Razna pitanja

[beeva]

greska, nije prikljucen, samo su sabrane godine kao osnov za ispunjenje penzije. Koliko sam shvatio ove ovde u pio fondu sad tek treba da stigne obavijest iz Srbije gdje ce se vjer. traziti izjasnjavanje, dokaz o zivotu i racun. Hvala.

[van_Dyke]

da li neko zna sta tacno propisuje hassap, konkretno u vezi lokala brze hrane?

Edited June 22, 2011 by van_Dyke

[Tresko]

da li neko zna sta tacno propisuje hassap, konkretno u vezi lokala brze hrane?

Zna čika Google:HACCP standard

[Далибор]

Ne znam da li je pravo mesto da postavim pitanje, al aj da probam :)Osobi je ostalo 3 godine da ispuni uslov za 40 godina radnog staza i penziju.i ovih dana ce biti proglasena tehnoloskim viskom u firmi u kojoj radi.koliko sam shvatio kada neko bude proglasen teh. viskom i ode iz firme ima pravo da bude 12 meseci na birou i da mu PIO placa doprinose + neku izvesnu sumu.a ukoliko je ostalo 24 meseca ili manje do penzije, onda PIO placa doprinose i tu neku sumu za citav period do penzije.(ukoliko su mi saznanja pogresna neka me neko ispravi)mene interesuje da li je moguca sledeca zavrzlama :Dda taj neko sada ode tih 12 meseci na biro i da mu se placaju doprinosi i dobija te neke novce a da se posle ponovo zaposli u nekoj drugoj firmi na neko vreme(recimo 5 ili 6 meseci) pa da u tom trenutku opet bude proglasena tehn. viskom i da vreme do penzije (koje bi tada bilo manje od 24 meseca) provede na birou o trosku fonda?takodje me interesuje koliko poslodavac placa poreze i doprinose za minimalnu platu za radnika starosti preko 50 godina? cini mi se da je na snazi neki period gde se stimulise zaposljavanje ljudi 50+ godina starosti?izvinjavam se ako sam omasio temu ili ako sam lupio nesto. hvala na svakom komentaru ili savetu

[hazard]

koliko sam shvatio kada neko bude proglasen teh. viskom i ode iz firme ima pravo da bude 12 meseci na birou i da mu PIO placa doprinose + neku izvesnu sumu.

Zanima me nesto u vezi upravo ovoga, ako neko zna da mi kaze. Dakle, koliko je dugo potrebno da neko radi da bi nakon dobijanja otkaza imao pravo na tih 12 meseci na birou sa tom socijalom?I sta je jos potrebno da bi se ispunio taj uslov? Da se uplacuju doprinosi? Svi, ili ima neki odredjeni? Hvala

[dare...]

Zanima me nesto u vezi upravo ovoga, ako neko zna da mi kaze. Dakle, koliko je dugo potrebno da neko radi da bi nakon dobijanja otkaza imao pravo na tih 12 meseci na birou sa tom socijalom?I sta je jos potrebno da bi se ispunio taj uslov? Da se uplacuju doprinosi? Svi, ili ima neki odredjeni? Hvala

Najvažnije od svega je da nije potpisao sporazumni otkaz, jer se onda odričeš svih prava predvidjenih zakonom. Mislim da cela priča nije vezana za redovnost uplate doprinosa dotične firme. Ne znam tačno koliko staža je potrebno da bi bio 12 meseci na SIZ-u, ali to možeš da izguglaš.Za tih 12 meseci imaš nadoknadu + plaćaju ti staž za tih 12 meseci. Ali samo ako nisi potpisao sporazumni otkaz!

[dare...]

Ne znam da li je pravo mesto da postavim pitanje, al aj da probam :)Osobi je ostalo 3 godine da ispuni uslov za 40 godina radnog staza i penziju.i ovih dana ce biti proglasena tehnoloskim viskom u firmi u kojoj radi.koliko sam shvatio kada neko bude proglasen teh. viskom i ode iz firme ima pravo da bude 12 meseci na birou i da mu PIO placa doprinose + neku izvesnu sumu.a ukoliko je ostalo 24 meseca ili manje do penzije, onda PIO placa doprinose i tu neku sumu za citav period do penzije.(ukoliko su mi saznanja pogresna neka me neko ispravi)mene interesuje da li je moguca sledeca zavrzlama :Dda taj neko sada ode tih 12 meseci na biro i da mu se placaju doprinosi i dobija te neke novce a da se posle ponovo zaposli u nekoj drugoj firmi na neko vreme(recimo 5 ili 6 meseci) pa da u tom trenutku opet bude proglasena tehn. viskom i da vreme do penzije (koje bi tada bilo manje od 24 meseca) provede na birou o trosku fonda?takodje me interesuje koliko poslodavac placa poreze i doprinose za minimalnu platu za radnika starosti preko 50 godina? cini mi se da je na snazi neki period gde se stimulise zaposljavanje ljudi 50+ godina starosti?izvinjavam se ako sam omasio temu ili ako sam lupio nesto. hvala na svakom komentaru ili savetu

U većini državnih firmi radnici kojima je ostalo 5 i manje godina do penzije, su zaštićeni i se ne mogu proglasiti tehnološkim viškom. To se uglavnom rešava tkzv "dobrovoljnim programom" sa visokim otpremninama. U mojoj firmi su se otpremnine kretale oko 10 000 evra + 12 meseci ti plaća staž firma + 12 meseci ti plaća staž SIZ. I za to vreme imaš pravo na naknadu od 30-40 hiljada din.Ne znam koliko dugo možeš da se grebeš od SIZ-a.Što se tiče ponovnog zaposlenja. Moja rodjaka je na gore pomenuti način pošla u penziju. Tokom tog SIZ perioda je radila u drugoj firmi na ugovor o delu. Po dobitku lične penzije (imala je 34 god staža), zaposlila se u novoj firmi za stalno i u ovom trenutku prima i penziju i platu. Sve regularno i po zakonu.Po završetku rada, obraćunaće joj se i ovaj novonastali staž i uvećaće joj se penzija. Edited July 13, 2011 by dare...

[Harberger]

treba mi pomoc, ako nije problem.moj prijatelj ima cek iz amerike koji bi trebalo da naplati u srbiji, ali je problem sto po razlicitim bankama koje je prosao ili je period naplate predug (40 dana) ili je provizija previsoka.je l' neko imao iskustva sa ovim, ili mozda neko zna kako i gde bi trebalo obaviti naplatu da se minimiziraju troskovi i izgubljeno vremehvala vam mnogo!

[расејан]

treba mi pomoc, ako nije problem.moj prijatelj ima cek iz amerike koji bi trebalo da naplati u srbiji, ali je problem sto po razlicitim bankama koje je prosao ili je period naplate predug (40 dana) ili je provizija previsoka.je l' neko imao iskustva sa ovim, ili mozda neko zna kako i gde bi trebalo obaviti naplatu da se minimiziraju troskovi i izgubljeno vreme

Проблем је што је до Сегедина скоро немогуће доћи неким другим превозом осим сопственог.

[rajka]

ne znam gde tacno da stavim, pa cu ovde:vest je da je grupa gradjana vracena sa aerodroma u belgiji jer nisu imali 38 evra po danu boravka. ja nikad ne nosim kes, zato sto nosim kartice, pa me zanima da li oni ocekuju da nosis velike kolicine kesa bukvalno u novcaniku, ili je dovoljno da pokazes kreditnu karticu? ako imas karticu, da li treba da imas i neki dokaz od banke koliki ti je limit na kartici ili sta? ova dva puta sto sam bila u EU mi nisu trazili nista...

[čekmeže]

Sećam se dok su bile vize da smo izdavali ljudima potvrde da imaju petsto evra na deviznom računu, npr. srednjoškolcima kad idu na ekskurziju. Koja je logika iza toga nikad mi nije bilo jasno, bitno je da smo naplatili potvrdu...

[расејан]

Sećam se dok su bile vize da smo izdavali ljudima potvrde da imaju petsto evra na deviznom računu, npr. srednjoškolcima kad idu na ekskurziju. Koja je logika iza toga nikad mi nije bilo jasno, bitno je da smo naplatili potvrdu...

Сва је логика у томе та не легнес на грбацу нјиховом социјалном, тј да имас за у се, на се и пода се, и да нецес да се гребес кад будес код нјих, него цес да им, стависе & дапаце, оставис коју кинту.Мене су Холандјани једном замало скинули с воза јер сам имао само 200ДЕМ код себе - док се нисам скапирао ста их сврби и показао авионску карту од Диселдорфа до куце.

[dig_chohano]

Ekonomisti, menadžeri, japiji i bizmismeni, može li neko ovde da mi na brzaka prežvaće kako se formiraju cene robe X na određenom tržištu, 'nači samo osnovni skelet, ništa razlomci. Fala.

[MayDay]

tako sto se izjednace ponuda i traznja za robom X. :)na strani ponude imas proizvodjace koji da bi proizveli robu imaju troskove (rada, materijala,...). princip kojim se oni povode je da ce pri datoj ceni P proizvesti neku kolicinu Q koja maksimizira profit (prihodi od prodaje Q - troskovi da se Q proizvede). to ti daje relaciju koja vazi na strani ponude jednog proizvodjaca na trzistu: sa rastom cene, on je spreman vise da proizvede i proda na trzistu. medjutim, koliko je to zavisi od toga koliko je on efikasan. oni koji imaju nize troskove ce pri istoj ceni po kojoj mogu da prodaju moci da proizvedu vise, a da budu profitabilni, nego oni koji imaju vise troskove. kad sve te proizvodjace agregiras dobijas ponudu na celom trzistu, a to je prakticno pozitivna relacija izmedju cene proizvoda i kolicine koja ce se naci na trzistu. kad podjes od neke niske cene P, bice jako mali broj onih najefikasnijih koji izlaze sa svojom proizvodnjom na trziste i kako povecavas cenu sve je veci broj onih koji postaju rentabilni da se bave tom proizvodnjom i doprinose sve vecoj ponudi. dakle ponudjena kolicina Q_s je rastuca funkcija cene.na strani traznje imas potrosace i kod njih imas sledeci princip. s jedne strane oni ne vole da placaju puno, ali zato imaju odredjenu korist od potrosnje te robe. oni koji imaju najvecu korist od potrosnje su oni koji su spremni da najvise plate za tu robu, pa pri veoma visokoj ceni ti imas jako mali broj onih koji su spremni da kupe robu (to ovi najzeljniji te robe). kako krenes da spustas cenu pojavljuju se novi i novi potrosaci, kod kojih korist od potrosnje prevazilazi gubitak zbog placanja te robe, sto znaci da trazena kolicna raste Q_d opada sa rastom cene, tj Q_d je opadajuca funkcija cene. kad se svi oni sjate na trzistu dodje to ciscenja trzista pri jednoj jedinstvenoj ceni P*. To ce biti ravnotezna cena jer svi oni koji su bili spremni da prodaju pozitivnu kolicinu pri toj cenu su prodali sve sto su imali (bilo je dovoljno traznje), a oni kojima je ta cena i dalje bila mala da bi bili rentabilni nisu prodali nista (ali nije ostalo viska traznje!). Na strani traznje, svima onima kojima je ta cena P* bila niza od koristi od potrosnje su tu robu i kupili (bilo je dovoljno ponude), a oni kojima je ta cena P* bila preskupa nisu kupili to dobro (ali nije ostalo viska ponude!).

[dig_chohano]

Živa bila! Ovo sam nekako skapirao (morao da eksiram dupli espreso da bi mozak proradio). Ako imaš vremena, još me zanima kako na tržištu potrošne robe za jednokratnu upotrebu, na kom su se već razbaškarili low quality proizvodi A, B i C plasirati kvalitetom neuporedivo superiorniji proizvod X a opet doći do profita , pošto je, jel, jasno da su troškovi proizvodnje X veći, al opet cena mora biti konkurentna da bi se X nekako nametnuo potrošačima? Šta bi se moglo smatrati za prihvatljiv profit % u takvoj situaciji?