Pomoć prijatelja

[расејан]

Pa i meni to nekako gupavo zvuči... Ali videh silne neke oglase gde traže tog Quarry Manager-a, pa me zanimalo šta je to i čime se taj bavi... A baš sumnjam da je u vezi sa kamenolomom...

Морао сам да погледам у речник, и под један је жртва напада (зезања, болести, утицаја), под два каменолом, под три "Animal hunted or caught for food" - дакле, дивљач.Да није ловочувар?

[bus]

Prvih nekoliko rezultata na guglu su povezani s rudarstvom. Lovočuvar je upravnik zatvora za igre.

game warden

[dare...]

Ma video sam to u oglasima, u jutarnjem programu na TVu i to na srpskom... Piše da se traži više tih "Quarry" - menadžera za rad na više lokacija u Srbiji, pa sam se zapitao šta je to... Ali moguće je da to stvarno bude neki šef kamenoloma... Ili šef lovišta... Izem ga baš kako su napisali...Hvala u svakom slučaju...Kao što rekoh, ništa nije ne znam kako bitno... Samo sam bio radoznao... Hvala! :)

[le petit nicolas]

intergovernmental (council of unesco...) - da ostane 'medjuvladin savet' ili da postane medjudrzavni? ovo drugo mi nekako bliskije, a i vlade su predstavnice svojih drzava. a, i sta bi bio 'medjuvladin': negde usred vlade, medju vladom?poz i bolje vas nasla

[расејан]

intergovernmental (council of unesco...) - da ostane 'medjuvladin savet' ili da postane medjudrzavni? ovo drugo mi nekako bliskije, a i vlade su predstavnice svojih drzava. a, i sta bi bio 'medjuvladin': negde usred vlade,

Слажем се за међудржавни. То су Амери замесили, јер код њих "држава" у нашем смислу свеопштег апарата власти не постоји, код њих је то све раздељено на нивое (види под "држава"), а сама реч држава у ствари значи чланицу федерације... те се онда измишљају овакве кованице, да се не би тамо погрешно схватила.

medju vladom?poz i bolje vas nasla

Међу владом и међ дном.

[Luka]

Ja bih ostavila ‘međuvladin’ (savet ..). Ustvari, mislim da se to već odomaćilo kao prevod za ‘intergovernmental’. Tako ‘intergovernmental conference’ prevodimo sa ‘međuvladina konferencija’. Tačno je da termin ‘intergovernmental’ sugeriše da se radi, u osnovi, o međudržavnoj organizaciji (telu, organu, saradnji, odnosima). Ali, sam taj termin kao i njegovi sinonimi (‘interstate’, ‘international’), menjao je značenje tokom vremena. U početku se koristio da bi se istakla razlika u odnosu na ‘nongovernmental’, ali danas se njime više želi istaći da se, pored tog međudržavnog, zvaničnog karaktera, tu radi i o nečemu što ima više tehnokratski, ekspertski karakter, manje politički karakter, npr – kad se radi o nekoj međuvladinoj saradnji na nivou ministara unutrašnjih poslova, ili poljoprivrede, dakle neke još manje političke oblasti. S tim u vezi, kad se želi naglasiti politička dimenzija nečeg što je prekograničnog karaktera, onda se koristi termin ‘interstate’. A najširi termin koji pokriva sve vrste odnosa je ‘international’ (međunarodni)... U ovom slučaju – intergovernmental council of unesco – verovatno se radi o nekom međuvladinom telu za saradnju u 1 određenoj oblasti…

Edited August 13, 2009 by Luka

[le petit nicolas]

ali danas se njime više želi istaći da se, pored tog međudržavnog, zvaničnog karaktera, tu radi i o nečemu što ima više tehnokratski, ekspertski karakter, manje politički karakter, npr – kad se radi o nekoj međuvladinoj saradnji na nivou ministara unutrašnjih poslova, ili poljoprivrede, dakle neke još manje političke oblasti.U ovom slučaju – intergovernmental council of unesco – verovatno se radi o nekom međuvladinom telu za saradnju u 1 određenoj oblasti…

pogodila :). ostaje 'medjuvladin'.poz

[расејан]

S tim u vezi, kad se želi naglasiti politička dimenzija nečeg što je prekograničnog karaktera, onda se koristi termin ‘interstate’.

Пада у воду ако у томе учествују Амери. Овде interstate значи друм из савезне мреже, оно што се обележава са I-xx. Може, у неком даљем значењу да се прецизира "међудржавна трговина", например кад једна Каролина пазари у другој Дакоти или обратно. Ако се нешто зове интерстејт а није тај друм или није између двеју од педесет држава, они ће бити јако збуњени.

A najširi termin koji pokriva sve vrste odnosa je ‘international’ (međunarodni)...

С тим што и ту Амери кваре посао... "international" им је политички искоригован еуфемизам за "инострани", foreign. Испоручују на међународне адресе, уписују међународне студенте, имају одељак у библиотеци за књиге на међународним језицима (где енлески не спада!) итд итд.

[Luka]

Пада у воду ако у томе учествују Амери. Овде interstate значи друм из савезне мреже, оно што се обележава са I-xx. Може, у неком даљем значењу да се прецизира "међудржавна трговина", например кад једна Каролина пазари у другој Дакоти или обратно. Ако се нешто зове интерстејт а није тај друм или није између двеју од педесет држава, они ће бити јако збуњени.

U pravu si, termin ‘interstate’ je problematičan u kontekstu saveznih država jer može da sugeriše da se radi o nečemu što je unutar te savezne države a između njenih država-članica. No, sad sam pogledala ponovo, to što si ti naveo je značenje ‘interstate’ kao imenice:

n. One of a system of highways extending between the major cities of the 48 contiguous United States.

Ja sam mislila na pridev, gde ‘interstate’ znači nešto što uključuje, povezuje ili postoji između 2 ili više država:

adj. Involving, existing between, or connecting two or more states.

Kad se radi o međunarodnim odnosima, ovo je, na primer, jedna od karakterističnih upotreba termina:

The Correlates of War Project defines interstate wars as occurring when two nation-states engaged in military action against one another that results in at least 1,000 battle fatalities. Excluded from this are civil wars, because they are not between two states.

С тим што и ту Амери кваре посао... "international" им је политички искоригован еуфемизам за "инострани", foreign. Испоручују на међународне адресе, уписују међународне студенте, имају одељак у библиотеци за књиге на међународним језицима (где енлески не спада!) итд итд.

Zapravo, termin ‘international’ je zagonetan™ i za same studente i istraživače međunarodnih odnosa (international relations, IR). Tom pojmu je menjano značenje, širio se krug subjekata za koji se smatralo da imaju kapacitet da stupaju u ‘international relations’... Mnogi tvrde da je sam termin ‘misnomer’, te da je loš i naš prevod ‘međunarodni odnosi’. Cela ta priča počinje još 1789. kada je Jeremy Bentham prvi put upotrebio termin ‘international’ da njime opiše rat, diplomatiju i druge aktivnosti bilo koje vrste koje se izvode između 2 ili više suverenih država i predstavnika njihovih vlasti. Kritika koja se upućuje takvom shvatanju ovog pojma kaže da je ono državocentrično, government-oriented view, da je sam pojam ‘international’ mnogo širi i da, konačno, za te odnose između država i njihovih zvaničnih institucija treba koristiti termine ‘interstate’ ili ‘intergovernmental’. Kod nas postoji 1 „škola mišljenja” koja smatra da smo, zbog toga, kao i zbog samog značenja reči ‘nation’ i ‘national’ u anglosaksonskoj i romanskoj grupi jezika gde se on odnosi na države, termin ‘international’ odmah morali da prevodimo sa ‘međudržavni’. Bilo kako bilo, to državocentrično tumačenje pojma ‘international’ sve više se dovodi u pitanje od 70-tih godina XX veka i od pojave i afirmacije, pored država, i mnogih novih, uticajnih faktora na međunarodnoj sceni: međunarodne organizacije, nevladine organizacije, multinacionalne kompanije, isl. Posebno se pojam ‘international’ preispituje u periodu posle Hladnog rata, tj. u eri globalizacije... Tako da termin ‘international relations’ ne znači više, kao u vreme njegovog nastanka, samo odnose između država nego, pored njih, i odnose između pojedinaca i grupa iz više država. Ovu drugu grupu odnosa, koji nisu zvanični, sada zovemo ‘transnational relations’. Imamo i termin ‘transgovernmental relations’ za odnose i veze raznih delova vlada iz više zemalja koji, možda, ne idu uobičajenim spoljnopolitičkim kanalima. Sve te vrste odnosa – ‘intergovernmental’, ‘transnational’, ‘transgovernmental’ – danas su uključene pod pojam ‘international’...

[le petit nicolas]

auu, luka, sta ti svasta znas :o sad je meni jasno sto nikako ne stizes da zavrsis one aljinice, a evo i leto na izmaku :P poz

[Luka]

^ ...da...Rasejan i ostali, kako biste preveli “globalizers”? To su zagovornici globalizacije. Globalizatori? ()

Many globalizers underestimate the extent to which the new looks like the old. In any competitive system the winners are imitated by the losers, Or they continue to lose. In political as in economic development, latecomers imitate the practices and adopt the institution of the countries who have shown the way. Occasionally, someone finds a way to outflank, to invent a new way, or to ingeniously modify an old way to gain an advantage; and then the process of imitation begins anew. That competitors begin to look like one another if the competition is close and continuous is a familiar story. ...States have to conform to the ways of the more successful among them or pay a stiff price for not doing so. We then have to ask what is the state of the state? What becomes of politics within the coils of encompassing economic processes? The message of globalizers is that economic and technological forces impose near uniformity of political and economic forms and functions on states. They do so because the herd is attracted only to countries with reliable, stable, and open governments-that is, to liberal democratic ones....Variation in the fortunes of nations underlines the point: The country that has done best, at least lately, is the United States. Those who have fared poorly have supposedly done so because they have failed to conform to the American Way. Globalizers do not claim that globalization is complete, but only that it is in process and that the process is irreversible. Some evidence supports the conclusion; some does not. Looking at the big picture, one notices that nations whose economies have faltered or failed have been more fully controlled, directed, and supported governmentally than the American economy. Soviet-style economies failed miserably; in China, only the free-market sector flourishes; the once much-favored Swedish model has proved wanting. One can easily add more examples. From them it is tempting to leap to the conclusion that America has indeed found, or stumbled onto, the one best way.

[le petit nicolas]

meni zagovornici ok.jedino, ako je i ne sprovode.poz

[расејан]

Rasejan i ostali, kako biste preveli “globalizers”? To su zagovornici globalizacije. Globalizatori? ( )

Жедне преко воде, радо.Глобалистичари? Идеално, садржи "балисти" :o . Кугловњаци? Хм, да не окрњимо углед куглову. Лоптаџије? Не ваља, буниће се ногометаши. Како се зову они што праве билијарске кугле? Ђулад? Букагије?Хм, сферолози... не, звучи као да је нека наука. Треба нешто што ће баш баш да вуче на ту врсту мешетарења и решетарења, а да има двоструки наставак као у изворнику. Глобничари! Има исти корен, глоб- (а ту се промаља и суштина, глоба), па -ни да означи да је био придев исто као и изворно -al, и -чар (као у кочничар, грнчар, папучар, сточар) за раденика на послу спровођења тог придева. Што је вештина вишег реда, спроводити сличност са геометријским обликом. Бар нас ослобађају од тираније ових коцкастичара...

[bus]

Има исти корен, глоб-

Globa i globus? Nie. Globa ima koren glob-, a za globus je koren globus, na srpskom, narafski.

[Luka]

meni zagovornici ok.jedino, ako je i ne sprovode.poz

To jesu zagovornici globalizacije, ali za njih već postoji termin "globalists" - globalisti. To su oni koji ne samo da se bave globalizacijom kao pojavom/procesom, nego je i zagovaraju u smislu da prenaglašavaju njene pozitivne strane a prikrivaju negativne.Međutim, rekla bih da je izraz "globalizers" pežorativan, i da služi kao oznaka za one koji ne samo da zagovaraju globalizaciju nego u tome i preteruju - osim što preneglašavaju njen obuhvat, domete i značaj, oni nastoje i da je podstaknu ili, kako si ti kazala, da je sprovode. Dakle, neobjektivni su, pristrasni, normativno opredeljeni i, konačno, ideološki preopterećeni. Tako nekako. "globalizatori" su nešto kao "stabilizatori". ako me razumeš.

Жедне преко воде, радо.Глобалистичари? Идеално, садржи "балисти" :o . Кугловњаци? Хм, да не окрњимо углед куглову. Лоптаџије? Не ваља, буниће се ногометаши. Како се зову они што праве билијарске кугле? Ђулад? Букагије?Хм, сферолози... не, звучи као да је нека наука. Треба нешто што ће баш баш да вуче на ту врсту мешетарења и решетарења, а да има двоструки наставак као у изворнику. Глобничари! Има исти корен, глоб- (а ту се промаља и суштина, глоба), па -ни да означи да је био придев исто као и изворно -al, и -чар (као у кочничар, грнчар, папучар, сточар) за раденика на послу спровођења тог придева. Што је вештина вишег реда, спроводити сличност са геометријским обликом. Бар нас ослобађају од тираније ових коцкастичара...

Moram da kažem da taj predlog "globničari" nema mnogo veze sa ovim kontekstom. Ali kapiram da si i ti samo hteo da se pežorativno izraziš o ovom fenomenu, tj. da se našališ... U svakom slučaju, interesantan ti je taj pokušaj.