Najgore knjige koje ste čitali

[đorđe geprat]

Već je napisano da su najgore one koje su ostale nepročitane. Kada mi knjiga "ne ide" onako pitko, u cugu, kada uhvatim sebe da je odlažem na duže, probam ispočetka. Kao kada se sa autom zaglaviš pa, napred - nazad. Ako posle par takvih sporih napredovanja ne stignem do kraja onda dižem ruke. Nisam uspeo da pročitam ništa od Stivena Kinga sem "Potpaljivačice". Poslednji pokušaj je bila "The Gunslinger". Knjige nemačkih autora Zigfrid Lenc - "Čas nemačkog", Alfred Anderš - "Oko sveta na nemački način" (orig: "Samtliche erzahlungen" štagod to značilo) i pomenuta Grasova o Nemcima koji izumiru. U početku mi je bila interesantna no kasnije...... odložih. Patrick White, australijski nobelovac "The Twyborn Affair". To su knjige koje su se ipak uspele da zadrže na polici. Neke druge kojih se ni ne sećam više su prosleđene. Od domaćih, "Semolj zemlja". Kupili na Zlatiboru. Sa sve potpisom autora. Književno veče, promocija, bilo zanimljivo. Pročitah desetak strana, pređoh na stotu pa na dvestotu, tristotu, četr'stotu, sve isto. Digoh ruke.

[Ros]

"opsada crkve svetog spasa" - goran petrovic.tri puta sam pokusao da je doveden nekako do kraja, ali dalje od 30 strana nije islo. nikako nisam uspevao da razumem metafore sa decijim crevima raznosenim od vrana ili tako nesto...wtf?!

[Eraserhead]

Bezdno, Svetlana Velmar Janković. Jednostavno ne može da se čita.

[FranziskaKafka]

Uh, ja ni neke bolje nekad ne procitam do kraja ako kasnim sa vracanjem u bibliJoteku ili ako mi u startu ne ide iz tzv. eksternih razloga (vrucina, hladnoca, glavobolja itd. - a nije do same knjige, tj. njenog sadrzaja).A 'ladno bi' u jednoj "turi" uzela Vidojkohabjanomojsilovicku, al' me blam od bibliJotekara. Ma koliko da me (po)znaju, morala bih naglas da se pravdam da hocu da vidim koliko je to sve lose i da zelim argumentovano da ih kritikujem (tj. citala sam ih). Al' ko se pravda - taj je najsumnjiviji itd.

[simetrije]

Sticajem okolnosti, na NS filozofskom je, dok sam ja studirao(bilo je to u vreme kada je sex bio bezbedan, a trke F1 opasne, pa vi vidite) bile su obavezne i slovenačka i makedonska književnost. U MK literaturi ima sjajnih knjiga, nije da nema.Ali, ima nekih za koje se ne zna da li im je odbojniji naslov ili sadržaj(izvinjavam se Makedoncima, tamo sam bio u vojsKi, predivna zemlja i divni ljudi). Sećam se jedne, zove se "Krpen život", govori o zajedničkom životu bivšeg udovca i bivše udovice.Klaustrofobično. Pa onda, jedna tobož neobavezna "Parite se otepuvačka" (naš pandan tome bio bi "ima se, može se", valjda). "Crnila" je ipak na vrhu svih tih ostvarenja. MK književnost sam polagao 1996, a tih knjiga ću se sećati celog života.Stra' me obuzme na pomisao da bih opet morao da ih čitam.Neko ima košmare da ponovo ide u vojsku, a ja da ponovo moram da čitam te knjige. P.S. Sad se setih i "Posljednjih Stipančića".Knjiga nije toliko loša koliko je početak težak, odbojan i zastrašujući.Majka i ćerka sede u sobi, napolju je neko odvratno vreme, njih dve ne progovaraju ni reč, ta muka može nožem da se seče.Početak "Procesa" je tek neobavezno čavrljanje u poređenju sa tim. Btw, knjigu kod mene zaboravila tetka, dok je još živela kod nas, pa sam na svakoj stranici morao da čitam i njeno "Goca + Kvrgo" Čitanje baš ume da bude traumatično, ponekad.A nije se ni udala za tog Kvrga.

[MiddleClass]

Cini mi se da je stos sa izdvajanjem najgorih knjiga u tome da se obicno meri razlika izmedju ocekivanog i onog sto se dobilo citanjem.

"Lovac u zitu"...

[ubuntu]

Izbegao bih pisce za koje je dubiozno dal su uopšte pisci (Habjanovic, Bobic-Mojsilovic, Isidora Bjelica).Dve knjige (ovde već pomenute) i ja sam uzeo sradoznalošću, počinjao da čitam, ostavljao, vraćao im se više puta ali nisu doprle do mene: Spletkarenje sa sopstvenom dušom i Opsada crkve Sv. Spasa. Mimoišli smo se kao lađe na moru.I najzad, ono što je nesumnjivo dno: Na obalu reke Pijedre sela sam i plakala i Alhemičar. Ne samo da sam pričitao nego sam par komada uvalio nevinim ljudima za rođendane i druge zgode :)

[Paprichica]

Mislim da Koeljo zaslužuje da se svrsta u tu kategoriju sa Bjelicom.Komplet sam zaboravila na neke knjige koje sam morala da čitam npr. Ana Karenjina.

[salerokada]

A jel neko citao "Lovca na zmajeve" (Haled Hoseini). Knjigu sam uzeo sasvim slucajno trazeci nesto novo. Delovala mi je zanimljivo jer je pisac Avganistanac pa sam mislio da ce biti zanimljiva u smislu upoznavanja njihove kulture i mitologije.I prvi deo knjige jeste ok sto se tice upoznavanja kulture ali drugi deo... Drugi deo je tipicna americka bljutava patetika. A kraj knjige je najtipicniji moguci kraj jednog pateticnog filma. Sto je najgore posle sam saznao i da je snmljen film po knjizi: "The Kite Runner". Iako i od filam ocekujem da bide tesko s****e pogledacu ga da bih mogao da ga pljujem na imdb.Inace knjiga je jedna od najprodavanijih kod nas i jednom prilikom kada sam pogledao zauzimala je prvo mesto na IPS-ovoj i drugo na Plato-ovoj listi najprodavanijih.

[lena21]

A jel neko citao "Lovca na zmajeve" (Haled Hoseini

Jeste.

A kraj knjige je najtipicniji moguci kraj jednog pateticnog filma.

šta znam,moj čitalački kriterijum stalno oscilira i prilično je flexibilan mada kad nešto bolje razmislim taj utisak se stiče možda zato što su opisani dogadjaji prvod dela takvi, da bi svaki hipotetički drugi deo bio neminovno slabiji Inače,bilo mi je pravo zadovoljstvo čitati Lovca...

[salerokada]

Prvi deo knjige mi je bio ok i stvarn o je posluzio kao upoznavanje sa kulturom Avganistana ali deo kada su u Americi pa na dalje... uzas. Kao prvo poprilicno predugo i nepotrebno, petparacki, kao iz nekog loseg ljubica (doduse postoji li dobar ljubic) opisuje dogadjaje na buvljoj pijaci tj kako se muvao sa svojom buducom zenom, recnica "moze se ponovo biti dobar" je cista patetika. Scena kada se bije sa likom u Avganistanu i klinac zlocu gadja sa prackom - patetika (jer apsolutno kopira prvi deo knjige, mogao je bar malo promeniti). Deo kada klinac sece vene - cemu to?, mogao je samo otici u Ameriku i sve ok ali on odjednom resi da sece vene, i konacno sam kraj: "trcim za znajem, sve ce biti ok" - oh, kako samo to divno, trenutak kada domacice pune kofe suzama. bljak.Nadam se da nisam bio previse ostar. @Eraserhead: Meni je Bezdno bila super knjiga. Mozda je problem u tome sto ja voli istorijsku literaturu a ti ne?

[precog]

meni su sve knjige koje sam citao bile podjednako dobre, od biraca nema citaca.:)

[Weenie Pooh]

Eto, ja prelistao ovih desetak strana i nemalo sam razočaran manjkom pažnje posvećene najtrešastijem od svih trešova, fantasy trash-u. Npr.:

"Steadying himself atop the speeding Lamborghini, the sorcelator drew his twin wands - Hurt and Burn. He was going to make damn sure the pirate assassins and their metal friends rued this day, and rued it hard." - Song of the Sorcelator, L. H. Franzibald.

Verovali ili ne, primer je u stvari sasvim prigodan. Ovakvog otpada ima iznenađujuće mnogo, a tek što se prodajee...O Sci-Fi trešu me mrzi sad da pišem, dovoljno sam na ovom forumu smarao sa Simonsom i njegovim trostraničnim parafraziranjem Prusta od strane krabolikih robota.

[Marvin (Paranoid Android)]

The "most awaited book of XXI century" is upon us:Povlačim dosta toga što sam napisao kada sam počeo ovaj topik, da ne mrzim Brauna, već samo da "to nije za mene". Dobro. Promenile su se stvari. Mrzim ga i prezirem. Gospode, kako je ovo loše! Kako ovaj čovek užasno piše! Tematika romana, zaplet i radnja prosto ni ne dolaze do izražaja u ocenjivanju, iako je zaplet ponovo apsurdan i smešan, ali i on pada u senku pod ovim užasom. Braun je kao klinac od 16 godina kome su zadali da napiše domaći koji mora da sadrži bar 2000 reči, i onda se klinja trudi da ubaci što više nepotrebnih prideva, opisa, irelevantnih informacija, tako da mu je prosek 3 prideva po rečenici. Plus, nekoliko puta ponavlja potpuno iste rečenice. Razlozi nepoznati.Uopšte nema odudaranja od Braun templejta. Bad guy je misteriozna senka mističnog imena, Langdonovi najbolji prijatelji knjige su ponovo najeminentniji stručnjaci u nekoj disciplini, a jedan od njih je i jedan od najbogatijih, najcenjenijih i najuticajnijih ljudi Sjedinjenih Država koji je u isto vreme mecena sveta nauke i filantrop takve plementosti da bi se Isus postideo pred njime, nakon Illuminata, Templara, Opus Dei-a, na redu su Masoni kao dežurno mistično društvo oko koga se sve vrti. Poglavlja su i dalje duga između stranice i po i 4 stranice, nikada više od toga, i svako poglavlje obavezno završava sa dramatičnim cliffhangerom. Naravno, tu su i dve odvojene linije cele priče koje će se sresti negde pri kraja, a do toga, te linije se menjaju po poglavljima. Kada se završi poglavlje o Langodnu, krene poglavlje o bad guyu, i onda opet o Langdonu, i opet...

A došao sam tek do 50-te stranice.

[MarlaSinger]

The "most awaited book of XXI century" is upon us:Povlačim dosta toga što sam napisao kada sam počeo ovaj topik, da ne mrzim Brauna, već samo da "to nije za mene". Dobro. Promenile su se stvari. Mrzim ga i prezirem. Gospode, kako je ovo loše! Kako ovaj čovek užasno piše! Tematika romana, zaplet i radnja prosto ni ne dolaze do izražaja u ocenjivanju, iako je zaplet ponovo apsurdan i smešan, ali i on pada u senku pod ovim užasom. Braun je kao klinac od 16 godina kome su zadali da napiše domaći koji mora da sadrži bar 2000 reči, i onda se klinja trudi da ubaci što više nepotrebnih prideva, opisa, irelevantnih informacija, tako da mu je prosek 3 prideva po rečenici. Plus, nekoliko puta ponavlja potpuno iste rečenice. Razlozi nepoznati.Uopšte nema odudaranja od Braun templejta. Bad guy je misteriozna senka mističnog imena, Langdonovi najbolji prijatelji knjige su ponovo najeminentniji stručnjaci u nekoj disciplini, a jedan od njih je i jedan od najbogatijih, najcenjenijih i najuticajnijih ljudi Sjedinjenih Država koji je u isto vreme mecena sveta nauke i filantrop takve plementosti da bi se Isus postideo pred njime, nakon Illuminata, Templara, Opus Dei-a, na redu su Masoni kao dežurno mistično društvo oko koga se sve vrti. Poglavlja su i dalje duga između stranice i po i 4 stranice, nikada više od toga, i svako poglavlje obavezno završava sa dramatičnim cliffhangerom. Naravno, tu su i dve odvojene linije cele priče koje će se sresti negde pri kraja, a do toga, te linije se menjaju po poglavljima. Kada se završi poglavlje o Langodnu, krene poglavlje o bad guyu, i onda opet o Langdonu, i opet...

A došao sam tek do 50-te stranice.

Do istog zakljucka sam dosla jos pre par meseci kada sam citala njegov Deception Point, sto me opet nije sprecilo da pocnem da citam The Lost Symbol ( kupio mi muz , posto zna da sam procitala sve Braunove knjige do sada) . Neko od likova u njegovim knjigama po pravilu mora da ima neku fobiju sa kojom se u "zapletu" silom prilika suoci. I ja sam stigla tu negde do 50 te stranice , mada vec sada mogu da naslutim sta ce da se desi .