Josip Broz Tito i njegovo vreme

[kapetanm]

Pa nisu baš. Mada sad idemo malo i van teme. Pretpostavljam da bi Tito podržao tako nešto da se dešavalo pre Staljinove smrti. Međutim, tokom otopljavanja sa SSSR-om u celom istočnom bloku nakon Hruščovljevog referata i u samoj prvoj zemlji komunizma počelo je da se malo bukvalno shvata liberalizacija (iz današnjeg ugla milimetarski), a još gore po Hruščova, počinje gibanje u celom istočnom bloku i stvari su pretile da izmaknu kontroli po principu daš mali prst... MAđarska je bila prva u kojoj se to radikalizovalo, a na ulicama je bilo raznih, i levih i desnih. S druge strane, trenutak za zapad nije mogao biti gori, NATO je bio u dubokom konfliktu i vezanih ruku zbog nepotrebne intervencije evropskih snaga u Egiptu, tako da je tajming bio idealan. Tito je, naravno, skapirao da bi ostao na čistini naspram sovjetskih armija, NATO tada nije bio u stanju da ga podupre, osim toga još su se poštovali dogovori s Jalte. Takođe, moglo se desiti da mađarski sindrom pređe i u SFRJ, pa je Tito imao u vidu i to, verovatno.Na zapadu je nakon toga debelo izgubio ugled, ali ne znam šta su očekivali odavde, još topovskog mesa, valjda

[kim_philby]

imre nadj se krio u nasoj ambasadi a andropov mu je garantovao slobodan prolaz na insistiranje nase vlade. nasi i sovjetski odnosi koji su bili na uzlaznoj liniji nakon beogradske deklaracije ponovo su potonuli.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

Edited March 9, 2013 by kim_philby

[Prospero]

Izvini Dilingere, da si na čelu takve supersile, pa još SSSR-a kakav je tad bio, da li bi od nekog, makar i jačeg nego tadašnja SFRJ, tražio uopšte blagoslov? Mogao je eventualno samo da saopšti da budemo mirni, da ne dobijemo i mi po p..ci, a ako diplomatski ne talasamo biće benefita u naoružanju, opremi, itdTAko se i desio najveći blam u diplomatskoj posleratnoj našoj istoriji (amabasada)

ukratko

Боравак совјетске делегације и разговори на Брионима били су покривени велом највеће државне тајне, уз присуство малог броја сведока, а без вођења икаквог записника током састанка. Њихова садржина се, ипак, може реконструисати на основу мемоара двојице учесника преговора – Ни ките Хрушчова и тадашњег југословенског амбасадора у Москви Вељка Мићуновића, на основу записника који је на Титово инсистирање, одмах после састанка (3. новембра), ипак сачинио Мићуновић и наоснову писмене преписке југословенског и совјетског руководства крајем 1956. и почетком 1957. године.Кад је реч о кључном питању, због кога је и дошло до Брионског састанка, Тито се, на „пријатно изненађење“ Хрушчова, сагласио са совјетским планом – „Мора се интервенирати ако је у Мађарској контрареволуција.“ Тако нешто југослoвенски председник је окарактерисао као „мање зло“ од узмицања пред неизбежном рестаурацијом грађанског система. Изражавајући своје неслагање са политиком Имре Нађа и сам је поставио питање (често понављано од стране Хрушчова): „Каква је то влада под којом убијају и вешају комунисте?“ Судећи по Мићуновићевом записнику, „Хрушчову је пао терет с врата. Диже обе руке у вис и каже: то, то!“Тако је Тито, прихватајући совјетску оцену о неопходности војне интервенције у Мађарској као једином начину за разбијање контра револу ције у овој суседној земљи, Југославију претворио у саучесника у акцији која је била супротна прокламованим начелима мирољубиве коегзистенције и постулатима на којима се заснивала југословенска спољнополитичка оријентација. Иако је совјетска страна већ донела одлуку о војној инертвенцији и била одлучна да је спроведе независно од подршке Југослaвије, одобравање примене силе ради рушења једне легитимне владе која је уживала безрезервну подршку народа озбиљно је поткопало углед Југославије у свету....Југословенска подршка планираној совјетској војној интервенцији у Мађарској на Брионском састанку укључивала је и обавезу Југославије да се ангажу је на добровољном повлачењу Имре Нађа са функције премијера и да подржи акције усмерене на формирање нове „револуционарне радничко-сељачке владе.“ Југословенска страна је обећала да ће искористити своје контакте са људима из Нађовог окружења да би га наго ворила да заједно са најближим сарадницима из владе поднесе оставку још пре почетка совјетске интервенције.Значај „акције уклањања Имре Нађа из матице догађаја“ обе стране су током преговора на Брионима тумачиле потребом „умањења жртава и непотребног проливањакрви.“ Међутим, мотивација за реализацију оваквог плана произлазила је и из других, не толико хуманих разлога. Југословенско руководство је на овај начин покушало да умањи штету нанесену свом пре стижу у земљи и у свету због подршке совјетској војној интервенцији, а Совјети су у томе видели могућност да се ослаби отпор њиховој акцији у Мађарској и олакша устоличење нове владе подређене њиховој контроли....

i ovde

On 2 November, when they were leaving for Yugoslavia to inform Josip Broz Tito of the Soviet plans for a violent solution to the ‘Hungarian question’, Nikita Khrushchev and Georgii Malenkov were by no means assured of the meeting’s positive outcome. Inspite of the fact that rapprochement between the two countries had been gathering speed since mid-1955, Yugoslavia, cherishing its reputation as an independent socialist state, continued to distance itself from the Soviet camp and aspire to an autonomousforeign policy line. As Khrushchev himself recalled in his famous memoirs, he had expected to face a fierce attack from Tito at Brioni Island. Thus he was pleased to discover that the two countries agreed completely in their estimates of the developments in Hungary (the policy of Imre Nagy ‘cleared the way for counterrevolution’). Being, like Khrushchev, an advocate of a one-party Communist dictatorship, Tito was certainly alarmed by the turn of events in the neighbouring country, threatening the collapse of Communist power there. The Yugoslavs agreed to Soviet military action to overthrow the Nagy government. Moreover, at Brioni the Yugoslav leaders promised Khrushchev they would contact Nagy and persuade him to admit his inability to normalize the situation in the country, resign and make room for a new government, which by ‘tough’ action would be able to crush ‘counterrevolution’. It was expected that Zoltan Szanto, a veteran Communist, could act as a mediator. At the same time, Santo approached the Yugoslav Ambassador to Hungary, Dalibor Soldatic, about asylum for a number of prominent Communists, threatened ‘by violent reactionary gangs’. After the Brioni meeting, Soldatic made it clear that the embassy of the Federal People’s Republic of Yugoslavia (FPRY) in Budapest was ready, if necessary, to grant asylum to the leaders of the Hungarian Socialist Worker’s Party (HSWP), including Nagy and the communist ministers of his government, in the nearest future. The Yugoslavs agreement had a clear aim: to persuade Nagy to go away voluntarily, which could help to legitimize the new Hungarian government headed by Janos Kadar, who had broken off contact from Imre Nagy on 1 November and was secretly transported to Moscow.

[dragance]

Meni ovo vise lici da se JBT plasio konflikta sa Rusima, ukoliko mu se usprotivi, a Zapad ne bi mrdnuo (bar ne odmah) - kao i to da je strahovao da bi se deo sopstvene masine prikljucio Moskvi i izazvao i gradjanski rat. To je ta igranka, da se ne zameri nikome, a da mu niko ne veruje 100%.

[dillinger]

Nije njegov motiv strah od SSSR koliko bojazan da se taj mađarski virus ne proširi i dalje. Svaki dašak promene koji bi imalo ugrozio njegovu neprikosnovenu moć i kult bio bi sečen u korenu. U tom kontekstu treba posmatrati i Goli otok, i Mađarsku revoluciju i događanja unutar YU početkom 70ih čije posledice i danas osećamoUz dodatak da je Janoš Kadar, na mesto Nađa došao upravo na insistiranje Tita iako je Kremlj imao druge favorite. Brozov uticaj dakle nije mali i beznačajan.

Edited March 9, 2013 by dillinger

[kapetanm]

Međutim, u vreme Češkog proleća izgleda da je izvukao pouke, zauzeo je malo drugačiji kurs

[Cane Vukic Prebranac]

Кад се закувало у ЧССР, резервисти ЈНА су позивани на вјежбе. Свако таласање у Источном блоку било је тест за односе СФРЈ и СССР-а.

[kim_philby]

Nije njegov motiv strah od SSSR koliko bojazan da se taj mađarski virus ne proširi i dalje. Svaki dašak promene koji bi imalo ugrozio njegovu neprikosnovenu moć i kult bio bi sečen u korenu. U tom kontekstu treba posmatrati i Goli otok, i Mađarsku revoluciju i događanja unutar YU početkom 70ih čije posledice i danas osećamoUz dodatak da je Janoš Kadar, na mesto Nađa došao upravo na insistiranje Tita iako je Kremlj imao druge favorite. Brozov uticaj dakle nije mali i beznačajan.

to ti je rekao izmedju dve partije badmingtona na brionima? simplifikujes vrlo slozene procese na vukodraskovicevski narativ o faraonskoj moci.

[Vapad]

to ti je rekao izmedju dve partije badmingtona na brionima? simplifikujes vrlo slozene procese na vukodraskovicevski narativ o faraonskoj moci.

Tebi se možda čini da je to "kako mali perica zamišlja državu" ali je čitav državni vrh sada sastavljen od takvih perica koji misle da se upravo tako, jedno jednostavnom odlukom ili rečenicom, kroji politika države, ali im nešto ne ide. Samo, odakle je potekla ta ideja?P.S.Hamlete, kako to da se nekada dešava da bude na prethodnoj strani točka?Mislim da greška ima veze sa onim što dok pišeš imaš gore obaveštenje da je još neko postovao i da možeš da pogledaš, i da se u tom delu softvera izgleda zbinguje forum. Takođe, nekako mi se čini da iz opere nemamo gotovo nikakvih problema sa prebacivanjem, ili mi se samo čini...

[dillinger]

to ti je rekao izmedju dve partije badmingtona na brionima? simplifikujes vrlo slozene procese na vukodraskovicevski narativ o faraonskoj moci.

Jesam delom u krivu bio, jer je samo izabrao od ponuđenih:

On 2 November, Khrushchev and Malenkov flew to Yugoslavia, where they met with Tito at his villa on theAdriatic island of Brioni from 7 p.m.until 5 a.m. the following day. When the two Soviet leaders were enroute to Brioni, they were apprehensive—particularly after the recent session in Brest with Gomulka—that Tito,too, would strongly oppose the Soviet decision; but their concerns proved to be unwarranted. During the ten hoursof talks, Khrushchev declined to provide Tito with a precise timetable for the invasion, but he made clear thatSoviet troops would soon be intervening in Hungary to “defend socialism”and “halt the killing of honest Communists.” The Yugoslav leader, for his part, left no doubt that he agreed with the Soviet decision, if only because it was the sole remaining way to “crush the counterrevolution” and “prevent the restoration of capitalism in Hungary.”Tito’s earlier support for Nagy had essentially disappeared by this point.When the question came up of who should be brought in to replace Nagy, Khrushchev mentioned that Janos Kadar and Ferenc Munnich were the leading candidates, with a decided preference for the latter. Tito and other Yugoslav officials at the talks (Edvard Kardelj, Aleksander Rankovic, and the Yugoslav ambassador to Moscow, Veljko Micunovic) argued that it wouldbe better to go with Kadar because of his credentials as a prisoner during the Stalin-era purges, and the Soviet leaders readily agreed. Tito also urged Khrushchev and Malenkov to be sure that the new “Provisional Workers’ and Peasants’ Government” would condemn the Rakosi era and adopt reforms needed to win popular support. Khrushchev assented to these proposals (except for Tito’s suggestion that the newly-formed workers’ councils in Hungary be preserved), and in return Tito pledged to use his special contacts with Geza Losonczy (a close aide to Nagy) to try to persuade Nagy to step down immediately, before Soviet troops entered. That way, the existing Hungarian government would collapse, and the Soviet intervention would not appear to be directed against a specific leader. It turned out that Tito was unable or unwilling to fulfill his promise—a failure that caused great irritation in Moscow later on—but Khrushchev did not foresee that when he left Brioni. Even if he had foreseen it, the very fact that Tito was so firmly supportive of the upcoming invasion was enough for Khrushchev toregard the talks as a “pleasant surprise''

... Edited March 9, 2013 by dillinger

[Cane Vukic Prebranac]

Кад смо код инвазија, занимљива је прича која се појављује у задње вријеме, како је Енвер Хоџа планирао напад на Југославију, тј. Косово и Македонију, по смрти Титовој. Све је, између осталог, пропало и због Хоџине болести и смрти, али и због тога што је Кина дигла руке од помагања Албаније крајем седамдесетих.

[Luther]

Josip Broz(Valter, Stari, Tito isl.) predratni, ratni a bogami i posleratni zločinac, ubica i terorista; hohštapler i hedonista; agent neprijateljske države, strani plaćenik i domaći izdajnik; denuncijant i likvidator; odličan političar, izuzetan diktator a nikakv državnik; lažni mesija i propali prorok; rekorder hortikulture, propali muzičar, satir, nekrofil? i zoofil?!!Sve ovo mi je savršeno jasno, ali ono što izmiče mojoj kognitivnoj sposobnosti je kako neko početkom 21.veka može da ima bilo kakve simpatije za društveni sistem u kojem je JB vladao. Nema više ni cenzure(zapravo u vreme interneta nije ni moguća osim u par egzotičnih država) i samo si nekoliko klikova udaljen od tekstova koji će ti dati pun uvid u vreme o kome govorimo, ako već nisi bio njegov savremenik.Neki kažu da je bilo i dobrih stvari, pozitivnih promena. Naravno da jeste i da se odmah (samo)godwin-ujem bilo ih je i u Hitlerovoj Nemačkoj(zaustavljena hiperinflaciju, zaposleni miioni, izgrađeni autoputevi itd.) a i Pol Pot je mnogo učinio na poboljšanju eklološkog stanja kambodžanskih gradova. Nažalost gleda se celina a ona je u slučaju JB epohe porazna. Započeta kao tvrdi komunizam, osuđen od strane civilizovanog sveta(Praška deklaracija 2008),kojem nadam se i većina forumaša pripada, produžena neuspelom reformom 1965-1968, završila se bastard sistemom samoupravnog socijalizma i državom koja se urušila poput kuće Ašera desetak godina nakon njegove smrti.Neki kažu da je bilo odlično zato što je njihovoj porodici bilo bolje.Ne sumnjam, ali je zato mnogim porodicama u kojima je neko ubijen, proteran, kome je oduzeta imovina, ko je morao da emigrira iz raznih razloga ili je bio sprečen da se vrati posle rata u domovinu bilo mnogo lošije.Tog vremena se možemo sećati jedino kao godina koje su pojeli skakavci i pokušati da iz njega izvučemo, ako smo za to iole sposobni, neke pouke za budućnost.

[Hamlet Strašni]

?Послато са GT-P6200 користећи Тапаток 2

[bradilko]

imre nadj je bese isoprucen sovjetima iz ambasade sfrj u koju se sklonio? jbg, nije imao srece kao asanz koji se sklonio u ambasadu ekvadora

jos cika jova ambasador :D titovo vreme donelo pola veka mira.nije samo njegova krivica al ajde da mu pripisemo 100 posto .diktator specifican.nije npr prepisivao vlasnistvo na svoje ime.zivio kao onaj sto je dolazio da pomogne sadasnjoj vladi i zvezdi.ne mnogo veze sa demokratijom ali bio spiclov opak.eklektik diktatorski.malo staljin,malo bokasa i slpre slobe se mislilo tad da ne moze se ziveti u ogavnijem drustvu povlascenih i leglo korupcije bilo veliko.tako besmisleno i ogrezlo drustvo sa bipolarnim poremecajem.bili su marxisticki instituti,nesvrstanost,gastarbajterizam,jna i visoke skole kao stalo rasterecenje budjeta,draza markovic i ekipa da bacis peglu.sulude parole svake godine,radni narod i ostatak.kult licnosti..svega svega je bilo.a onda smo izgubili kriterije

[bradilko]

jebote kolko ima titovih kriticara i njegovog doba koji nastupaju kao najcrnji osvetnici.ma idi brejuga je bila drzava sa bipolarnim poremecajem.takvi uzleti i takvi padovi.raritetali bez klanice fifti years za najdublji naklon i da se skoro sve proklamovano upotrebilo di bi bijo kraj.ovako ..