Srbija u 20. veku

[Anduril]

Slovenija je najmanje bila zahvaćena partijskim i sektaškim trvenjima. I najmanje zahvaćena negativnom kadrovskom selekcijom. Jedina afera je bila cestna afera 1968. i sa tim u vezi slučaj Kavčić. To je u plređenju sa lomovima u drugim republikama minorno. Tako da je Slovenija kadrovski pripremljena dočekala osamdesete godine. Slovenačka opozicija je u velikoj meri bila antikomunistička i u toku osamdesetih je predstavljala najozbiljniju opozicionu grupu u Jugoslaviji (grupa oko Mladine, ismevanje štafete i kulta JBTa, Janša, razni drugi opozicioni časopisi i organizacije)

 

Prvo - Stane Dolanc, ne bas najbolji primer selekcije na vrhu - iz KOS-a, preko MUP-a do predsednistva. Prema tome, bilo je i u Sloveniji razlicitih struja...

 

Drugo, tranziciju u Sloveniji nisu izvrsili Jansa i ta ekipa nego pre svega Kucan i Drnovsek, pazljivo selektirani kadrovi KPS i mnogo pametniji od Milosevica.

[Toni Sumaher]

Nisam bas siguran koliko su bili pametniji od Milosevica, koji je takodje prosao selekciju u SKS. Milosevic je ekonomski svakako bio liberalniji od Kucana sredinom osamdesetih, Draza Markovic razocarano napusta sve partijske funkcije jer Slobicu Stambolic instalira za sefa CK SKS, a zna se da je bivsi sef Tehnogasa "americki covek". Milosevic je protiv Memoranduma. Osma sednica je prekretnica.

[Lord Protector]

Menjali su se i disidenti, Djilas, Mihailo Markovic..IB ekipa je odavno bila spakovana u Majcicu™. Jugodisidentski problem bio je u velikom prilivu iz partijskog establismenta, otpalog vrlo cesto na temama neresenih nacionalnih krvoliptanja. 

 

 

 

Što se tiče disidenata, ispričaću ti jednu epizodu sa kraja osamdesetih. Izabraću jednog tolerantnog čoveka. Pokojni profesor filozofije i političke teorije, praksisovac Svetozar Stojanović je bio gost na jednoj tribini u Domu omadine godine na kojoj se govorilo o političkim slobodama i reformi političkog sistema. To je već bilo vreme kada se govorilo o višestranačkim izborima i političkim partijama, prvi izbori nisu bili održani ali se o tome uveliko pričalo kao razumnoj opciji. Tada sam bio srednjoškolac i sa par drugara smo često odlazili na tribine i predavanja, cela Srbija je bila u politički pregrejanoj atmosferi, to nikoga nije mimoišlo, pa tako i nas. Na pitanje o slobodnim višestranačkim izborima pokojni profesor političke teorije, Bog da mu dušu prosti, inače jedan fin gospodin, odgovorio je da je on više za nestranački pluralizam i da je to mnogo primerenije za naše uslove. Jedan mlađi čovek,  koji je sedeo pored mene ljutito je reagovao na profesorove reči i iznervirano napustio mesto na kome je sedeo, i pritom je glasno negodovao. Svi smo bili poprilično iznenađeni. Čovek je bio praksisovac, predavao je po američkim univerzitetima i zapadu, bio sklonjen sa univerziteta od strane režima sedamdesetih, ali se ipak držao levičarskih mantri i jugoslovenskih neokomunističkih nebuloza, od kojih je jedna nestranački i nepartijski pluralizam.

Treba li da kažem da je bio blizak prijatelj Dobrice Ćosića, kasnije njegov politički savetnik, osnivač Srpsko-američkog centra, čovek od koga se ti stavovi ne bi očekivali, tako dalje i tako redom.

Zašto ovo govorim: takva je bila politička elita koju je porodio tadašnji komunistički  sistem. Ljudi su bili politički hendikepirani pripadnošću ideji marksizma i komunizma i i nisu imali volje da se iskreno bore protiv političkog sistema u kome su odrasli i sa čijim idejama su bili kontaminirani. U startu smo imali ogroman nedostatak.

Edited September 20, 2016 by slow

[Anduril]

Nisam bas siguran koliko su bili pametniji od Milosevica, koji je takodje prosao selekciju u SKS. Milosevic je ekonomski svakako bio liberalniji od Kucana sredinom osamdesetih, Draza Markovic razocarano napusta sve partijske funkcije jer Slobicu Stambolic instalira za sefa CK SKS, a zna se da je bivsi sef Tehnogasa "americki covek". Milosevic je protiv Memoranduma. Osma sednica je prekretnica.

 

Ne mislim na IQ ili takticki posto je tu vesto manevrisao nego u strateskom smislu. SM je strateski bio tezak idiot koji se konstatno sve vise ukopavao i ostao slep za siri regionalni i evropski cajtgajst.

Edited September 20, 2016 by Anduril

[Korki]

Ne mislim na IQ ili takticki posto je tu vesto manevrisao nego u strateskom smislu. SM je strateski bio tezak idiot koji se konstatno sve vise ukopavao i ostao slep za siri regionalni i evropski cajtgajst.

 

Наравно да то није тачно. Итекако је он разумео стање, што се види и по довођењу Милана Панића за премијера и смењивању совјетски кадрова почетком 1992 у војсци и дб.

Али прво да се сложим са Шумахером да је Милошевић био либералнији од многих у СК Србије и да је САД амбасада на њега гледала благонаклоно, штавише, гледали су га као реформатора са искуством из САД. И то прозападна екипа у Србији неће да призна.

Оно што се десило да он није био спреман да се носи са догађајима које је зајахао и добио огромну подршку и тада се уплашио, са правом, да повуче ручну јер се плашио да изгуби власт.

[Lord Protector]

Prvo - Stane Dolanc, ne bas najbolji primer selekcije na vrhu - iz KOS-a, preko MUP-a do predsednistva. Prema tome, bilo je i u Sloveniji razlicitih struja...

 

Drugo, tranziciju u Sloveniji nisu izvrsili Jansa i ta ekipa nego pre svega Kucan i Drnovsek, pazljivo selektirani kadrovi KPS i mnogo pametniji od Milosevica.

 

Stane Dolanc je odradio odličan posao za Sloveniju. Ne znam da li znaš, bio je jedan od glavnih savetnika Milana Kučana. Svoje staljinističko lice slovenački komunisti obično su otkrivali na položajima na saveznom nivou i vršljajući van Slovenije.

Što se tiče slovenačke opozicione scene, da spomenemo: Jože Pučnik, Lojze Peterle, Taras Kermauner, Igor Bavčar, Šoštarič, ekipa oko revije 57.

[Lord Protector]

Наравно да то није тачно. Итекако је он разумео стање, што се види и по довођењу Милана Панића за премијера и смењивању совјетски кадрова почетком 1992 у војсци и дб.

Али прво да се сложим са Шумахером да је Милошевић био либералнији од многих у СК Србије и да је САД амбасада на њега гледала благонаклоно, штавише, гледали су га као реформатора са искуством из САД. И то прозападна екипа у Србији неће да призна.

Оно што се десило да он није био спреман да се носи са догађајима које је зајахао и добио огромну подршку и тада се уплашио, са правом, да повуче ручну јер се плашио да изгуби власт.

 

Milošević je bio samo lukav, nikako pametan, brzo je došao u sukob sa amerikancima, godinu dana nije hteo da primi američkog ambasadora Cimermana. Kretenski potez u nizu kretenskih poteza. Amerikanci su brzo videli da imaju posla sa apartčikom i da od njega nema vajde. Mit o američkoj podršci na početku njegovog političkog uspona u Srbiji je samo mit i ništa više. Dovođenje Milana Panića je već potez očajnika, tada je Milošević već bio na listi za odstrel u Vašingtonu. Već je bilo kasno.

Edited September 20, 2016 by slow

[Korki]

Не бих рекао да екипа око Лоренса Иглбергера у МИП САД није благонаклоно гледала на Милошевића крајем осамдесетих. Никако не бих рекао да је то мит.

Панић јесте изнуђен потез али није био тако очајнички што може да потврди опозиција у Србији деведесетих. А, нарочито је био важан потез постављање Станишића на чело дб.

[Korki]

Eagleburger, former National Security Advisor Brent Scowcroft and former Ambassadors to Belgrade John Scanlon, along with Ambassador Warren Zimmerman were called “the Belgrade mafia” - because of their sympathy towards Serbia and close ties with her politicians.

Eagleburger and Scowcroft used to speak in Serbian during U.S. National Security Council meetings so that others would not be able to understand them.

Eagleburger met Slobodan Milošević while he was still a banker, but admitted later that he had “misjudged" him. As wars in Croatia and Bosnia-Herzegovina raged on he stated that “what is happening to the peoples of Yugoslavia is a tragedy“.

[Lord Protector]

Eagleburger, former National Security Advisor Brent Scowcroft and former Ambassadors to Belgrade John Scanlon, along with Ambassador Warren Zimmerman were called “the Belgrade mafia” - because of their sympathy towards Serbia and close ties with her politicians.

 

Eagleburger and Scowcroft used to speak in Serbian during U.S. National Security Council meetings so that others would not be able to understand them.

 

Eagleburger met Slobodan Milošević while he was still a banker, but admitted later that he had “misjudged" him. As wars in Croatia and Bosnia-Herzegovina raged on he stated that “what is happening to the peoples of Yugoslavia is a tragedy“.

 

Da, da...Iglberger je čak bio i u upravnom odboru ''Jugo-Amerika'', imao je direktne ekonomske koristi od strane Srbije. Ali sve je to luk i voda. Lični kontakti i poznanstva su jedno, čak i strana lobiranja, oni imaju svoj domet, ali realni interesi velikih sila su nešto sasvim drugo, posebno supersile kao što je USA. Ona ide kao supertanker, teško ga je skrenuti sa kursa, ogromna inercija.

Korki, to je ekipa koja je uspela da sruši SSSR i ceo istočnoevropski blok, da dobije decenijsku bitku u Hladnom ratu, Milošević je za njih bio plitak potok i nebitan autokrata iz jedne provincijalne državice. Postoji priča da su upravo Iglberger i Skoukroft savetovali Bušu starijem da opere ruke od Jugoslavije i uvale vruć krompir EU (tada EZ). Miloševićeva Srbija nikad nije imala naklonost State Departmenta, to je opasan mit. Jako opasan.

Edited September 20, 2016 by slow

[namenski]

Slušaj Stari^tm, naravno da je bilo mnogo bolje da je 48-me pobedio Informbiro , to u tvoju omaterelu skojevsku glavu nikako ne ulazi, i ja to u potpunosti razumem. Srbija bi sada bila slobodna zemlja i bez onih problema koji su je zadesili u zadnjim decenijama dvadesetog veka.

Ne mogu da očekujem da menjaš stavove u dubokoj starosti. Ono što sam primetio kod vas titoista je nemogućnost da se pomirite sa sobom, političkim protivnicima i slomom cele nakaradne konstrukcije koja je od starta bila nakrivo nasađena. Što se grbo rodi...

Što se tiče građanske klase, pošto si ti dokon penzioner, i pošto se nadam da uz pomoć štapa još uvek možeš da hodaš, preporučujem ti da odeš do Novog groblja i počneš da ideš od spomenika do spomenika, od parcele do parcele, i polako zapisuješ u tefter ime i prezime pokojnika, njegovo zanimanje i godinu kad je preminuo. Primetićeš jednu za tebe jako čudnu stvar da su oni koji su preminuli pre WW2 profesori univerziteta, lekari, oficiri, trgovci, advokati, izdavači. Kad to lepo popišeš, a trebaće ti vremena, mnooogo vremena, dođi ovamo da raspravimo ko je pripadnik građanske klase a ko ne, i da li je postojala građanska klasa u Kraljevini ili ne. 

 

 

Fijuknuo si, skroz.

Prerano sam te oslobodio dopunske, vracaj se dole, naravno kad zavrsis sa obilaskom Novog groblja.

Jasno?

 

Što se tiče nacionalizma, on je u Srbiji poprimio onaj gejački i populistički karakter kada ste pobili građansku klasu i kada su ga se dokačili tvoji udbaši, što po zadatku, što po unutrašnjem afinitetu. Celu zemlju ste poseljačili, ali šta očekivati od onih koji su došli iz šume.

 

Usput da te pitam: postoje li nacionalizmi koji nisu gejacki, populisticki, primitivni?

Ili ces sad da me sapletes^tm sa jos jednom mantrom iz 90-ih, onom cuvenom: sta fali nacionalizmu, eto i Francuzi su nacionalisti...

Secas se?

Dakle, komunisti su krivi za sve, evo i 25 godina posle^tm: njihova je krivica sto ste ti i tebi slicni novogrobljanci^tm zinuli ko somovi i progutali sarenu lazu da je demokratija - Parada, sto u Srbiji rada zeljni i radu vicni ljudi u najboljim godinama, dakle 30-40 smatraju uspehom povoljnu kupovinu polovnog auta i sto skoluju decu sa jedinim ciljem da ih ako je ikako moguce osposobe da zbrisu napolje^tm.

I sto zivimo u zemlji u kojoj se normalnim smatra (polu)kolonijalni status, koja je Rusiji i to u njenoj do sada najcrnjoj^tm inkarnaciji pala saka kako nikad u istoriji Srbije nije bio slucaj.

 

I 1 molba: zezanje na stranu, ali daj malo povuci bremzu u klasifikacijama tipa moji udbasi, pobili smo gradjansku klasu, taj rad...

 

 

Ispravi me ako nisam dobro razumeo - ti mislis da balkanski reaktivni nacionalizam jase na pobedi Zapada u Hladnom ratu (sto negde i nije sporno), ali gde treba da se klatno vrati da bi se "smisleno razgovaralo"? Pobeda socijalizma u SAD, na Zapadu generalno? Revitalizacija SSSR? Kina?

 

Uvek budan u pokusaju raskrinkavanja zaostalih komunjara, a?  ;)

Bio sam jasan: fraza da 'pobednik pise istoriju' koja je vazila posle WW2, vazi takodje i posle Hladnog rata.

I, odnosi se na - istoriju.

Na ponovno pisanje istorije i odlaske u krajnosti po tom pitanju, sto ce reci da cemo, mozda, jednog dana moci da uhvatimo ili barem pokusamo, neku sredinu^tm o kojoj ce, opet mozda, moci da se smisleno razgovara i raspravlja.

Preterivali su i jedni i drugi, mislim na pobednike, fakat je da neke stvari treba ispraviti, neke dovesti u perspektivu, taj rad.

Samo tako mozes da tumacis moju napomenu na tu temu.

ALI: na talasu pobednickog posthladnoratovskog pisanja istorije zajahali su i najcrnji revizionizmi sa sve rehabilitacijama^tm, dovodjenjem u pitanje osnovnih pretpostavki na kojima pociva ne samo moderna Evropa nego i svet, pa i rezultata WW2 sa sve povampirenjem najretrogradnijih i najopasnijih sila^tm koje su svakog dana sve prepoznatljivije.

Primitivni i nekriticki antikomunizam i trijumfalizam su najbenignije pojave te vrste, ima toga jos, bice da ne moram da sirim temu, uostalom dovoljno je osvrnuti se oko sebe.

I, da: Balkan i njegovi reaktivni(?) nacionalizmi niposto nisu usamljeni i niposto nisu jedini, a bice i najopasniji, pratece pojave na stranu.

 

Dalje ne bih da vas ometam: vidim da su pocele uobicajene kadrovske analize po republikama koje ce se, jos uobicajenije, zavrsiti partizanima i cetnicima.

Uz obavezno pominjanje Slowovog dede   

[Korki]

Da, da...Iglberger je čak bio i u upravnom odboru ''Jugo-Amerika'', imao je direktne ekonomske koristi od strane Srbije. Ali sve je to luk i voda. Lični kontakti i poznanstva su jedno, čak i strana lobiranja, oni imaju svoj domet, ali realni interesi velikih sila su nešto sasvim drugo, posebno supersile kao što je USA. Ona ide kao supertanker, teško ga je skrenuti sa puta, ogromna inercija.

Korki, to je ekipa koja je uspela da sruši SSSR i ceo istočnoevropski blok, da dobije decenijsku bitku u Hladnom ratu, Milošević je za njih bio plitak potok i nebitan autokrata iz jedne provincijalne državice. Postoji priča da su upravo Iglberger i Skoukroft savetovali Bušu starijem da opere ruke od Jugoslavije i uvale vruć krompir EU (tada EZ). Miloševićeva Srbija nikad nije imala naklonost State Departmenta, to je opasan mit. Jako opasan.

 

Прво кажеш да Државни секретар, и екипа око њега у МИП,  имао наклоност према Милошевићу а онда кажеш да је то мит.

Када су то саветовали Бушу, на датум мислим?

А, иначе се слажем да се они нешто нису посебно бавили СФРЈ, што даје на значају екипи у МИП САД.

Edited September 20, 2016 by Korki

[Lord Protector]

Прво кажеш да Државни секретар, и екипа око њега у МИП,  имао наклоност према Милошевићу а онда кажеш да је то мит.

Када су то саветовали Бушу, на датум мислим?

А, иначе се слажем да се они нешто нису посебно бавили СФРЈ, што даје на значају екипи у МИП САД.

 

To je 1991. godina, ne znam tačan datum, o tome je govorio pokojni profesor Predrag Simić. Ovo oko prosrpske politike SD je totalna zabluda. Pa oni su uvek bili neprijateljski nastrojeni prema Miloševiću i njegovoj ekipi.

[namenski]

 Ona ide kao supertanker, teško ga je skrenuti sa kursa, ogromna inercija.

 

Razumes se ti u supertankere k'o Marica u ...

Ne fercera to tako, kad si se vec dohvatio transportnog stila: voz, tezak nekoliko hiljada tona, juri 100+ km/h i takodje ima ogromnu inerciju, nema sanse zaustaviti ga.

Ali, pokret 1 rukom, 1 coveka koji pomeri skretnicu uz neprimetan utrosak energije, i voz ode u nekom sasvim drugom pravcu.

[Korki]

To je 1991. godina, ne znam tačan datum, o tome je govorio pokojni profesor Predrag Simić. Ovo oko prosrpske politike SD je totalna zabluda. Pa oni su uvek bili neprijateljski nastrojeni prema Miloševiću i njegovoj ekipi.

 

Деведесете, ја говорим о осамдесетим.

СД није имао никакву анти-српску или про-српску полтиику, нити их је то нешто интересовало. Имали су разне групе унтуар СД које су радиле на том питању на нижем нивоу, као и данас, разни подсекретари. Е, Милошевић је осамдесетих међу таквима био виђен као неко ко би могао да реформише, пре свега, економски СФРЈ, што повтрђују и речи Лоренса Иглбергера.

Edited September 20, 2016 by Korki