NINova

[Turnbull]

Ma nije to Vladušić stvarno napisao za NN, nego ja parodiram taj neki njegov antiglobalistički^tmhumor...

[fancy claps]

edit. daću šansu tasiću. on beše u kanadi? dobio nagradu za najčitaniju knjigu?bubo, tijanić je bio i veći i manji od sebe samog. kako-kad.

jeste, taske je u kanadi. da pocinjem ne bih poceo s kisom i hartijom, to je njegov pokusaj politizacije pincona, mnogo bolji od vladusica al najmanje zanimljiv njegov roman. doduse tu knjigu su napadali iz skroz pogresnih razloga: jeste nepismena, al to je postupak i njen najveci knjizevni kvalitet.oprostajni dar i stakleni zid su meni zanimljiviji textovi (a i lakse se citaju), nisu o informacija nego o pricama. mozda jos nema velikih knjizevnih otkrica, ali tasic ima jako zanimljiv i aktivan odnos prema zebaldovskim pricama, nista manje zanimljiv od odnosa koji je kis imao s borhesom. prica iste prica ali to nisu vise price o nestajucem, potrosenom ili izgubljenom (pastis, djubre kod vladusica) nego o nevidljivom.(inace prica je odvratna rec, omiljena rec novinara i politicara.)kis i franacuski roman << tasic i zebald.a i lako se cita, jasno i pregledno.

[le petit nicolas]

(inace prica je odvratna rec, omiljena rec novinara i politicara.)

off: o priči u tom smislu, o prelasku s brendiranja na ispredanje priča, preporučujem storytelling (obj. clio).pročitala humor koji je syme linkovao. kao jedan od majmuna koji nije napisao magbeta .poz Edited January 9, 2014 by le petit nicolas

[le petit nicolas]

xi-xi, sad sam se setila. ajde, ninovci, da vas vidim. ali, bez virenja u gugl.ko je petko vojnić purčar?a gosn vasa da se upristoji. il nek se pošteno ovde nervira s nama, il nek prestane da nam samo povremeno ubacuje navijačke parole <_<.tuga nina nije jedan promašaj, događa se svakom. ovde gledamo, iz godine u godinu, krug po krug, spuštanje niz levak. ništa novo.poz

[Turnbull]

Proglašenje dobitnika NIN-ove nagrade u ponedeljakTanjug | 10. 01. 2014. - 12:35h | Komentara: 0Ko će biti ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine znaće se u ponedeljak kada će žiri oko podneva doneti konačnu odluku. U najužem izboru za prestižnu nagradu od 181 pristigla naslova uvršteno je pet: "Tai" Gorana Gocića (Geopoetka), "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića (Laguna), "Zlatno doba" Silvane Hadži-Đokić (Interpres i Tema), "Arkadija" Milete PRodanovića (Arhipelag) i "Vazdušni ljudi" novinarke Tanjuga Stonje Atanasijević (Prosveta).Žiri u sastavu Vasa Pavković (predsednik), Vladislava Gordić Petković, LJiljana Ssop, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić je od u međuvremenu prispelih naslova u uži izbor uvrstio i roman Andrije Matića "Pomračenje u pet slika". Proglašenje laureata za 2013. očekuje se između 12.30 i 13 sati u zgradi Ringier Axel Springera na Dorćolu.

[koksy]

poduplo.

Edited January 10, 2014 by koksy

[Turnbull]

NIN-ova nagrada ide Goranu Gociću za "Tai"Dobitnik jubilarne 60. NIN-ove književne nagrade za 2013. godinu je Goran Gocić za knjigu "Tai" koju je objavila "Geopoetika" odlučio je petočlani žiri.

Odluku je doneo žiri u sastavu Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Vasa Pavković (predsednik), a od ogromne prošlogodišnje produkcije - pristigla su ukupno 182 naslova objavljena u 2013. godini - izabran je "Tai".Čak petoro pisaca čiji su se romani takmičili i prošle godine bili su i ove godine u konkurenciji, a dvojica pisaca (Bojan Babić i Živojin Ivković) imali su po dva objavljena romana, koji su ispunjavali uslove takmičenja.Svečano uručenje nagrade Goranu Gociću zakazano je za 17. januara u 17h u Skupštini grada. Pokrovitelj NIN-ove nagrade je Pošta Srbije.O romanu "Tai" Vladislav Bajac je napisao: "Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišćanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuće poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošću Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda."

[Аврам Гојић]

meni se čini da je ovo prvi debitant posle Arsenijevića?

[gospa buba]

ko je taj?

[Аврам Гојић]

Već je dobio nagradu "Crnjanski" za istu knjigu. Prelistao sam, nije loškasto, ako ne računamo jedan banalan kulturni esencijalizam sa kojim brani svoju prozu. Sada ću morati da pročitam skroz.

LjUBAVNI roman koji varira jedan vrlo star i često rabljen motiv: čovek sa Zapada sreće čudesnu ženu sa Istoka - tako bi glasio jednostavan opis prvog romana Gorana Gocića „Tai“, u izdanju „Geopoetike“, za koji će mu u četvrtak u podne, na „Kolarcu“, svečano biti uručena nagrada „Miloš Crnjanski“.- Kunst je ispričati tu priču na nov i neočekivan način. Komplikovaniji odgovor je da je „Tai“ sve samo ne žanrovski roman, jer ima elemente eseja, poezije, putopisa. Na ovom temelju sagrađena je moja žanrovska višespratnica - kaže, za „Novosti“, Gocić, novinar, autor dokumentarnih filmova i zapaženih knjiga i studija o masovnoj kulturi.* Ko je glavni junak romana?- Jedan sredovečni, pomalo naivni i fantazijama skloni gospodin koji, posle decenije manje-više otmenog propadanja u Beogradu, gubi veru u ljude i zatiče se u tački gde se susreću emotivna, duhovna i profesionalna kriza. Nagla i neplanirana akcija menja njegovu apatiju: na podužem putovanju po Indokini, junak se udružuje s praktičnim prijateljem koji mu daje cinične savete o Tajlandu, zemlji osmeha. Junak je sklon idealizaciji, prijatelj ume da bude brutalan, a čitalac nazire da je istina negde u sredini.* Šta se dešava u dodiru Zapada i Dalekog istoka, i kome više koristi taj susret?- Idealno, korist ove vrste je obostrana. Na mikronivou, u romanu „Tai“, zapadnjaci se isceljuju i vraćaju k sebi u društvu Tajlanđanki, dok one podižu budžet za popravku krova i školski pribor. Na makronivou, Zapad istrajno gaji pripovesti o pustolovima koji otkrivaju nove zemlje i njihove prirodne lepote, a Treći svet propoveda o prometejskim belim bogovima koji dolaze izdaleka i donose moć, znanje i tehnologiju. Ako pogledate sudbine Pola Gogena, Marka Pola ili Džejmsa Kuka, vidite da su se ovakvi mitovi pretočili u istoriju. Sličan je slučaj i s romanom „Tai“: i u njemu legende, kao što je ona o Svetom Hristiforu, postaju deo jedne intimne istorije.* Da li na Istoku i Zapadu različito doživljavaju ljubav i putenost?- Ljubav je konstanta, svemoguća i univerzalna sila koja je, poput gravitacije, svuda ista, svuda nas gura jedne drugima u zagrljaj. U tom zagrljaju tražimo iskupljenje, zaštitu, spas, kao što radi moj junak. Ali običaji su posve različiti. Mnoge su stvari u Aziji upravo obrnute u odnosu na Zapad. Hindusi, recimo, burmu stavljaju mladoj na nogu, a Tajlanđani se slade pacovima i skakavcima.* Ima li razlike u shvatanju života u ove dve kulture?- Upravo u shvatanju istorije, kako kaže Osvald Špengler. I Grci u antičko doba i mnogi istočnjaci danas žive u jednoj srećnoj i umnogome zamrznutoj, nepromenljivoj sadašnjici u kojoj se raduju onom što vide i kojoj je strana ideja razvoja i progresa, ličnog i grupnog. Vertikalno i horizontalno razgibani i pokretljivi zapadnjaci, pak, uvek imaju u vidu vreme kao dinamičan proces, neprestano nešto planiraju, dožiljavajući prošlost kao kapital, a budućnost kao šansu.

Edited January 13, 2014 by Marko M. Dabovic

[kim_philby]

teoreticar filma. autor knjige o kusturici. gradski lik. nisam citao roman.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[kim_philby]

jebote, spengler. vidim da je uvrstio sans soleil markerov na svoju listu deset najboljh filmova ever. e pa neka pogleda ponovo.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[ajgor]

teoreticar filma. autor knjige o kusturici. gradski lik. nisam citao roman.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

Beše li to lik koji je ranije podosta pisao o popularnoj muzici?

[Аврам Гојић]

Taj je, da.

[le petit nicolas]

nisam čitala, ne znam da li ću.ipak, dva su dobra u ovoj odluci žirija: nisu izabrali nekog od ovih što se vrhovima prstiju grčevito drže za ivicu dna, a i geopoetika će prodati neku knjigu više :) .poz

Edited January 13, 2014 by le petit nicolas