Integracija, asimilacija, segregacija...

[adam]

Apsolutno se slažem. Nevoljnost Turaka da se integrišu u nemačko društvo jeste samo reakcija na diskriminaciju koja ih je dočekala kada su došli u ovu zemlju. Nemci su ih od početka prezirali i tretirali kao nužno zlo, nekog ko je tu da kopa drumove i čisti klozete, sve u svemu, da radi sve što je njima bilo mrsko. Zbog tog nipodaštavajućeg stava, Turci su krenuli da teraju inat i potpuno su se distancirali od Nemaca, jezički, kulturno, u svakom smislu. Problem je samo u tome što Turci još uvek to rade, a Nemačkom više ne vladaju frustrirani gubitnici II rata, već (uglavnom) omatoreli šezdesetosmaši koji generalno protiv njih nemaju ništa i ne žele da ih tretiraju kao strance. Situacija je vrlo specifična baš za ovu zemlju, pa je samim tim i poređenje s Indijcima u Britaniji neadekvatno. Indijci emigriraju u Britaniju već vekovima, a pošto je zemlja bila najveća kolonijalna sila na svetu, relativno rano se stvorila klima tolerancije prema pridošlicama kojih je bilo s bukvalno svih strana sveta, još od početka XIX veka (bilo ih je i pre, ali od tada pristužu masovnije). U Nemačkoj to nije bio slučaj. Turci su došli kasno, obreli se u ksenofobičnom društvu, u istorijski veoma osetljivom trenutku. Ovde nema lekara i intelektualaca turskog porekla iz generacije koja se rađala u tom periodu. Odnosno, ima ih toliko malo da je broj zanemarljiv; ja lično nikad nisam naletela na lekara s turskim prezimenom, jedine dve javne ličnosti turskog porekla su neki komičar koji je izgradio karijeru na vicevima o Turcima i jedna voditeljka s Vive. Može da se desi da ti u turističkoj agenciji aranžman proda neko ko na reveru nosi pločicu s turskim imenom, ali na višim položajima i odgovornijim / zahtevnijim radnim mestima, veoma retko. S tim što razlog više nije netrpeljivost Nemaca, već kivan i inadžijski stav turskih roditelja koji na taj način svojoj deci uskraćuju normalnu i ravnopravnu egzisteniciju u Nemačkoj.

hvala na pojasnjenju, dobro je cuti izvestaj sa terena. jos bolje sto ima i buntovne dece. verovatno ce i to biti s vremenom prevazidjeno.

[Yossarian]

Vi u Britaniji ste u sasvim posebnoj situaciji i imate dve velike prednosti.1. Engleski je najvažniji jezik na svetu i uvek ga je dobro znati.2. Lavovski deo imigranat dolazi iz bivših kolonija, pa ne samo da poznaju Britaniju i britansku kulturu, već o njoj već u trenutku dolaska imaju pozitivno mišljenje.U Holandiji je to slučaj sa doseljenicima iz Indonezije i Surinama. Snalaze se kao riba u vodi, trude se da savršeno ovladaju jezikom, malo toga im je strano, ništa im ne smeta, a istovremeno im uspeva da sačuvaju svoju sopstvenu kulturu i poreklo. Velika većina čak nekako uspe sastavi najbolje od oba sveta, i usuđujem se da tvrdim da su bolje inetgrisani od Indusa u Velikoj Britaniji. U provinciji Južna Holandija (priobalni pojas, od Lajdena do Dordrehta, uključujući i Roterdam, Delft, Hag i Gaudu) ih ima jako mnogo i ne samo da su inetgrisani, već veliki broj ima budžovanske položaje, a da nikome od "holanđana-urođenika" ni na pamet ne padne da se oko toga bune, dapače. U ovom kraju je imati Indonežanina za direktora i šefa toliko normalno, da se ni ne primećuje. Pretpostavljam da je kolonijalna istorija razlog za to da ih i "Holanđani-urođenici" doživljavaju kao "naše". Ako posle neke utakmice nacionalne reprezentacije fudbaleri surinamskog porekla počnu da mlataraju surinamskim zastavama, to svima bude milo, drago i simpatično.Sa druge strane, postoje enklave imigranata iz Turske ili Maroka, koji su sasvim druga priča. Mnogi od starije generacije turskih imigranata još uvek žive u "Turskoj, kakva je nekada bila" i ne ide im u glavu da se u današnjoj Turskoj nose minići.Marokanci starije generacije su ponekad još gori: njihove žene često ne govore holandski ne zato što ne žele da ga nauče, već zato što im muž ne dozvoljava da se mrdnu iz kuće i učine bilo šta što bi ih učinilo manje zatucanim...Kao i uvek, ovo je jedna generalizacija: postoje i liberalni Turci i Marokanci (neke od mojih koleginica s posla... ... ) ali je taj element "starostavnih" jako prisutan, za razliku od stanovnika bivših kolonija. Neki matorci prosto "pate" i osećaju sa kao "žrtve sudbine" što moraju da žive u ovako "groznoj" državi.što se naših tiče, chandra je lepo rekao. Postoji čitava lepeza, od onih kojima je milo što su tu, do onih koji se gade i zgražavaju upravo zbog onih stvari zbog kojih je onoj prvoj grupi milo što je tu. Nekog velikog getoiziranja baš i nema, jer nas je relativno malo u poređenju sa SHB populacijom u Nemačkoj ili švedskoj.edit: kucam k'o nogama Edited November 1, 2007 by Yossarian

[Razzmatazz]

ja moram da se iz sveg glasa pobunim na ovu teoriju o deci jer mi je iskustvo potpuno drugacije. okruzen sam ljudima sa dvojezicnom decom i roditelji te dece su se i te kako trudili i trude se (osobito oni u mesanim brakovima) da deca prvo propricaju svoj jezik i da sto manje budu u kontaktu sa engleskim do skole jer ce im engleski neminovno biti jaci jezik. to je zajednicka crta kod roditelja koje znam a ima ih i francuza i spanaca i nasih i iz afrike i indijaca... i nisam do sad primetio da je i jedno to dete zaostalo u skoli. jeste, zapinjalo na pocetku ali posle nekoliko meseci sve ide kao po loju. skola obicno skripi kad su roditelji za istu nezainteresovani i ne pridaju joj dovoljan znacaj a to nema bas veze sa nacijom. u uk su recimo deca indijskih emigranata (radnje, roditelji koji ne ili slabo govore engleski, svoje cetvrti, majke domacice) listom fakultetski obrazovani ljudi i zene. vrlo retko ces sresti indijce bez diplome. ja mislim da je vise od pola lekara i zubara u britaniji indijskog porekla.

Pored onoga šta je Maxi već rekla, istakao bih još jednu ili dve razlike - ti si svoje iskustvo stekao živeći okružen ljudima sa dvojezičnom decom, ali ne i živeći u takvom getu. Ipak nije isto kada su pripadnici emigracije oko tebe "rasuta" mešavina raznih nacija i situacija kada su oni vrlo homogeni i kompaktni u delovima grada gde im je sve dostupno kao da se nalaze u predgrađu Ankare. U Nemačkoj jedino Turci imaju takve zajednice, pošto su najbrojniji i najduže tu pa i jesu u stanju da ih formiraju. Dok gomila drugih emigranata (od Poljaka do Alžiraca) živi po tom "rasutom" paternu o kojem i sam pričaš kod sebe kući i u njihovom slučaju nema tog tipa problema. Osim toga, tu teoriju nisam ni sam smislio - do tog zaključka su došli ljudi istražujući taj problem u DE, između ostalog i intervjuišući pripadnike emigracije (bilo već i n puta na tv-u).

jos nesto se mora naglasiti. segregacija ne zavisi samo od dodjosa vec i od domacina. amerika je recimo daleko srdacniji domacin od nemacke - nama. a kako je s latino amerikancima? druga prica. ne vole ih i gotovo. tako je i sa turcima u nemackoj. ja sam siguran da turci nemaju isti tretman od domaceg stanovnistva kao neki 'finiji' europljani. tako su se, ako se secamo, u nasoj staroj yu izolovali albanci van kosova, osobito oni sto su radili na crno po pekarama i poslasticarnicama, kopali kanale, utovarali ugalj... pa bosanci u sloveniji... zasto se oni nisu integrisali? zato sto ih domace stanovnistvo nije prihvatalo. u principu dobar deo tih emigrantskih zajednica vuce koren iz tog doba. sad kad se klima malo promenila na multi-kulti, krenula je kuknjava domacina o strancima koji se ne integrisase. a dobrim delom su ih sami getoizirali.

Naravno da je situacija uzrokovana obostranom inicijalnom distancom. Međutim, šta sad u ovoj aktuelnoj situaciji, kada je domaćin pre n godina napravio zaokret (mlade generacije stranaca su već odrasle u tom svetlu) i nudi razno-razne mehanizme za prebrođivanje tih problema, a emigrant se ne može privoleti da učestvuje u svemu tome (onaj kome je to potrebno, naravno)?

mene bi verovatno iznerviralo da mi dodje neko i optuzi me da sam licemeran sto ne idem u crkvu, ne izlazim u nase kafane i ne slusam narodnjake nego samo se poenglezio. sto je to njegov problem - i obrnuto.

To bi svakog iznerviralo, ali se ne radi o kafanama, crkvi i muzici, nego o školovanju, poslu i sličnim stvarima, a između njih, priznaćeš, postoji ipak neka razlika. Kod integracije se radi o normalnom funkcionisanju u društvu gde si došao, a ne da sutra vidimo na TV-u mladog Turčina po imenu "von Burakgazi" kako Dj ?tziju i pastoru prezbeterijanske crkve sipa sopstveni rizling prilikom otvarnja svoje fabrike špilhozni. It won't happen. And nobody expects it to.

Verujem da je to tvoje iskustvo. Sa druge strane ne mislim da je obrazovanje po automatizmu recept za razumevanje i toleranciju. Takodje mislim i obrnuto. Ne mora da znaci da 'neobrazovani' emigrant ne zeli da prihati kulturu zemlje domacina. Ipak je malo to slozenije i zavisi mnog faktora.

Paculla je potegnula bila tu kategoriju "obrazovanih Nemaca", a njoj sam time odgovarao. Generalno obrazovanje nije recept, ali u ovom slučaju (Nemci vs Turci) to obrazovanje ima jednu posebnu notu. Tokom sedamdesetih i osamdesetih se u DE uvozila vrlo specifična radna snaga - totalno suprotna od današnjih programa uvoza stručnjaka. Poslednjih godina, kada Nemačka ima najveću stopu nezaposlenosti od 20-tih godina prošlog veka (a znamo šta i kako je bilo tada), jedan Helmut koji radi u fabrici automobila na traci će takvog turskog radnika više shvatati kao konkurenciju i opasnost po svoju egzistenciju, nego neki Martin koji radi kao arhitekta u inženjerskom birou. Očigledno je da ovde obrazovanje nije direktni, nego indirektni faktor. Daklem, radi se o situaciji u vrlo konkretnom periodu u vrlo konkretnom regionu. Siguran sam da je tolerancija na emigraciju daleko viša u bivšim kolonijalnim silama, koje već imaju viševekovnu tradiciju protoka ljudi i nacija na svojoj teritoriji. Edited November 1, 2007 by Razzmatazz

[ObiW]

jos nesto se mora naglasiti. segregacija ne zavisi samo od dodjosa vec i od domacina. amerika je recimo daleko srdacniji domacin od nemacke - nama. a kako je s latino amerikancima? druga prica. ne vole ih i gotovo. tako je i sa turcima u nemackoj.

Ako je ono o Turcima u Nemackoj sto je napisano par postova pre mog istina, onda ovo poredjenje Turaka u Nemackoj i Latinoamerikanaca u SAD ne stoji. Prvo nije tacno da ne mozes naci Latinoamerikanca na rukovodecim polozajima, od industrije pa do ministarstva u vladi. Primeri: Sol Trujillo, koji je sada CEO u najvecoj australijskoj telekomunikacionoj kompaniji je bio CEO u velikoj americkoj telekomunikacionoj kompaniji koja je fiksnom telefonijom pokrivala trecinu teritorije i imala godisnji prihod kao cela Srbija. Ministar saobracaja za vreme Klintona je bio Frederico Pena (treba tilda iznad ovog n), a Alberto Gonzales je nedavno smenjeni ministar pravosudja u Busovoj vladi. Itd, itsl... sa dolaskom Klintona na vlast 1992-ge, ministarstva su prestala da budu posao gde su radili iskljucivo beli anglosaksonski muskarci. Drugo, ja licno poznajem dosta Latinoamerikanaca druge generacije jer jer grad u kome zivim otprilike podjednako pomesan izmedju crnaca, Latinosa i belaca. Belci se daleko lakse integrisu sa latinoamerikancima nego sa crncima, jer latinoamerikanci iskazuju jachu zhelju za integracijom od druge generacije pa na dalje. Nasuprot njima, crnci su uglavnom u nekom svom svetu i svojoj paralelnoj kulturi i retko se neko od njih potrudi da izadje iz svog mentalnog sklopa. Ili da objasnim malo plasticnije: ako je Latinoamerikancu krenulo lose, on ce ipak biti veseo i pun optimizma jer "sutra je novi dan, imam 10 prstiju i svoje prijatelje i rodbinu, bice bolje". Ako je crncu krenulo lose, on ce biti nadrkan i pun pesimizma jer "mu belci ne daju da se uzdigne i stalno ga guraju na dole". Otuda i takav stav belaca: lakse je se druziti sa benignim veseljakom koji voli marijachi muziku i koga mozhes uvek da pozoves da ti pomogne da neshto popravish u kuci, nego sa nadrkanim pesimistom koji slusha gangsta rep i nece prstom da mrdne ni za koga. Ovo je naravno jedna siroka generalizacija u kojoj uvek ima izuzetaka od pravila, pocevsi od Kondolize Rajs i Kolina Paula pa do moja poslednja dva shefa u high-tech poslu koji radim, ali je generalno govoreci, situacija takva.

[adam]

Ako je ono o Turcima u Nemackoj sto je napisano par postova pre mog istina, onda ovo poredjenje Turaka u Nemackoj i Latinoamerikanaca u SAD ne stoji. Prvo nije tacno da ne mozes naci Latinoamerikanca na rukovodecim polozajima, od industrije pa do ministarstva u vladi. Primeri: Sol Trujillo, koji je sada CEO u najvecoj australijskoj telekomunikacionoj kompaniji je bio CEO u velikoj americkoj telekomunikacionoj kompaniji koja je fiksnom telefonijom pokrivala trecinu teritorije i imala godisnji prihod kao cela Srbija. Ministar saobracaja za vreme Klintona je bio Frederico Pena (treba tilda iznad ovog n), a Alberto Gonzales je nedavno smenjeni ministar pravosudja u Busovoj vladi. Itd, itsl... sa dolaskom Klintona na vlast 1992-ge, ministarstva su prestala da budu posao gde su radili iskljucivo beli anglosaksonski muskarci. Drugo, ja licno poznajem dosta Latinoamerikanaca druge generacije jer jer grad u kome zivim otprilike podjednako pomesan izmedju crnaca, Latinosa i belaca. Belci se daleko lakse integrisu sa latinoamerikancima nego sa crncima, jer latinoamerikanci iskazuju jachu zhelju za integracijom od druge generacije pa na dalje. Nasuprot njima, crnci su uglavnom u nekom svom svetu i svojoj paralelnoj kulturi i retko se neko od njih potrudi da izadje iz svog mentalnog sklopa. Ili da objasnim malo plasticnije: ako je Latinoamerikancu krenulo lose, on ce ipak biti veseo i pun optimizma jer "sutra je novi dan, imam 10 prstiju i svoje prijatelje i rodbinu, bice bolje". Ako je crncu krenulo lose, on ce biti nadrkan i pun pesimizma jer "mu belci ne daju da se uzdigne i stalno ga guraju na dole". Otuda i takav stav belaca: lakse je se druziti sa benignim veseljakom koji voli marijachi muziku i koga mozhes uvek da pozoves da ti pomogne da neshto popravish u kuci, nego sa nadrkanim pesimistom koji slusha gangsta rep i nece prstom da mrdne ni za koga. Ovo je naravno jedna siroka generalizacija u kojoj uvek ima izuzetaka od pravila, pocevsi od Kondolize Rajs i Kolina Paula pa do moja poslednja dva shefa u high-tech poslu koji radim, ali je generalno govoreci, situacija takva.

siguran sam da ima jako puno latinoamerikanaca na pristojnim polozajima ali koliko je meni poznato (ispravi me ako gresim, ovo sam cuo na vestima u uk) amerika ima oko 6 miliona latinoamerikanaca kojima ne zele da daju legalne dokumente iako dobar deo tih ljudi zivi u americi decenijama. to je svakako problem. da glasaci s tim nemaju problema verovatno bi se to dalo resiti. a i sam sam primetio kad sam bio u floridi da tamo zaista postoji neki generalni otpor belih prema njima. mozda sam bio na krivom mestu ali tako mi je nekako izgledalo. na severu mi nije tako izgledalo ali ih ima dosta manje.

[ObiW]

siguran sam da ima jako puno latinoamerikanaca na pristojnim polozajima ali koliko je meni poznato (ispravi me ako gresim, ovo sam cuo na vestima u uk) amerika ima oko 6 miliona latinoamerikanaca kojima ne zele da daju legalne dokumente iako dobar deo tih ljudi zivi u americi decenijama. to je svakako problem. da glasaci s tim nemaju problema verovatno bi se to dalo resiti. a i sam sam primetio kad sam bio u floridi da tamo zaista postoji neki generalni otpor belih prema njima. mozda sam bio na krivom mestu ali tako mi je nekako izgledalo. na severu mi nije tako izgledalo ali ih ima dosta manje.

Ja lično imam otpor prema davanju dokumenata ilegalnim emigrantima, bez obzira odakle su došli i koliko su dugo ovde. Postoje sezonske radne dozvole i mnogo latinosa ih koriste da dođu legalno za vreme sezone. Zašto kazniti njih, koji legalno dolaze, rade, plaćaju porez, i vraćaju se nazad, a nagraditi one koji su ilegalno došli i godinama/decenijama nisu plaćali porez? Samo zato što su ovde dugo žive i što američka policija prilikom rutinske provere u saobraćaju/legitimisanju nema prava da ih pita za imigraciona dokumenta, pa im je bilo lako da izbegnu deportaciju decenijama? Ne znam za Floridu, nisam tamo nikad živeo. Opet, i to je velika država i kulturno se dosta razlikuje panhandle (deo oko Džeksonvila), srednja Florida (Orlando) i Majami. Teško mi je da zamislim da si baš u Majamiju naleteo na belce koji ne vole Latinose, takvi su se iz Majamija davno iselili jer je Majami južnoamerički grad.Edit: zaboravih da dodam: Regan im je dao amnestiju pre dvadesetak godina. I šta se dogodilo? Ima još više ilegelaca sada, jer računaju da će i njima da se jednog dana posreći amnestija. Kad su jednom dali amnestiju, daće opet. Edited November 2, 2007 by ObiW

[adam]

ili si se ti lose izrazio ili sam ja lose ukapirao. svakako sam odreagovao na tvoju tvrdnju da mali turci ne znaju jezik kad krenu u skolu pa zato imaju problema u skoli pa postaju neuspesni. verovatno si mislio isto sto i maxivida ali ja to tako nisam razumeo. inace - britanija je puna tih geta. ogromnih i sarenih. krajevi u kojima niti cujes niti procitas rec engleskog. samo jedna grupa, samo njihove ulice, kuce, radnje, biznisi, pijace, bogomolje - cak i banke kod imucnijih. i indijci i pakistanci i arapi i grci i irci i jevreji, kinezi, jamajcani, afrikanci... razni... i svi normalno funkcionisu bez obzira sto naoko izgleda getoizirano. nije idealno ali se svakako ne moze ljudima nametati drugaciji nacin zivota.

[TBoneSteak]

problem sa meksikancima je sto hoce da rade

[bus]

mozda to ja gledam kroz ruzicasta stakla ali meni tako izgleda. ima i toga da zivim u zemlji koja je, cini mi se, najotvorenija u evropi ali i ono sto proputovah i pricah s ljudima mi govori da situacija nije tako losa i ide na bolje.

Poboljšanja svakako ima u velikom delu razvijenog sveta. Međutim, kada sam bio u poseti Italiji relativno skoro, nisam mogao da na svakom koraku, svaki dan ne primetim mase ljudi (svi sa drugih kontinenata i sa tamnijom kožom) koji na ulici prodaju kojekakve drangulije koje malo ko kupuje, a koje policija stalno ganja i maltretira jer su, pretpostavlja se, ilegalni imigranti. Pamtim ovu upečatljivu sliku, a svaki put kad je se setim pomislim asocijativnim putem na reči the underclass i the untouchables. To meni liči na prilično sistemski problem.S druge strane, kao što rekoh ranije, daleko da Kanada, Amerika, Australija, itd. nisu bez svojih rasnih problema. Recimo, nakoliko najgorih delova Toronta po kriminalu imaju pretežno Crno stanovništvo, što govori o sistematskom uskraćivanju pristupa socijalnom napredovanju toj društvenoj grupi. Takođe, ovde je jako izražen problem nepriznavanja stranih kvalifikacija, tako da su doktori i računovođe iz Indije koji voze taksi i raznose picu alarmantno raširena pojava. Toliko, da se sada i vlada zvanično bavi time (ali pitam se s koliko posvećenosti <_< ). I to mi liči na sistemski problem. Problematika je, u svakom slučaju, kompleksna i teško mi je da o njoj lažem nešto smisleno u tri reda. ...Britanija, onoliko koliko je ja znam jeste verovatno najotvorenija zemlja za useljenike. Interesantno mi je sve što ste već napisali o doseljenicima iz bivših kolonija koji dolaze u Britaniju i Holandiju i o tome kako se lako uklapaju.

[Indy]

Međutim, kada sam bio u poseti Italiji relativno skoro, nisam mogao da na svakom koraku, svaki dan ne primetim mase ljudi (svi sa drugih kontinenata i sa tamnijom kožom) koji na ulici prodaju kojekakve drangulije koje malo ko kupuje, a koje policija stalno ganja i maltretira jer su, pretpostavlja se, ilegalni imigranti.

Koliko ja znam, nisu ilegalni. Italija je, iz politickih razloga, ponekad prinudjena da pusti veci broj izbeglica u zemlju po osnovu humanitarnih viza (dakle, koliko je meni poznato, oni su tu legalno). Drugi je problem sto niko pojma nema sta sad svi ti ljudi da rade u jednoj visokorazvijenoj ekonomiji gde i oni sa odlicnim kvalifikacijama i (naravno) znanjem italijanskog imaju ponekad problema da nadju posao. Tako su prinudjeni da prodaju te drangulije i da beze od policije (prisustvovao sam i nemilim scenama u Firenci, kada je policija resila da ih ne samo otera, vec zapleni nesto od tih kopija skupih zenskih tasni). U Italiji se stice utisak (na osnovu boravka od mesec i po, pa mozda i nije referentno) da postoji velika masa neintegrisanih i neintegrisabilnih imigranata u odnosu na koje je srpska prica o "mentalnoj segregaciji" mala maca. Cak i nasi najgore neuklopljeni imigranti su super uklopljeni u odnosu na ove nesrecnike koji izgleda nikom nisu potrebni (ni pozeljni).

[bus]

***kratko obaveštenje moderatora:***Razgovor koji je usledio kao sidebar ove teme između Hefestusa, busa i ostalih možete pratiti na temi Vazelin. Molim da se ta tema nastavi tamo, a da ovde uljudno diskutujemo o ovoj temi. Za sada ću ostatak teme ostaviti nepodeljen, radi lakšeg praćenja. Cyberworld, nadam se da je to u redu. Ako inisitiraš, i ako se ostali slažu, rado ću podeliti temu na dve, jednu o našima u svetu, a jednu o opštim problemima imigracije. Izjasnite se. ***kraj obaveštenja***

Edited November 2, 2007 by crveni autobus

[bus]

Koliko ja znam, nisu ilegalni. Italija je, iz politickih razloga, ponekad prinudjena da pusti veci broj izbeglica u zemlju po osnovu humanitarnih viza (dakle, koliko je meni poznato, oni su tu legalno). Drugi je problem sto niko pojma nema sta sad svi ti ljudi da rade u jednoj visokorazvijenoj ekonomiji gde i oni sa odlicnim kvalifikacijama i (naravno) znanjem italijanskog imaju ponekad problema da nadju posao. Tako su prinudjeni da prodaju te drangulije i da beze od policije (prisustvovao sam i nemilim scenama u Firenci, kada je policija resila da ih ne samo otera, vec zapleni nesto od tih kopija skupih zenskih tasni). U Italiji se stice utisak (na osnovu boravka od mesec i po, pa mozda i nije referentno) da postoji velika masa neintegrisanih i neintegrisabilnih imigranata u odnosu na koje je srpska prica o "mentalnoj segregaciji" mala maca. Cak i nasi najgore neuklopljeni imigranti su super uklopljeni u odnosu na ove nesrecnike koji izgleda nikom nisu potrebni (ni pozeljni).

Da, moguće da nisu ilegalni ili da su legalizovani, ali je tako oštra ta podela na dva sveta (po boji, fakat), da je to tuga jedna. Pričala mi je drugarica (Italijanka) da je bila kao deo jednog vladinog tima na Lampedusi (između Sicilije i Afrike) da vidi šta se može uraditi s izbeglicama koje tamo čekaju neku vrstu sortiranja, šta li već... i da je atmosfera tamo prosto neverovatna (i depresivna).

[Yoyogi]

podeli....ionako je topic postao predug, ko ce da cita od pocetka...ispada kao vocap gde je zadnjih 2-3 posta dovoljno da se uhvati ritam.I sam naslov - "Nasi u svetu"...bolje prilici naslovu celog pdf nego jednog topika.

Edited November 2, 2007 by Yoyogi

[bus]

***Mod speaking ***Ostavljam za sada samo zato što pojma nemam gde da podelim, a jako je messy, dakle nema jasnog fabularnog prelaza iz naši u svi. Uz to, mnogo sam, bre, umoran, pa se može desiti da zabrljam. Možda je bolje da sve preimenujemo u Integracija i nastavimo da gradimo mega-temu, a pozivam sve sa idejama za nove (specijalizovane) teme i spin-offove da ih otvore. EDIT: Vidim da su pojedini diskutanti sve vreme zastupali tezu da je odsustvo integracije univerzalna pojava (bez obzira na etnicitet), što dodatno ovo sve čini, u suštini, jednom velikom temom. :)UPDATE: Raspisuje se nagrada u iznosu ni po lule duvana za svakoga ko da konstruktivan predlog za podelu ove teme na Naše i Integraciju. Ajte izvoleti i ostavite mi link do posta na kom predlažete podelu, da ne lovim u magli.

Edited November 2, 2007 by crveni autobus

[cyberwor/L/d]

@ crvenislazem se, nemoj da delis ... tema je sjajno zazivela i steta bi bilo seckati ...preimenuju u integracija, tako je lakse ...

Edited November 2, 2007 by cyberwor/L/d