R.I.P.

[namenski]

@Caligula pitam se, pitam, sta bi 1 Dušan Radović rekao na temu komšiluka na groblju....  

Ili on ipak bese sahranjen u Aleji Velikana?

 

Inače, dzaba penis: samo sreca nas je spasla da se tamo ne nadje i 1 Arkan, malo je falilo... 

[Caligula]

7 minutes ago, namenski said:

@Caligula pitam se, pitam, sta bi 1 Dušan Radović rekao na temu komšiluka na groblju....  

Ili on ipak bese sahranjen u Aleji Velikana?

 

Jeste, i Duško Radović (aleja velikana je ranija varijanta aleje zasluznih gradjana i popunjena je odavno, Dusko je u ovoj novijoj)

 

Ključna reč:

 

Poštovanje. 

 

Toga u nas nema.

Edited December 7, 2020 by Caligula

[hefaca]

Ako zapadnjaci nemaju aleju, onda je imati malogradjanstina...

Ako Dzeki nije velikan, mogli bi da oforme aleju narodnih ljubimaca... Zbog je bi umirali mnogi...

[Tsai]

Potpuna je budalastina pozivati se na relevantnost aleje zSluznih gradjana 2020.godine, cak dzej ima vise smisla da bude tu nego recimo ivan bekjarev, ako mene pitate

[Caligula]

36 minutes ago, Tsai said:

Potpuna je budalastina pozivati se na relevantnost aleje zSluznih gradjana 2020.godine, cak dzej ima vise smisla da bude tu nego recimo ivan bekjarev, ako mene pitate

 

Sve je to tacno, a nerelevantnim su aleju ucinile odluke ovog elitizovanog polusveta i estradnih politicara koji sa namerom bagatelisu sve sto vredi u ovom narodu.

 

Nije postala nerelevantna sama od sebe. Ajmo svaku javnu licnost koja umre da zasadimo tamo. Pa ne ide jbg.

 

Gde je Shaban Bajramovic onda, on je bre svetski kalibar. I u Nisu su se debili bunili kada mu je data ulica. Toma Zdravkovic?

 

Nemojmo se zajebavat s konceptima.

 

[Boza_zvani_Pub]

On 6.12.2020. at 21:14, nisam ja said:

samo kad ga je ona kozurina dovukla na rts pre koju nedelju. dve čiste nije sastavio. baš tužno beše. 

Ta od prosle nedelje (sa nove s) je stvarno tuzna, ali ova stara iz kockarnice je bas dobra i ima mnogo jakih momenata kada je ova ostala bez teksta:

 

Edited December 7, 2020 by Boza_zvani_Pub

[Moonwalker]

Iz koje je godine ova stara emisija?

Edited December 7, 2020 by Moonwalker

[Boza_zvani_Pub]

6 minutes ago, Moonwalker said:

Iz koje je godine ova stara emisija?

Mislim iz 2010.

[Redoran]

1 hour ago, Tsai said:

Potpuna je budalastina pozivati se na relevantnost aleje zSluznih gradjana 2020.godine, cak dzej ima vise smisla da bude tu nego recimo ivan bekjarev, ako mene pitate

 

Ta aleja je odavno izgubila svrhu sa kojom je uspostavljena (kao i svaku drugu), tako da Džej u njoj nikoga neće ugroziti niti mu/joj umanjiti značaj.  Pri tome je Caligula dobro primetio da bi Džej verovatno prvi bio za to da ga sahrane međ' običnim svetom.

 

Meni je Džej bio i ostao jedna od najvećih uspomena iz mladosti. Evo kako: u proleće 1991. me je buraz vodio u Halu sportova da slušamo The House Of Love uživo (isti buraz me je u zimu 90-te prošvercovao na Siters Of Mercy u istoj hali). Na domaćem terenu slušali se Orgazam i Psihomodo pop, iz andergraunda Direktori i Životinje, zbog njihovog navijačkog opusa.

 

Par nedelja posle HoL, desi se Borovo Selo. Celo leto prođe u ratu, porodica prvi put ne provede tri meseca u dundovoj kući dole na moru. Dođe septembar, krene školska godina, bila je valjda subota kada sam sa burazom dogovorio da blejimo kod njega na gajbi, u onim soliterčinama na Tašu. Prvo mi je trebalo pola sata da se nekako probijem do tamo, izgledalo je da je ceo grad došao na Taš a ja nisam imao pojma zašto. Odem gore kod buraza, ni njemu nije jasno, posle nekog vremena krene gruvanje. Bio je to legendarni Džejov koncert do kojeg je stigao legendarnim albumom "Ko se s nama druži".

 

Album je zapravo bio toliko legendaran, da sam se sledeće godine priključio školskim drugarima koji su kolektivno otišli na rasprodat koncert na sajmu (šta ću, mnogo volim živu svirku a 92-je, još nisam bio stasao za one akcije po Budimpešti). Dvadeset soma ljudi opušteno. Knele sveže ubijen, a par dana pre njega ubijen Džejov rođak koji je bio neki krimos sa Dorćola. Džej ih pomene obojicu i cela hala krene da im skandira.

 

Godinama sam u glavi vrteo taj životni ringišpil na kojem sam u dve godine stigao od "Shine on" do "Nijedne usne se ne ljube same" dok hiljade ljudi oko mene skandiraju... Kneletu. To je za mene bio never viđen simbol svega što se dogodilo našoj zemlji i svima nama sa njom. Kako je moglo, a kako je ispalo.

 

Mislim, nije bio problem u Džeju uopšte. Problem je bio u tome što je ono drugo otišlo pa smo ga posle nadoknađivali na neki gotovo neprirodan način, da ne bude da ga nismo utefterili.

 

Ali jednu stvar sam priznao Džeju na Sajmu: bio je energičan na bini samo tako. Neverovatno lako je vukao publiku od pesme do pesme. Kapiram da je to bio deo njegovog šmeka, ono što ga je činilo autentičnim. A lik je bio autentičan. Pesme kao takve nisu bile ništa posebno mada jesu pripomogle da se napravi onoliko cehova po kafanama. Sinan je, recimo, tri lige iznad, ali je Džej uživo uspevao da se na suvu energiju približi tome. Uz to bih uvek prihvatio da pogledam neki njegov intervju, opet zbog te autentičnosti koju je imao. Izgubio mi se sa radara vremenom, pa nisam uopšte ukačio koliko mu je pred kraj bilo teško da sastavi običnu rečenicu. Bedak.

 

Zaslužio je da mu se posveti jedna čašica vrhunske užičke radže (forumska donacija) koju ljubomorno čuvam već nekoliko godina ali kako je krenulo mali su joj izgledi da dočeka 2021.

[ronin]

1 hour ago, Redoran said:

 

Ta aleja je odavno izgubila svrhu sa kojom je uspostavljena (kao i svaku drugu), tako da Džej u njoj nikoga neće ugroziti niti mu/joj umanjiti značaj.  Pri tome je Caligula dobro primetio da bi Džej verovatno prvi bio za to da ga sahrane međ' običnim svetom.

 

Meni je Džej bio i ostao jedna od najvećih uspomena iz mladosti. Evo kako: u proleće 1991. me je buraz vodio u Halu sportova da slušamo The House Of Love uživo (isti buraz me je u zimu 90-te prošvercovao na Siters Of Mercy u istoj hali). Na domaćem terenu slušali se Orgazam i Psihomodo pop, iz andergraunda Direktori i Životinje, zbog njihovog navijačkog opusa.

 

Par nedelja posle HoL, desi se Borovo Selo. Celo leto prođe u ratu, porodica prvi put ne provede tri meseca u dundovoj kući dole na moru. Dođe septembar, krene školska godina, bila je valjda subota kada sam sa burazom dogovorio da blejimo kod njega na gajbi, u onim soliterčinama na Tašu. Prvo mi je trebalo pola sata da se nekako probijem do tamo, izgledalo je da je ceo grad došao na Taš a ja nisam imao pojma zašto. Odem gore kod buraza, ni njemu nije jasno, posle nekog vremena krene gruvanje. Bio je to legendarni Džejov koncert do kojeg je stigao legendarnim albumom "Ko se s nama druži".

 

Album je zapravo bio toliko legendaran, da sam se sledeće godine priključio školskim drugarima koji su kolektivno otišli na rasprodat koncert na sajmu (šta ću, mnogo volim živu svirku a 92-je, još nisam bio stasao za one akcije po Budimpešti). Dvadeset soma ljudi opušteno. Knele sveže ubijen, a par dana pre njega ubijen Džejov rođak koji je bio neki krimos sa Dorćola. Džej ih pomene obojicu i cela hala krene da im skandira.

 

Godinama sam u glavi vrteo taj životni ringišpil na kojem sam u dve godine stigao od "Shine on" do "Nijedne usne se ne ljube same" dok hiljade ljudi oko mene skandiraju... Kneletu. To je za mene bio never viđen simbol svega što se dogodilo našoj zemlji i svima nama sa njom. Kako je moglo, a kako je ispalo.

 

Mislim, nije bio problem u Džeju uopšte. Problem je bio u tome što je ono drugo otišlo pa smo ga posle nadoknađivali na neki gotovo neprirodan način, da ne bude da ga nismo utefterili.

 

Ali jednu stvar sam priznao Džeju na Sajmu: bio je energičan na bini samo tako. Neverovatno lako je vukao publiku od pesme do pesme. Kapiram da je to bio deo njegovog šmeka, ono što ga je činilo autentičnim. A lik je bio autentičan. Pesme kao takve nisu bile ništa posebno mada jesu pripomogle da se napravi onoliko cehova po kafanama. Sinan je, recimo, tri lige iznad, ali je Džej uživo uspevao da se na suvu energiju približi tome. Uz to bih uvek prihvatio da pogledam neki njegov intervju, opet zbog te autentičnosti koju je imao. Izgubio mi se sa radara vremenom, pa nisam uopšte ukačio koliko mu je pred kraj bilo teško da sastavi običnu rečenicu. Bedak.

 

Zaslužio je da mu se posveti jedna čašica vrhunske užičke radže (forumska donacija) koju ljubomorno čuvam već nekoliko godina ali kako je krenulo mali su joj izgledi da dočeka 2021.

[Ros]

40 godina

 

 

[Milosh76]

Tekst o Lenonu nakon Bitlsa

https://nova.rs/posts/lenon-bez-bitlsa-zapostavljeni-deo-istorije

[Lancia]

 

[palfoot]

mislim da mi je ovo najrezonantniji komad muzike koji je iskomponovao, pored abandoned cities, koji je svakako hladni ambijentalni klasik

manje nju ejdž klavira, više žičano

RIP

 

 

 

[Indy]

Kao da ima nekog perverznog smisla da autor nemoguće lepe muzike umre u nemoguće ružnoj godini.