Beograd

[gospa buba]

Postoji.A postoji i podosta toga preko nje.

danas rekoshe da postoji i da se nalazi na gazelinoj nogici sa penezica strane. da prostite - na preponi ^_^ali neka velichina iz cipa se isto uzda u naklonost svevishnjeg da to ipak nije jako strashno :ph34r:znachi - niko (struchan) nema pojma. ili ne daje izjave. ili lupeta, kako ko.ochigledno ce tako biti neko vreme, sve kul sve opushteno...

[woodooinstalater]

danas rekoshe da postoji i da se nalazi na gazelinoj nogici sa penezica strane. da prostite - na preponi ^_^ali neka velichina iz cipa se isto uzda u naklonost svevishnjeg da to ipak nije jako strashno :ph34r:znachi - niko (struchan) nema pojma. ili ne daje izjave. ili lupeta, kako ko.ochigledno ce tako biti neko vreme, sve kul sve opushteno...

Pa kako to da kazem, a da ostanem politicki korektan: medju onima kojima se na glavu srucilo (i srucuje vec dosta godina unazad) pravo stanje Gazele, preovladjuje stav zvani sta sa takozvanom boljom polovinom: ima ih koji su istima strogo zabranili prelazak Gazele, a ima ih i koji svojim najdrazima toplo preporucuju isti. Svakog dana po nekoliko puta.Ali, sve je to, ipak - u krugu toplog doma svog.

[gospa buba]

Pa kako to da kazem, a da ostanem politicki korektan: medju onima kojima se na glavu srucilo (i srucuje vec dosta godina unazad) pravo stanje Gazele, preovladjuje stav zvani sta sa takozvanom boljom polovinom: ima ih koji su istima strogo zabranili prelazak Gazele, a ima ih i koji svojim najdrazima toplo preporucuju isti. Svakog dana po nekoliko puta.Ali, sve je to, ipak - u krugu toplog doma svog.

pa to sta cete ukuci, to je stvarno vasha stvar

[woodooinstalater]

pa to sta cete ukuci, to je stvarno vasha stvar

Pa jeste, ali na Gazeli to moze efikasnije. A i, uz malo srece, ne izgleda sumnjivo... :P Ali - tako je, kako je, druga je muka ipak: pomenu neko da ce Kinezi i Rusi da sancim daju rado pare da se sredi Gazela, strateski most njihovog strateskog partnera Srbije. Opet ona malidjokica igra EU cuje da Srbija flertuje sa Rusima/Kinezima pa brze bolje pozuri da da pare ne bi li se spasla gubitka takve sarze kakva je Srbija, jer izgubiti Srbiju, zna se, nije mala stvar.To sto je EU odvojila namenska sredstva da se most sredjuje, ali je odredila i uslove pod kojima ce te pare moci da se koriste (jedan od njih je i uklanjanje slamova ali pod odredjenim uslovima) i to sto ta sredstva stoje neiskoriscena zato sto se domacim politicarima/strucnjacima slamovi ne uklanjaju iz unutrasnje politickih razloga, sibicarenja i svega ostalog iz njihovog poznatog repertoara - druga je stvar.Osim toga, nije predvidjena stavka 'koliko sam ja tu dobar'...Taj most je potreban Srbiji, potreban je onom njenom delu u kome zivi cetvrtina stanovnika Srbije i koji se zove Beograd, potreban je i EU, ali ce se ona vec pobrinuti da ga zaobidje.Rusiji i Kini nije potreban.

[renne]

pa kad Vilhelminu ne mrzi da iz svedske dolazi na kalenic, moze onda i do grdelicke da se prosetaznao sam da ste snobovi koji jedu plasticni paradajz od 5 jura u sred zime a onako lep kiseo kupus propada u kaci sto vam majke i ocevi spravise

Paradajz je samo juro i po, slabo si upućen

[zorglub]

Osim toga, nije predvidjena stavka 'koliko sam ja tu dobar'...

Glavno.Elem:"Rekonstrukcija, a ne sanacija"Stručnjaci naglašavaju da, osim toga što je "Gazela" već decenijama preopterećena saobraćajem, ali i zapuštena, takav most nije bio odgovarajuće arhitektonsko rešenje za ravničarski predeo u kojem je građen.More fun inside.

[Muwan]

Dakle, slumovi se uklanjaju zbog onih koje boli ili ne boli uvo za to sta ce biti sa stanovnicima istih?

Daleko bilo, to je tvoja slobodna interpretacija.Moj post je išao na mogućnost da je naš voljeni gradonačelnik, u dobrom starom maniru Srbina koji svakog može da prevari ili zavrne, pokušao da povuče evropsku kintu ali bez da ispuni preuzete obaveze za povlačenje te kinte (humani smeštaj Roma koji su živeli u slamu), pa sada izmišlja kritične pukotine na mostu ne bi li nekako umilio kreditore da odustanu od navedenih uslova i dozvole rekonstrukciju bez njihovog ispunjenja. Pri tome blefira (a možda i ne blefira) kako ima rezervnu opciju u igru, što bi trebalo da mu šatro ojača poziciju pred kreditorima.Nadam se da je sada jasnije.Uzgred, ako Kini toliko seva paja da bilo šta gradi u tamo nekoj bednoj Srbijici, zašto su prihvatili da kreditiraju most na Dunavu? Ta filozofija: "Radimo samo sa velikom gospodom i za velike gospodske pare, a golje nas ne interesuju" više je svojstvena Srbima nego Kinezima.

[gospa buba]

Glavno.Elem:"Rekonstrukcija, a ne sanacija"Stručnjaci naglašavaju da, osim toga što je "Gazela" već decenijama preopterećena saobraćajem, ali i zapuštena, takav most nije bio odgovarajuće arhitektonsko rešenje za ravničarski predeo u kojem je građen.More fun inside.

aha, trebalo je da bude visok 2650 metara sa kuglom na vrhu. i shajkachom. i gromobranom. brdjani <_<edit: dodala metre, ipak to ima biti 1 najvishi most na planeti.necu ni da chitam. Edited January 30, 2010 by thermal bug

[harper lee]

aha, trebalo je da bude visok 2650 metara sa kuglom na vrhu. i shajkachom. i gromobranom. brdjani <_<

Taj most koji je projektovan za maksimum 35.000 vozila (negde sam citao da ga danas "gazi" oko 160.000) dnevno vec 35 godina trpi prilicno maltretiranja bez ikakve dodatne paznje i sa minimumom doterivanja. Sasvim ce on lepo da odradjuje posao i dalje kad se konacno prolazni saobracaj izbaci iz Beograda, sto je odavno trebalo da bude zavrseno. A sto se tice gradjevinaca, koliko ljudi toliko i cudi. Ja ne znam da smo mi bilo sta ikad izgradili da se nije digla arhitektonska kuka i motika da prikenjava kako tako nesto nije smelo da se gradi u Beogradu. Te je Gazela nefunkcionalna, most preko Ade bezveze bacanje para, Hram Sv. Save i Arena nepotrebne budalastine, Novi Beograd spavaonica, toranj na Avali govno, Beogradjanka kurac i tako dalje i tome slicno. Da se pitala "struka" verovatno bismo i dan danas ziveli u staaaarom dobrom Beogradu napravljenom od satora, cerpica i udzerica. Edited January 30, 2010 by harper lee

[zorglub]

Taj most koji je projektovan za maksimum 35.000 vozila (negde sam citao da ga danas "gazi" oko 160.000) dnevno vec 35 godina trpi prilicno maltretiranja bez ikakve dodatne paznje...

Čekaj, ja gled'o na TV-u, u SF ima ekipa kojoj je jedini posao stalan nadzor i održavanje GG-a. Bio i dokumentarac o svim njujorškim mostovima- ista priča. Jel' postoji nešto slično i u Srbalja, ili da im svima kolektivno opljunem po obitelji?

[harper lee]

Čekaj, ja gled'o na TV-u, u SF ima ekipa kojoj je jedini posao stalan nadzor i održavanje GG-a. Bio i dokumentarac o svim njujorškim mostovima- ista priča. Jel' postoji nešto slično i u Srbalja, ili da im svima kolektivno opljunem po obitelji?

Ne verujem da tako nesto postoji i ovde, bar ne tako neke ekipe koje se bave samo pojedinim mostovima. Mada, potpuno sam siguran da postoji neko telo negde u Beogradu koje se bavi odrzavanjem mostova generalno. Mislim, nismo cak ni mi toliko poludeli da prepustamo mostove same sebi. Za Gazelu konkretno ne znam ko se njome bavi jer ima neka kvaka sa vlasnistvom posto se taj most vodi kao deo auto-puta koji je u nadleznosti Ministarstva za saobracaj. Znam da su se svojevremeno Djilas i Velja Ilic nesto prepucavali oko njega. Ovi ostali mostovi bi trebalo da su u gradskoj nadleznosti.

[woodooinstalater]

Daleko bilo, to je tvoja slobodna interpretacija.Moj post je išao na mogućnost da je naš voljeni gradonačelnik, u dobrom starom maniru Srbina koji svakog može da prevari ili zavrne, pokušao da povuče evropsku kintu ali bez da ispuni preuzete obaveze za povlačenje te kinte (humani smeštaj Roma koji su živeli u slamu), pa sada izmišlja kritične pukotine na mostu ne bi li nekako umilio kreditore da odustanu od navedenih uslova i dozvole rekonstrukciju bez njihovog ispunjenja. Pri tome blefira (a možda i ne blefira) kako ima rezervnu opciju u igru, što bi trebalo da mu šatro ojača poziciju pred kreditorima.Nadam se da je sada jasnije.Uzgred, ako Kini toliko seva paja da bilo šta gradi u tamo nekoj bednoj Srbijici, zašto su prihvatili da kreditiraju most na Dunavu? Ta filozofija: "Radimo samo sa velikom gospodom i za velike gospodske pare, a golje nas ne interesuju" više je svojstvena Srbima nego Kinezima.

Jeste. To je to, mislim.Osim kreditiranja mosta na Dunavu, to je, koliko znam, jos uvek na poduzem stapu, da ne kazem prica za unutrasnju upotrebu.

[Ivica Bratic]

Sa Skyscrapercityja:"Goran Ćirić (generalni direktor PTT-a) dodao je će po završetku izgradnje novog GPC-a zgradi u Savskoj 2, u kojoj se danas nalazi GPC, a koja je pod zaštitom države, biti vraćen izgled iz 1929. godine koji je promenjen posle oštećenja u Drugom svetskom ratu." A to bi bilo dakle ovako:

Istine radi, zgrada je ostecena tokom saveznickog "uskrsnjeg" bombardovanja Beograda 1944. pa je nakon rata, prilikom obnove, stara fasada u stilu nacionalnog romantizma jednostavno oljustena a ono sto je ostalo mozemo videti i dan danas. Delo arhitekte Momira Korunovica nije bilo ono sto se ocekivalo od novih socijalistickih neimara, pa je tako i proslo. Lepo je cuti da se planira rekonstrukcija i revitalizacija ovog znacajnog zdanja srpske arhitekture. Edited January 31, 2010 by Ivica Bratic

[yolo]

ne znam sta da kazem, ali kao veliki zagovaratelj entropije kao odlicnog resenja za svaki problem, uljucujuci tu i one neresive, navijam da nas EBRD odjebe. zbog rasistickog gradonacelnika i zato sto mi se svidja danasnji pejzaz oko kosutnjaka i topciderske zvezde cijim zabitima tumaraju zagubljeni turski i grcki sleperi u ocajnickom pokusaju da se dokopaju nekadasnje otomanske zemlje. uskoro cemo poceti da im uzimamo pare za navigaciju uzivo umesto dzipiesa. ionako verujem da smo tako za korak blizi idealnom scenariju na beogradskim ulicima: milion i po ljudi pokusava da stigne od tacke a do tacke b, dok se milion automobila (da li ste primetili da poslednje bg tablice pocinju sa 998 (999 su odvajkada rezervisane za strance)) zaglavilo u sveopstoj apokalipsi necega sto se nekada zvalo bg saobracaj.i is happy! :)EDIT: 40 godina u zivotu jednog mosta se kod ozbiljnih gradjevinaca i dalje smatra njegovom mladoscu. pored toga, vrlo mi je simptomaticno da nema informacija o tome da li se iko ikada obratio jednom od najvecih svetskih strucnjaka za risk management mostova (i slicne infrastrukture) koji se, igrom slucaja, zove rade hajdin (http://www.imc-ch.com/ENG/about_people.html) i vec nekoliko godina predaje postdiplomcima ovde. mislim da zivi na manje od 2 kilometra u vazdusnoj liniji od djilasove kancelarije.

Edited January 31, 2010 by gazza1

[Ivica Bratic]

Pritisnuti (i tada!) zahtevima da se taj deo evropske rute E75 dovede u red, politicka elita je donela odluku da krene u projekat mosta. Diskutabilan projekat je odobren i za cetiri godine, Beograd je dobio jos jedan most. Odrzavanje i amortizacija ostalo je u senci velikih priredbi i govora nakon zavrsetka radova. Nakon 20 godina, jos dok eksploatacioni vek ove gradjevine, pretenciozno nazvane Gazela, nije brojao dane rizika, dosao je i Milosevic sa svojim trabantima u gradskim strukturama.On je problem efikasno resio na sledeci nacin: most nije moglo da prelazi ni trecina predvidjenog maksimuma vozila jer nije bilo goriva i bilo je skupo.Ne secam se da je tada neko potezao pitanje rekonstrukcije Gazele ili rekonstrukcije bilo cega u ovoj zemlji ?A da, bilo je vaznijih stvari, rat, sankcije, bonovi, kipar...40 godina jednog mosta smatra se njegovom mladoscu pod samo jednim beznacajnim uslovom: da se konstantno prati i odrzava ! Kako je slavna Gazela napravljena posebno je pitanje ali da stoji netaknuta od te davne 1970. kada su je napustili poslednji neimari Mostogradnje, to je notorna cinjenica. Farbanje ograde, zamena sijalica i dela asfaltnog sloja je tekuce odrzavanje ali je i ono bilo sporadicno.Stanje se relativno redovno pratilo ali odrzavanja nije bilo. Nikola Hajdin, veoma vitalan covek sa svojih 87 godina daje svoja misljenja, kako o Gazeli, tako i o novom mostu na Adi:"Radi se intenzivno i kvalitetno na mostu kod Ade Ciganlije i na dobrom je putu da se završi u predviđeno vreme, do 2011. godine. Beograd zaslužuje most takve konfiguracije iz više razloga. U pogledu mostogradnje u prošlosti smo bili visoko razvijena zemlja sa najboljim inženjerima. Beograd je prednjačio i sa uvođenjem novih sistema. Sistem, u koji spada i most preko Ade, danas je apsolutno dominantan u svetu za mostove većih raspona. Gotovo da se 90 odsto svih većih mostova u svetu gradi u tom sistemu sa kablovima jer je ekonomičan i najjeftiniji za građene mostova sa rasponima preko 250 metara. U estetskom smislu zadovoljava ukus savremenog čoveka i ima sve elemente za moderan saobraćaj – objašnjava akademik Hajdin i dodaje da će most preko Ade bitno rasteretiti saobraćaj tek kada se izbuši tunel ispod Dedinja i taj deo spoji sa Autokomandom."Kada nema sredstava, reci strucnjaka, pa i onih za risk menadzment mostova, ostaju uvek mrtvo slovo na papiru. Beograd, grad koji ima infrastrukturu za 600.000 stanovnika vec decenijama, sada je u problemu. Obilaznica sa mostovima i metro, kao i resavanje manjih gradskih cvorista - sve su to projekti bez kojih ce se grad jednostavno urusiti. Ali takvi se projekti zapocinju.Velike rekonstrukcije Pariza, Beca i Barselone krajem 19.veka omogucile su tim gradovima da nastave normalno funkcionisanje.Na celu tih projekata nisu se nalazili zagovaratelji entropije (Osman, Ferster, Serda) jer nju ne mogu da zagovaraju ljudi koji se bave egzaktnim profesijama. Evo nekih crtica:Bec: pripajanje spoljašnjeg prstena predgrađa 1890.: izazvalo je preispitivanje politike koju će dalje voditi Beč, dostojne njemu. Opština je raspisala konkurs za najbolji plan proširenja i poboljšanja metropole. Ovim planom bila je obuhvaćena izgradnja gradske železnice, zgrada za stanovanje sa socijalnim i sanitarnim poboljšanjima, zidanje fabrika, tako što će se razdvojiti zone za stanovanje od zona sa fabrikama (ovakava funkcionalna segregacija bila je u Beču do tada zapostavljana). Plan je obuhvatao i modernizovanje sistema ulica i to izgradnjom novih bulevara i otvaranja prostora trgovima i sličnim proširenjima ulica oko nekih istorijskih spomenikaBarselona: analize su pokazale da su uslovi u Barseloni katastrofalni (prljavština, smog, prenaseljenost, bolest, visoka stopa smrtnosti, ...), što je odigralo presudnu ulogu u ubeđivanju vlade u Madridu da se moraju preduzeti drastične mere za poboljšanje stanja (analiza kreće od grada, bloka, ulice, kuće, sprata, sobe)Pariz: Napoleon III, ambiciozan i svojeglav, po dolasku na vlast, pokreće opsežne i javne radove na uređenju Pariza; lično izrađuje prve skice nove mreže ulica; radi pospešivanja akcija, 1853. na mesto prefekta senskog okruga postavlja Barona Žorž-Ežen Osmana, visoko obrazovanog čoveka, pravnika, energičnog, agresivnog i nestrpljivog, diktatorski nastrojenog čoveka, kome daje ogromna ovlašćenja i koji postaje glavni nosilac plana za obnovu grada.- ovaj plan dao je Parizu današnji izgled (široki bulevari, vizure na javne objekte, kvalitetna infrastruktura) i uticao je na urbanizam i arhitekturu evropskih gradova (Lion, Marsej, Tuluz, Ruan, Avinjon, Monpelje, Brisel, Rim, Stokholm, Barselona, Madrid), pa i američkih- ciljevi Osmanovog plana:1. raskričiti prostor (prilična rušenja) oko važnih javnih građevina, radi boljeg izgleda, boljeg pristupa i bolje bezbednosti u slučaju nereda2. poboljšati (komunalno opremanje je vrlo bitno - kanalizacija, vodovod, elektrika) sanitarne uslove otklanjanjem izvora zaraze3. proseći široke bulevare i tranzitne ulice radi rešenja komunikacija, protoka vazduha i svetlosti i radi veće bezbednosti (red i mir) i obezbediti pristupačnost gradskom centru železničkom mrežom4. stvoriti velike parkovske površine radi prečišćavanja vazduha i rekreacijeRekonstrukcija Pariza sprovodi se bez milosti, ali se vodi računa o tehnologiji; Osman prezire arhitekte, izbacuje ih iz urbanizma a za 20 godina, u Parizu je izvršena urbana revolucija.Eto kako se, sa kakvim ljudima i koliko dugo radi na zapustenim urbanim sredinama.Ljubiteljima entropije porucujem da kada vec ne rade nista konkretno, kao ni mnogi pre u ovom gradu i za ovaj grad, odu na neko vreme u ove sredjene urbane sredine dok se ovde neke stvari ne rese. Nije ovo crtani film.

Edited January 31, 2010 by Ivica Bratic