Anti Facebook pokret...

[MayDay]

hajde, hajde, naravno da nije sasvim dobrovoljan zato sto su buduci korisnici izlozeni izuzetnom pritisku koji potice od cinjenice da je FB postao vazan deo socijalne dinamike i u izvesnim socijalnim stratumima (adolescenti, veliki radni kolektivi itd.) se odbijanje upotrebe FB-a tretira kao znak asocijalnosti i adekvatno kaznjava.

hm. ima tracka istine u tome sto kazes, ali to sto je on potpomognut odnosima i obrascima ponasanja u pojedinim drustvenim grupama ga i dalje ne cini univerzalno obaveznim. uostalom, imas vise stepena koriscenja FB. sad cu opet da podjem od sebe i da kazem da su koristi koje imam od FB vece od stete, kao i da se u mom zivotu nista ne bi promenilo kada bi se taj isti FB ukinuo. za ppp ovo drugo ne bih mogla da kazem. :)

[JozoMujica]

Nista ja ne kontam tu. Kazu mi "Tamo sretnes ljude koje nisi video 100 godina". A sta mislis zasto ih nisam video? Postoje veoma dobri razlozi zasto se gube kontakti s ljudima. Zato sto vas boli kurac za njih.

[Lale Gator]

hajde, hajde, naravno da nije sasvim dobrovoljan zato sto su buduci korisnici izlozeni izuzetnom pritisku koji potice od cinjenice da je FB postao vazan deo socijalne dinamike i u izvesnim socijalnim stratumima (adolescenti, veliki radni kolektivi itd.) se odbijanje upotrebe FB-a tretira kao znak asocijalnosti i adekvatno kaznjava.

[Marvin (Paranoid Android)]

O privatnosti korisnika i RL pravilima na forumu: ista pravila svakako treba da ostanu. Razumem šta je Vasudeva napisao o (ne)privatnosti PPP grupa, ali ljudi na Fejsbuku svojom voljom i svojom odgovornošću ostavljaju ime, prezime i slike pod tim podacima, i učlanjuju se u kakve god grupe hoće. Njihova dilema, njihov izbor, njihova odgovornost, nema to veze sa pravilima na PPP. Ako se brinu za privatnost, svakako se neće i ne trebaju učlanjivati na grupe. Na forumu ostaju pravila o privatnosti, i ko želi da otkriva podatke iz ličnih života, svakako se neće i ne treba učlanjivati. Elem, za/protiv fejsbuka: mrzim ga. Dobro, ne mrzim ga, jer ga i nemam. Koncept mi je skroz odbojan. Video sam ga kod 3-4 prijatelja, video sam tačno šta rade dok su na fejsbuku, pokušao sam sebe da zamislim tako, neka hvala. Za kraće/duže komuniciranje jedan broj ljudi imam na chatu, drugi na email kontaktu, treći preko (au) telefona i sms-ova. šta će mi ta stvar? Da okačim 15 slika sa žurke? Neka. Ako nekom treba da pošaljem 5-6 slika, to će svakako ići preko maila, ne kačim ga negde gde može da ga vidi iks ljudi, ili da razmatram koje grupe prijatelja smeju da ih vide, a koje ne smeju. Da tražim stare prijatelje? Ma da. U prošle dve godine 2 (dva) puta sam bio u situaciji da bih hteo da potražim prijatelja s kime sam izgubio kontakt. Oba puta sam znao kako da ih nađem, preko drugih prijatelja. Da dodajem stare drugare sa faksa na fejsbuk? Pa da sam želeo da ostanem u kontaktu s nekim ljudima, svakako bih i bez toga. Isto i za školu važi. Sećam se prvog razgovora gde je pokušana fejsbuk regrutacija. Baš sam iznervirao čoveka-"Have you signed up to Facebook yet?"-"No, I don't like it. I don't like any concept of profile websites like MySpace"-"It's completely different from MySpace. It's like MySpace but for grown ups, not for the silly kids"-"How so?"-"Well, nobody can see your profile unless you authorise them, so it's private. And you can search for friends, add friends, send them messages, write messages with all of them, post pictures..."-"So, it's exactly like MySpace, only a bit more private?"-"No, no..."-"What else then?"-"... you can play games online with your contacts"-"I see. I don't want it"Jedna jedina stvar koja bi mi donekle bila korisna jeste nalaženje nekoga s kime sam izgubio kontakt. S obzirom da mi to ne treba, ne vidim nikakav razlog da mi fejsbuk bude zabavan, pogotovo ne kao kod jednog drugara gde sam video oko 360-nešto kontakata u friends listi, učestvovanje u skoro stotinu grupa, pitam ga pa ko je sve to? "Pa znaš ovih 20 znam sa Warcrafta, ovih 30 sam upoznao preko Čelzi fan liste, ovih 40 riba muvam online, ovih 120 me je pitalo za autorizaciju i bio me blam da ih odbijem, sad pričamo bezveze nekada, a ovih 30 su mi drugari". Provodi čovek po 3 sata dnevno na tome. Jaha. No thanks. Da, znam da su takvi retki i znam da ja ne bih morao tako. Samo kažem, takve stvari me ne zanimaju. Ali gomila ljudi mi pominje i to kao jedan od razloga zašto moram napraviti profil. U pravu je Vasudeva 100%, Fejsbuk je već postao jedan simbol, gotovo bih rekao statusa, postoji itekakva doza pritiska (nehotičnog, znam) da kada na pitanje imaš li fejsbuk i odgovor "ne" dobijam iskolačene poglede, pitanja "zaaaštooo" i ljude koji mi ga prodaju. Razumem i to, žele da kontaktiraju sa mnom kao sa većinom drugara na tom sajtu, ali ja to ne želim. Email, sms, telefon.E, da, samo u prošlih mesec dana sam čuo za dve havarije kad je nešto što je trebalo da bude izuzetno privatno između dve ili tri osobe zalutalo na fejsbuk wall gde su svi pročitali. Ne mogu reći da se nisam kikotao ^_^

[Pikoleta]

gle muka! u koju od ove 3 ppp fb grupe da udjem??

[henrik larsson]

Da, tako nešto. Doduše, ja imam FB nalog, ali samo zato što imam naloge na svemu što se ikad pojavilo na netu, to mi je neki zaostala navika. Bacio pogled, skapirao da ne razumem koncept, i sad mi tako stoji nalog, tu i tamo me neko cimne u prijatelje, ja prihvatim ili ne reagujem u zavisnosti koliko mi je taj lik ok. Ranije sam imao običaj da iz kurtoazije klikćem na sve što mi pošalju, i prestao sam u trenutku kada sam skapirao da sam postao član neformalnog anti-judaističkog društva i još par bizarnih stvari. Inače ne posećujem.A da je postao pošast, jeste. 99% ljudi koje poznajem se bakće time u manjoj ili većoj meri u slobodno vreme. Ne bih išao toliko daleko da ih optužujem, ali meni je taj koncept jednostavno stran, nešto poput gledanja VB ili Operacije Trijumf, ne nalazim ništa što bi me privuklo u tome. Kapiram da ima veze sa pomenutim serijalima, u smislu da ljudi vole da čačkaju po nečijoj privatnosti, kao i da njihova bude čačkana.A Kudravi je u pravu glede najraširenijeg zavisničkog objašnjavanja zašto je FB ok. Sve ljude koje sam hteo da nađem, našao sam na elegantniji način.

[luba]

xixixija sam jednu potencijalnu uposlenicu odjebala jer mi je u cv-ju stavila link na svoj fb profil.xixixi

... "ovih 40 riba muvam online"...

nemam ama bas nikakav argument, sem sto su mi pokazivali kakve slike ljudi kace, ali mislim da je ovo 3/4 razloga sto se otvara nalog na fejsbuku.stari prijatelji, do moga. korporacijske komunikacije, opet laz, svaka firma koja drzi do sebe i sigurnosti ima svoje vpn-ove ili druge mreze.mada, mozda bih i otvorila profil samo da se osvetim svim onim sisama i smradovima sto me nisu pozvali ni na jednu godisnjicu mature. stavila bih neke fotosopirane slike sa kao vencanja na karibima, na primer, ja i sojer, malo bih ga izmenila da ne provale da je on, pa kao medeni mesec na kukovim ostrvima, pa onda privatnim dzetom nazad na posao u sitiju, ili mozda na menhetnu, pa nove cipele, dzimi cu, kakav crni manolo i tako sve.eto mi ga projekat za penziju.

[Nicol]

kao đavolji odvjetnik moram reći da je bio relativno koristan u nekoliko stvari: za traženje pogubljenih poznanika, nakon njegovog procvata smanjila se količina duhovitog spama u inboxu, povremeno me okrzne neki zanimljiv događaj čija organizacija ide (i) putem FB-a (prosvjedi, peticije, natječaji...). doduše, koristim ga na najprimitivnijoj razini i ne mogu se natirat da instaliram niti jednu od onih aplikacija. međutim, nije mi sasvim jasan srčan i angažiran stav protiv jednog takvog (marginalnog) proizvoda, a koji bi valjda trebao nositi poruku o nečijem svjetonazoru?

mada, mozda bih i otvorila profil samo da se osvetim svim onim sisama i smradovima sto me nisu pozvali ni na jednu godisnjicu mature.

ma koji FB, ovo zahtijeva fizičku intervenciju letvom

[debaser]

nije bas o fb, vise o forumima, ali kaci i njega:http://www.vreme.com/cms/view.php?id=648712

Predlog za prevođenje:Odvažnost protiv web gomileKinova kritika populističko-hiperegalističke i parazitske naravi "interaktivnog" interneta lucidan je prikaz jednog ozbiljnog kulturološkog problema: terora mediokriteta s "tehnološkim" pokrićempiše: Teofil Pančić- Dakle, umesto diktature eksperata imaćemo diktaturu idiota.- Ideal plemenitog amatera nije stvar za šalu. Verujem da on leži u srcu web 2.0 kulturne revolucije i preti da okrene naše intelektualne tradicije i institucije naopačke. U izvesnom smislu, to je digitalizovana verzija Rusoovog "dobrog divljaka", reprezentujući trijumf nevinosti nad iskustvom, romantizma nad zdravorazumskom mudrošću Prosvećenosti.- Interaktivni internet ne samo da dozvoljava nego ohrabruje izmišljanje lažnih identiteta.- Mnogi od nas imaju čvrsta uverenja, mada je ogromna većina nas temeljito neobaveštena.Bilo je nekih takvih vremena ? srećom, nisam im prisustvovao ? kada je bilo bukvalno opasno po život biti označen kao "neprijatelj progresa": u sve nam diraj, samo nam u Progres i u Svijetlu Budućnost ne diraj... Danas ovakvog nasilnog antropološkog optimizma više nema na (glavnoj?) sceni, ali to još ne znači da nema nečega barem srodnog; recimo perfidno-nasilnog tehnološkog optimizma... Dobro, možda vas neće niko baš skratiti za glavu, ali biste mogli da doživite sasvim solidnu društvenu smrt ukoliko biste se usudili da se nekako zamerite Božanstvu Interneta, to jest da pomislite da bi u samoj strukturi world wide weba, ili barem onog najsavremenijeg, žešće "interaktivnog", nazivanog i web2.0, moglo biti nečega fundamentalno pogrešnog, istinski štetnog i razornog za najbolje standarde onoga što volimo da nazivamo "našom kulturom", što u ovom kontekstu i nije drugo nego presek onog najboljeg što je čovek do sada stvorio.Endru Kin (Andrew Keen), pisac knjige Kult amatera: kako današnji internet ubija našu kulturu (Cult of the amateur: how today's Internet is killing our culture; Doubleday/Currency 2007) nije samo vrlo lucidan, nego bogme i vrlo odvažan čovek: sam se samcijat, i to pod rođenim imenom i prezimenom (jebote, tako staromodno!), uhvatio u koštac s jednom Hidrom sa bezbroj miliona glava... Dobro, reći ćete vi, svakakvog sveta ima, neki veruju da fotografisanje oduzima dušu, drugi ratuju protiv filma kao šejtanovog izuma, treći razbijaju tranzistore tražeći u njima male, raspevane ljude, četvrti drže da je poslednja stvar koja je čoveku uistinu potrebna izmišljena negde u ranom 18. veku... Sve je to u redu, ali štos je u tome da Kin uopšte nije od onih čudaka i smarača zaraslih u brade koji idu okolo u sandalama i propovedaju "povratak prirodi" i tome slično, teatralno optužujući homo sapiensa da je neoprostivo sagrešio još onomad kad je ispuzao iz pećine. Naprotiv, Kin je visoko tehnologizovano ljudsko biće, iskusni sajber-preduzetnik, prekaljeni "insajder" Silicijumske doline, čovek koji je znao sve o onim nulama i kečevima kompjuterskih jezika (kako ono beše: bejzik, paskal... učio sam o tome tamo negde 1980/81, i mislio sam da ili me neko opako zajebava ili su u pitanju šifre za opštenje s Marsovcima) još dok smo mi ostali bili ubeđeni da se radi o nekoj čudnoj kombinaciji za loto...IDEOLOGIJA INTERAKTIVNOSTI: Endru Kin, dakle, nije ni eko-sanjar, ni otkačeni tehnofob, ni banalni katastrofičar bilo "hrišćanske" ili pak "levičarske" provenijencije. On je samo oštroumni socijalno-kulturološki opservator, koji ne krije da je uplašen, zabrinut, poražen i zgrožen već postojećim i i dalje rastućim, a pogotovo onim mogućim i potencijalnim kobnim kulturološkim učincima jedne impresivno narastajuće, a već gotovo totalitarne ideologije interaktivnosti, najrasprostranjenije i najodomaćenije baš u virtuelnom prostoru weba. Dakle, u epicentru te opasnosti je kultura, a ne tehnologija: ona istovremeno hiperegalitaristička i egomanijakalno-narcistička kultura samousredsređenog Ja današnjice u svemu ostalome ponajčešće beznadežno rastresenog i površnog, koje ideju demokratije (svi su ljudi ravnopravni) olako brka sa apoteozom mediokritetstva (svi su ljudi jednako pametni i jednako znaju, svaka i svačija reč podjednako je dostojna javnog prostora jer izražava neki delić bezobalnog, vrednosno iznivelisanog "pluraliteta", svako-ima-pravo-na-svoje-bezvezno-mišljenje i ostalo parademokratsko tra-la-la). Tehnologija je tu, kao i uvek, samo vrednosno neutralno sredstvo.U čemu je, dakle, problem? šta je jednog web-entuzijastu gurnulo u mračne vode renegatstva, disidentstva, opiranja Progresu, bacanja klipova u točkove nezadržive mašine web 2.0 "kulturne revolucije"? Endru Kin je, reklo bi se, jedan čestiti zatočnik civilizacije Prosvećenosti, tog čeda zapadnog kulturnog kruga; to će reći da on duboko veruje u to da svi ljudi imaju ljudska prava (u španiji, evo, i majmuni), ali da u taj korpus ne spada i "pravo" šarlatana i mediokriteta da budu tretirani na isti način kao i oni koji, uglavnom, znaju šta govore! Kin drži, recimo, da je nezamisliva hiperinflacija blogova, foruma i sličnih brbljaonica za neograničeno iživljavanje narcističkih, egzibicionističkih, a neretko i agresivnih poriva anonimusa (ovde "anonimus" manje znači "neko ko nije šire poznata ličnost", nego pre svega: čovek koji sistematski krije svoj "pravi", "građanski" identitet iza nekog kretenskog nadimka/niknejma) dovodi do poraznih učinaka: u nepreglednoj šumetini krajnje nepouzdanih "informacija" posredovanih od onih koji ništa bitno ne znaju i totalno irelevantnih "mišljenja" proizvedenih od onih koji ništa vredno ne misle, profesionalno, ozbiljno i kvalitetno novinarstvo biva saterano u ćošak, gubi tiraže i prihode: verovanja i smatranja neodgovornih anonimusa, naime, imaju komparativne prednosti nedostižne ozbiljnim medijima: besplatna su, zavodljiva su za određenu vrstu konzumenata jer ne podležu apsolutno nikakvim standardima tačnosti, verodostojnosti, kvaliteta ili bilo čega drugog. Nadrndani amater koji mudruje za tastaturom sedeći u pidžami negde u Teksasu ima isto toliko toga da nam kaže, na primer, o Bliskom istoku, kao i Robert Fisk koji je tamo proveo decenije, napisao gomilu sjajnih reportaža i analiza, i pročitao valjda sve relevantno što je o tom delu sveta ikada napisano... Kin je, dakle, na beskrajno inteligentan način, uz niz ilustrativnih primera, čačnuo svetu mečku "građanskog žurnalizma", koji je zapravo tek (auto)romantizovano ime za poplavetinu nepodnošljivo beznačajnog (a samozaljubljenog onako kako to samo pretenciozne neznalice mogu da budu) brbljanja svih-o-svemu-uvek-i-svugde, a koje je danas, posle pornografije, postalo valjda glavni web-sadržaj. Opasan poduhvat, nema šta! Zameriti se Anonimnoj Web Gomili danas ume da bude opasnije, ili barem aprijatnije, od zezanja tajne policije i sličnih, već pomalo ocvalih institucija starih, analognih vremena! Naime, razume se da su ga armije pogođenih amatera rastrgle diljem weba, kofama svog bezveznjaštva genijalno potvrđujući sve njegove teze...PARAZITIZAM: Kinova kritika je, moglo bi se reći, i praktične i načelne naravi: s jedne strane, web 2.0 svojim sveprožimajućim parazitizmom (besplatan, uglavnom ilegalan download, besplatni medijski sadržaji etc.) polako ali sigurno krcka i uništava čitave grane moderne informativno-zabavne industrije (medije, naročito štampane; muzičku industriju; filmsku industriju etc.); ovo nije važno zbog toga što topi bogatstvo medijskih i ostalih mogula, nego zato što postepeno ostavlja bez posla armije kreativaca koji neće imati od čega živeti u svetu u kojem je sve što oni proizvode "besplatno", jer upravo rastu generacije web-parazita koje nikada nisu ni čule, a kamoli shvatile koncept intelektualnog vlasništva, dočim je sve što se ne može naprosto downloadovati ? na primer, hleb ili cipele! ? i dalje podložno starom, dobrom plaćanju. Na drugoj, načelnijoj strani, posledice su devastirajuće: umesto institucija ? nesavršenih, ali ipak ozbiljnih i načelno pouzdanih ? ozbiljnog, savesnog i kvalitetnog profesionalizma, javna scena se beskrajno fragmentizuje na neiscrpan i sasvim nepregledan niz minijaturnih niša u kojima stanuju Anonimni Narcisi koji mahom proizvode neupotrebljivo đubre, zahtevajući pri tome da ih se shvati ozbiljno. Izuzeci postoje, ali ko da ih nađe u tako nepreglednom okeanu smeća?! Ako jednom ostanemo bez "pravih" medija, izdavačkih kuća, bez profesionalno snimljene i izdavane muzike, filmova, radija, televizije... to će Ništavilo konačno trijumfovati. Samo što to, ni u najluđem ludilu, neće biti trijumf demokratije i permisivnosti, nego inkompetencije i mediokritetstva. Nema te civilizacije koja tu vrstu trijumfa može podneti na iole duži rok, i utoliko je Kinov gdegde pomalo "apokaliptički" ton sasvim razumljiv.Google (po Kinu, parazit koji ne proizvodi nikakav novi sadržaj ? samo distribuiše ono što je stvorio neko drugi), My Space ili You Tube (debela zavetrina za nepregledne globalne armije idiota koji tamo pohranjuju očajno lošu muziku koju niko ne bi trebao nikada da snimi ni da izda, moronski "kućni video", retardirane pošalice etc.) i sve druge Svete Krave weba 2.0 koje, uzgred, uništavaju postojeće poslove, a da ne stvaraju nove ? sve je to primereno obrađeno u Kultu amatera. Bilo bi sjajno da se neko udostoji da prevede ovu knjigu na srpski. Jer, Endru Kin, sudeći po ovoj srčanoj, a pametno vođenoj raspravi, spada u najplemenitiju autorsku sortu: onu koja za Istinom ide protiv Gomile, one koja je uvek rada da linčuje ili da zacipelari iz potaje. Na trgu ili na webu, njoj je zapravo svejedno.

sve u svemu, druga strana medalje.

[Joe D]

Da, tako nešto. Doduše, ja imam FB nalog, ali samo zato što imam naloge na svemu što se ikad pojavilo na netu, to mi je neki zaostala navika. Bacio pogled, skapirao da ne razumem koncept, i sad mi tako stoji nalog, tu i tamo me neko cimne u prijatelje, ja prihvatim ili ne reagujem u zavisnosti koliko mi je taj lik ok. Ranije sam imao običaj da iz kurtoazije klikćem na sve što mi pošalju, i prestao sam u trenutku kada sam skapirao da sam postao član neformalnog anti-judaističkog društva i još par bizarnih stvari. Inače ne posećujem.A da je postao pošast, jeste. 99% ljudi koje poznajem se bakće time u manjoj ili većoj meri u slobodno vreme. Ne bih išao toliko daleko da ih optužujem, ali meni je taj koncept jednostavno stran, nešto poput gledanja VB ili Operacije Trijumf, ne nalazim ništa što bi me privuklo u tome. Kapiram da ima veze sa pomenutim serijalima, u smislu da ljudi vole da čačkaju po nečijoj privatnosti, kao i da njihova bude čačkana.A Kudravi je u pravu glede najraširenijeg zavisničkog objašnjavanja zašto je FB ok. Sve ljude koje sam hteo da nađem, našao sam na elegantniji način.

jbg, neko voli da bude egzibicionista i pokazuje celom svetu svoje slike, omiljena bendove,knjige, filmove i navike, neko voli da pod velom anonimnosti razmenjuje razlicita misljenja po forumu. I jedno i drugo je gubljenje vremena u neku ruku, ali i vid komunikacije. Ne vidim nikakvo zlo u tome.Ja licno koristim fejsbuk, registrovao se kad jos nisam znao sta je to niti sam cuo da bilo ko koristi da bih video neke slike u nekoj grupi. Posle nekog vremena su poceli da se javljaju ljudi, ali nikad nisam uspeo da se navucem na taj vid zabave. Na forumu provodim jedno 15 puta vise vremena(ako ne i jace), cenim da je zdravije, a i vise odgovara mojoj introvertnoj prirodi.

[Marvin (Paranoid Android)]

međutim, nije mi sasvim jasan srčan i angažiran stav protiv jednog takvog (marginalnog) proizvoda, a koji bi valjda trebao nositi poruku o nečijem svjetonazoru?

Mislim da je stav potpaljen ponajviše hajpom koji se sreće na gotovo svakom koraku o nepogovornoj neophodnosti korišćenja Fejsbuka, i da se na svaki dati razlog zašto ne želim da ga imam isti daju odgovori-"Ma jok, nervira me takav koncept. Ne treba mi takav sajt da zaokružim sve kontakte, ne sviđa mi se"-"Ma svideo bi ti se! Svi ga imaju!"-"Pa znaš, stvarno mi nije potrebno da pronalazim davno izgubljene prijatelje, jako su retke situacije da mi je tako nešto trebalo."-"Retke? Retke? Ma daaaaj, naravno da nisu. Naravno da ti treba."-"A i malo mi je čudno da ljudi stavljaju svoje ime, prezime, kompletnu listu prijatelja, gomilu slika... možda ja ne želim da neko prepliće moju listu prijatelja sa drugim listama tih istih ljudi"-"Ma neee. Ne može niko da te nađe ako neće. A i ako te nađe, ne moraš da ga prihvatiš. A albumi slika su super, samo odrediš ko treba da ih vidi, a ko ne" (yeah, that is much simpler than emailing them)Na sasvim ličnom planu, ne pada mi napamet da ukucavam ime i prezime i da kačim slike u veliku globalnu databazu koja svakim danom raste sve više. Pre neki dan mi prijatelj u šali reče kako ga je lako našao ko-zna-ko po specifičnosti imena, već je fraza "nema takvog imena mnogo na fejsbuku" ušla u veliku upotrebu. štaviše, ja upravo ne želim da dobijam takve stvari. Ne sporim da bi ponekad bile korisne, ali kapiram da bi smaračka strana priče bila mnogo zastupljenija. Dodatno me živcira kada sam već nekoliko puta sedeo u društvu gde se iz običnih razgovora kreće u fejsbuk tračarenje. Da, postoji i to. "Znaš, ona mu je bila na listi, a on je imao one slike, uglavnom pa je ona druga šiznula, pa je došlo do ovoga-onoga..." jbt...

[Dionysos]

Da, tako nešto. Doduše, ja imam FB nalog, ali samo zato što imam naloge na svemu što se ikad pojavilo na netu, to mi je neki zaostala navika.

Ista priča i kod mene, nema na kojem forumu nisam registrovan, fb, myspace i još gomila sličnih mreža, gomila kojekakvih sajtova, od svega aktivan sam na ovom forumu (i još 2, 3, gde uglavnom lurkujem), facebook u početku koristio dosta aktivno, sad proverim svaki dan šta ima novo, izignorišem pozive za grupe i kojekakve aplikacije i to je uglavnom sve.što se tiče friend request-ova, mrzim kad me u prijatelje dodaju ljudi s kojima imam ćao-ćao komunikaciju, ljudi s kojima sam išao na fax i nikad progovorio ni reč, ali eto znaju da postojim i najgore od svega ljudi koji imaju isto prezime, jedino ove ćao-ćao ponekad dodam, a posle izbrišem (pošto ne dobiju notifikaciju da su izbrisani, pa kontam da neće ni primetiti, šta ću kad sam fin pa neću da uvredim ljude ), ostale ignorišem. Ironija facebooka je u tome da mi je prijatelj, recimo, jedan lik iz srednje koga ne podnosim, a ni on mene (ne znam koji kurac me je i dodavao u prijatelje, a ni što sam ja prihvatio). Osnovnih škola sam promenio 5 komada i imam ukupno 1 prijatelja na fb, a i taj je mene dodao, nikoga drugog nisam ni pokušao da nađem, pluskvamperfekat ili što reče Kudravi - boli me kurac za njih.

[A_PACH]

zanimljivo da se ovaj offtopic pojavio na chit chatu(whats up) gde ima najvise postova. Nije ga trebalo mozda sklanjati jer se, izgleda, to upravo desava vecini ovde, FB, BB sindrom. Kao posast je. Pritom, imam ja nalog tamo, cisto da me neko pogresno ne shvati.zanimljivo da ogromna kolicina forumasa podrzava ideju da se naprave grupe tamo, ruseci koncept ovog foruma. Jedan deo te skupine je cak nazvao glupima one koji ne misle tako a oni koji nisu nazvani glupima su ismejani zbog svoje istrajnosti u stavu da ih takva indiskrecija ne zanima i da su im dovoljne funkcionalnosti ovog foruma.Zanimljivo je da sam ja isto jutros izrazio svoje nezadovoljstvo idejom o FB. Post je obrisan doduse bio je pracen uvredom zbog zastupanja razlicitog misljenja. Brisanje nije pratilo nikakvo obajasnjenje niti bilo sta.A onda uvece od necega sto je jutros bilo obrisano gumicom nastaje legalna tema ni manje ni vise nego na drustvu.Znate li vi sta zapravo radite?

[morgana]

fejsbuk je jedna od neinteresantnijih stvari na webu, no, okle ovom kinu (link ka vremenu i teofilovom clanku od prije par postova) ideja da ce se kultura bogznakako pomaci ka vladavini idiota zbog weba2, nije mi jasno. nece. jedino sto ce se desiti je da ce vrijeme za tracarenje postati fragmentirano shodno boljoj premrezenosti starih, novih i fejsbuk prijatelja u trecem koljenu. malo je nezgodno sto su ljudi skloni da na web kace samo najuspjesnije slike, pa ne moze covjek da se nauziva u neuspjehu starih neprijatelja kako dolikuje.

Edited November 17, 2008 by morgana

[henrik larsson]

Mislim da je ovo jedini forum opšteg tipa na kom sam registrovan i učestvujem (ranije sam bio Tamo). Sve ostalo se uglavnom tiče obrazovanja, struke i korisnih informacija. Generalno, net vrlo malo koristim za zabavu, osim PPP i povremenog chatovanja sa nekim poznatim, u cilju blejačine. Jutjub i ostale zeze uglavnom ignorišem, a to su stvari koje se redovno šibaju po firminoj mreži. Pa onda neki kolega pita da li sam pogledao klip ili fotku koju mi je poslao, pa onda ja lažem da nisam stigao ili tako nešto.