Privatizacija velikih javnih preduzeca

[ion]

http://www.danas.co.yu/20080115/ekonomija1.html#0

U Agenciji za privatizaciju, takođe, naglašavaju da će prava na besplatne akcije biti lišeni svi oni koji su prethodno upisali makar jednu akciju.

Iako nije u pitanju javno preduzeće. <_< Ko mi je kriv što sam se polakomio na "Pekabetinih" 100 ojra.Sad su me 'ladno iskulirali za 1000.

[đorđe geprat]

Izbrisano. Pogrešan topik

Edited January 20, 2008 by djordje geprat

[dare...]

Razmišljam nešto... šta da radi sav onaj svet, koji radi u društvenim firmama, komunalnim i javnim preduzećima (koja nisu u ovih 6 velikih) i koja tek sada treba da se privatizuju...Ako se prijave u pošti i uzmu ovih virtualnih 1000 evra (celih 50evra u 2009 za početak, tako kažu), onda gube pravo na akcije kad se njihove firme budu privatizovale... Doduše ne zna se ni da li će, ni kad će, ni na koji način će ove manje društvene firme da se privatizuju... Ali je sigurno da kad se jednom prijavite/prevarite i macnete prvih junačkih Dinkićevih 50evra, vi onda gubite svako pravo na neke nove akcije...Bar to meni tako zvuči... Kao prevara na državnom nivou... <_< Btw.Setih se i Vilotićkine mame koja će da sprži 1000-2000evra za dolazak iz belog sveta, da bi se prijavila, dobila virtuelne akcije, od kojih već 2009 može da uzme celih 50 evra (tih 50 evra već u 2009 ima danas u štampi :lol: )Moji će proći jeftinije sa avionskim kartama iz Tivta, a onda jurnjavom za ponovno prijavljivanje u birački spisak jer su posle 10 god. neglasanja izbrisani... Al`šta da im kažem kad im se u 70 i nekoj probudio penzionerski adrenalin i sretni su što će im Dinkić upisati virtuelnih 1000 evra nekih akcija, kao priznanje za njihov dugogodišnji proletersko/samoupravljački rad i decenijsko građenje ove države.... Pri tome, uopšte nema veze, da li će te akcije vredeti i polovinu obećanog novca i da li će doživeti naplatu istih... <_< Priznanje je priznanje... To su njihove akcije.... A ponovno probuđeni penzionerski adrenalin tek nikako nije za potcenjivanje...

[Isis]

Od ponedeljka prijave za akcije 23. januar 2008. | 13:45 | Izvor: B92 Beograd -- Evidentiranje građana za dobijanje besplatnih akcija 6 javnih preduzeća počinje u ponedeljak i trajaće 6 meseci.Tog dana će početi i upisivanje akcija radnicima i bivšim zaposlenim tih kompanija. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da će postupak evidentiranja biti potpuno besplatan, da će se obavljati na šalterima pošte, a da će građani već u prvoj polovini sledeće godine moći da trguju akcijama. Za akcije mogu da se prijave svi koji do sada ništa nisu dobili u procesu privatizacije. Skoro 4 milijarde evra biće podeljeno građanima Srbije kroz akcije Telekoma, Jata, Aerodroma Beograd, EPS-a, NIS-a i Galenike. Vrednost akcije biće utvrđena na osnovu tržišne vrednosti preduzeća, a ministar ekonomije Mlađan Dinkić očekuje da će svako ko ima pravo na besplatne akcije dobiti oko 1000 evra. On kaže da prodaja NIS-a Gaspromu bez tendera ne može da utiče na besplatne akcije jer njenu vrednost ne određuju političari već tržište. "Građani svoje akcije nude na berzi. Tamo ima onih koji su zainteresovani da kupe i vrednovaće NIS onoliko koliko zaista košta, a ne onako kako se neko dogovorio?, kazao je Dinkić. Za dobijanje besplatnih akcija javnih preduzeća može da se prijavi svako ko do sada nije učestvovao u procesu privatizacije odnosno, ko nije upisan u privatizacioni registar. Evidentiranje će trajati do 31. jula, do kada građani treba da odu u poštu sa ličnom kartom i karticom dinarskog računa. Ukoliko ne poseduju račun u nekoj banci, službenik pošte će im na licu mesta otvoriti račun u Poštanskoj štedionici. "Nakon što se evidentiraju država im šalje potvrdu na kućnu adresu, odnosno na adresu lične karte da su upisani u registar akcionara. Onog časa kada se prijave i upišu, ako se, ne daj bože, nekom nešto desi nasleđuje se to pravo. šest meseci nako što se utvrdi tržišna cena, građani imaju pravo da trguju akcijama, odnosno da ih prodaju, ako žele, na berzi", objasnio je Dinkić. Pravo na dobijanje besplatnih akcija imaju svi koji su do 3. januara dobilo državljanstvo Srbije. Evidentiranje će se vršiti i u inostranstvu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. U Srbiji će biti otvoreno 3500 šaltera pošte na 1400 lokacija. Direktor PTT-a Goran Ćirić kaže da će proces evidentiranja trajati oko 5 minuta. "Svih 3500 šaltera će potencijalno biti šalteri za prijavljivanje ali moramo da istaknemo da imamo i vrlo važne poslove kakvi su isplata penzija i svi drugi operativni poslovi tako da će se po potrebi otvarati dodatni vidno obeleženi šalteri koji će služiti za evidentiranje", kaže Ćirić. Zaposleni u velikim javnim preduzećima i bivši radnici tih kompanija koji će dobiti 200 evra po godini staža prijavljivaće se za dobijanje akcija u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, odnosno u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Mlađan Dinkić je naveo da radnici ne mogu da se prijave za dobijanje i jednih i drugih akcija. Na svakome je da se odluči šta mu je isplativije, kaže Dinkić. "Ako radi u javnom preduzeću 2 ? 3 godine, može lako izračunati koliko će dobiti akcija, jer dobija 200 evra po godini staža. Ali, ne mogu da ostvare i jedno i drugo. To je jako važno. Mogu samo jedno od ova dva prava da ostvare, a sami da izberu", kaže ministar Dinkić. "Moja preporuka je, ako neko radio 2 godine u Pošti, ili Telekomu, ili NIS-u, njemu se ne isplati da traži akcije NIS-a jer je to jasno. Dvesta evra, puta dve godine radnog staža, iznosi 400 evra. To možda da poraste na tržištu, ali je pitanje da li može da dostigne 1000 evra. Svako neka napravi kalkulaciju. Prosto, teško je tu davati savete", objasnio je ministar Dinkić. Jedan od uslova za ostvarivanje prava na besplatne akcije je i da građanin bude upisan u birački spisak. Dinkić je demantovao glasine da građanin koji nije glasao na izborima neće dobiti akcije. "Ja sam čuo za neke glasine koje su kolale, ali prosto besmisleno je da ih komentarišem. Uslov da bi ostvarili pravo na besplatne akcije je da su upisani u birački spisak. Ali, mogu biti upisani u birački spisak sve do momenta dok traje evidentiranje, do 31. jula?, kaže Dinkić. Iz Vlade je najavljeno da će trgovanje akcijama do 2011. godine biti besplatno. Sve detaljnije informacije moći će od ponedeljka da se dobiju na besplatni info telefon 0800 100 300.

[Yoyogi]

Nije to tako jednostavno. Izborna kampanja.

[wall]

Za prva tri sata, prijavlio se 30.000 ljudi. vest

[jms_uk]

Za prva tri sata, prijavlio se 30.000 ljudi. vest

a tokom prvog dana 87.000 :)najbolji komentar sa vesti na to da ce se i u ambasadama moci prijavljivati:

E, ja se malopre vratio iz ambasade, i evo razgovora koji je protekao izmedju mene i sluzbenika u ambasadi:JA: Dobar dan. Dosao sam da se prijavim za besplaten akcije, citao sam da se to radi ovde u ambasadi.Sluzbenik: Mi nista ne znamo. Nama jos uvek nije nista receno kako to treba da ide i da li ce to uopste da ide. Evo vam broj telefona pa se javite za 15-ak dana.JA: U redu. A da li moram da imam otvoren racun u banci u Srbiji ili moze i ovde (u Nemackoj)Sluzbenik: Ne znamo nista, nama niko nije nista rekao. Zovnite za 15-ak dana pa ako bude bilo nesto recicemo vam.JA: Hvala dovidjenja.Eto, neobavesteni, nisu dobili uputstva... svi koji su u Srbiji trebaju da se registruju za akcije, jer mi koji nismo tesko da cemo moci kako se cini...(Milan, 29. januar 2008 15:14)

Edited January 29, 2008 by jms_uk

[Isis]

Besplatne akcije FAQ

1. Koju dokumentaciju treba da ponesem da bih izvršio prijavu? -Ličnu kartu i karticu banke sa brojem dinarskog računa. 2. šta da radim ako nisam upisan u birački spisak? -Potrebno je upisati se u birački spisak u roku trajanja javnog poziva i, nakon upisa, podneti prijavu. 5. Da li moram lično da podnesem prijavu? -Da, neposredno (nije dozvoljeno preporučenom poštom). 6. Kakav je postupak prijavljivanja raseljenih lica? -Identičan kao i kod građana sa prebivalištem u Republici Srbiji. 7. Može li se koristiti neki drugi dokument za identifikaciju (pasoš, vojna legitimacija i sl.)? -Ne.8. Da li ću steći akcije jednog ili svih šest preduzeća? -Svaki građanin dobija akcije u svakom od šest preduzeća. 9. Da li akcije glase na donosioca? -Akcije glase na ime i upisane su u elektronskoj bazi Centralnog registra hartija od vrednosti i ne izdaju se u papirnom obliku. 10. Kada će građani moći da raspolažu svojim akcijama? -Od trenutka kada budu upisani kao vlasnici tih akcija u Centralni registar hartija od vrednosti, a najkasnije u roku od šest meseci od momenta privatizacije svakog od šest preduzeća. Zakon predviđa da će akcije svih šest preduzeća biti podeljene do kraja 2010. godine, a očekuje se da će građani sa prvim akcijama raspolagati već 2009. godine. 11. Da li se dobija novac ili akcije ili i jedno i drugo? -I jedno i drugo. 12. šta je novčana naknada i kada će mi biti uplaćena na račun? -Novčana naknada je iznos u novcu koji će biti uplaćen svakom evidentiranom građaninu. Sredstva za ovu isplatu država će obezbediti od prodaje akcija društvenih preduzeća, koje su izdvajane u Privatizacioni registar u dosadašnjim privatizacijama. Očekuje se da će ova naknada biti isplaćena evidentiranim građanima u prvoj polovini 2009. godine. 11. Da li će svi građani ostvariti pravo na jednak iznos novčane naknade? -Da.12. Da li ću dobijati akcije posle svake od šest privatizacija, ili sve akcije odjednom, na kraju? - Sukcesivno, u roku od šest meseci od okončanja privatizacije svakog od šest preduzeća.13. Kada stičem pravo raspolaganja akcijama - prodaja ili poklanjanje? - Čim se akcije upišu u Centralni registar na vaše ime, što će se desiti najkasnije šest meseci od momenta privatizacije preduzeća. 14. Da li sam obavezan da plaćam naknadu, porez i slično na dobijene akcije?- Ne, do 31. 12. 2011. godine, a posle da.15. Ako je lice preminulo pre podnošenja prijave za upis, da li naslednik ima pravo na upis u ime preminulog? -Ne, pravo na prijavljivanje je lično i ne može se naslediti. 16. Ako je lice preminulo po podnošenju prijave za upis, da li naslednik ima pravo na njegove besplatne akcije?? -Da, preminulo lice je upisom steklo pravo na besplatne akcije i one se mogu naslediti. 17. Kako podnose prijavu lica koja duže vreme borave u inostranstvu? -Preko ambasada i konzulata ako ispunjavaju sve uslove iz zakona. 18. Da li će prijavljivanje moći da se obavi u konzulatima? Da li je neophodna lična karta za prijavljivanje? Može li pasoš da služi u tu svrhu? - Biće omogućeno prijavljivanje i u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ali je za to potrebna važeća lična karta, pa je potrebno da pre prijavljivanja produžite ličnu kartu.19. Da li postoji pravna mogućnost (punomoć) da neko uzme te akcije za gradjane koji se privremeno nalaze u inostranstvu ? -Prijavljivanje se može obaviti u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu pod istim uslovima kao i građani koji žive u Srbiji. Ne postoji mogućnost davanja punomoćja, već se prijava mora obaviti lično. 20. Da li moram i kome prijavljujem promene ličnih podataka (prezime, adresa, broj tekućeg računa itd.)? -Agenciji za privatizaciju kao nadležnom državnom organu koji vodi evidenciju nosilaca prava. 21. Da li građani koji su inostranstvu mogu da se prijave i u zemlji, ako im to više odgovara, pod uslovima za ostale građane? - Da, i to lično. 22. Da li dvojno državljanstvo ikako utiče na pravo na akcije? - Ne. 23. U kom trenutku se uzima presek radnog staža u državnim javnim preduzećima? U trenutku prijave, dobijanja obaveštenja o priznatom pravu, završetka prijavljivanja, objavljivanja tendera ili u trenutku IJP akcija na berzi? - Kao datum preseka uzima se dan izdavanja potvrde o ostvarenim punim godinama radnog staža u preduzeću. 24. Da li radni staž ostvaren van državnog javnog preduzeća ?propada? (ne računa se u staž za akcije)? - Besplatne akcije zaposleni stiču samo za godine radnog staža provedene u preduzeću u kome stiču akcije.25. šta je sa ljudima koji su samo delimično ostvarili pravo na akcije i nisu ih naplatili, jer novi vlasnik firme nije isplatio već samo zaostale plate bivšim radnicima. - Oni su ostvarili pravo na besplatne akcije kao zaposleni i nemaju pravo da se prijave kao građani.26. šta je potrebno od dokumenata za prijavu lica koja ne mogu lično da dođu da se prijave u poštu/DKP? Kako i kome se obraćaju -Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, Pošti ili NSZ? - Građani treba da se obrate na besplatan telefon Pošte 0800-100-300, a zaposleni i bivši zaposleni na besplatan telefon Nacionalne službe za zapošljavanje 0800-100-400. Oba telefona biće objavljena u javnim pozivima.

[Isis]

najbolji komentar sa vesti na to da ce se i u ambasadama moci prijavljivati:

obrati paznju da je za prijavljivanje u ambasadama potreban vazeca licna karta, a ne pasos.svasta.

[čekmeže]

Ima li neko ko je probao da se prijavi bez broja dinarskog računa na platnoj kartici? Neko sa tekućim u Raiffeisen-u na primer? Oni imaju broj tekućeg samo na onoj plastificiranoj kartici ali to nije platna kartica. Da li to prihvataju?Čuo sam da (barem u mojoj lokalnoj pošti) ne prihvataju ugovor o otvaranju trn. Ispada da je platna kartica jača^TM od ugovora sa bankom Da li to neko misli da je Srbija toliko zagazila u potrošačko društvo da svaki građanin ima platnu karticu(sa brojem tekućeg računa na njoj)? Lele...Nije me mrzelo a ni koštalo da juče zovem info telefone. Posle nekog vremena sam se probio u Pentagon zvani Ministarstvo ekonomije. Tinejđer koji tamo radi nije mogao da odgovori na moja pitanja, ne krivim ga potrudio se da se konsultuje sa supervizorom ali bez odgovora. Rekao mi je da se pismeno obratim Agenciji za privatizaciju. Ma da...Nazvao sam ih i javila mi se neka nafurana malo starija od tinejđera. Obožavam ih. Rekla mi je da kartica nema alternativu i da mogu da otvorim račun u pošti. Ali ja NEĆU da otvorim račun u pošti, ja imam tekući račun i dokaz o tome, malo veći dokaz od platne kartice. Kada sam joj spomenuo Raiffeisen pitala me je a kako vam na šalteru nađu broj računa ako ga nemate na kartici Tu mi je puko film...

[Isis]

stize nam i druga faktura na naplatu.ovog puta jat. istovremeno jat ostvaruje najbolji rezultat u poslednje skoro 2 decenije. ne znam na cemu se bazira njihova turnaround strategy, ali uspeli su da preokrenu poslovanje na takav nacin da posle godina propadanja jat najzad ostvarije dobitak.spekulise se da su rusi zaintersovani za jat jer im on predstavlja ulaznicu za pristup evropskom otvorenom nebu koje bi im inace ostalo zatvoreno u doglednoj buducnosti. ako ta ulaznica vredi, a nema razloga da ne vredi, valjda ce se JATom baviti ekipa drugacijeg sastava od one koja se bavila NISom i koja posle nedelja i nedelja intenzivnih pregovora nije uspela da ispregovara nista vise od onoga sto je ruski partner zahtevao. dare, ima neki inside info?

?Aeroflot? na tenderu za ?Jat ervejz?Ruska avio-kompanija ?Aeroflot - ruske avio-linije? pripremiće do proleća program učešća u privatizaciji srpskog ?Jat ervejza?, a na tenderu će se pojaviti najverovatnije sa partnerom iz Evropske unije, izjavio je juče zamenik generalnog direktora ?Aeroflota? Mihail Polubojarinov. Potvrđujući zainteresovanost ruske kompanije za ?Jat ervejz?, Polubojarinov je rekao da bi tender mogao da bude održan ?krajem marta, početkom aprila ove godine? i da će ruska kompanija najverovatnije na njemu učestvovati sa partnerom. On je objasnio da u slučaju prodaje 51 odsto ?Jat ervejza?, ?u skladu sa propisima EU (u koju uskoro planira da pristupi Srbija)?, ?Aeroflot? ne može biti vlasnik takvog paketa, pa bi postao vlasnik 50 odsto minus jedne akcije, a njegov partner jedan odsto plus jedna akcija, prenela je agencija RIA Novosti. Ranije je zamenik generalnog direktora ?Aeroflota? Lev Košljakov izjavio da ta kompanija ne namerava da odustaje od učešća u privatizaciji srpske avio-kompanije ?bez obzira na to što se EU tome protivi?, kao i da ?Aeroflot? ima ?preliminarnu pozitivnu reakciju vlasti Srbije?. ?Aeroflot? i ?Jat ervejz? su u junu 2007. potpisali memorandum o razumevanju.

Profit ?Jata? u 2007. godini 3,75 miliona evraU protekloj godini ostvaren je profit od 300 miliona dinara, odnosno 3,75 miliona evra, što je najbolji poslovni rezultat u poslednjih 17 godina, izjavio je generalni direktor "Jat ervejza" Saša Vlaisavljević. Vlaisavljević je istakao da će u ovoj godini "Jat" iz sopstvenih sredstava uložiti 12 miliona evra u revitalizaciju flote, od čega pet miliona evra već u februaru. Tokom 2007. "Jat" je prevezao 1.306.301 putnika, osam odsto više nego prethodne rekordne godine, a popunjenost putničke kabine bila je 62 odsto, što je "Jat" dovelo u red solidno popunjenih kompanija, rekao je Vlaisavljević. Pomoćnik komercijalnog direktora "Jata" Ilija Todorić najavio je da je ta aviokompanija započela razgovore o vazdušnom saobraćaju za Pulu, tako da bi od juna trebalo da budu uspostavljena dva leta sedmično od Beograda do tog hrvatskog grada. On je naveo i da postoji izvanredan potencijal za otvaranje letova do Osla, do kojeg će "Jat" takođe leteti dva puta sedmično, a biće otvorena i linija Beograd - Atina - Tripoli. Koordinator "Jata" za privatizaciju Aleksandra Stanisavljević najavila je da će u februaru istorijski dugovi "Jata" biti konvertovani u kapital države u toj kompaniji, biće procenjena vrednost kapitala "Jata" i promenjen oblik organizovanja u akcionarsko društvo.

[morgana]

spekulise se da su rusi zaintersovani za jat jer im on predstavlja ulaznicu za pristup evropskom otvorenom nebu koje bi im inace ostalo zatvoreno u doglednoj buducnosti.

po onome sto sam citala (a ne pratim temu mnogo) ukoliko aeroflot kupi jat, nista od otvorenog neba.edit: premda bi u boldovanom mogla da bude kvaka. domaci partner?

Potvrđujući zainteresovanost ruske kompanije za „Jat ervejz“, Polubojarinov je rekao da bi tender mogao da bude održan „krajem marta, početkom aprila ove godine“ i da će ruska kompanija najverovatnije na njemu učestvovati sa partnerom. On je objasnio da u slučaju prodaje 51 odsto „Jat ervejza“, „u skladu sa propisima EU (u koju uskoro planira da pristupi Srbija)“, „Aeroflot“ ne može biti vlasnik takvog paketa, pa bi postao vlasnik 50 odsto minus jedne akcije, a njegov partner jedan odsto plus jedna akcija, prenela je agencija RIA Novosti.

Edited February 4, 2008 by morgana

[pacey defender]

U protekloj godini ostvaren je profit od 300 miliona dinara, odnosno 3,75 miliona evra,

koliki je profit, again?

Koordinator "Jata" za privatizaciju Aleksandra Stanisavljević najavila je da će u februaru istorijski dugovi "Jata" biti konvertovani u kapital države u toj kompaniji

drugim rečima, država će pokriti dug jata. moze li neko ovo da pojasni? Kakav kapital države, kad je jat već preduzeće u državnom vlasništvu koje država ima nameru da proda na tenderu? Edited February 4, 2008 by pacey defender

[dare...]

dare, ima neki inside info?

dare... je pre šest meseci imao najvišu platu u svojoj kategoriji, a onda je zbog volonterskog rada u konverziji profesionalnih dozvola na EU regulativu, a bez izričite dozvole firme zbog pomaganja Vazduhoplovnom Direktoratu, za svoj volonterski rad "nagrađen" od strane direktora najnižom platom u svojoj kategoriji...Evropa zdaj... <_< (a posle se pitam, što pišem na anksioznosti... )Zato bih u ovom trenutku radije ćutao... mada istini za volju i ne znam previše, jer se privatizacija radi na višem vladinom nivou, tako da mi pilići iz baze možemo samo da nagađamo...Ovako laički mi deluje da je ruska Aeroflot kombinacija najbolja za obe strane, kad su obostrani interesi, budući profit i nova flota u pitanju... (Buduća flota bi bili takođe Boing i ATR(Airbus) avijacija, uz dodatak nekoliko Suhoja 100 za srednje linije sa manjom popunjenosti kabine)što se tiče plusa JAT Airwaysa u prethodne dve godine, isti je rezultat štednje i bolje preraspodele linija na ovo aviona što imamo. Mada to i nije neki plus, jer mislim da je reda veličine sume jednomesečnog LD-a za i dalje prevelik broj radnika. Međutim u avijaciji, koja je skup sport svaki plus (koji nije minus ) je OGROMAN uspeh!Sve je to zbog "udavanja mlade" , a za ove dugove... To bi valjda trebali biti dugovi za sad već stare avione, koje su nam Pariski i Londonski klubovi prebili, ali država nije knjižila to baš tako... JAT je inače sitna riba pljuckavica po pitanju finansijske vrednosti, u odnosu na druge javne kuće... Edited February 5, 2008 by dare...

[uros_s78]

Ovako laički mi deluje da je ruska Aeroflot kombinacija najbolja za obe strane, kad su obostrani interesi, budući profit i nova flota u pitanju... (Buduća flota bi bili takođe Boing i ATR(Airbus) avijacija, uz dodatak nekoliko Suhoja 100 za srednje linije sa manjom popunjenosti kabine)

Sve vise deluje i meni, s obzirom da bi se time vise aktivirao aerodrom u Nisu,a letelo bi se i iz Zrenjanina, Vrsca,Novog Sada i Uzica (za neupucene, Eckoj je odobreno da postane civilni aerodrom, mislim da se Ponikve ciste od mina, za Vrsac i NS je planirano da se obavljaju civilni letovi sa njih).A glede Suhoja 100-jel to onaj novi ruski avion, koji malo lici po boji na prvi JAT-ov B737?