Majstor i Margarita

 

prvi utisak - koliko je ovo zabavno

Moja najdraža :)

I da, neverovatno zabavna

 

Vidiš, podseti me da je vreme za još jedan put ❤️

Edited April 11, 20178 yr by Sara

Marshal pomenu Tihi Don, skoro sam ga opet procitao. Monumentalno remek-delo, pored toga sto je page turner. Stvarnost kao takva, overload stvarnosti. Nezaboravni likovi i nezaboravne sudbine.

Edited April 11, 20178 yr by IndridCold

Širina u najljepšem smislu te riječi. 

Jedina osoba koja je uspela nemoguće, da unapredi  taj klasičarski metod totalnog prikazivanja, koja je uspela da usavrši tehniku Tolstoja, Andrića, Šolohova, Tomasa Mana i drugih, to je gospodarica univerzuma: Margerit Jursenar!

Sapiens: The Brief History of Humankind

Yuval Harari

+

The Prince of Nothing

Obe po preporukama forumaša...

 

 

Sent from my iPhone using Tapatalk

Širina u najljepšem smislu te riječi. 

 

I najneverovatnija cinjenica - vecinu romana (prva tri dela) Solohov je objavio kad je imao 23 (i slovima: dvadeset tri) godine.

 

Danas se takvi ne radjaju.

ima nešto kod ove teme što me baca u očaj

morgana ne valja ti ovaj intelektualni topik

I najneverovatnija cinjenica - vecinu romana (prva tri dela) Solohov je objavio kad je imao 23 (i slovima: dvadeset tri) godine.

 

Danas se takvi ne radjaju.

Pa sad, ima i abera da se nije bas pretrg'o od pisanja Tihog Dona 

A totalno je nebitno ko je i kako napisao to delo. 

Ono postoji. Ovaploćeno je u našim glavama.

I, još važnije, siguran sam da sam video listove hartije sa gomilom slova na njima a na prvom listu je pisalo 'Tihi Don'

 

Dakle, stvar je stvarna.

Stvrnija nego mnogo toga što prihvatamo zdravo za gotovo, sablažnjeni sopstvenom sposobnošću da pametuemo.

Битно је, итекако.

И доказано је да је писац ипак и поред свих сумњи Михаил Александрович Шолохов.

А битно је и зато да се присети, ода нека врста признања човеку који је свој огроман таленат подредио једном режиму и једној идеологији и то толико да после Тихог Дона није написао ништа што би се могло, барем и изблиза, поредити са Тихим Доном.

Осим, можда, неколико приповетки, такође на козачке теме.

Трагедији ствараоца, генија, утапању у алкохол, преживљавању, лицемерству, али и делу које је остало.

И зато - немој да паметујеш, итекако је важно ко је написао.

 

 

И, уз сву огавност такозване Нобелове награде за књижевност, човеку који се, примајући је из руку шведског краља Густава Адолфа VI није поклонио и то објаснио на следећи начин:

 

Мы, казаки, ни перед кем не кланяемся...

 

Edited April 11, 20178 yr by namenski

Ma, OK je priznanje piscu. Ima mnogo njih koji zaslužuju  a nisu dobili.

 

Nego, ja pričam o prostoj a neverovatnoj i predivnoj činjenici da prosti tragovi i znaci na nekvom papiru  predstavljaju jedini pravi, istinski i stvarni kontakt sa svima onima koje smo spominjali ovde.

 

Šta više, nisam ja čitao Margerit Jursenar, samo sam uspeo da rastumačim neke mrlje na hartiji za koje su mi rekili da imaju veze sa njom.

 

To saznanje, ta upitnost, to me uči da budem skromniji :)

Vidim gde ciljas, ima (poetskog) smisla, ali masis, gresis dusu o coveka-pisca, stvaraoca: Balzak se na samrti svadjao i raspravljao sa junacima La Comédie Humaine  -_-

Ne grešim. 

M. Jursenar je godinama  živela sa Hadrijanom. A kasnije  sa Zenonom. I bili su vrlo intimni.

 

Stvaraoc, hm, da li on stvarno zna šta stvara? 

Zna, svakako, bar neku mrvici, ili više. Ali nije gospodar. 

Jer tu smo ti i ja, i ostali.

Delo, kad se pusti u promet, postaje javno dobro.

 

Mis'im, opet moram da naglasim. zabole me za autora. Sve što ja imam su neke mrlje na listovima hartije koje gledam kroz ove izgrebane cvikere, zrele za zamenu.

Kako mozes da odvojis autora od dela kad se njegovo prisustvo svuda oseca? (Vazi i za slikarstvo, film i ostale umetnosti.) Slazem se ja da umetnicko delo dobija svoj sopstveni zivot odvojen i od autora i od konzumenta, ali mislim da ipak preterujes. :)

Edited April 12, 20178 yr by IndridCold

Битно је, итекако.

И доказано је да је писац ипак и поред свих сумњи Михаил Александрович Шолохов.

А битно је и зато да се присети, ода нека врста признања човеку који је свој огроман таленат подредио једном режиму и једној идеологији и то толико да после Тихог Дона није написао ништа што би се могло, барем и изблиза, поредити са Тихим Доном.

Осим, можда, неколико приповетки, такође на козачке теме.

Трагедији ствараоца, генија, утапању у алкохол, преживљавању, лицемерству, али и делу које је остало.

И зато - немој да паметујеш, итекако је важно ко је написао.

 

 

И, уз сву огавност такозване Нобелове награде за књижевност, човеку који се, примајући је из руку шведског краља Густава Адолфа VI није поклонио и то објаснио на следећи начин:

a pare, uzeo li je?