednika Partizana, generala JNA Franju Tuđmana!

[porucnik vasic]

Nista to ne bi bilo cudno da Osim nije imao na raspolaganju igrace koji su maestralno osvojili titulu sampiona sveta za mlade 4 godine ranije i igrace koji su 10 meseci kasnije bili prvaci Evrope. Ti igraci koji su se u vreme prvenstva kretali u rasponu od 23-25 godina napravili su karijere o kojima su glavni Osimovi protagonisti mogli samo da sanjaju.Bespredmetno je nagadjati sta bismo uradili da su neki drugi igraci bili na terenu i ko je kriv sto smo ispali na penale od 1 Argentine igrajuci skoro 100 minuta sa igracem manje, ali ako bismo vec pokusali, to je najmanje Dejo. Od kako je on usao, poceli smo da igramo.

+1То је оно што Швабу и разликује од оних највећих тренера. Код њега је све прорачунатно, математично, како се очекује. То што није вршио измене при крају продужетака јесте озбиљан тактички промашај.

[kralj]

@ Porucnik: Lako je to danas reci. U tim produzecima, mi smo razneli Argentinu. Fizicki smo bili superiorni, a svako ko je gledao utakmicu bi iznova i iznova brojao igrace u neverici da ih imamo manje na terenu. Jbg, to je vec specificna situacija u kojoj bi i treneri sa vecim pedigreom bili na mukama.@Mrdja: Da Dejo nije bio karakterni invalid, moje misljenje je da danas ne bismo imali dilemu oko najboljeg igraca u istoriji Jugoslavije. Njemu je fudbal oduvek bio hobi, nikada nije pronalazio izazove na terenu, nego u vlastitom raspolozenju. Ali i takav je bio klasa. Ako se ne varam (a ti to sigurno bolje znas) u kvalifikacijama za taj mondijal bio je nas najbolji strelac. Ako u to nisam siguran, kao da je juce bilo se secam odlucujuce utakmice sa Francuzima. Osim je nakon pola sata skandiranja, pristao da ga ubaci. Francuzi su vodili, a Dejo ih je unakazio... Namestio je dva gola i odveo nas na to SP.

[lazni]

@ Porucnik: Lako je to danas reci. U tim produzecima, mi smo razneli Argentinu. Fizicki smo bili superiorni, a svako ko je gledao utakmicu bi iznova i iznova brojao igrace u neverici da ih imamo manje na terenu. Jbg, to je vec specificna situacija u kojoj bi i treneri sa vecim pedigreom bili na mukama.@Mrdja: Da Dejo nije bio karakterni invalid, moje misljenje je da danas ne bismo imali dilemu oko najboljeg igraca u istoriji Jugoslavije. Njemu je fudbal oduvek bio hobi, nikada nije pronalazio izazove na terenu, nego u vlastitom raspolozenju. Ali i takav je bio klasa. Ako se ne varam (a ti to sigurno bolje znas) u kvalifikacijama za taj mondijal bio je nas najbolji strelac. Ako u to nisam siguran, kao da je juce bilo se secam odlucujuce utakmice sa Francuzima. Osim je nakon pola sata skandiranja, pristao da ga ubaci. Francuzi su vodili, a Dejo ih je unakazio... Namestio je dva gola i odveo nas na to SP.

dejo je i kao karakterni invalid sigurno medju 5 top igraca u istoriji jugoslavije (bez obzira ko taj izbor organizuje). sigurno nije bio najbolji strelac u kvalifikacijama, cak je 1x napustio reprezentaciju (u zagrebu mislim) posto je prednost u spicu dobio dragan jakovljevic (sarajevo-dinamo). bez obzira na ovakve greske (kao i pape>prosinecki, dejo na sp) osim je vrhunski trener.

[Dr Arslanagić]

sa kakvim gadjenjem Vaha drzi dres Zrinjskog link

[porucnik vasic]

@ Porucnik: Lako je to danas reci. U tim produzecima, mi smo razneli Argentinu. Fizicki smo bili superiorni, a svako ko je gledao utakmicu bi iznova i iznova brojao igrace u neverici da ih imamo manje na terenu. Jbg, to je vec specificna situacija u kojoj bi i treneri sa vecim pedigreom bili na mukama.

Ми већ дуже времена на овој теми цепамо длаку на четири дела. Већини је јасно да смо и са десет играча надиграли Аргентину у продужецима, да је Дејо одличан играч али недоречен спрам талента који је поседовао, да је Швабо јако добар тренер, али да му је да буде врхунски фалило мало оног што је покојни Никита звао чапкунство, да је пето место врло добар успех, да је постојао потенцијал и за више...Немам шта да још додам овде. Успут, што се сви гаде тог Зрињског. Предратни клуб, имао неку традицију. Што да не буде формиран поново?