Ex YU fudbal

[ratip rimas]

... slucajno sam naletio na ovo, inace obozavam sve sto ima veze sa EX YU fudbalom ... ipak je ono bila liga ... pozdrav svima

[mrdja]

... slucajno sam naletio na ovo, inace obozavam sve sto ima veze sa EX YU fudbalom ... ipak je ono bila liga ... pozdrav svima

dobro nam dosao :)

[gruja]

Pozdrav svima.Evo jos jednog zaljubljenika u ex-yu fudbal, posebno u '70 i '80.Najveci pozdrav Mrdji:Triglavsko-djevdjelijski Kralju!!!!!Posto znam da je Mrdja veliki fan Veleza, da nam malo evocira uspomene na veliko finale kupa iz '81. Koliko se secam timovi su bili (iz glave, bez pomoci net-a):Maric, Kalajdzic, Mulahasanovic, Ledic Matijevic, Djurasovic, Okuka, Sliskovic, Halilhodzic, Skocajic (mozda i nije) i Vukoje.Njegus (on je branio i za Velez), Berjan, Komsic, Lusic, Saracevic, Cilic, Bahtic, Odovic, Paprica, Bazdarevic i Nikic. Mislim da su strelci bili Halilhodzic 2 i Sliskovic i Bazdarevic 2 (jedan iz penala, a mozda i oba). Zeljo bese vodio 1:0 na poluvremenu. Igrano na Marakani.

[stoka]

Da li se iko seća pobede Hajduka nad Zvezdom 3:1 na Marakani one sezone kada su "crveno-beli" došli do finala Kupa UEFA?! Hajduk je vodio genijalni Tomislav Ivić, a među strelcima za Hajduk bio je i Zlatko "Mister promašaj" Vujović. To je bilo ono vreme kada je Zlatko još i mogao da pogodi iz stopostotne prilike.Zvezda je posle meča imala dosta povika na suđenje jer im je navodno poništen potpuno regularan pogodak. Naime, golman Hajduka Budimčević je uhvatio loptu, Dule Savić mu je nogom izbio iz ruku i poslao u gol, ali je sudija svirao prekršaj. Imala je Zvezda i jednu ludačku šansu iz kornera, ali je Jelikić sa tri metra uspeo da prebaci čitav gol!Malo je poznato da u prvenstvima SFR Jugoslavije samo Hajduk ima pozitivan skor u susretima sa Zvezdom. Međutim, još je manje poznato da pozitivan skor u mečevima sa Zvezdom ima i Iskra iz Bugojna! Bugojanci su igrali samo jednu sezonu u Prvoj ligi, ali su tada uspeli da zabeleže jednu pobedu i jedan nerešen rezultat u dve utakmice sa ekipom iz Beograda!U stvari, Zvezda je bila redovna Hajdukova mušterija u eri Tomislava Ivića. I kada su ga pitali kako je uspevao da pobeđuje Zvezdu i u Beogradu, veliki stručnjak je rekao: Pobeđivali smo tako što smo Zvezdi davali loptu, a uzimali prostor!Tom rečenicom je izrazio formulu uspeha u modernom fudbalu! Ono što je genijalno je činjenica da je tu fudbalsku strategiju primenjivao još pre 30 godina!Totalno luuuudilo!

Edited May 24, 2009 by stoka

[mrdja]

Pozdrav svima.Evo jos jednog zaljubljenika u ex-yu fudbal, posebno u '70 i '80.Najveci pozdrav Mrdji:Triglavsko-djevdjelijski Kralju!!!!!Posto znam da je Mrdja veliki fan Veleza, da nam malo evocira uspomene na veliko finale kupa iz '81. Koliko se secam timovi su bili (iz glave, bez pomoci net-a):Maric, Kalajdzic, Mulahasanovic, Ledic Matijevic, Djurasovic, Okuka, Sliskovic, Halilhodzic, Skocajic (mozda i nije) i Vukoje.Njegus (on je branio i za Velez), Berjan, Komsic, Lusic, Saracevic, Cilic, Bahtic, Odovic, Paprica, Bazdarevic i Nikic. Mislim da su strelci bili Halilhodzic 2 i Sliskovic i Bazdarevic 2 (jedan iz penala, a mozda i oba). Zeljo bese vodio 1:0 na poluvremenu. Igrano na Marakani.

Hvala Grujo i dobro dosao :)Uvek sam voleo timove koji stvaraju igrace, a Velez je tu bio bez premca.Od vecih timova Hajduk je imao dosta Splicana u ekipi, Dinamo je imao par Zagrepcana, a Zvezda i Partizan cesto samo po dva-tri igraca iz Beograda. Secam se kad se Moca vratio iz Francuske, taman da bude jedini Beogradjanin u timu (Zivkovic je Zemunac, ne znam koliko bi bilo korektno njega tu svrstati :)). U to vreme, Velez je imao dvadeset i tri Mostarca u prvom timu.To finale kupa protiv Zeljeznicara je bio prvi trijumf "Rodjenih". Meni je posebno bilo drago to finale, jer sam i Zelju voleo, a treneri su bili divni ljudi Milos Milutinovic i Ivan Osim. Zeljo je dva puta vodio (Bazdarevic oba puta iz penala), Halilhodzic dva puta izjednacio, a Okuka doneo pobedu desetak minuta pre kraja.Za Zelju su igrali: Njegus, Berjan, Komsic, Lusic, Saracevic, Cilic, Nikic (Vlaski), Odovic (Grabo), Paprica, Bazdarevic, Bahtic. Za Velez su igrali: Maric, Kalajdzic, Micic (Vukoje), Ledic (Mulahasanovic), Matijevic, Djurasovic, Okuka, Sliskovic, Halilhodzic, Medjedovic, Skocajic.Od ovih igraca, u mladjim kategorijama Veleza su igrali: Njegus, Maric, Kalajdzic, Micic, Ledic, Matijevic, Djurasovic, Mulahasanovic (nije Mostarac, iz Jajca je), Okuka (nije Mostarac, iz Nevesinja je), Skocajic (afirmisao se u mostarskoj Lokomotivi i capljinskom Borcu, odlican u malom fudbalu). Vukoje (Hercegovac Bileca) i Halilhodzic (Turbina Jablanica). Medjedovic je dosao iz Bijelog Polja.

[mrdja]

Da li se iko seća pobede Hajduka nad Zvezdom 3:1 na Marakani one sezone kada su "crveno-beli" došli do finala Kupa UEFA?! Hajduk je vodio genijalni Tomislav Ivić, a među strelcima za Hajduk bio je i Zlatko "Mister promašaj" Vujović. To je bilo ono vreme kada je Zlatko još i mogao da pogodi iz stopostotne prilike.Zvezda je posle meča imala dosta povika na suđenje jer im je navodno poništen potpuno regularan pogodak. Naime, golman Hajduka Budimčević je uhvatio loptu, Dule Savić mu je nogom izbio iz ruku i poslao u gol, ali je sudija svirao prekršaj. Imala je Zvezda i jednu ludačku šansu iz kornera, ali je Jelikić sa tri metra uspeo da prebaci čitav gol!Malo je poznato da u prvenstvima SFR Jugoslavije samo Hajduk ima pozitivan skor u susretima sa Zvezdom. Međutim, još je manje poznato da pozitivan skor u mečevima sa Zvezdom ima i Iskra iz Bugojna! Bugojanci su igrali samo jednu sezonu u Prvoj ligi, ali su tada uspeli da zabeleže jednu pobedu i jedan nerešen rezultat u dve utakmice sa ekipom iz Beograda!U stvari, Zvezda je bila redovna Hajdukova mušterija u eri Tomislava Ivića. I kada su ga pitali kako je uspevao da pobeđuje Zvezdu i u Beogradu, veliki stručnjak je rekao: Pobeđivali smo tako što smo Zvezdi davali loptu, a uzimali prostor!Tom rečenicom je izrazio formulu uspeha u modernom fudbalu! Ono što je genijalno je činjenica da je tu fudbalsku strategiju primenjivao još pre 30 godina!Totalno luuuudilo!

Secam se te utakmice.Ivic je bio veliki strucnjak.Pored Zlatka i Zoran je dao gol, kao i "lipi Bora" Djordjevic. Za Zvezdu je strelac bio Savic.

[MocaVukotic]

Od vecih timova Hajduk je imao dosta Splicana u ekipi, Dinamo je imao par Zagrepcana, a Zvezda i Partizan cesto samo po dva-tri igraca iz Beograda.

tako je to sa "velikim" klubovima, uzimaju se najbolji, odakle su da su. posbeno to važi za partizan, bukvalno od triglava do đevđelije. da je velika četvorka radila kao npr. velež, nikad ne bi bila velika četvorka.odlična je stvar biti klub koji stvara svoje igrače, ali nažalost, ne možeš računati na uspehe u kontinuitetu. po neka titula i kup. dobra je stvar što je od klubova van 4-ke uvek bio neki čija je škola upravo u toj sezoni počela da daje rezultate, pa su umeli često da zakuvavaju borbu za titulu između "velikih", a nekoliko puta i da osvoje. zato je i bila jaka liga, a "mali" su bili mali samo uslovno rečeno. ja, kao partizanovac, strahovao sam od mečeva sa rijekom, veležom, ofkom i vardarom (ova poslednja dva su nam redovno pravili probleme) kao da kad igramo protiv hajduka ili zvezde.podela je napravljena odmah na početku lige 1946. na one koji dovode i osvajaju trofeje, i one koji proizvode i tu i tamo budu nagrađeni za trud, u vidu osvajanja kupa ili prvenstva. mislim da je to sasvim prirodna podela, i da je dobro što je tako bilo. uostalom, tako je bilo i u većini drugih zemalja.

[mrdja]

tako je to sa "velikim" klubovima, uzimaju se najbolji, odakle su da su. posbeno to važi za partizan, bukvalno od triglava do đevđelije. da je velika četvorka radila kao npr. velež, nikad ne bi bila velika četvorka.odlična je stvar biti klub koji stvara svoje igrače, ali nažalost, ne možeš računati na uspehe u kontinuitetu. po neka titula i kup. dobra je stvar što je od klubova van 4-ke uvek bio neki čija je škola upravo u toj sezoni počela da daje rezultate, pa su umeli često da zakuvavaju borbu za titulu između "velikih", a nekoliko puta i da osvoje. zato je i bila jaka liga, a "mali" su bili mali samo uslovno rečeno. ja, kao partizanovac, strahovao sam od mečeva sa rijekom, veležom, ofkom i vardarom (ova poslednja dva su nam redovno pravili probleme) kao da kad igramo protiv hajduka ili zvezde.podela je napravljena odmah na početku lige 1946. na one koji dovode i osvajaju trofeje, i one koji proizvode i tu i tamo budu nagrađeni za trud, u vidu osvajanja kupa ili prvenstva. mislim da je to sasvim prirodna podela, i da je dobro što je tako bilo. uostalom, tako je bilo i u većini drugih zemalja.

Ovo zavisi od toga sta smatras uspehom, Moco :)Partizan i Dinamo su najbolje rezultate u Evropi ostvarili sa dosta igraca poniklih u sopstvenim redovima ili iz okoline.Hajdukova generacija koja je dominirala sedamdesetih je bila uglavnom sastavljena od Splicana.U pravu si, u svakom slucaju, da je za navijaca rezultat najvazniji, bez obzira ko i kako igra. No, kako nisam navijac ne uzbudjujem se preterano oko toga da li ce ekipa koja mi je simpaticna biti prvak ili ne. Sta meni licno ti trofeji predstavljaju ? Nije Velez imao relativno slabe rezultate zato sto je uglavnom igrao za igracima poniklim u sopstvenim redovima, vec zato sto nije mogao kupiti dva tri vrhunska igraca. Dodaj bilo kojoj generaciji Veleza, Zelje, Slobode ili Sarajeva dva tri vrhunska igraca, i konkurisali bi gotovo svake godine za sam vrh. A njima su uzimali takve igrace iz sezone u sezonu. Ne treba zanemariti ni da nisu sve ekipe imale podjednak tretman kod sudija sto je direktno odlucilo nekoliko sampionata, ali to je vec neka druga prica.Drugim recima, drag mi je Velez zbog odnosa navijaca kluba prema timu, zbog nacina na koji je tim funkcionisao, zbog atmosfere u samom timu. Zato mi je drag i Zeljo, jako mi je drag i NK Zagreb, uzicka Sloboda, Macva, iako mozda nikad nece osvojati trofeje. Naravno, volim ja i ove velike, ali nesto manje :)Inace, ovo o cemu pisem se odnosi na ona vremena (kad je baza bila jaka i velika), danas je (imajuci u vidu trziste) verovatno gotovo besmisleno forsirati igrace iz sopstvenog podmlatka.

[MocaVukotic]

Ovo zavisi od toga sta smatras uspehom, Moco :)Partizan i Dinamo su najbolje rezultate u Evropi ostvarili sa dosta igraca poniklih u sopstvenim redovima ili iz okoline.

naravno, mislim na uspehe u vidu osvajanja domaćih trofeja, minimum. opet, ja govorim iz ugla navijača kluba koji je imao čemu da se raduje u tom smislu (bog zna da je bilo tu i kontra situacija, ali nećemo sad o tome). partizan je, verujem i dinamo, imao sreće sa tim generacijama koje su napravile najveće uspehe. čim su posle njih došle nove, koje nisu bile na nivou, dovodili su se igrači sa strane, jer navijači kad se naviknu na dobro, ne mogu da čekaju da se "rodi" nova hit generacija. opet, ni dovođenje tih novih nije uvek garant uspeha (partizan čekao titulu 11 godina 65-76). veći imaju više para, ali i više troše i veće rizike preuzimaju.u manjim klubovima je lakše istrpeti početne neuspehe, to je poznata stvar. naravno, i uticaj sudija i ostalih struktura ima svoju ulogu, ali, koliko god to bilo nefer, toliko je to i prirodna stvar. a kad zavoliš kao klinac neki klub, ne razmišljaš baš o tim stvarima.na kraju, navijači "malih" klubova imaju razloga da budu ponosni na svoje klubove, koji su se sticajem raznih okolnosti, orijentisali na sopstvene škole, a ostali treba da im budu zahvalni na tome (a verujem i da su bili, bar ja jesam), jer je poznato da je ju fudbal počivao na igračima iz manjih sredina, kojima je opet trebao veći klub sa većim ambicijama da iskažu talenat do kraja. oni koji su to uspevali čak i u malim sredinama, donosili su svojim klubovima iznenađujuće titule (vojvodina, sarajevo, željo a eto, trebao je i velež bar jednom). svaka čast veležu, ali zamisli da je na primer bajević došao u onu zvezdu iz sredine 70-ih, ili u hajduk. ko zna šta bi bilo, ali bi verovatno napravio jaču karijeru od one koju je imao. nije ni ona bila loša, ali ipak...to je bio pravi mali krug, u kome je svako imao svoju ulogu i koji je učinio da ex yu liga bude među 6-7 u evropi. svako je tu imao svoj deo zasluga, i zato nam je valjda i toliko žao što više nije tako.

[stoka]

Osnovicu najpoznatije generacije Veleža činio je trio, popularno nazvan "be-em-ve" (BMV) - Bajević - Marić - Vladić! Sva trojica su bili reprezentativci, igrali na SP 1974. godine u Nemačkoj.Tu treba spomenuti još neke interesantne fudbalere koji su kasnije nastupali za Velež - manijački centarfori Halilhodžić, Jurić i Kodro, umetnici s loptom Vukoje i Slišković, jebitačno desno krilo Skočajić, ludački tandem krila Kajtaz-Tuce, suptilni Gudelj, mostarski Bekenbauer Matijević, ...

[MocaVukotic]

kad kažeš velež, ja prvo pomislim na golmansku školu. br.1 u sfrj

[stoka]

kad kažeš velež, ja prvo pomislim na golmansku školu. br.1 u sfrj

Golmani, kažeš? Sećam se, doduše više iz priča, Ivana Ćurkovića i Envera Marića. Ćure je posle igrao u Partizanu i onda postao legenda u francuskom Sent Etjenu. Reprezentativac. Isto kao i Marić, koji je posle Veleža branio u Nemačkoj. Vratio se posle u Mostar i onda primio gol od svog kolege Dragana Pantelića iz niškog Radničkog preko čitavog terena.

[DarkAttraktor]

znam da je offtopic, al sta sad: na SOS-u ide po XYZ put Zvezda-Olimpik 1991 i sekundama posto je Pancev zabio pobednicki penal - odjekuje serija petardi dalje niz ulicu. kad nisam umro, kakva patetika :D

[borris_]

Zaboravio si Damijanca :PVelez je odlicno pokrivao sve talente koji su se radjali u Hercegovini. Imao je odlicne odnose sa klubovima iz hercegovine i odatle su vecinom dolazili igraci. U mostaru im nije mogao promaci ni jedan talenta jer je imao odlicnu organizaciju u detektovanju istih. Na prvom mjestu je bio turnir zvani "mahale". Svakog ljeta Velez je organizovao turnir u kojem su ucestvovali svi kvartovi (otuda i ime mahale) mostara i okolnih predgradje/sela. Finale se uvjek igralo na glavnom terenu ka predutakmica velezove ligaske utakmice. Uglavnom svi velezovi igraci koji su rodjeni u mostaru su primjeceni na tom turniru. Ako bi se kojim slucajem desilo da se nekom vise svidjelo da provede ljeto na moru ili na bunici (lokalno mostarsko "more") onda bi sigurno bio uocen na cestim skolskim turnirima koji su organizovale sve skole. Profesori fizickog bi obicno preporucivali najbolje igrace Velezu.To je sve bilo moguce jer je Velez bio Mostar a Mostar Velez. Grad je zivio za fudbal. Nisam siguran da je i jedan drugi klub izvan velike cetvorke (ustvari ovdje najvise mislim na hajduk) imao takav odnos sa gradom i sa navijacima.Sto je najcudnije, najbolji sportas koji je ponikao u Mostaru je kosarkas (ali ipak ponikao u Velezu :) ).

[mrdja]

naravno, mislim na uspehe u vidu osvajanja domaćih trofeja, minimum. opet, ja govorim iz ugla navijača kluba koji je imao čemu da se raduje u tom smislu (bog zna da je bilo tu i kontra situacija, ali nećemo sad o tome). partizan je, verujem i dinamo, imao sreće sa tim generacijama koje su napravile najveće uspehe. čim su posle njih došle nove, koje nisu bile na nivou, dovodili su se igrači sa strane, jer navijači kad se naviknu na dobro, ne mogu da čekaju da se "rodi" nova hit generacija. opet, ni dovođenje tih novih nije uvek garant uspeha (partizan čekao titulu 11 godina 65-76). veći imaju više para, ali i više troše i veće rizike preuzimaju.u manjim klubovima je lakše istrpeti početne neuspehe, to je poznata stvar. naravno, i uticaj sudija i ostalih struktura ima svoju ulogu, ali, koliko god to bilo nefer, toliko je to i prirodna stvar. a kad zavoliš kao klinac neki klub, ne razmišljaš baš o tim stvarima.na kraju, navijači "malih" klubova imaju razloga da budu ponosni na svoje klubove, koji su se sticajem raznih okolnosti, orijentisali na sopstvene škole, a ostali treba da im budu zahvalni na tome (a verujem i da su bili, bar ja jesam), jer je poznato da je ju fudbal počivao na igračima iz manjih sredina, kojima je opet trebao veći klub sa većim ambicijama da iskažu talenat do kraja. oni koji su to uspevali čak i u malim sredinama, donosili su svojim klubovima iznenađujuće titule (vojvodina, sarajevo, željo a eto, trebao je i velež bar jednom). svaka čast veležu, ali zamisli da je na primer bajević došao u onu zvezdu iz sredine 70-ih, ili u hajduk. ko zna šta bi bilo, ali bi verovatno napravio jaču karijeru od one koju je imao. nije ni ona bila loša, ali ipak...to je bio pravi mali krug, u kome je svako imao svoju ulogu i koji je učinio da ex yu liga bude među 6-7 u evropi. svako je tu imao svoj deo zasluga, i zato nam je valjda i toliko žao što više nije tako.

Moco sve si to u pravu, nama je samo pristup fudbalu drugaciji.Ja ne navijam, ja simpatisem ekipe (i to sve), trofeji mi ne trebaju, niti me interesuju. Oni ionako pripadaju onima ko ih je osvojio, ne navijacima.Jos jednu stvar drugacije posmatramo, ja mislim da se generacije ne radjaju, nego stvaraju (odnosno, stavljam rad ispred talenta). Iz tog razloga mislim da je u ta vremena bilo moguce oslanjati se na domace igrace, uz dovodjenje nekoliko ektra kvalitetnih igraca sa strane. Isto tako mislim da su bolji tretman od maticnog kluba zasluzili (posto si Partizanovac): Olarevic, Budisavljevic, Vulic, Predrag Tomic, Bosko Djordjevic, Arandjel Todorovic, Polak, Lazicic, Zalad, i nebrojeni drugi, kao i da su dovodjeni mnogi prosecni igraci sa strane.