Srbija u 20. veku

[ObiW]

Ima: Kina.

 

 

A, ne. Za njih vaze lokalni obicaji merenja uspesnosti.

 

Kada su kineske komuniste pitali zasto ne uvedu pluralisticku demokratiju. odgovorili su da sistem koji postoji "tek par vekova" jos uvek nema garanciju dugorocne stabilnosti i uspesnosti. U tom smislu, daj da sacekamo par vekova pa da vidimo dal su bili uspesni sa njihovom verzijom jednopartijskog sistema.  ^_^

[hazard]

To u duhu one Maove izjave o posledicama francuske revolucije? :D

[ObiW]

Aha

[namenski]

Ne vidim smisao tvog posta, kakve to veze ima sa vladavinom Miloševića i vremenom koje ga je porodilo. Kad počne da se govori o posleratnom periodu komunističke uzurpacije vlasti po defaultu se izvlači ratna tematika i patetika. Većina drugova je dobro naplatila i preplatila svoje učestvovanje u ratu. Do zadnje privilegije, zadnje prvoboračke penzije i zadnjeg kvadrata. Kao što dobro znaš solunci to nisu radili. Mnogi od njih su bili socijalni slučajevi, i nisu roptali zbog toga. To Kraljevini nije bilo za pohvalu, to ni najmanje, bilo je za najžešću osudu, ali ovde ne govorimo o društvu već o kvalitetu ljudskog materijala, pre i posle. Sve je bio gori. Solunci nisu uleteli u tuđe vile i stanove, nisu podržali diktaturu i autokratiju, nisu sluđivali narod nebuloznim idolopoklonstvom jednom u moralnom smislu nebitnom čoveku, nisu to nabijali drugima na nos i tražili leba preko pogače. Nije Milošević pao sa marsa, on je proizvod tog društva i tog vremena velikih laži. 

Ja ne negiram postignuća tog vremena, vrlo dobro sam svestan njegovih dobrih strana, to sam više puta govorio i o tome sam pisao. Tu pre svega mislim na ekonomsku sferu, privredna, naučna i obrazovna rešenja, pitanja socijalne i zdravstvene zaštite. Ali sva ta rešenja su bila kratkog daha jer se uvek našla neka grupa koja je ta rešenja upropašćivala ili dovodila do besmisla. Uvek se pričalo o reformi sistema a u suštini jedina reforma je bila ta da komunisti odu sa vlasti bez haosa i prepuste vlast nekome drugom na miran način. Naravno da to nisu uradili, izavali su haos i napravili potop posle sebe u kome smo se udavili svi.

Jebote, nema me 1 dan i ti opet zastranis: odakle ti uopste ideja da uporedjujes solunce i partizane, aman covece si ti normalan?

Primas se ko mlad majmun na sliku solunaca stvorenu 90-ih, ili - kako mali Dzokica zamislja solunce, te ratnike bez straha i mane.

Pripadnici 1 regularne vojske koji su uradili ono sto se od njih ocekivalo i koji su - kad se rat zavrsio - otisli svojim kucama i nastavili da se bave onim cime su se do tada bavili: niko nije bio istrgnut iz sredine u kojoj je ziveo, niko nije bio skinut sa drveta i bacen u Beograd da se po prvi put u zivotu sretne sa artefaktima moderne civilizacije, nikom nije pruzena Revolucija kao jedan od ciljeva za koji se bori.

Obaska sto se ta srecna zemlja koju ste izmastali 90-ih, Srbija pre WW2, kojoj zamalo da nije krenulo da postane Svajcarska, sjebala svoje solunce/veterane samo tako, pogledaj, na primer, pronadji pricu o muljanju sa obveznicama ratne stete i slicne radove Pasica i ondasnje vrhuske.

Jebote, pa do nekih tamo 70-ih, sela po Srbiji su bila puna solunaca, moglo je s njima da se prica, da se cuje iz prve ruke, a ti mesas Solunce, prave veterane prelaska Albanije i Solunskog fronta, sa izmastanom slikom solunaca koju su ti tutnuli u glavudzu razni Dobrice, slikom istog kvaliteta i dometa kao sto je bajka o onom  legendarnom srpskom domacinu^tm.

Ma daj bre, ne seri.

O takozvanom vremenu velikih lazi - jos jednoj frazetini kojom su se zaludjivali papani - jos manje: ja sam, za razliku od tebe, omirisao iznutra^tm beogradski CZ i Zabelu, sve to po onom cuvenom Clanu i muka mi je kad procitam/cujem tirade/zalopojke o tiraniji kojom su komunisti mucili stanovnike jadne SFRJ.

A najvise od svega mi je pucao i puca film na price slicne tvojoj, naucene i nabildovane na feljtonistici i novokomponovanoj istoriji^tm 90-ih: lazi, manipulacije.

Znao sam da negde imam sacuvan 1 primer mejnstrima u kome su tvoji^tm plivali 90-ih i na kome ti jos uvek jases/fraziras: pogledaj 1 clanak iz Vremena, opis  neka prva polovina 90-ih, ja ga zovem:

 

Mrzela sam Tita, o svojoj komunističkoj domovini nisam mnogo razmišljala, ali su mi ti uspesi sportista i te kako godili. Radila sam i učila u Kembridžu ispunjena neiscrpnom snagom svojih 19 godina, moj jugoslovenski pasoš je svuda prolazio, putovala sam Student travelom, deviza mi je bila "Svet je jedan".

 

 

Koga zanima ceo clanak:

 

 

 

Proizvod

Razmišljam da li se Alan R., sada već sredovečni Londonac s kojim se više ne viđam niti dopisujem, setio naših prepucavanja pre mnogo godina – pošto su Jugosloveni opet postali, to jest, ostali svetski prvaci u košarci

Kao zaluđeni navijač Arsenala, Alan me je nekoliko dana gledao popreko posle pobede jednog od naših timova nad Arsenalom. "Nisam ni znao da uopšte igrate fudbal!" Ja sam se nadmoćno cerekala : "To ti je najbolji način da saznaš, zar ne?" Posle se poveo razgovor i o košarci jer smo tada prvi put postali prvaci sveta. "Ne bih mogao ni da pretpostavim da igrate i košarku", gunđao je. "Još jedan najbolji način da se obavestiš, zar ne?" Društvo oko našeg stola u Turčinovoj glavi u Kembridžu urlalo je od smeha. Ja sam bila dragi gost dotičnog paba pošto sam učila osoblje kako se kuva prava turska kafa. "Ti si kao freak iz Titoland – a baš stvorila imidž ovde u Kembridžu." Ovo je rekao Robi, dobar momak i veliki prijatelj, pa me nije naljutio svojom opaskom. Bila sam navikla na njegovo peckanje. Jednom me je pitao o našem gradskom prevozu i ja sam rekla da se vozimo autobusima lejlend. "Sigurno ih kupujete kao polovne od nas." Preporučila sam mu da skrati jezik pošto sam ja freak koji će da iskoči iza gvozdene zavese te da ga izgrebe. Od tada me je zvao the freak from Titoland. Nisam se ljutila, štaviše, sažaljevala sam Robija zato što je toliki malograđanin. Niko tada nije mogao da uzdrma moje uverenje da pripadam svetskom građanstvu. Mrzela sam Tita, o svojoj komunističkoj domovini nisam mnogo razmišljala, ali su mi ti uspesi sportista i te kako godili. Radila sam i učila u Kembridžu ispunjena neiscrpnom snagom svojih 19 godina, moj jugoslovenski pasoš je svuda prolazio, putovala sam Student travelom, deviza mi je bila "Svet je jedan".

Posle su došla druga vremena. Napravila sam mnogo grešaka i neke dobre stvari. Ja, samozvani kosmopolita, igrom slučaja, reših da ostanem baš ovde – pa preživeh i ispiranje mozga tokom protekle decenije i po. Preživljavanje na istraživačkom poligonu novog svetskog poretka od čoveka svašta pravi. Postajala sam pravi freak. Događaj u samoposluzi na Cvetnom trgu u zimu 1993. mi je dao prve dokaze za to. Stajala sam u redu pred kasom i slušala ovaj razgovor dvaju muških glasova na američkom engleskom: "Vidi ovaj luk, jezivo. Ništa nema, sve buđavo". Drugi glas je zaključio: "Ako već ništa ne umeju da naprave, umeju valjda nešto da posade, seljačka su zemlja". Setila sam se Robija, posle toliko godina! Okrećem se. Ispred očiju mi se nađe pločica s imenom i prezimenom zakačena za sivi kaput. Pogledah uvis. Na visini od oko dva metra, gledala su me dva plava oka na dečjem licu. I sagovornik je bio slične visine, u jednakom bezobličnom dugom sivom kaputu, u jednakoj beloj košulji van svih moda, zatvorenoj do grla, takođe s pločicom zakačenom na levoj strani grudi, veoma mlad. Shvatili su da sam razumela. Gledala sam upitno u pločicu s imenom.

"Mi smo mormoni" reče jedan od njih, kao da pravda svoj izgled.

"Dobro, a što niste bolje vaspitani?"

"Znate, mi jedemo specijalnu hranu, pa nas nervira kad nema sirovina da je pripremimo".

"Evo vam savet: ‘A la Romana’".

"Šta?"

"Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin" – divljalo je moje obrazovno samoljublje (sa srebrnom kašikom u pripremi).

Mladi mormoni nisu razumeli. Nedostatak klasičnog obrazovanja. Međutim, krenuli su mojim putem iz samousluge.

"Šta tražite ovde?"

"Došli smo da vam pomognemo. Ovde ima tako mnogo ugroženih ljudi."

"U čemu da nam pomognete?"

"Da vam približimo naše učenje" – i pruži mi posetnicu.

"Hvala, ja se duhovno zbrinjavam u Pravoslavnoj crkvi. Moja porodica isto to radi već pet vekova"

"Vaša porodica je stara pet vekova!"

"Da, duplo starija od vaše države!"

"Impresivno!"

"I mnogi ljudi ovde govore engleski, zapamtite to kad rešite da vređate domaćine!"

"A zašto se vređate?"

"Zato što kažete da ništa ne umemo da napravimo!"

"A šta, sem šljivovice, pravite, a da je poznato u svetu?"

Bila sam zatečena. Pogotovo što su mi u ušima još odzvanjale jučerašnje reči moga muža dok je sardinu sa sve nožićem bacao u đubre "Kad Srbin napravi konzervu koja se otvara, moći će u svet!" Stajali smo ispred mog ulaza u svetog Save, na prljavom snegu. Gledala sam u ta dva džina u čudnoj opremi pa mi sinu: "Pravimo šampione!"

"Šta?"

"Kažem, pravimo sportske šampione. U košarci, na primer"

"OK, sister, OK"

Ušetala sam pobednički u svoj prljavi ulaz. Iako je najgori kada je napolju sneg, bio mi je nešto baš lep.

Od tada je prošlo skoro deset godina. Dogodile su se i promene koje sam čekala celog života. Sve se menja, samo smo mi opet šampioni u košarci. I ja sam uvek isto srećna zbog toga. Novi naraštaji, naša deca, luduju od sreće. Ti ljudi koji najbolje na svetu rade svoj posao su njihovi idoli. Hvala Bogu! Oni su i moji idoli. Samo mi kolumnistkinje "Danasa", dve gospođe čije slike u uglu ne obećavaju sportsku kondiciju, s ekspertskom ohološću pokušavaju da objasne kako su naši šampioni u stvari imaginarni, kao i njihova pobeda, taj poklon sirotinji na obodima Carstva. Velika mi je želja da ih za uvo dovedem pred koš na dečjem igralištu da vidim da li te ekspertice, te doktorke dijagnostičarke za sve svetske boljke, te kvariteljke moje male dnevne radosti, mogu bar da dignu loptu uvis. Znam da ne mogu da je ubace!

Nada Perpar-Prokić

 

 

 

 

Pisala ga je izvesna, meni nepoznata gospodja/drugarica Nada Perpar-Prokić i u njemu, misleci da nam otvara oci, samo pokazuje metod kojim su ispod kamena izmileli...

Dakle, 1 vrhunski primer skotizma.

I skole misljenja ciji si i ti, na moju veliku zalost - clan.

Desava se.

[ArleKino]

To u duhu one Maove izjave o posledicama francuske revolucije? :D

 

Mao to nije izjavio. Niko to nije izjavio nego je pogrešno interpretirano nešto rečeno za šezdesetosmaše. ;)

[Zoon]

 

 

Većina drugova je dobro naplatila i preplatila svoje učestvovanje u ratu. Do zadnje privilegije, zadnje prvoboračke penzije i zadnjeg kvadrata

Mа шта ми наприча. Може ли неко да ме упути да ли је овај лик лијечен, па да се не мучим с доказивањем да сам као унук два партизана маестрално сиромашнији од већине четника, четникуша, грађаниста, европејаца и качавенди свих врста.

 

Коме ти лажеш да су моји дједови све живе привилегије искористили и набили стамбене квадрате само тако?

 

Иначе, прочитах неколико задњих страна, овом лику нема помоћи, он мисли да је Тито био већи краљ од краља, то је брутална глупост. Тито је био транзиција од монархије ка републици, бар га нису у химни помињали нити му круну на заставу турали.

[ObiW]

Mа шта ми наприча. Може ли неко да ме упути да ли је овај лик лијечен, па да се не мучим с доказивањем да сам као унук два партизана маестрално сиромашнији од већине четника, четникуша, грађаниста, европејаца и качавенди свих врста.

 

Коме ти лажеш да су моји дједови све живе привилегије искористили и набили стамбене квадрате само тако?

 

Иначе, прочитах неколико задњих страна, овом лику нема помоћи, он мисли да је Тито био већи краљ од краља, то је брутална глупост. Тито је био транзиција од монархије ка републици, бар га нису у химни помињали нити му круну на заставу турали.

Nije rekao "svi" nego "vecina". Logicno je da nisu "svi" jer prvo nije bilo mesta za sve, a drugo nisu svi ni bili dovoljno pismeni da se uguraju u vlast.

 

Jedan primer "vecine" je Mica Megtrend, ciji je otac Bozin, prvoborac, odmah po oslobodjenju bio generalni direktor Timockih rudnika uglja, pa kasnije generalni direktor rudarsko topionickog basena "Bor", pa predsednik Privredne Komore Jugoslavije i sa te pozicije je otisao u penziju. Covek za koga sigurno nikada nisi cuo, al je bas u tome poenta: Bozin Jovanovic je 4 godine u sumi unovcio za 40 godina u udobnoj fotelji i stvorio uslove sinu Mici da nastavi dinastiju. Usput, taj anonimus je sahranjen u Aleji Velikana, sto je naravno isposlovao sin Mica, jer po zaslugama njemu tamo nije bilo mesto.

[Zoon]

Оби, молим те, партизана је било 800 хиљада, са све придошлим четницима и борцима 1944. На почетку рата их је било бар десет пута мање.

 

У сваком случају, већина о којој говорите није постојала. Мега Мића је то испословао у социјализму или капитализму?

 

Овај споромозгић је експлицитно причао о стотинама хиљада партизана. Пошто мегатренд фамиља не може да буде репрезент просјечне партизанске породице, о чему уопште причамо.

 

У вријеме краљевине Србије тајкуни нису пуцали на гробно мјесто него капетан Миша сагради себи двор усред бг, с планом да укопа читаву династију

 

Мени није јасно како налазите неко социјалистичко тајкунско труње, а оне предратне буржоаске ниткове посматрате као узвишена бића а не криминална дебла. Мишковић је патријарх Павле за њих.

[Zoon]

и просто ми је невјероватно да се прича о некаквим сану меморандумима и караџићу планеру геноцида, када је маспок хтио да расцопа државу 15 година прије тога. Кратери грађанистичког незнања

[ObiW]

Оби, молим те, партизана је било 800 хиљада, са све придошлим четницима и борцима 1944. На почетку рата их је било бар десет пута мање.

 

У сваком случају, већина о којој говорите није постојала. Мега Мића је то испословао у социјализму или капитализму?

Naveo sam ti primer coveka za koga nisi nikada cuo koji je direktno odgovoran za najvecu visoko obrazovanu prevaru u Srbiji ikada, i dokazao sam ti da je bas on jedan od tih famoznih prvoboraca koji su iz sume usli u direktorsku fotelju. Jos sam ti rekao da nije za sve bilo mesta kao za njega, a ti i dalje hoces da ti dam dokaz da su tvoji dedovi krali. Nadji nekog drugog da zajebavas.

 

Megatrend je otvoren 1989. Mica se u to vreme jos provodio po Londonu kada ga je tata nazvao i rekao mu da odmah doktorira i da se vraca jer ce se uskoro otvarati privatni univerziteti, pa bi mogli njih dvojica da zajedno osnuju jedan pa da i tamo direktoruju. Ovo je sve izaslo na videlo pre 2 godine, kada je ustanovljeno da Mica nema nikakav doktorat iz Engleske, kao sto je to decenijama tvrdio. Naravno da pre Megatrenda nije imao nikakvo univerzitetsko zvanje, kao ni otac mu. Okvir po kome se Megatrend razvio je ustanovljen bas u poslednjem stadijumu socijalizma u SFRJ.

Edited September 17, 2016 by ObiW

[Zoon]

Većina drugova je dobro naplatila i preplatila svoje učestvovanje u ratu. Do zadnje privilegije, zadnje prvoboračke penzije i zadnjeg kvadrata. Kao što dobro znaš solunci to nisu radili

Оби, који конкретно дио овог цитата не конташ?

 

Пише ли већина другова или већина фотељаша?

 

И треба ли да те подсјетим да је ту присутна и замјена теза по којој у краљевини Србији није ни било фотељаша но само Солунаца?

 

И онда лијепо с лажним аргументом неко пореди убоге Солунце с "већином другова".

 

Срамотно.

Edited September 18, 2016 by Zoon

[Dagmar]

Mislim da su masovno nudili tuđe kuće zaslužnim partizanima posle WWII. Znam to jer su čak i mom dedi nudili jednu, koju je on odbio jer nije zbog toga bio istaknuti partizan, ali većina svakako nije odbijala.  Nije bio nikakav foteljaš kad su mu to nudili, bio je običan partizan, tj ne običan nego dosta istaknut u borbama i lojalan komunsta.

S druge strane, porodici mog supruga su oduzeli sve, bez ikakvog razloga sem što su imali vrednu imovinu za oduzimanje.

[Frank Pembleton]

Uhhh to je stvarno pogrešno uopštavanje oko "unovčavanja šume" . Većina "Božina" bi se snašla u bilo kakvom poretku, to više ima sa time kakav si karakter i kakve "veštine" imaš...

Što naravno ne opravdava upadanje u tuđe kuće i naseljavanje u njima...

 

....shit has hit the fan...

[Zoon]

То колико су туђе просудиће поријекло имовине. Свакако није било стотине хиљада кућа па да се "већина другова" удоми.

Edited September 18, 2016 by Zoon

[Frank Pembleton]

То колико су туђе просудиће поријекло имовине. Свакако их није било стот

Dobro ali verovatno nisu ni bile ovih koji su upali i rekli "ovo je moje sad"...