Pitanje za pravnika

[Tribun_Populi]

Ja i ne nešto posebno. Nije da ih nisam učio, naprotiv, učio sam ih baš iz razloga što ih ne volim. Ali jedino što sam ikada imao prilike da iskoristim od svih silnih aktorskih kaucija, paulijanskih, publicijanskih, petitornih i posesornih tužbi, laesio enormis-a, rebus sic stantibus-a i sl. je litispendencioni prigovor*. I to samo zato što mi je bilo kraće da to izgovorim od prigovora dvostrukog postupka. I sećam se da je kod suca to izazvalo nekakvu blago oduševljenu facu, stoga cenim da se veoma retko čuje u praksi, evo i Uskebasi potvrđuje.

 

Latinsku terminologiju koristim revnosno samo kod pravila logičkog tumačenja normi, onde gde ima horizontalne kolizije propisa i kad treba da se jako nategne i logički uklopi. Ali je moje skromno iskustvo takvo da to baš i nije nailazilo na pozitivan prijem, ma koliko stav u referatu bio logički zaokružen cakumpakum i još nakićen teorijom i iurislatinštinom.

 

Ili nisam naišao na prave ljude. :(

 

___

*a i zapisničarka je jedno dva-tri puta zapitkivala sudiju kako, kako?

Edited May 28, 2016 by Tribun_Populi

[Uskebasi]

Ih, da znate samo koliko je studenata palo GPP kod Jaksica na pitanju "tenor presude"   Kad mu se zuri, 10-20 studenata zaredom dobija to pitanje i svi uredno odustaju od ispita.

Edited May 28, 2016 by Uskebasi

[Hamlet Strašni]

Ima ono prica iz petog pokojnog suda, kada je sudija nasao u prekucanoj voerziji svoje presude princip superfitnes solo sedište. Tako je cula daktilografkinja.

 

Inace, secam se svog odusevljenja kada sem, gledajuci, neki zapisnik u tatinim papirima našao: svedok dangube ne traži.

 

Doduse to je bilo pre 30tak godina...

[halloween]

E sad, kad smo kod dangube i ostalih troškova, da nastavimo, doduše ne na latinskom.

P.S.

Ovo nije preuzeto iz onih tekstova što kruže internetom kao anegdote iz sudnice.

 

17 марта 1809.
Тужба
Дошао суду Вук Бердовић из Кожуара, ваљевске наије, који се оженио 1-ог јануара 1809  из  села  Кернуле  и  узео  сестру  Луке  Лекића.  У  тој  женидби  млада  Крунија трефила се од Радоице Марковића комшије трудна, за коју Вук после свог венчања осетио и отерао жену своју Крунију браћама.

 

Пресуда

 

Тако ми данас судом састависмо и примио своју жену, а кривац Радојица да му да 1 вола, 1 краву, 4 свиња за каштигу, и брат  девојачким Луко, да  врати  сав  трошак које  момак  потрошио  и  у  кућу девојачку подавао и Радоица 50 батина штрофован.

 

Пресуда
27 јнуара 1843

Рапорт примирителног суда у Свилајнцу од 26-1-1843 бр.   14.
Окружноме пожаревачкоме суду.

Милисав Павковић из Свилајнца, испросио је неку Персу удовицу,
давши јој једну урубију, а она њему једне чарапе и пешкир на дар; а потом је водио у Свилајенац на свој трошак, да види његов мал, где је платио за кола 50 гроша, учинио трошка 60 гроша, и фистан је венчани код терзије наручио.
Сада је се Перса попишманила и неће за њега никако да пође, тражећи " да му она учињени ропе трошак наплати" (тј.исплати).

Персино саслушање пред судом
Обтужена пак каже, да би она за њега и сада пошла, но да неће због тога што он нигде ништа нема, и што није у стању, наручене јој аљине исплатити, а да дуг себи на главу узима, никако каила није.

Пресуда пожаревачког окружног суда
Због чега суд овај у данашњем заседанију своме и пресуђује:
Да Перса буде дужна тужитељу даровану урубију натраг вратити и
за кола, што ју је у Свилајнац водио 25 гроша дати, а тако исто и наручену аљину на свој рачун примити и мајстору, због што је се попишманила платити.

 

Дне 11 августа 1808.
Тужба

Стеван Маркович, житељељ шабчанин, тужи Игњата Аксентијевича за једну кокош, што је убио кад му је стакло са зеитином разбила.

Пресуда

Тако досудисмо:  да Игњат кокош врати, а Стеван да плати зеитин и стакло, што је кокош разбила, 30 пара.

 

—
Дне 1 септембра 1808.
Тужба
Антоније Радовановић из Накучана, тужи Лазу Петровича из Накучана за коња, кога је дао Лази да јаши из логора болестан кући. Коњ се поплаши, а
Лаза болестан с'падне с коња, и коњ се убије на сикиру, која на Лазиним леђи била, и потом цркне коњ

 

Пресуда
и  ми пресудисмо: штету  на  полак;  сав  коњ  100  гроша, свако  мора  50  гроша платити.

 

Edited May 28, 2016 by halloween

[Hamlet Strašni]

Meni je, dok sam radio u sudu, palo na pamet pitanje koliko je star originalni pelcer za pojedine vrste presuda. Da li je originalnu izreku za nesto tipa smetanje poseda ili slicno napisao neki sudija 1903. Ili ko je smislio formulaciju kojom se prihvata nalaz vestaka. Da li je to prepisan tekst nekog zakona koji je odavno prestao da vazi ali jos prezivljava u fasciklama sa pelcerima...

[Moća]

Kod nas i dalje koriste izraz "Svedok dangubu ne trazi".

[Hamlet Strašni]

Kod vas u xix veku :-p

[Moća]

Oces da ti slikam ????

[Hamlet Strašni]

Verujem ti...

[Strahan]

kad pominjete dangubu, kod mene pojedini advokati traze dangubu za dan kad su imali rociste :D

imao sam prilike da im odbijem tu zelju u vise navrata

[Ayatollah]

Imate arhaičnih izraza i u trenutno važećim propisima, pročitajte npr. Zakon o menici. Nije baš kao ovo iz XIX veka, ali jeste arhaično. Takođe, u upisima u zemljišnim knjigama ima ovakvih stvari - moj otac je silnu muku mučio da iz teretnog lista neke nekretnine na Voždovcu obriše hipoteku ustanovljenu u korist "državnog erara Kraljevine Jugoslavije", još 1937. godine (ispostavilo se na kraju da se ide preko NBS, ako se dobro sećam).

 

Što se latinskih izraza tiče, od kada sam počeo da radim pravo pretežno na engleskom, nalazim da su mi oni od izuzetne koristi. Mnogo je lepše napisati inter alia nego among else, mnogo lakše je reći ex officio, nego opisivati + stranci tačno znaju o čemu se radi. Kada radim na srpskom, pak, gledam da što više izbegavam latinske izraze. Njihova praktična svrha je samo da impresioniraju neuke stranke, na ozbiljne kolege ne ostavljaju nikakav utisak.

[halloween]

To inter alia i ex officio nisu latinski izrazi koje koriste isključivo pravnici, a ovi potonji daju stilizovaniju i  precizniju komunikaciju među kolegama. A i svaka šuša završi pravni, pa onda makar da vidimo ko je bio gimnazjalac a ko iz saobraćajne i hemijsko- prehrambene.

Edited May 30, 2016 by halloween

[Tribun_Populi]

pa onda makar da vidimo ko je bio gimnazjalac a ko iz saobraćajne i hemijsko- prehrambene.

 

Tanka fajda od toga.

Ja iz ekonomske, latinski nisam imao u srednjoj, polagao sam ga kao diferencijalni na fakultetu.

I eto tako sveže naučen, značio mi je za pravničke maksime otprilike nimalo.

 

To se uči napamet, i to u grupi privatno-pravnih predmeta. I jeste stvar nekakve etikecije, kome se to sviđa i ko drži do toga, a biće da je individualna stvar.

 

Za mene prevaziđena, em je jezik i sveta i diplomatije danas engleski a ne francuski i latinski, em sam pobornik teorije da se zakoni, narodu namenjeni, imaju pisati (pa i sprovoditi i po njima suditi) narodnim jezikom. Hoću reći, cenim Bogišićev stil iz OIZ za CG kao neki uzor, ne latinštinu.

[Bujodrag]

Na nekom topiku smo raspravljali kako pobediti kad prodavac neće da vrati novac ako je kupac nezadovoljan ali numem naći. Drugar je kupio zvučnike u Novom Sadu. Ispostavilo se da su neispravni te  ih je zamenio u beogradskom predstavništvu te firme i dobio, opet, neispravne zvučnike. Onda je tražio da mu vrate novac ali su mu rekli da to ne mogu da urade nego će da šalju zvučnike u servis.

Na koji zakon da se pozove i kome od ovlašćenih lica da se žali?

 

Molim vas pomozite nama socialno neosveščenima, drugar se već predugo pati sa sastavljanjem nekakve muzike za slušanje. 

Edited May 31, 2016 by Bujodrag

[Tribun_Populi]

Ima pravo na povraćaj novca odmah, ako po drugi put dobije neispravnu robu. Zakon o zaštiti potrošača, član 53. čini mi se. Obavezno reklamacija u pisanoj formi, ako je već nije tako podneo, da naznači da traži povraćaj novca i nek sakupi dokumentaciju svu koju ima od ranije i čuva za slučaj da mora da se parniči.

 

Problem je što država nije ustanovila nikakvo nezavisno telo koje bi štitilo interese potrošača, već se u slučaju spora mora na sud, što ljudi neće da rade.