Strana vina

[banatjanin]

kupio jeftini penusavac u .de supermarketu, koji je ispao vise nego dobar za svojih 7e

 

ako ga neko vidi, slobodno nek uzme

https://www.vivino.com/wineries/henri-delacote/wines/henri-delacote-brut-crmant-de-loire-9999

 

generalno ti kremani (loara i posebno burgundija) mogu da budu mamojebi za sitne novce. uvek kad se može valja ih birati pre bljantavog i slatkastog proseka kupljenog u Italiji za 2 evra pa preprodatog ovde za 10.

Edited November 22, 2015 by banatjanin

[Mister No]

"Miris na štalu" (u mojoj interpretaciji, miris na flaster) je kvar, a ne "specifični aromatski profil". Kvar koji dolazi od nečistih cisterni tj. kaca. Takođe, (pre)visoki sadržaj šećera u grožđu može da bude pogrešan kriterijum za zrelost grožđa (postoje i drugi, ne mora uvek da se čeka maksimum nakupljenog šećera da bi se bralo). Takođe, kakav će profil tanina biti zavisi i od (dužine/temperature) maceracije, nije to nešto što je nužno karakteristika sorte. Od skoro svake crvene sorte je moguće napraviti taj mutljag o kome ti izgleda pričaš.

 

Miris na štalu nije moja kovanica i moram priznati da mi nije baš najjasnija. Previsoki sadržaj šećera ili alkoholna fermentacija se postiže samo na nekoliko mikrolokacija, koje imaju više od 300 sunčanih dana u godini i insolaciju sa 3 strane, sa neba, sa mora i sa kamena. Takav plavac je raritet; raste, uzgaja i uspjeva samo na nekoliko mjesta i reći da je to mutljavina koju svako može napraviti od crvene sorte je ajme majko. Plavac je jedna od nekoliko naših autohtonih sorti sa kojima se imamo itekako ponositi pred svijetom. Odavde se je i proširio po svijetu te je otac i majka Primitiva i Zinfandela. Ali u ovom i ovakom obliku uspjeva na samo par mjesta na Pelješcu i Hvaru, dalje od toga je ono što ne "miriši na štalu" i i ima lagane voćne arome.

Edited November 22, 2015 by Mister No

[Indy]

Nisam siguran da razumeš, termin "miris na štalu" (koji je prvi upotrebio banatjanin, koliko sam ispratio) nije nikakav kompliment. U pitanju je mikrobiološki problem, tj. kvar vina (koje je banatjanin registrovao u onome što je probao, a njegov sud na ovoj temi nemam običaj da dovodim u pitanje).

 

To sa kolikim procentom šećera se grožđe brati, ako nema nikakvih klimatskih ograničenja (kao na mikrolokacijama koje pominješ) je pitanje pre svega stila vina (koji se želi). Ako postoje ljubitelji (potrošači spremni da plate) visoko-alkoholisanih vina, koja su preterano ekstrahovana i nemaju nikakvih svežih (voćnih, a kamoli cvetnih) aroma, onda, u redu - takva vina imaju svoju publiku, premda ih ja ne bih preporučivao nikom. To nije nešto što bi trebalo promovisati kao kvalitet, neretko je suprotno od toga (dokaz nehigijenske vinifikacije, nekontrolisanja temperature previranja, itd.)

 

(Pomenuti Zinfandel i Primitivo u svojim najboljim izdanjima svakako se odlikuju izrazitim voćnim aromama, a to je naravno slučaj i sa Plavcem malim, koji nije otac(majka Primitiva/Zinfandela, već je obratno).

[Mister No]

 

Nisam siguran da razumeš, termin "miris na štalu" (koji je prvi upotrebio banatjanin, koliko sam ispratio) nije nikakav kompliment. U pitanju je mikrobiološki problem, tj. kvar vina (koje je banatjanin registrovao u onome što je probao, a njegov sud na ovoj temi nemam običaj da dovodim u pitanje).

 

To sa kolikim procentom šećera se grožđe brati, ako nema nikakvih klimatskih ograničenja (kao na mikrolokacijama koje pominješ) je pitanje pre svega stila vina (koji se želi). Ako postoje ljubitelji (potrošači spremni da plate) visoko-alkoholisanih vina, koja su preterano ekstrahovana i nemaju nikakvih svežih (voćnih, a kamoli cvetnih) aroma, onda, u redu - takva vina imaju svoju publiku, premda ih ja ne bih preporučivao nikom. To nije nešto što bi trebalo promovisati kao kvalitet, neretko je suprotno od toga (dokaz nehigijenske vinifikacije, nekontrolisanja temperature previranja, itd.)

 

(Pomenuti Zinfandel i Primitivo u svojim najboljim izdanjima svakako se odlikuju izrazitim voćnim aromama, a to je naravno slučaj i sa Plavcem malim, koji nije otac(majka Primitiva/Zinfandela, već je obratno).

 

Nisi u toku moram ti to reći. Oko Plavca tek sad kreće priča. I Primitivo i Zinfandel su potvrđeni kao potomci Plavca malog najnovijim labaratorijskim istraživanjima. Proguglaj malo, ta priča je u toku već 2 godine a od amera koji dolaze u Dalmaciju tražiti oca svog Zinfandela imaš emisija i emisija na youtubeu.

Oko mirisa štale, čini mi se da mnogima, pogotovo van Hrvatske, ne paše Plavac sa Dingača i Postupa. To su 2 najkvalitetnije mikrolokacije uopće i tu Plavac daje ono najbolje od sebe. To je onda vino koje se i jede i pije u isto vrijeme. Nekima je to previše hardcore i to mogu razumjeti ali kod nas se Plavac sa takvih mikrolokacija plaća u zlatu.

Edited November 24, 2015 by Mister No

[kenta]

Pa nismo baš toliko neuki da nam se objašnjava šta su Dingač i Postup :) ...i tamo postoje razni stilovi plavca, elegantni i robusni. Bilo bi bolje da se priča o konkretnom vinu. Eto, meni se baš dopao Madirazza, ali ona crna etiketa, od tradicionalnih, rustičnijih dopao mi se Miloš, a dobar mi je bio još i Skaramuča.

[Indy]

I Primitivo i Zinfandel su potvrđeni kao potomci Plavca malog najnovijim labaratorijskim istraživanjima.  

Ako budes malo pazljivije pogledao to na sta me upucujes da proguglam, videces da tamo pise obratno od toga.

Edited November 25, 2015 by Indy

[Indy]

@kenta, mislim da je do zabune doslo zato sto je Mr No pomislio da se pomenuti kvar vina ("Bret") koji je banatjanin detektovao u uzorcima Plavca malog na koje je on naisao odnosi na taj robusni stil, verovatno sto pastoralni termin "miris na stalu" na to asocira. Medjutim, ne radi se tu o stilu. Ja sam se ukljucio samo da istaknem taj tehnicki moment, a nisam u prilici da raspravljam o vinima sa nasih prostora (tj. o njihovim organoleptickim kvalitetima).

[banatjanin]

Nisi u toku moram ti to reći. Oko Plavca tek sad kreće priča. I Primitivo i Zinfandel su potvrđeni kao potomci Plavca malog najnovijim labaratorijskim istraživanjima. Proguglaj malo, ta priča je u toku već 2 godine a od amera koji dolaze u Dalmaciju tražiti oca svog Zinfandela imaš emisija i emisija na youtubeu.

Oko mirisa štale, čini mi se da mnogima, pogotovo van Hrvatske, ne paše Plavac sa Dingača i Postupa. To su 2 najkvalitetnije mikrolokacije uopće i tu Plavac daje ono najbolje od sebe. To je onda vino koje se i jede i pije u isto vrijeme. Nekima je to previše hardcore i to mogu razumjeti ali kod nas se Plavac sa takvih mikrolokacija plaća u zlatu.

 

ovako, da se za početak složimo oko jednog: plavac je odlična sorta grožđa.

 

sad dalje. primitivo i zinfandel nisu potomci plavca. primitivo i zinfandel su jedna ista sorta grožđa, isti dnk, kao i crljenak kaštelanski, kao i kratošija. dakle: zinfandel = primitivo = crljenak = kratošija. to su različita imena iz različitih regija za jednu istu sortu. 

inače, u Hrvatskoj se za crljenak koriste i sinonimi tribidrag i pribidrag.

 

i ne priča se "već dve godine" već više od deset. i nije došao Amer da traži oca svog zinfandela, nego je došao Miljenko Grgić, hrvatski emigrant, a kalifornijski vinar. i nije ga našao u romantičnoj priči, već zahvaljujući obimnom naučnom radu koji su radili Davis univerzitet iz Kalifornije i Agronomski fakultet iz Zagreba.

 

dalje, crljenak, odnosno kratošija,  je zapravo jedan do roditelja plavcu (razumeš ovo: plavac je potomak crljenka) , dok mu je drugi roditelj sorta dobričić - koje ima na Šolti.

isto tako, crljenak, odnosno kratošija, je izgleda jedan od roditelja vrancu - ne znamo pouzdano, uskoro će i ta genetska istraživanja izaći u javnost pa ćemo znati.

 

a ti čitaš ovlaš sa interneta, pa ne razumeš najbolje. zapravo, izgled da čitaš sa vikipedije, ali ne čitaš do kraja. hr wiki ti kaže u trećoj ečenici: Američki zinfandel je genetski identičan crljenku, a plavac mali je nastao od crljenka i dobričića.

ali umesto wikija i youtube-a, bolje se uhvati ozbiljnije publicistike, eno ti vrlo informativna knjiga Plavac mali Edija Maletića, možeš da je kupiš ovde http://www.superknjizara.hr/?page=knjiga&id_knjiga=100049307 ako te mrzi do knjižare. a i ne moraš, pretplati se na Svijet u čaši, sjajni Željko Suhodolnik svako malo piše o tome.

 

sad kad smo raspleli ampelografsko - genetsku zavrzlamu, idemo dalje.

 

oko mirisa štale: vidi ovako,  postoji glivica koja se na latinskom zove bretanomices, skraćeno bret. ona živi inače po vinogradima, i ponekad se prenamnoži u vinima. u tom slučaju za sobom ostavlja svoje metabolite (izlučevine) koje se zovu etil gvajakol, etil fenol i izovalerinska kiselina. ti metaboliti nisu štetni ali smrde: na flaster, na konjski znoj, truo karton, pokislo kuče, seosko dvorište...

 

e sad, ukratko, u nekim regijama, gde je često Ph u vinima visok (dakle više su bazna) bret se lako razvija jer mi bazna sredina pogoduje. pogotovo kada imaš inficiranu staru burad, ali nije pravilo... javlja se i u moderno opremljenim vinarijama.  to je redovna pojava recimo u Vilanju (probaj Gereova vina) , vrlo često u Bordou (sve manje, ali i neki veliki rodovi pate od toga) ali i u Dalmaciji - i to baš kod plavca, jer sorta inače ima niže kiseline.

zapravo, do pre 10 godina, 90% plavaca iz malih vinarija je patilo od te mane ( istina, postoje oni koji smatraju da to nije mana, odnosno vinari koji u tome vide izraz teroara - ali to niko ozbiljan više ne uzima za ozbiljno, jer znamo odakle potiče i kako se prevazilazi). sada je toga sve manje, ali se sreće.

 

drugo, plavac može, kao i mnoge druge sorte da nakupi 17 % alkohola, pogotovo na dalmatinskom osunčanom kamenu, ali to ne znači da je to dobro i poželjno. ne, niko ne želi i ne misli da treba da od plavca napravi pino noar ili portugizer, ali plavac nije manje plavac kada ima 14,5 % alkohola, očuvane kiseline, očuvanoi svoju autentičnu primarnu aromatiku,  kada nije spržen, spaljen i težak, pa još sa bretom.

to o čemu ti pričaš nije "jedini pravi izraz plavca" već je nekada bio nužni rezultat toga što  vinari niti su imali znanje, niti tehnologiju da ga rade drugačije. sada se to promenilo, i plavac ostaje moćan, snažan, muški, pogotovo sa dobrih položaja koje pominješ, ali je postao i skladan, kompleksan, čist, sočan, balansiran. Stina, Madirazza, Grgić (da, onaj odozgo), Korta Katarina, Saints Hills...etc.

 

'esmo se razumeli sad?

Edited November 25, 2015 by banatjanin

[Mister No]

ovako, da se za početak složimo oko jednog: plavac je odlična sorta grožđa.

 

sad dalje. primitivo i zinfandel nisu potomci plavca. primitivo i zinfandel su jedna ista sorta grožđa, isti dnk, kao i crljenak kaštelanski, kao i kratošija. dakle: zinfandel = primitivo = crljenak = kratošija. to su različita imena iz različitih regija za jednu istu sortu. 

inače, u Hrvatskoj se za crljenak koriste i sinonimi tribidrag i pribidrag.

 

i ne priča se "već dve godine" već više od deset. i nije došao Amer da traži oca svog zinfandela, nego je došao Miljenko Grgić, hrvatski emigrant, a kalifornijski vinar. i nije ga našao u romantičnoj priči, već zahvaljujući obimnom naučnom radu koji su radili Davis univerzitet iz Kalifornije i Agronomski fakultet iz Zagreba.

 

dalje, crljenak, odnosno kratošija,  je zapravo jedan do roditelja plavcu (razumeš ovo: plavac je potomak crljenka) , dok mu je drugi roditelj sorta dobričić - koje ima na Šolti.

isto tako, crljenak, odnosno kratošija, je izgleda jedan od roditelja vrancu - ne znamo pouzdano, uskoro će i ta genetska istraživanja izaći u javnost pa ćemo znati.

 

a ti čitaš ovlaš sa interneta, pa ne razumeš najbolje. zapravo, izgled da čitaš sa vikipedije, ali ne čitaš do kraja. hr wiki ti kaže u trećoj ečenici: Američki zinfandel je genetski identičan crljenku, a plavac mali je nastao od crljenka i dobričića.

ali umesto wikija i youtube-a, bolje se uhvati ozbiljnije publicistike, eno ti vrlo informativna knjiga Plavac mali Edija Maletića, možeš da je kupiš ovde http://www.superknjizara.hr/?page=knjiga&id_knjiga=100049307 ako te mrzi do knjižare. a i ne moraš, pretplati se na Svijet u čaši, sjajni Željko Suhodolnik svako malo piše o tome.

 

sad kad smo raspleli ampelografsko - genetsku zavrzlamu, idemo dalje.

 

oko mirisa štale: vidi ovako,  postoji glivica koja se na latinskom zove bretanomices, skraćeno bret. ona živi inače po vinogradima, i ponekad se prenamnoži u vinima. u tom slučaju za sobom ostavlja svoje metabolite (izlučevine) koje se zovu etil gvajakol, etil fenol i izovalerinska kiselina. ti metaboliti nisu štetni ali smrde: na flaster, na konjski znoj, truo karton, pokislo kuče, seosko dvorište...

 

e sad, ukratko, u nekim regijama, gde je često Ph u vinima visok (dakle više su bazna) bret se lako razvija jer mi bazna sredina pogoduje. pogotovo kada imaš inficiranu staru burad, ali nije pravilo... javlja se i u moderno opremljenim vinarijama.  to je redovna pojava recimo u Vilanju (probaj Gereova vina) , vrlo često u Bordou (sve manje, ali i neki veliki rodovi pate od toga) ali i u Dalmaciji - i to baš kod plavca, jer sorta inače ima niže kiseline.

zapravo, do pre 10 godina, 90% plavaca iz malih vinarija je patilo od te mane ( istina, postoje oni koji smatraju da to nije mana, odnosno vinari koji u tome vide izraz teroara - ali to niko ozbiljan više ne uzima za ozbiljno, jer znamo odakle potiče i kako se prevazilazi). sada je toga sve manje, ali se sreće.

 

drugo, plavac može, kao i mnoge druge sorte da nakupi 17 % alkohola, pogotovo na dalmatinskom osunčanom kamenu, ali to ne znači da je to dobro i poželjno. ne, niko ne želi i ne misli da treba da od plavca napravi pino noar ili portugizer, ali plavac nije manje plavac kada ima 14,5 % alkohola, očuvane kiseline, očuvanoi svoju autentičnu primarnu aromatiku,  kada nije spržen, spaljen i težak, pa još sa bretom.

to o čemu ti pričaš nije "jedini pravi izraz plavca" već je nekada bio nužni rezultat toga što  vinari niti su imali znanje, niti tehnologiju da ga rade drugačije. sada se to promenilo, i plavac ostaje moćan, snažan, muški, pogotovo sa dobrih položaja koje pominješ, ali je postao i skladan, kompleksan, čist, sočan, balansiran. Stina, Madirazza, Grgić (da, onaj odozgo), Korta Katarina, Saints Hills...etc.

 

'esmo se razumeli sad?

 

Jao Banaćanine, pohvalno je što mi se obraćaš kao nekome ko ne zna materiju i imaš volje napisati toliko post, ali da te zaustavim na vrijeme. Znam dobro sve o Crljenku i o Dobričiću. Sa Miljenkom Grgićem je moj otac usko surađivao i radio. Nije poanta u tome Plavac=Kratošija=Primitivo=Zinfandel, već koja je izvorna sorta. Danas se zna da Plavac vuče korjene od izumrlog Crljenka i Dobričića, također se zna da je ta upravo ta loza stigla iz Schronbrunnova rasadnika iz Beča u Long Island početkom 20-godina 19 stoljeća te da ga odatle dalje donosi Frederic Macondray u Kaliforniju u Napa Valley.  U međuvremenu je nađeno u Kaštelima, u vinogradu Ive Radunića nekoliko preživjelih trsova Crljenka koji su otputovali u Ameriku na daljnja testiranja gdje je i potvđeno ovo što govorim. 

 

​

 

Dalje, bretanomices, koliko znam je iznimka a ne pravilo. To stavljati u istu riječ sa "teškim plavcima" je prilično čudno. Moram reći da nisam nikad pio plavac sa takvim karakteristikama, ako ga i ima možda se može naći u seljačkoj prodaju plavca.

Edited December 1, 2015 by Mister No

[Indy]

...greska...

Edited December 2, 2015 by Indy

[banatjanin]

Jao Banaćanine, pohvalno je što mi se obraćaš kao nekome ko ne zna materiju i imaš volje napisati toliko post, ali da te zaustavim na vrijeme. Znam dobro sve o Crljenku i o Dobričiću. Sa Miljenkom Grgićem je moj otac usko surađivao i radio. Nije poanta u tome Plavac=Kratošija=Primitivo=Zinfandel, već koja je izvorna sorta. Danas se zna da Plavac vuče korjene od izumrlog Crljenka i Dobričića, također se zna da je ta upravo ta loza stigla iz Schronbrunnova rasadnika iz Beča u Long Island početkom 20-godina 19 stoljeća te da ga odatle dalje donosi Frederic Macondray u Kaliforniju u Napa Valley.  U međuvremenu je nađeno u Kaštelima, u vinogradu Ive Radunića nekoliko preživjelih trsova Crljenka koji su otputovali u Ameriku na daljnja testiranja gdje je i potvđeno ovo što govorim. 

 

​

 

Dalje, bretanomices, koliko znam je iznimka a ne pravilo. To stavljati u istu riječ sa "teškim plavcima" je prilično čudno. Moram reći da nisam nikad pio plavac sa takvim karakteristikama, ako ga i ima možda se može naći u seljačkoj prodaju plavca.

 

pa upravo i ne znaš ništa jer si se nalupetao gore po topiku, a lupetaš i dalje pokušavajući da se iskobeljaš. pritom, nisi u stanju ni forumnski post ispravno da pročitaš i interpretiraš.

 

naime, nigde nisam napisao da je "Plavac=Kratošija=Primitivo=Zinfandel" zato što to nije tačno, već sam napisao da je "crljenak=kratošija=primitivo=zinfandel"

 

i poenta je upravo u tome, još jednom: plavac je potomak crljenaka i dobričića, dakle sin - kao ti tvom ocu. pošto mi se čini da ti nije jasno šta znači potomak, a šta predak jer si gore napisao kako je zinfandel potomak plavca.

 

i ni jedna sorta nije izumrla, niti bila blizu izumiranja (to se verovalo za crljenak dok se nije saznalo da je on isto što i kratošija). eno ti pola Crne Gore zasađeno kratošijom, odnosno crljenkom.

 

dalje, pošto je gore opet bilo očigledno i dalje je očigledno da pojma nemaš šta je bretanomices, onda se uzdrži zaključaka. to se upravo vezivalo za teške plavce, objasnio sam ti zbog čega, kao što sam ti objasnio i zašto više nije tako, uglavnom - iako ih ima i dalje. Primer: vina Frana Miloša, recimo.... kontra primeri svi koje sam naveo i još neki (recimo odlični Crvik Pomet - pobednik na prošlonedeljnom takmičenju hrvatskih vina)

Edited December 2, 2015 by banatjanin

[banatjanin]

Ja mislim da vas dvojica treba zajedno da sednete sa nekoliko boca pl. malog (a i ja, kad bih bio blize).

 

Sto se porekla sorti tice, ipak se treba drzati onog sto je publikovano u strucnoj literaturi. 

 

ja se upravo toga i držim, kao što znaš, a tvoj doprinos tome nije mali. usput, pozdravila te koleginica (šifra: kratošija) ;)

[Hippie]

zaboravila sam koliko je ovo vino odlicno.... 

 

vinted and bottled by familia nueva vineyards 

 

 

 

 

 

[Indy]

Hippie, da udaris taj tattoo, ako neces ti, ja cu!

[Hippie]

vala mogla bih!