Josip Broz Tito i njegovo vreme

[zmanic]

A šta ima,neka velika pesnička poenta na par strana, u stilu pravno-pesničkio-koštunicevističko-bećkovievsko legitimističkih legalista u stilu "šta bi blio da je bilo" samo nams e nije od Boga dalo da bude po našem, a ???

Edited September 30, 2013 by zmanic

[hazard]

Da, zlodela Ozne su svakako za podsmevanje i sprdnju

[Prospero]

Ima priča od 10-11. novembra 1945. iz okoline Slavonskog Broda, kada je grupa vojnika iz jedne jedinice Jugoslovenske armije pod komandom Vjekoslava Kreačića (Otmarovog brata) iz kuća izvukla 23 ljudi (2 žene i jedan maloletnik) i odvela u neke napuštene barake, mučila tokom noći i u zoru ubila na obali Save, metkom u potiljak. Leševi su u dve ture čamcima preveženi do sredine reke i bačeni u vodu.Saznalo se dan-dva kasnije, alarmirani su i Jakov Blažević (tada hrvatski tužilac) i Ranković. Delikatnost zločina je izbila u prvi plan (ta jedinica je previše revnosno shvatila uputstva o suzbijanju anti-komunističke propagande pred izbore od 11. novembra) pa su Ranković, Blažević i ostali spakovali priču za javnost da su zločin izvršili križarski odmetnici nad civilima koji su odbili saradnju sa njima. Jugoslovenska armija je ostala neokaljanog obraza, civili postadoše mučenici i žrtve križara a Kreačić je sklonjen na neko drugo radno mesto.

[Filipenko]

O, hoće li se naći neke nove priče...čudi me da se stalno vrte jedne te iste, budući da je toliko zlodela bilo...Hapsili i pobili križare, pripadnike zaostalih proustaških grupa. Teroristi. Vidim da su četnički istoričari i njima bliski mislioci, među kojima ih ima dosta i na ovom forumu, pali vrlo nisko kada se u svojim očajničkim pokušajima da anatemišu partizane pozivaju na likvidacije proustaških terorista nakon završetka rata. Nije ni čudo da se borbom za rehabilitovanje pukovnika Dragoljuba Mihailovića direktno bore za rehabilitovanje dr Ante Pavelića.

Z A P I S N I KSastavljen pri Opunomoćstvu OZN-e XII Proleterske brigade dana 14. XI. 1945. u 14,30 časova. Saslušani polit. komesar Kreačić Vjekoslav, koji izjavljuje slijedeće:Prije toga je imenovani upozoren na davanje netočnih izjava, što povlači za sobom i snosi tešku odgovornost, na pitanja odgovara :1. OPŠTI PODATCI:Zovem se Kreačić Vjekoslav, rodjen 28. II. 1924. u Banja Luci, općina i kotar ista, Hrvat, neženjen, svršio 8 razreda realne gimnazije u Zagrebu, zanimanjem djak, otac Ivan i majka Ana, rodjena Zmailović, brat Otmar, oficir u J.A. Miroslav, sekretar P.O.J. i sestra Margareta udata Turkulin, kućanica, ne posjedujem ništa, stupio u NOV 12. VI. 1943.2. TKO VAM JE DAO DIREKTIVU ZA HAPŠENJE I PO ČIJEM NAREDJENJU STE TO RADILI?Dana 7. XI. ov. g. imali smo sastanak Polit. otsjeka, na kojem nam je prenjeo direktive Polit. kapetan Aleksić Risto, instruktor za kadrove XIII. divizije. Nakon završenog sastanka došao je komandant brigade Živković Milan, koji je imao sastanak sa komandantom XII. Ud. divizije Četnik Gjurom, koji je trajao oko dva sata nasamo. Komandant brigade nam je prenjeo direktive i to: ukida se radno vrijeme, svi oficiri imaju spavati u kasarnama, strogo pripremno stanje u Vukovaru da je bio Luburić, a isto da je vidjen na stanici u Vinkovcima u činu našeg kapetana. Patrole treba sastavljati samo od komunista. Svakog onog koji piše neprijateljske parole i kida naše letke na licu mjesta treba ubiti, za biračka mjesta gdje se nalaze naše jedinice odgovarat ćemo glavom. Direktivu, koju nismo pisali u notese a niti će postavljat pitanja za to divizija i armija, a to je slijedeće: da sve one, koji bi mogli ometati i spriječavati izbore na pametan način nestanu. Ne mogu reći da je on mislio da ih ubijamo, ali ja sam to shvatio kruto, na rastanku, pri prelasku u bataljon ja sam rekao drugu Aleksiću Risti – vidjet ćeš kako će tamo izbori uspjeti i kako ću ja tu bandu očistiti. Ja sam krenuo u Sl. Šamac 8. XI. ov.g. i stigao istog dana oko pola noći.3. ŠTO STE RADILI U SL. ŠAMCU?Odma tog dana održao sam sastanak sa komandantom bataljona i rekao sam mu da svi oni koji bi mogli omesti izbore tokom noći imadu nestati, tj. da će mo ih ubiti.4. ŠTO VAM JE NA TO REKAO KOMANDANT?Komandant Prodanović Stojan nije mi ništa rekao a niti pitao tko je izdao naredjenje nego sam ja rekao, da smo imali sastanak u brigadi i da za tu stvar neće nitko stavljati pitanje, tj. brigada, divizija a niti armija. Na to je komandant otišao do Mihajla Nikolića i prikupio podatke odn. samo popise za ljude koje treba hapsiti.5. ZA KOLIKO STE LJUDI IMALI POPIS OD MIHAJLANakon prve noći bilo je uhapšeno 11 ljudi, koje je dao Mihajlo, sem jednoga, koji je doveden iz Strizivojne, a za kojega Mihajlo nije dao nikakve podatke. Što se tiče samog popisa imena nije mi poznato.6. TKO JE RUKOVODIO HAPŠENJEM? STRELJANJEM I TKO JE IZDAO NAREDJENJE ?Prvu noć, tj. 8. XI. ja sam hapsio petoricu u Šamcu, dočim drugu noć je imao sve podatke o hapšenicima komandant bataljona Prodanović Stojan. Streljanjem sam rukovodio lično ja.7. GDJE STE VRŠILI STRELJANJE I NA KOJI NAČIN ?Streljanje smo izvršili poslije pola noći na lijevoj obali rijeke Save sa pištoljima u zatiljak i metnuli ih u čamac i pobacali ih u sredinu Save. Nakon toga u jutro izvršili smo pregled obale da se moguće ne bi što primjetilo po danu, ali medjutim nismo ništa primjetili.8. KOLIKO JE SVEGA STRELJANIH OSOBA ?Prvu noć, tj 8. XI. ubijeno je 11, medju njima i dvije žene, dok drugu noć ubijeno je 10 od kojih je bila isto jedna žena.9. ZAŠTO STE VRŠILI PROVOKACIJU KADA STE IŠLI HAPSITI ?Provokaciju po kućama nismo vršili, a može se i kazati da to nije bila provokacija ako smo unišli u kuću pod imenom “križara”. To je bila moja želja da vidim kako će se ponašati kada im kažem da smo križari.10. TKO JE SVE UČESTVOVAO U TOM UBISTVU I HAPŠENJU ?U hapšenju su sudjelovali slijedeći: Kreačić, Prodanović Stojan, komandant bataljona, Magdić Drago, vodnik veze, Vukelić Savo komandir, Filković Pero, komandir, Matić Stevo i Mihailo Nikolić. Za ostale mi nije poznato. Kod ubijanja su isto sudjelovali ovdje navedeni.11. NA TEMELJU ČEGA STE UBIJALI TE LJUDE ?Prema podatcima koje smo dobili od Mihajla Nikolića, koje je on dao komandantu bataljona Prodanović Stojanu na temelju kojih smo streljali. Istrage nismo vršili nikakve nad hapšenicima. Hapšenici su dolazili u štab bataljona vezani u žicu i bili tučeni samo pojedinci.12. ZAŠTO STE HAPSILI ŽENE ?Žene smo hapsili zato što su imali veze sa “križarima” i davale pomoć u novcu, hrani i sanitetskom materijalu, što su one priznale kod svoje kuće kada smo došli kao križari.12. TKO JE IZVRŠIO HAPŠENJA U SIKIREVCIMA I JARUGAMA ?Dana 9. XI. vršili su hapšenja komandant Prodanović Stojan i Mihajlo Nikolić. Od vojnika nije mi poznato dali je tko bio. Ja sam samo vidio kada su došli hapšenici iz Sikirevaca i Jaruge i to desetorica, za koje nisam znao imena. Dopratio ih je komandant i Mihajlo Nikolić. Hapšenici su bili vezani u žicu i obučeni u civilno odjelo.13. ŠTO VAM JE POZNATO O SLUČAJU U KOPANICI ?Poznato mi je da je dotjeran u štab bataljona jedan civil, koji je kidao parole i zamazao sliku Tita u Kopanici. Kada je došao isti je bio streljan sa ostalima, a tako isto i onaj civil iz Strizivojne, kojeg je uputio komandant brigade, s tim da se stavi samo u pritvor dok ne prodju izbori.14. DALI ZNATE IMENA LJUDI KOJI SU POBIJENI, NJIHOVU PROŠLOST I NA TEMELJU ČEGA SU HAPŠENI ?Poznato mi je samo da sam ja hapsio i to u Sl. Šamcu. 1. Nikola Crnolatac iz Sl. Šamca, ustaški dojavnik od 1941., sada govorio kako ova vlast neće opstati, jer naši križari će nas spasiti, jer su oni jedini branioci Hrvata. Dao podatke Mihajlo Vukelić. 2. Nikola Crnolatac, sin, aktivni ustaški avijatičar, oficir, poručnik isto kao i otac. Za ženu i snahu nemam imena, a o njima samo znadem da su govorile kako je kod njih bio jedan križar iz Škicine grupe i kako su davale matrijal i hranu koju su skupljale po selu. Tako isto i nama su htjele dati novaca i plahte, ali mi nismo primili. 3. Tomašić Stipo. Za njega smo dobili podatke od Mihajla, da on je pričao da kod njega stanuje jedan komunistički bandit i kako ga mi moramo ubiti. Isto tako nam je rekao da će tokom sutrašnjeg dana od bilježnika nabaviti dvadeset propusnica sa štambiljem, jer je on naš čovjek. Za ostale podatke neznam, nego kažem da su svi dobiveni od Mihajla a predati komandantu bataljona.15. KAKOVU SI DIREKTIVU PRIMIO OD KOMESARA BRIGADE ?Od komesara brigade primio sam samo političke direktive po pitanju izbora, a on nije znao što sam ja uradio. Jedino je bio prisutan komandant ovom razgovoru poslije sastanka.16. ŠTA JE PRENIO KOMANDANT BRIGADE ?Komandant brigade prenio je samo direktive što se napomenulo pod točkom dva, a načelnik brigade uopće nije bio prisutan tom sastanku.17. DA LI JE BIO PRISUTAN TKO KADA JE KOMANDANT PRENIO DIREKTIVU KOMANDANTA DIVIZIJE ?Drug Risto bio je prisutan ali nije ništa na to odgovorio, a niti se mješao u razgovor.18. IMAŠ LI JOŠ ŠTA DA KAŽEŠ ?Imam da kažem, da opozivam svoju izjavu u vezi sa čamcem nego napominjem da su ubijeni na obali Save i gurnuti u vodu, u tok rijeke Save.Zapisnik mi je pročitan i sve su moje riječi tačno u njega upisane.Dovršeno 14. XI. 1945. u

[Filipenko]

Životna priča Bivšeg konzula u SAD Mlađe MladenovićaSpasao Titu život od četničkih emigranataZbirka fotografija nastalih pre tačno pola veka prilikom Titove posete SAD, u petak je uručena Jovanki Broz i Muzeju „25. maj“. U Beograd ih je doneo sin čoveka koji je Titu tada spasio život od napada četničkih emigranata.Od 16. do 25. oktobra 1963. Josip Broz Tito sa suprugom boravio je u poseti SAD i razgovarao je sa predsednikom Džonom Kenedijem, koji će samo mesec dana kasnije biti ubijen u Dalasu i učestvovao na XVIII zasedanju Generalne skupštine OUN. Ovo je zvanična istorija...Novine u SAD zabeležile su još da je tadašnja četnička emigracija organizovala demonstracije, a “Njujork tajms” registrovao je i nesvakidašnji incident: dvojica demonstranata probila su se u unutrašnjost hotela “Valdorf Astorija”, u kojem je Tito bio smešten!- Postoje dve verzije: prema jednoj, ta dvojica čija imena ja ne znam, zahvaljujući tolerantnosti američkih organa bezbednosti, ušla su u hotel i odatle su ih izbacili Amerikanci; prema drugoj, na ulazu u salon gde je bio Tito, isprečio im se moj otac sa pištoljem u ruci i rekao: “Dogovorite se koji će prvi!”... Nemam pouzdane dokaze ni za jednu varijantu, ali znam da je moj otac tada od Tita dobio zlatan sat.Mlađa Mladenović (84) je ranjavan kao partizan. Igrao je u “Zvezdi” sa Šekularcem, bavio se moto-trkama, radio u AMS Srbije, a odatle otišao u diplomatiju. Iz hobija se bavio fotografijom pa je tako načinio i više od stotinak snimaka prilikom Titove posete SAD. Od 50 najuspelijih načinio album koji je nameravao da preda Muzeju „25. maj“.Bolest ga je sprečila da to učini lično, pa je Vladimir to učinio umesto njega. Lepo ukoričeni album odneo Jovaki Broz u bolnicu koja se veoma obradovala, a disk sa fotografijama u Muzej.Demonstracije emigranata bile su toliko glasne da je Tito morao da otkaže prijem u “Valdorf Astoriji”. Situaciju je preokrenuo dolazak 20 naoružanih jugoslovenskih mornara sa naših brodova iz njujorške luke koji su “počistili” demonstrante, što je predstavljalo blamažu za tamošnju policiju.

Vidim, i ovaj partizan diplomata bezbednjak Titov spasitelj je bio reakcija™ u Ljutice Bogdana 1a.

[hazard]

:fantom:http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/410692/Narucivao-streljanja-pa-postao-predsednik-Srbije

Naručivao streljanja, pa postao predsednik SrbijeVuk Z. Cvijić | 07. 10. 2013. - 22:04h | Komentara: 0U izveštaju od 23. oktobra 1944. za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, Vidić piše da Andriju Mirkovića, koji je za vreme rata od nacista krio partizane, „treba likvidirati“. Mirković je bio nosilac Albanske spomenice, ugledni trgovac i predsednik opštine pre rata, ali je ubijen početkom aprila 1945. na zahtev Vidića, bez sudske presude, iako su se mnogi viđeniji pripadnici partizanskog pokreta zalagali da mu se poštedi život.To se vidi i iz Vidićevog izveštaja u kojem se navodi da je Mirković „nesumnjivo učinio usluge mnogim porodicama partizana, među kojima porodici Penezića (Slobodan Penezić Krcun), pa kapetana Vidakovića, a lično je krio Milenka Kovačevića Tkača, sadašnjeg predsednika gradskog KOS“.- Sada sve te porodice dolaze da intervenišu za njega, moleći da mu se oduzme ogromno bogatstvo koje je stekao kao ovlašćeni nemački trgovac (Mirković nije trgovao za vreme rata), ali da mu se ostavi glava. Mi smo zauzeli oštar kurs odbijajući svaku intervenciju - piše Vidić, napominjući da je Mirković „opasan zločinac koga treba likvidirati“. Mirković je bio prvo uhapšen krajem 1944, ali je intervencijom mnogih iz KP bio pušten. U to vreme 23. oktobra Vidić piše izveštaj i traži njegovu likvidaciju.Na njegov zahtev, Mirkovića hapse 2. aprila 1945, a ubijen je nekoliko dana kasnije u okolini Užica.U lokalnim novinama „Vesti“, 11. aprila objavljuje se navodna presuda zbog koje je Mirković streljan. Međutim, njegova porodica poseduje dokument iz 1998. u kojem Vrhovni vojni sud navodi da ne postoji dokumentacija da je protiv Andrije Mirkovića vođen krivični postupak pred nekim od vojnih sudova. Vidić je od tada promenio mnoge funkcije, bio je i prvi čovek Srbije od 1978. do 1982. kao predsednik Predsedništva, a umro je 1992. u 74. godini života. Grob Mirkovića, koji je ubijen u 53. godini i koji je za sobom ostavio petoro dece, još nije pronađen. Sva njegova imovina je i danas konfiskovana. Konfiskacijom su obuhvaćene: radnja i kuća u Užicu, kuća s placem na Zlatiboru, porodično seosko imanje u Staparima, kuća sa šest stanova u Beogradu, plac u Dubrovačkoj ulici u Beogradu, novac, akcije, hartije od vrednosti, sva pokretna imovina.Porodica Mirković, ali i bivši članovi KP, navode da je Vidić uzeo deo te imovine. Mirkovićeva supruga Milica s petoro dece izbačena je na ulicu i samo zahvaljujući pomoći šire porodice uspela je da preživi.Užičani su još 1997. predložili rehabilitaciju Mirkovića. Inače, u istom izveštaju Vidić izveštava kako je streljano 10 osoba od kojih troje „četnički probisveti bez presude, jer ih ne poznaje narod našeg okruga“. Navodi se i da su na prinudni rad, koji je međunarodnim konvencijama i tada bio zabranjen, poslato 16 osoba, među kojima „četiri devojke, ljotićevske i švapske kurve“. Nesporna autentičnost pronađenog dokumentaIstoričar Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za tajne grobnice, potvrdio je za „Blic“ autentičnost izveštaja Dobrivoja Vidića, koji je sada u Arhivu Srbije.- Izveštaj Dobrivoja Vidića našao je 1963. profesor Rade Poznanović u arhivu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, prepisao ga i overio prepis. Državna komisija popisala je već preko 53.000 osoba stradalih u naletu revolucionarnog terora krajem 1944. i početkom 1945. i evidentirala preko 211 potencijalnih tajnih grobnica. Ovaj izveštaj Dobrivoja Vidića naći će se i na izložbi „U ime naroda“, koja će biti otvorena na proleće - kaže Cvetković.

[Filipenko]

Lepo je to, nemački ovlašćeni trgovac koji nije trgovao. Elem, fino dođe kao dodatak onom skupu ogavnih filmića koje je Batak pravio, ionako se pola vremena govori o tom slučaju. Tri sestre ćerke Mirkovića su i u tom filmu pozamašno zastupljene i govore o tom slučaju naširoko. Zanimljivo je da na kraju filmova kažu da su se udale za komuniste, dobre ljude, i da nisu ni pričale svojoj deci ništa o ovome...Takođe, divno je videti kako falsifikator Cvetković uvek nađe prostor da umetne rezultate svog nedela u komisiji, za koje će kako čujem biti tužen, ako već i nije (naravno, naše sudstvo će sigurno ekspresno postupiti po tužbi...)

[ficfiric]

Drug Tito u epizodi "Beg od obezbedjenja iliti Tito gleda ljude koji idu na vasar"

[Filipenko]

BIVŠI DJELATNIK KOS-a OTKRIVA ‘Znam kako je hrvatskog emigranta Udba otela i ubila 1972.!’Evo i malo "How to" za zainteresovane, kad tad će opet trebati kada se konačno formira država.

[Filipenko]

Poštovani Filipe,Zaokružite u svom kalendaru sredu, 27. novembar u 12 časova, kada ćete u Muzeju istorije Jugoslavije imati priliku da otkrijete potpuno nov način pretraživanja istorije i zavirite u foto arhiv doživotnog predsednika SFRJ.Budite među prvima koji će pretražiti bazu sa više od 150.000 fotografija Josipa Broza Tita i drugih fotografija napravljenih u periodu od 1947. do 1980. godine.Više informacija šaljemo Vam početkom nedelje.

[Dr Arslanagić]

:fantom:imao sam prilike da malo češljam fotografije dok je baza bila u fazi izrade. slike su uglavnom protokolarne.moš misliti, druga Kulture ima na samo 4 fotografije.EDITali poduhvat vredan hvale, svakako

Edited November 22, 2013 by Arbeitmann

[pere urban x]

Однос према старим члановима КПЈ и учесницима гражданской войны у Шпанији...Talas masovne represije obrusio se i na ljude koji su sudjeni i osudjeni u procesima poznatim kao »dahauski«. Od 1947. do 1950. u »dahauskim« sudskim procesima osudjeno je 37 ljudi. Tri coveka su umrla u toku istrage. Izreceno je 15 smrtnih kazni. Streljano je 11 ljudi. Medju njima i jedna zena, Rezika Barle. Imala je samo 22 godine kada je uhapsena. Mirko Kosir, koji je pre rata bio i sekretar PK KP Slovenije, umro je pod nerazjasnjenim okolnostima u toku izdrzavanja kazne, najverovatnije na Golom otoku. Preziveli »dahauski« osudjenici odrobijali su izmedju 3 i 12 godina. Medju njima su bile i tri zene. Izrecene zatvorske kazne bile su znatno vece. Svi »dahauski« osudjenici priznali su u toku istraznog postupka i na sudjenju sve za sta su optuzivani: da ih je Gestapo zavrbovao u koncentracionim logorima, da su postali agenti stranih obavestajnih sluzbi, da su se po nalogu »uvukli« u drzavni i privredni aparat vlasti da bi vrsili sabotaze, pre svega da bi sabotirali realizaciju Prvog petogodisnjeg plana. Hapsenja i sudjenja odvijala su se u atmosferi javnog linca, dirigovanog, bez skrivanja, sa najvisih mesta partijsko-drzavne hijerarhije. Vec 50-ih godina pocinje otpor protiv ovih montiranih sudjenja. Preciznije receno, protiv metoda sudjenja i osudjivanja, za sudsku rehabilitaciju osudjenih. Za istinu o "dahauskim" procesima borili su se dugo i mukotrpno sami osudjenici, njihove supruge, majke, sestre, prijatelji... neki slovenacki intelektualci, i partijci i ne-partijci. Za sudsku rehabilitaciju osudjenih angazovao se, 50-ih godina, i javni tuzilac sa prvog »dahauskog« procesa, Vladimir Krivic. Nijedan tuzilac ili sudija, u godinama i decenijama jednopartizma, nije smogao snage za takav cin otpora, priznavanja sopstvene odgovornosti i odgovornosti i krivice vladajuce nomenklature kojoj je pripadao. Nakon prerastanja sukoba na relaciji KPJ-SKB (b), iz sukoba partijsko-drzavnih vrhova oko delokruga i kompetencija vlasti u ideoloski sukob, nije bilo tesko, u saznajnom smislu, povuci paralelu izmedju dahauskih i moskovskih montiranih procesa. Vlasti u nasoj zemlji, svih vrsta i nivoa, cinile su sve sto su mogle, a mogle su naravno mnogo, da se takva paralela ne povuce. Zapravo, cinile su i vise, nastojeci da se »dahauski« procesi izbrisu iz istorije, secanja, stvarnosti. Ipak, uprkos tome, dahauski osudjenici su sudski rehabilitovani: jedna grupa 1971, a ostali, zivi i mrtvi, 1976. Istina, ili bar fragmenti o onome sto se dogadjalo, postajali su deo jedne alternativne, kriticke javnosti, najpre i prvenstveno u Sloveniji.Јелка Кљајић ИмшировићДисиденти и затвор, Република, бр.196, 1998.

[pere urban x]

Од исте ауторке још мало о личном искуству гледе левих скретања и обрачуна са мангупима у сопственим редовима...Govor Branka Pribicevica, predsednika UK SK BU, profesora na FNP, najavio je novu fazu obracuna. Negde krajem novembra ili pocetkom decembra, koliko se secam, on je odrzao zastrasujuci govor o »trockistickim trojkama« na Beogradskom univerzitetu. Po prvi put nakon Drugog svetskog rata trockisti su pomenuti kao realna opasnost, tj. neprijatelji drzave, sistema, samoupravljanja... U prvih nekoliko godina nakon rata trockizam i trockisti su pominjani u politickim govorima i raznim partijskim dokumentima, ali kao stvar proslosti. Ko god je ista znao o istoriji partije (KPJ) i sire, staljinizmu, znao je i da iza verbalnih napada na trockizam slede hapsenja. Otprilike u to vreme izaslo je i reprint izdanje Proletera, partijskog glasila izmedju dva svetska rata. Tada sam ga samo prelistavala (u zatvoru temeljno iscitala) i bilo mi je vise nego jasno da prema onima koje vlast osumnjici za trockizam nece biti milosti.http://www.yurope.co.../196/196_14.HTMедит:

Edited November 24, 2013 by pere urban x

[Topola]

Ko voli ove teme, evo jednog zanimljivog novog izdanja. Ima svasta nesto...

[pere urban x]

.