Srpski romantizam, Vuk, Dositej, crkva i folklor

[Duhovnost, ljubav i med]

Скерлић, Мештровић, Цвијић, рани Иво Андрић, итд, били су опчињени новом супернацијом, они су требали да буду елита очева оснивача југословенске нације. Суштински им је било свеједно да ли ћемо се звати, Срби, Хрвати, Илири или Југословени, само да се изградимо у супернацију. То је могло да се уради у 18. веку и 19. веку без већих проблема, у 20. веку је прекасно, зато и само зато Скерлић покушава немогуће, да избрише тековине 19. века и да се врати у 18. век. Он то ради из лепих побуда, али то није аргумент у полемици Вук - Доситеј, јер Вук и Доситеј су се познавали, били у односу учитељ-ученик, били део исте државне творевине, устаничке Србије, радили на истим стварима, изграђивању српске нације на темељу народног језика и грађанских закона. Скерлић нема тај народни темељ, он просто хоће на темељу сопственог ентузијазма да сруши постојеће темеље и сагради нови темељ са вршњацима истомишљеницима. Зато је све пре њега "романтика", иако и оно што он смера нека врста "неоромантичног" покушаја младих интелектуалаца да снагом своје енергије направе нову нацију. 

[namenski]

1 hour ago, chandra said:

u Svetozaru Markovicu

@chandra @Hermetico na tragu smo...  

A i na povratku temi topika, Vuk vs Dositej: sire gledano, u evropskim okvirima, romantizam je puk'o^tm kada je u njegovo ime od Sturm und drang-a ostao samo (nacionalisticki) Sturm,,,  

I kada su nesporne pozitivne tekovine romantizma pocele da budu koriscene kao pokrice, maska za ekspanziju, kulturnu i svaku drugu dominaciju, od Nemacke do Srbije, a takvih primera ima onoliko...

[Hermetico]

Vuk nije bio predstavnik romantizma u smislu ideja romantizma, a ko je čitao Vukove memoare i hroniku ustanka ne znam kako je mogao da pokupi nacionalistički vajb, Meni su te knjige kad sam bio klinac razbile mnoge romantične predstave ne samo o tim ustancima, nego o ustancima uopšte. Iz njih sam naučio koliko je bitno postaviti kontekst momenta u kom se stvari odvijaju, ono što Majkl Baksandal zove period eye method.

 

Pogubno je razmišljati o idejama van tog konteksta. Meni je Vuk važan zbog jake antropološke crte. I, kao što rekoh, čovek je postao lingvista iz blata, bukvalno upakovao ljudima jezik na kome će se izgraditi kakva god tradicija, koja traje do dan danas. Naravno da je veliki deo te tradicije zlonamerno uspostavljen, ali jezik je takva sila - dostupna svakom čoveku, alat za bilo kakvo mišljenje. Vukov poduhvat je inženjerski više nego politički. Tvrdoglavo autentičan tip. Što u Zapadnoj Srbiji nije retko, prilično uobičajen način da nešto napraviš od sebe.  

[Hermetico]

Ubio sam temu jebote

[namenski]

1 hour ago, Hermetico said:

Ubio sam temu jebote

 

On 15.11.2021. at 0:27, Hermetico said:

Vuk nije bio predstavnik romantizma u smislu ideja romantizma, a ko je čitao Vukove memoare i hroniku ustanka ne znam kako je mogao da pokupi nacionalistički vajb, Meni su te knjige kad sam bio klinac razbile mnoge romantične predstave ne samo o tim ustancima, nego o ustancima uopšte. Iz njih sam naučio koliko je bitno postaviti kontekst momenta u kom se stvari odvijaju, ono što Majkl Baksandal zove period eye method.

 

Pogubno je razmišljati o idejama van tog konteksta. Meni je Vuk važan zbog jake antropološke crte. I, kao što rekoh, čovek je postao lingvista iz blata, bukvalno upakovao ljudima jezik na kome će se izgraditi kakva god tradicija, koja traje do dan danas. Naravno da je veliki deo te tradicije zlonamerno uspostavljen, ali jezik je takva sila - dostupna svakom čoveku, alat za bilo kakvo mišljenje. Vukov poduhvat je inženjerski više nego politički. Tvrdoglavo autentičan tip. Što u Zapadnoj Srbiji nije retko, prilično uobičajen način da nešto napraviš od sebe.  

Nisi, naprotiv: nije Vuk bio nacionalista, nije ni mogao to da bude bez nacije koja je u njegovo i uopste vreme cvetajuceg romantizma - i to ne samo u Srbiji - tek nastajala.

Vuk je postao - a on nije jedini primer i u evropskim okvirima - orudje nacionalizma u vreme kada je to zatrebalo vladajucim elitama kao pokrice za ekspanziju, alavi kapitalizam, i to kao odlicno sredstvo da se mase zastavama, nacionalnom romantikom i patetikom...

Ne radi se o svesnoj zloupotrebi - mada je bilo i toga, naravno - radi se naprosto o primeni, oslanjanju na sredstva kojima se politika sluzi zarad ostvarenja svojih ciljeva: kao sto neko lepo rece, ekspanzionisticka Srbija nije mogla da u ekspanziju krene sa Domanovicem, nego sa romantizovanjem nacionalnog, prodajom mitova koji su na romantizmu stvoreni, a koji sa romantizmom kao umetnickim pravcem ili drustvenom pojavom - veze nemaju,

Vuk je, naprosto, bio ogranicen svojim vremenom i okruzenjem i utoliko je - kao i svaki genije - njegovo delo iskorak u svakom smislu: i civilizacijskom i kulturnom, pa i umetnickom...

Gruba paralela je Srbija pocetkom 90-ih: u sranja nije moglo da se ide pod petokrakom i njenom simbolikom, nego pod kokardom koja je jedina omogucavala abartovanje nacionalizma uvijenog u ambalazu upravo nacionalnih mitova...

Edited November 17, 2021 by namenski