Vas odnos prema domovini ...

[iDemo]

3 hours ago, bradilko said:

a jel bi ostali da zivite preko da je u srbiji bolja situacija? 

"bolja" je uvek u odnosu na nesto - da li u odnosu na kako je sada ili kako je nekad bilo ili u odnosu na kako je u #normalnijim zemljama - verovatno je sve to vrlo vrlo individualno.

[Gojko & Stojko]

3 hours ago, trustno1 said:

Moje pitanje forumašima ovde je da li misle da je u Srbiji toliko loše da se ne može uopšte ili je to dosta individualno i može se napraviti da bude lepo i dobro.

Dosta je individualno i može se napraviti da bude lepo i dobro, bar iz primera mojih prijatelja. Dok god tretiraš vlast kao Tolstoj kroz usta Rurkovog Henrija Kinaskija "... as a necessary unpleasantness in life, and try to avoid them as much as possible".

 

3 hours ago, bradilko said:

a jel bi ostali da zivite preko da je u srbiji bolja situacija? 

Da, ja da nisam ovde sklonio bih se kao i ti u toplije krajeve.

 

6 hours ago, trustno1 said:

Ovo prvo je istina.  Ali ovo drugo, da možda neće biti finansijski bolje u SF? Gde da idem zapadno, u Milvoki? Pitsburg? Možda, ne isključujem. Samo se pitam onda, šta ću ja u Pitsburgu? Je l bi mi u Bgu bilo toliko loše da treba da idem u Pitsburg. Izvinjvam se, ali trenutno sm u toj životnoj situaciji i pitam se kuda.

Probaj San Dijego, Klima je idealna, koliko vidim bitan ti je kontakt sa našom zajednicom a tamo ih ima dosta. Ja sam se prošle godine video sa svojom drugaricom iz srednje škole i jednim kolegom sa fakulteta koji su tamo radili u istoj velikoj firmi, po njihovim rečima ima još dosta našeg sveta, ja sam poznavao bar još dvoje koje su mi pomenuli. Taj kolega je originalno došao na istočnu obalu, pa je posle nekoliko godina otišao na neku konferenciju u San Dijego gde mu se svidela klima i brzo se posle preselio. On održava velike slave (nisam zapamtio tačno koja), to im je  tradicija.

 

ObiW, nisi joj preporučio Boulder, a koliko kapiram živeo si tamo ili u Denveru? Koji je razlog?

 

SaE

Edited July 15, 2020 by Gojko & Stojko

[ObiW]

21 minutes ago, Gojko & Stojko said:

 

 

ObiW, nisi joj preporučio Boulder, a koliko kapiram živeo si tamo ili u Denveru? Koji je razlog?

 

SaE

 

Pa preporucio sam joj Denver, izmedju ostalog. Boulder je odmah tu, iza coska. Lepo je to mesto, sto se kaze Berkeley by the Foothills. Ima hiking, ima nacionalni park blizu, skijanje isto ima blizu ne mora na autoput pa kroz tunel, veoma liberalan grad/univerzitet, milina. Mada je tamo real estate uvek bio dosta skuplji nego u Denveru, ali nije problem za dvoje koji imaju dobre plate. Skole su im isto dobre, kriminala nema. 

 

San Dijego je skup. Ako joj je NYC skup, ako joj je SF skup, SD joj nece biti puno bolje resenje. 

 

[dragance]

Pittsburgh je fenomenalan grad, malo me podseća na Beograd sa svojim rekama itd. Takodje super grad za živeti je Columbus OH. Poznajem mnogo prijatelja koji su izbegli iz Čikaga, NYC itd. Cene kuća, bezbednost za decu, zelenilo, škole i po meni jedan od najboljih univerziteta The OSU. Možda nije najlepši deo Amerike gde sam proveo neko vreme, ali mi je sigurno najdraži.

[dragance]

9 hours ago, jms_uk said:

 

Eno ti Balkan Magaza u zapadnom delu grada (taman blize tebi) - ima i kore i burek i sve...

Bio. Nije isto kad neko drugi napravi samo za tebe kao renne  

Edited July 15, 2020 by dragance

[zorglub]

10 hours ago, ObiW said:

Bel Medic je skup, ali kvalitetan, pokupili su dosta iskusnih lekara iz drzavnih ustanova. Uzgred, vecina stranih poslodavaca sada uplacuje privatno osiguranje svojim zaposlenima, tako da privatno zdravstveno u Srbiji funkcionise.

 

Da, za one sa boljim poslovima/višim primanjima. Sirotinja pak nek crkne.

[trustno1]

U Srbiji nemaš nikakav garant da ćeš dobiti dobru uslugu u privatnim klinikama, bio Bel Medic ili MediGroup. Štaviše, i tamo mogu da te upropaste. Jedini način je da znaš provereno ko je dobar lekar, gde je dobra usluga i gde treba da ideš.

[trustno1]

15 hours ago, ObiW said:

San Dijego je skup. Ako joj je NYC skup, ako joj je SF skup, SD joj nece biti puno bolje resenje. 

 

 

To si rekao kao da, eto, nekom je NYC skup nekom nije, kao da je razlika 100 evra.  Ko, bre, može da živi u tim gradovima, pitam ja vas? Ne može da ti bude ok u Njujorku ni sa platom od 500,000, ako imaš porodicu. Zato ljudi koji i imaju te plate i porodice pale za Milvoki i Kanzas Siti (to su neki meni najbliži primeri).

[trustno1]

11 hours ago, dragance said:

Pittsburgh je fenomenalan grad, malo me podseća na Beograd sa svojim rekama itd. Takodje super grad za živeti je Columbus OH. Poznajem mnogo prijatelja koji su izbegli iz Čikaga, NYC itd. Cene kuća, bezbednost za decu, zelenilo, škole i po meni jedan od najboljih univerziteta The OSU. Možda nije najlepši deo Amerike gde sam proveo neko vreme, ali mi je sigurno najdraži.

E pa i meni tako deluje. Pitsburg se izvukao iz propasti za razliku od nekih drugih takvih gradova. Evo ti ta Guglova kancelarija, na primer.

 

Zanimljivo mi je da čujem šta forumaši misle o raznim gradovima u Americi, ali tema ovog topika je vaš odnos prema otadžbini, ili kao što kaže naš kralj, postojebini. Nije meni problem da identifikujem neki prikladan grad već je meni problem žal za domovnom, zato sam se ovde obratila i otvorila dušu. Zanima me šta o tome mislite, jebo Pitsburg trenutno, a brate, stvarno, da se selim u Teksas to bih uradila samo ako Srbiju sravne sa zemljom. Jednom sam bila u Arkanzasu. U dvorištu je stajao izrešetan drveni jelen a u spavaćoj sobi staklena vitrina sa 10 puški. Mislim, zaista. Bilo mi žao tog jelena kao da je pravi. Ovde na selu u Njujorku slušam komšiju kako puca u dvorištu i to je svima totalno ok. E sad, jeste da i u Srbiji postoji specifičan odnos prema oružju... Nije da se nismo sklanjali od prozora pre nego što otkuca ponoć za novu godinu. Hoću da kažem, izgleda da svi narodi imaju lud odnos pre oružju, ali potrebne su godine da razviješ osećaj za ludilo jednog naroda. Meni je razvijen taj osećaj za Srbe i dobro se snalazim. Što sad ja da razvijam taj osećaj i za Amere pa još za južnjake.

[trustno1]

17 hours ago, Radoye said:

 

Vidi - odrastao sam u malom mestu gde se bukvalno svi znaju i gde je vecina familija svoja na svome barem od prve polovine 18. veka. Nas je u generaciji bilo oko 100 upisano u prvi razred osnovne skole. Od toga je tamo danas jos ostalo mozes na prste da izbrojis. Par njih je jos uvek u Srbiji, u BG, NS, SU, ostali od Madjarske, Austrije, Nemacke pa do raznih prekookeanskih destinacija, svi su se razisli. Od onih sto su ostali, jedan je kupio sega-mega diplomu pa je sada neko SNS mudo, par njih radi zemlju s roditeljima, par njih nesto (kao) biznisuje na privatno, par njih je propilo sve i spavaju po jendecima. Od ovih koji su otisli niko se vracao nije osim turisticki. U zadnjih 40 godina mesto je izgubilo otprilike 1/3 stanovnistva, a i to sto je ostalo polako umire, kuce ostaju prazne i urusavaju se. Kad sam bio pre dve godine zadnji put, cerka mog kuma je imala malu maturu, njih je bilo 17 u generaciji. U prvi razred te godine upisano je 9.

 

Postoji Srbija i postoji Srbija. Nije isto u Beogradu, Novom Sadu i drugde po vecim gradovima, i u ostatku Srbije. Jako malo zajednickih parametara postoji izmedju zivota u BG i u nekom malom mestu. I kako sam gledao taj fenomen raspadanja pocev 90-tih kako se siri od manjih mesta < 10 hijada do onih ~40-50 hijada pa do onih od 100+ hiljada, polako vidjam tragove toga i u Novom Sadu, ne sumnjam da ce raspad kad-tad stici i do BG. Kada je covek daleko i dolazi s velikim pauzama neke promene postaju ocigledne - Srbija jede samu sebe da bi se kupovao kakav-takav privid normalnosti da bi se odrzala vlast. To nije odrzivo na duge staze ali je dovoljno odrzivo za dnevnopoliticke potrebe, uostalom kad je ko od politicara uopste brinuo sta ce biti kada odu s vlasti? Ako se ne preracunaju pa ih dohvati neka revolucija sigurno da ne planiraju da se penzionisu u Srbiji.

 

Zivot u Srbiji moze delovati primamljivo narocito ako imas obezbedjen izvor prihoda - radis za strance, freelanceujes neki IT - druzenje, klopa, priroda (tamo gde jos nisu zagadili), opusten stil zivota, ali kad-tad ces se saplesti o drzavu Srbiju i njene ovozemaljske predstavnike. Bolnice su raspad. Postoji par bolnica van Beograda koje lice na bolnice, ovo ostalo su umiralista. Nehigijenske gradjevine budjavih zidova koje prokisnjavaju, gde brije promaja zbog polupanih stakala, bez osnovnih sredstava za pruzanje medicinske nege - ko nema vezu ili nema da plati da ga prebace u NS, BG pa mora tu da se "leci" jedino moze da se uzda u srecu i cudo bozije, jer od takve bolnice mu spas nece doci. Pa cak i kad se povuku veze i vezice, pa se pacijent prebaci negde u civilizaciju, nije iskljuceno da ce ga i tamo leciti - postoji mogucnost da ce mu terapija biti uskracena da bi lekovi namenjeni njemu bili preprodani (kao sto se desilo mome pokojnom ocu). Policija je jezivo korumpirana svuda u Srbiji, ali u manjim mestima to je dostiglo nivo gde razlike izmedju policije i kriminalaca vise nema, gde se sefovi policije okumljuju sa lokalnim bosovima, gde su pojedini policajci poznati da vole da popiju pa u takvom stanju ili nekog obogalje kolima, ili nekom razbiju glavu u tuci ili siluju neku srednjoskolku - naravno, kome da ga prijavis? Nijedna kradja se ne resava, jedino sto rade je pravljenje zaseda na putu i naplacivanje izmisljenih kazni vozacima sa stranim registarsim tablama. Ljudi koji rade nekakve privatne biznise cesto nailaze na problem da svoj rad jednostavno ne mogu da naplate - cak ni sudskim putem, jer uvek postoji dovoljno sto zakonskih sto proceduralnih rupa da se onaj ko ima ledja kroz njih provuce. U skolama droge na sve strane, klinci od 11-12 godina se rade heroinom koji se moze nabaviti jednako lako kao i cigarete. Potomci SNS roditelja maltretiraju i nastavnike i vrsnjake a ako skola intervenise dolazi otac sa pistoljem da objasni direktoru kako je njegovo dete zlatno i da ga ni slucajno ne treba sankcionisati or else.

 

Jbg.

 

 

 

To je tragično i užasno. Ali ipak ima ljudi kojima je dobro. Tj, to je moje pitanje, je l ih ima i da li je to moguće? Ako imaš dovoljno para, da li ti je ok u Srbiji?

 

Kod mene skoro niko nije otišao. Ne znam zašto. Sad kad pogledam, dosta suprugovih prijatelja je otišlo, a to su uglavnom ljudi koji rade normalne poslove kao što je programiranje. Moji filozofi, umetnici i psiholozi su uglavnom ostali. Budimo realni, umetnicima je mnogo bolje u Srbiji nego skoro bilo gde drugde. Elem, dakle, u mom slučaju, moji najbolji prijatelji, moje tetke i strine, majka, svi su u Srbiji. Vidim da se ide na letovanja, skijanja, kupuju se stanovi, kola, deca se vode na balet, klavir i mačevanje. Ako poznaješ dobre lekare i imaš dovoljno novca, da li možeš da dobiješ ok medicinsku negu? Da li je svaka škola rasulo ili ima nekih, ne znam gde - na Nbg ili ne znam - koje su ok?

 

Ovako kao što si ti opisao jeste, ali da li je tako svugde ili bi sa dovoljno love bilo moguće živeti po "oazama", oazama prijatelja, mesta, škole pa i zdravstva? Znam da nikad ne bi bilo kao, na primer, u Americi. Znam da i najbolji i najskuplji doktor u Srbiji ako ništa drugo nije fin i kulturan kao prosečan doktor u Njujorku, ali moja dilema je da li možda to sve ne bi bilo toliko loše da ne bi moglo biti nadomešćeno blizinom mojih prijatelja i porodice. Tripujem se da će mojoj deci značiti da odrastaju sa tim ljudima. Da, deci je svuda super, da, hvala bogu da smo svi živi i zdravi, ali jednom kada je tako, što ne bi odrastali sa najbližima. Čini mi se da to puno znači i to je jedno moje pitanje za vas.

[trustno1]

16 hours ago, Gojko & Stojko said:

koliko vidim bitan ti je kontakt sa našom zajednicom

 

Jok, nije to. Ima ih i u Njujorku koliko hoćeš. Meni se čini da je stalni kontakt sa ljudima sa kojima sam odrasla, pre svega sa porodicom a onda i sa prijateljima, od suštinske važnosti. Naravno, prvo moraš biti živ i zdrav, imati pare, ali znaš ono što su mi rekli da život nije samo programiranje.

 

Nije loše ono pitanje što je jedan forumaš postavio, da je u Srbiji bolje, da li biste se onda vratili. Uopšte nije loše jer baš skoro jedna poznanica i muž su se vratili u Nemačku iz Njujorka posle puno premišljanja i vaganja. Nije baš bila jasna situacija, gde je njima bolje. Možda je jasnije da li Srbija ili Amerika, ali ono što ja ovde stavljam na raspravu je da li je stvarno jasno? Čini mi se da je jasno samo u ekstremnim okolnostima, kao što je rat ili, na primer, ako si žena ili homoseksualac u nekoj zemlji i nemaš osnovna prava. Ali van toga ima neka skala, više i manje i možda, ukoliko nije rat ili sa svojim poslom ne možeš da preživiš u Srbiji i slično, možda se radi o prioritetima. Da li ti je važnije da se probijaš u vrh neke karijere, ili da zdravstveni sistem bude cakum pakum ili ti je važnije da budeš blizu tetke u Kostolcu.

Edited July 15, 2020 by trustno1

[Radoye]

21 minutes ago, trustno1 said:

To je tragično i užasno. Ali ipak ima ljudi kojima je dobro. Tj, to je moje pitanje, je l ih ima i da li je to moguće? Ako imaš dovoljno para, da li ti je ok u Srbiji?

 

 

Ima. Dobro je onima koji su u semi sa SNS svuda (ne pricam o najnizim sendvicarima, nego rang clanova opstinskih i gradskih odbora), i dobro je onima u velikim gradovima koji imaju novca / rade za strance (uz ogradu idiotskog radnog vremena zbog vremenskih razlika).

 

I sve je to lepo dok ti prvi put ne zatreba drzava. Dok ti se neko ne razboli pa moras da juris lekare, ne daj boze umre pa se petljas po katastrima i sudovima oko ostavinske rasprave, ako neko naleti kolima na tebe ili ti provali u stan pa ti treba policija, ako ti neko maltretira dete u skoli... E tu pocinje frka. Tu treba da zaboravis sve ono sto znas od ranije o pravnoj drzavi i vladavini zakona, sva svoja ocekivanja da se neke stvari podrazumevaju, da bilo sta normalno funkcionise, i da se spremis i zivcano i finansijski. Usput moras da se pazis od neispravne vode u vodovodu, zagadjenog vazduha, aflatoksina u mleku i sl. jer je neko dekretom sve to progalsio ispravnim...

 

Dakle, ako uspes da se potpuno izolujes od drzave i da nikako ne dolazis u kontakt s njom, super je Srbija. No to je nemoguce postici.

 

Druga opcija je da i sam postanes drzava ali za to treba obraz k'o djon i dosta dupeta poljubiti.

 

[jms_uk]

1 hour ago, trustno1 said:

 

To je tragično i užasno. Ali ipak ima ljudi kojima je dobro. Tj, to je moje pitanje, je l ih ima i da li je to moguće? Ako imaš dovoljno para, da li ti je ok u Srbiji?

 

Kod mene skoro niko nije otišao. Ne znam zašto. Sad kad pogledam, dosta suprugovih prijatelja je otišlo, a to su uglavnom ljudi koji rade normalne poslove kao što je programiranje. Moji filozofi, umetnici i psiholozi su uglavnom ostali. Budimo realni, umetnicima je mnogo bolje u Srbiji nego skoro bilo gde drugde. Elem, dakle, u mom slučaju, moji najbolji prijatelji, moje tetke i strine, majka, svi su u Srbiji. Vidim da se ide na letovanja, skijanja, kupuju se stanovi, kola, deca se vode na balet, klavir i mačevanje. Ako poznaješ dobre lekare i imaš dovoljno novca, da li možeš da dobiješ ok medicinsku negu? Da li je svaka škola rasulo ili ima nekih, ne znam gde - na Nbg ili ne znam - koje su ok?

 

Diskutujes na temi sa forumasima koji vecinom zive van Srbije i postavljas pitanje u prvom boldu, a imas izvor informacija u drugom?

 

Sta ti oni kazu na to pitanje?

Edited July 15, 2020 by jms_uk

[ObiW]

1 hour ago, trustno1 said:

a brate, stvarno, da se selim u Teksas to bih uradila samo ako Srbiju sravne sa zemljom. Jednom sam bila u Arkanzasu. U dvorištu je stajao izrešetan drveni jelen a u spavaćoj sobi staklena vitrina sa 10 puški.

Bu!

 

[ObiW]

2 hours ago, trustno1 said:

 

To si rekao kao da, eto, nekom je NYC skup nekom nije, kao da je razlika 100 evra.  Ko, bre, može da živi u tim gradovima, pitam ja vas? Ne može da ti bude ok u Njujorku ni sa platom od 500,000, ako imaš porodicu. Zato ljudi koji i imaju te plate i porodice pale za Milvoki i Kanzas Siti (to su neki meni najbliži primeri).

meni najblizi primeri sa Menhetna pale u NJ, pa vozom na posao.