Vase selo?

[Zabalujev]

Između Radoša i Miroslava nema više od 30 km. Onda si ti neki moj zema.

O, Sotono, jos jedan Trstenicanin u mom zivotu :D Ali ja sam jos malo nizvodno. Ti si blizi Radosu, a ja Miskovicu :D Tebi bolje.

[Crepajac]

Kao što moj "nick" napominje, ja sam iz sela poznatog po "Konjijadi" (lokalni izraz, zvanični je "Crepajački fijaker" ili "Fijakerijada").Selo (kao i svako drugo selo u Banatu) ima crkvu, školu (osnovnu), ambulantu, poštu, par trafika, vatrogasnu službu, železničku stanicu (za dva-tri voza dnevno), dvadesetak STR-a, desetak bircuza, seoskog idiota (Raca Radovančev), nekoliko "ambicioznih" političara (čitaj: lopova i lažova), dva bosanska popa (koji uporno nameću svoj tradicionalizam tokom crkvenih obreda), groblje (poznatije kao "Peti frtalj"), dva luda grobara (oni "pametniji" drže beogradsko podzemlje) i još koješta, ali to nije toliko bitno.Bitno je da, kada mi se krajem osamdesetih ukazala prilika da se preselim u Beograd (nasleđen stan), ja ni pod tačkom "razno" nisam o tome hteo da razmišljam.Zameniti život u kući od 250 kvadrata (okruženu dvorištem od 1.000 kvadrata sa debelim 'ladom) za život u stanu u jednoj od najprometnijih ulica za mene je bilo neprihvatljivo!Razlog (tj. razlozi)?Na selu mogu da pustim svih 300W (impulsa) a da mi komšija ispod/iznad/levo/desno od mene ne lupa na vratima ili šalje pubove, mogu da sednem na bajs a da ne mislim da li će neki pijani idiot kolima da me razmaže po kolovozu, mogu da popijem pivo (ili tri) u bilo kom kafiću a da ne moram obarati pogled da neki "žestoki momak" ne pomisli da ga "gledam", mogu da očekujem pomoć od svih komšija ako mi zatreba, mogu da skoknem izvan sela do tazbinskog vinograda ako mi se jede grožđe ili neko drugo voće...Ukratko: SLOBODA!Ah da, podaci iz Matične knjige rođenih:ja - Beograd,sosa - Crepaja,keva - Crepaja,ćale - Subotica,kevin otac - Crepaja,ćaletov otac - Stari Sivac,kevina majka - Sefkerin,ćaletova majka - Starčevo...Ja sam jedini "izrod" iz te gomile, ali samo na papiru.A papir trpi sve...

[BraveMargot]

kako vi sve to znate, to za prababe i pradede ja ne znam ni baba odakle mi je bilai ich me ne interesuje.

pa zar se nisu u tvojoj familiji pricale anegdote o proslim vremenima, s pradedama i prababama kao glavnim likovima? ja sam se u svom postu zaustavila kod prababa/pradeda da ne bih sramotila srbijanski deo familije, koji je genealoski alternativan - familija moga oca ima rodoslov koji seze do 14. veka a u kuci imamo knjigu po imenu 'rodbina i srodbina' u kojoj je objasnjena sva neophodna terminologija (dever, surak, jetrva itd.) kao i znacaj genealoskih informacija u zivotu svakog/e mladog/e crnogorca/ke.

[mandingo]

Ja - rodjen u Skoplju. Kevina strana - svi iz Galicnika (selo u zapadnoj Makedoniji) Caletova strana je mix nislija i hercegovaca. :o

Edited July 30, 2009 by mandingo

[djeneralche]

SarajevoSarajevoGradiskaSarajevoSarajevoSarajevoi tako isto i na dalje

Edited July 30, 2009 by djeneralche

[cedo]

Ja - rodjen u Skoplju. Kevina strana - svi iz Galicnika (selo u zapadnoj Makedoniji) Caletova strana je mix nislija i hercegovaca. :o

Onda si ti bio na Galichkoj svadbi.Rodjen u Drvaru (iako su moji vec tada zhiveli u Zagrebu, majka htela da ode dole za porodjaj).Roditelji, njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja svi iz Drvara ili okoline.Nishta lepshe u zhivotu, do rata, mi nije bilo do odlazaka u zavichaj.Sada vishe nemam (jako retko) tu privilegiju, skoro sve je spaljeno a nema ni ljudi, ali kao shto kazhu, odande si odakle ti je zhena, tako da mi je Bitolj/Pelister/Makedonija dostojna zamena. :)

[Glorfindel]

Majcina strana: Pavino Polje, blizu Bijelog Polja u Crnog Gori. Jes da je deda napravio kucu na poslednjoj livadu pre vrha planine, ali je boravak tamo bio nesto najlepse sto je moglo da mi se dogodi kad sam bio dete. Tipicno planinsko selo, tacnije skupina zaselaka: Bijeli Potok, Cokrlije, Babajici, Mahala, Lekovina, Cabarkape... Malena dolina ispod velike visoravni koja se zove Stozer. Secam se apsolutne slobode koju sam uzivao kao tada najmladji clan velike porodice (svi u zaseoku su mi bili rodbina), divlje tresnje (arslama, kako je zovu tamo) koja je bila visoka preko 10 metara, pa komsijksi sljivik, gde je svako od 100-tinak stabala bilo okreceno od korena do prvih grana, lesnici i sumske jagode, borovnice. Nije bilo struje tada, ni asfaltnog puta. Sad nema nikoga, a vlasnici cekaju Ruse... Tatina strana: deda vodi poreklo iz grada Koznik, sto je skupina zaselaka oko sredjnovekovnog utvrdjenja. Nemamo nikog tamo jer se pradeda negde pred kraj XIX veka odselio u Tursku, odnosno moj rodni grad. Baka je dete zandara i svaka od 5 cerki njenog oca je rodjena u razlicitim mestima Kraljevine: Bol na Bracu, Kosanica kod Pljevalja, Slavonska Pozega, Gojna Gora (okolina G. Milanovca) i N. Pazar. Deda i baba su potom okupljali vaskoliku porodicu (braca i sestre sa potomcima) i okupljali smo se svi o slavama i svadbama u porodicnoj kuci u mom rodnom gradu. Inace, porodicno prezime i nije tako retko, slavi se Djurdjic i imamo daleku rodbinu u Beceju. Nekada davno deda je govorio o porodici u Vojvodini i svi smo cekali da se pojave, jer ih je deda zvao. I dosli su. Visoki plavi muskarci i zene, iste telesne konstitucije kao moj deda. Prakticno isti covek, samo u izduzenoj varijanti. To je bilo 1977. godine i od tada sam zaljubljen u Vojvodinu i njene stanovnike. Na moju juznosrbijansku (sandzacku) krv i temperament, pravi melem na ranu.

[mandingo]

Onda si ti bio na Galichkoj svadbi.

Jedno 20 puta. :D Galicnik je prelep... ne samo selo, nego cela Bistra. Neverovatno lepa planina, preporucio bih svakom da barem jednom poseti mijacki kraj... kanjon Radike, Sv. Jovan Bigorski, mavrovsko jezero, Galicnik, Lazaropolje i ostala mijacka sela. IMHO - ubedljivo najlepsi deo Makedonije. Bio sam skoro mesec dana ovog leta gore, slikao sam... rekoh, da pokazem ljudima, ali sam neverovatno los fotograf. Sve slike su uzasne. Jedino sto je dobro ispalo (ako se ignorira moj ortak koji previse prica dok snima) je video najpoznatijeg makedonskog ora - 'teskoto' odigrano na galickoj svadbi ove godine. Ako nekog zanima, mogu da okacim.

[cedo]

Jedno 20 puta. :D Galicnik je prelep... ne samo selo, nego cela Bistra. Neverovatno lepa planina, preporucio bih svakom da barem jednom poseti mijacki kraj... kanjon Radike, Sv. Jovan Bigorski, mavrovsko jezero, Galicnik, Lazaropolje i ostala mijacka sela. IMHO - ubedljivo najlepsi deo Makedonije. Bio sam skoro mesec dana ovog leta gore, slikao sam... rekoh, da pokazem ljudima, ali sam neverovatno los fotograf. Sve slike su uzasne. Jedino sto je dobro ispalo (ako se ignorira moj ortak koji previse prica dok snima) je video najpoznatijeg makedonskog ora - 'teskoto' odigrano na galickoj svadbi ove godine. Ako nekog zanima, mogu da okacim.

U Lazaropole cu da odem sigurno. Kolega sa posla ima tamo dedovinu.:)Meni je jako interesantno pajdushko oro (i izgleda mi teshko, chak mislim da i kada bi igrao kola to ne bih mogao da odigram).Cela Makedonija je prelepa,a jugozapadni deo posebno.

[najgori]

zauvek

[msmodesty]

pa zar se nisu u tvojoj familiji pricale anegdote o proslim vremenima, s pradedama i prababama kao glavnim likovima?

pa ne bash :(ja sam jedno hippie dete rodjeno u nelegalizovanoj zajednici (sto je uradjeno kasnije) gde su oba roditelja kao bunt prema proslosti otisli od svojih porodica, iznajmili stan i ziveli sami.i to sve, hej, pre 40 godinamoje selo je selo gde su mama i tata dobili posao kao prosvetni radnici i stan pri skoli. u tom selu nemamo nikave rodjake, onako pali pa se prihvatili.tim vise mi i emigracija nije tesko pala - da li je selo pored reke Save ili pored Mosele - nema neke razlike.kao i mojim roditeljima

[yolo]

pa majcinoj liniji - natalinci u sumadiji, nekada mnogo lepo selo sa tendencijom da postane mikro varosica koje se opasno odronilo u poslednjih 20 godina sa laviranjem izmedju poljoprivrede i propale industrije u okruzenju (zastava i kooperanti). mnogo volim ovo selo i uopste sumadiju ali to je tuga božja.najdalji preci po toj liniji su iz danas nepostojeceg sela birča u hercegovini - otcepljeno krilo familije grigorija nenadovica, jednog od vodja velike seobe 1690. godine, koje je odbilo da se stacionira u brankovini i krenulo dalje na sever, u okolinu natalinaca (selo kloka). tako da od od tada pa do danas uglavnom manje vise svi na relaciji kloka - natalinci (5km).dosta ludaka tu prisutno, ne samo ovih nenadovica što se pominju po knjigama nego i porodičnih frikova - omiljeni mi pradeda milun se od 1912. kad su počeli ratovi za oslobođenje slabo vraćao kući do 1918. godine. na svoju ruku komandovao napad na bitolu pošto mu dokurčilo da čeka grke koji su po dilu između pašića, klemensoa i venizelosa trebali da je oslobode i uzmu. grad oslobođen, bitola usla u sastav kralj.jugoslavije, njegov pretpostavljeni, komandant 1.armije vojvoda bojović mu sabljom posekao čin narednika pred strojim zbog nediscipline da bi dan kasnije na smotri u oslobodjenom gradu kralj vratio činove i odlikovao. svom konju koji je umro kada su prelazili prokletije ceo zivot isao svake nedelje u crkvu da pali svecu, sto nije bio slucaj i sa njegovom zenom, mojom prababom koju je nadziveo 20 godina i cijeg se imena pred smrt nije vise ni secao. njegov sin, moj deda, u zarobljeništvu u nemačkoj u 2.svetskom ratu napravio dete nekoj lokalnoj švabici, nažalost nikada nismo uspeli da uspostavimo kontakte, svi koji su znali gde da se traži pomrli. tako da imam mali porodicni alibi za svoje postove ovde:)oceva familija je iz srpskih dubravica južno od brčkog, od stevanovica, nekoliko generacija sa rastojanja od 1-2km. ostao bez roditelja u ratu, usvojen u zajecaru, u porodici koja se odselila u selacku reku, od koje na jug krece masiv stare planine, 5 km od bugarske granice, uz brdo. selo u fazi umiranja, u zivotu svega nekoliko domacinstava. da su sacuvali stare seoske kuce, licilo bi na neku istocnu verziju vlaske toskane, svuda brezuljci koji su dok se radilo bili pod lozom, sada sve zamrlo (i šatro-deda bio vinogradar, gajio prokupac, plamenku, tamjaniku). i to mnogo tuzno.... kucu svojim rukama podigao taj moj šatro-deda, sve sam napravio, drvene ornamente, nameštaj u kući, sve sve, na kraju moj ludi otac u najboljoj nameri poklonio zaječarskom muzeju otkada mu se gubi trag..... kad bih imao jezero preko puta kuće, ili bar reku veću od ove postojeće širine pola metra, tamo bih se preselio, i bez interneta!

Edited July 30, 2009 by gazza1

[apotekarica]

gazzo, pa mi smo (neki dalji) rod :o Meni je baba po tati od Nenadovica iz Brankovine.

[yolo]

Pleasure is mine

[dillinger]

otac - selo prigrađanimajka - selo potocioba uz magistralu m17, severno od mostara, u tzv. 'bijelom polju'majčini dalje - selo zijemlje, očeva majka - selo ravni, oba takođe u mostarskoj opštini.

Edited July 30, 2009 by dillinger