ljubav

[dare...]

ljubav je najvaznija tema autobiografija koje pisemo pokusavajuci da razumemo zivot. genetska teza jeste da nam je kapacitet i tendencija da iskusimo ljubav u genima. nasi mozgovi su programirani na ljubav. kako? hajdemo sada u praistoriju...kakve ima veze praistorija sa situacijom danas. muzjak moze da se pari sa vise zenki, deca iz vanbracnih veza imaju manje sanse da prezive. ali muzjak je prosirio reproduktivni potencijal. zenka ne moze cesto da se reprodukuje i ona gubi zastitu muzjaka ako nije lojalna. i tako se kod muzjaka razvila genetska dominantna predispozicija ka promiskuitetu, a kod zena lojalnost. to je siroko genetsko nesvesno nasledje. svi hoce ljubav, ali muskarci i zene imaju drugaciju koncepciju kako ljubav funkcionise. ako pogledamo danasnje romanse u mnogima sukob nastaje zbog razlicitih muskih i zenskih koncepcija.ostavljam vas sa dilemom: da li su nesrecne ljubavi greska evolucije?

govorim o praistoriji, ne o homo sapiensima. ako ti je lakse zamisli da pise praistorijski muskarac i praistorijska zena. govorim o naucnom genetskom konceptu ljubavi. pitanje glasi: ako je muski promiskuitet i zenska lojalnost diktat prirode, kako kaze evoluciona genetika, da li su nesrecne ljubavi greska evolucije?

mit prave ljubaviu platonovom simpozijumu spominje se mit o poreklu ljubavi. po tom mitu u pocetku su bila okrugla bica sa dve noge, dve ruke i dve glave. ta bica su prkosila bogovima. zevs ih je presekao na pola recima-ako se ne umirite preseci cu vas opet pa cete skakutati na jednoj nozi. i sada ta polovicna bica lutaju svetom trazeci svoju drugu polovinu.centralna tema ovog mita jeste da postoji prava osoba za svakoga od nas. kada nadjemo tu pravu osobu sve se resava. nesto kao treasure hunt.

Tek sam sad, onako malo dokono pročitao prvih nekoliko strana...Zanimljive postavke...Doduše po mom skromnom iskustvu pogrešno postavljene (negde mi se pomešaše hormoni i empatija), ali i dalje vrlo zanimljive...U svakom slučaju moj respekt za upornost i diskusiju na ovu temu... Ljubav je samo reč... Sve ostalo je prtljag koji nosimo u svojim željama i karakteru...

[denise]

kao sto sam obecala postujem odgovor. npr. u knjizi evolucija ljubavi pise:" evolucija je izvestaj reproduktivnog uspeha. mi smo nasledili genetski materijal onih koji su uspeli da se reprodukuju u kompetitivnom okruzenju drugih individua i neprijateljskim silama okoline. tacno je da su ljudi delimicno preziveli zbog toga sto su naucili da prave vatru i odecu. znanje kako da napravimo vatru i odelo nije genetsko dostignuce. mi nismo rodjeni sa tim znanjem. mi imamo mozak i telo koje moze da se nosi sa tim znanjima i dostignucima. ljudi imaju taj potencijal i pre nego sto su naucili umetnost opstanka. kao i svaki genetski razvoj, taj potencijal je kompleksna sekvenca slucajnih dogadjaja. geni, ocigledno, ne posmatraju svet, a potom razmisljaju koja bi mutacija doprinela reproduktivnim ciljevima. genetski materijal je sklon mutacijama i niko nema svesnu kontrolu nad pravcima mutacija (osim kraja 20. veka kada je to postalo moguce). gotovo uvek mutacije ili ne dovode do bitnijih razlika ili uvode neki defekt. mutacije takodje uzrokuju da se organizmi ponasaju na odredjeni nacin koji favorizuje uspesnu reprodukciju. ako potomstvo nasledi genetsku reprodukciju koja povecava sanse za uspesnu reprodukciju, oni ce dalje prenositi taj materijal na potomstvo i s obzirom da su te individue marginalno uspesnije u reprodukciji od onih bez materijala, taj genetski materijal i to ponasanje ce postati karakteristika vrste. naravno, jako puno vremena je potrebno. jedna od najizuzetnijih postavki evolucione psihologije jeste da je kapacitet da se oseti ljubav genetski determinisan. struktura mozga je podesena na ljubav. da bi takva teza imala kredibilitet, potrebno je da odgovori na dva izazova. prvo, treba objasniti kako se dispozicija prema tako kompleksnim setovima intencija i reakcija ugradjuje u mozak. ova teza ima podrsku kognitivne nauke ciji je cilj da pokaze na koji nacin kompleksne misli i osecanja imaju materijalno utemeljenje. arhitektura mozga odredjuje nacin na koji se misli i oseca. s obzirom da genetski materijal determinise arhitekturu mozga, sasvim je logicno da utice na misli i osecanja. otuda logicno sledi da je kapacitet i tendencija da se iskusi ljubav genetski determinisana. prvi izazov je resen. drugi izazov: kako dokazati da je dispozicija deo standarsnog genetskog nasledja modernog coveka. kako je tendencija da se oseti ljubav uticala na reproduktivni benefit nasih dalekih predaka, benefit koji obezbedjuje dominatne crte nase vrste? odgovor je nuzno spekulativan. mi ne znamo mnogo o emotivnom i socijalnom zivotu daleko u praistoriji. mozemo samo da pokusamo da rekonstruisemo njihove reproduktivne teskoce i da razmotrimo benefite odredjenih evolucionih tokova. recimo, reproduktivno stanje u dalekoj praistoriji, pre pojave ljubavi, bi se moglo opisati kao: muzjaci se pare sa zenkama an general ali su posebno privuceni zenkama koje su imale znake plodnosti i zdravlja: koza, kosa, grudi, kukovi. takva atrakcija je nesvesna. muzjaci bez takvog fokusa su se parili sa manje zdravim zenkama i ostavili su potomstvo bez selekcije. zenke sa druge strane, instinktivno rezervisu reproduktivne napore za najmocnije muzjake. nema tu kalkulacije, to je nesvesno. zenke bez tog instinkta imaju sve slabije i slabije potomstvo, manje reproduktivno sposobno. uspesna reprodukcije dakle nije akt prokreacije. da bi reprodukcija bila uspesna potomstvo mora da se rodi i razvija tako da se dalje favorizuje reprodukcija. musko potomstvo mora da bude mocno, a zensko zdravo i plodno. ponasanje roditelja koje favorizuje opstanak potomstva je ovde vazno. mutacije koje podsticu radjanje i razvoj zdravog potomstva postaju opste karakteristike vrste. lojalnost i briga povecavaju sanse za opstanak. muzjak treba da obezbedi da je zenka lojalna potomstvu i da se nece pariti sa drugim muzjacima. zenka mora da bude sigurna da je muzjak nece ostaviti bez zastite i otici kod druge zenke. sanse za uspesnu reprodukciju su povecane ako postoje odredjene karakterne crte kod roditelja- lojalnost i briga za potomstvo. evoluciona psihologija kaze da je to emocija. dalje evoluciona psihologija kaze da se ljubav moze razumeti preko price- kaklo emocija ljubav doprinosi reproduktivnom benefitu? u konjukciji sa kognitivnom naukom moze da se tvrdi da je kapacitet za ljubav rezultat genetskih mutacija u dugom vremenskom periodu i otuda nasledni kvalitet. krucijalna implikacija gornjih teza je sledeca. muzjaci nista ne gube ako su promiskuitetni. cak i lojalni i posveceni muzjaci mogu da prosire reproduktivni potencijal ako se pare sa vise zenki. to novo potomstvo ce imati manje sanse za opstanak, ali prosiruje se reproduktivnin potenijal i materijal. ovde se ne govori o subtilnim kalkulacijama praistorijskih muzjaka. govori se o tome da ne-promiskuitetno ponasanje nije dominantna karakteristika muskog pola. lust and love are separable. zenke ne mogu cesto da se reprodukuju kao muzjaci i one su privucene samo mocnim muzjacima. love and lust are the same. zenka oseca lust samo kada oseca love. dalje, potomstvo ce imati vece sanse ako zenka lojalna privrzenom muzjaku. dalje, iz toga sledi da ce zenke imati veci kapacitet da tolerisu seksualne avanture muzjaka, nego sto ce muzjaci imati kapacitet da tolerisu zenske avanture. ponovo je vazno istaci da ovo nisu promisljeni planovi i strategije. radi se o serijama nesvesnih mutacija koje uticu na strukturu mozga i dovode do pattern osecanja i ponasanja nad kojima nemamo direktnu kontrolu."

Edited October 9, 2008 by denise

[kgmr]

pih, i nisu neki izazovi. resili oba u hopcupu.

Una, vesela pećinska žena Bila je pomalo maljava, jedan sekutić joj je nedostajao, ali njen seksipil se mogao osetiti na rastojanju od stotinak metara ili više, poput mirisa, što je možda i bio. Bila je punačka, zaobljenog stomaka, zaobljenih ramena, zaobljenih bokova, i uvek nasmešena, uvek vesela. Zato su je muškarci i voleli. U njenom kotlu nad vatrom uvek se nešto kuvalo. Bila je prostodušna i nikad nije gubila strpljenje. Toliko su je puta udarili tojagom po glavi da joj je mozak bio oštećen. Niko nije morao da udari Unu da bi je posedovao, ali takav je bio običaj, i Una se retko izmicala.Stalno je bila trudna i nikad nije iskusila osvit puberteta, pošto joj je otac prišao kad je imala pet godina, a zatim su došla i braća. Prvo dete rodila je u sedmoj. S njom su muškarci opštili čak i kad je bila u poodmakloj trudnoći, i nestrpljivo su čekali da prođe pola sata – toliko joj je, otprilike, trebalo da se porodi – kako bi se opet stuštili na nju.Začudo, zbog Une se nije uvećavao prirodni priraštaj plemena, pre bi se moglo reći da se njegova populacija malo smanjila, jer su muškarci, opsednuti Unom, zapostavljali sopstvene žene, a poneko bi nastradao u tuči zbog nje.Unu je na kraju ubila jedna ljubomorna žena koju muž nije dotakao više meseci. Taj čovek je bio prvi koji se zaljubio. Zvao se Vipo. Prijatelji su mu se smejali zato što nije uzimao neku drugu ženu, makar i sopstvenu, u vreme kad je una bila nedostupna. Vipo je izgubio oko u borbi sa suparnicima. Bio je tek prosečne građe. Uvek je donosio Uni najbolje komade ulova. Dugo i mukotrpno je radio da bi napravio ukras od kremena, te je tako postao prvi umetnik u svom plemenu. Drugi su koristili kremen samo za vrhove strela ili noževe. Vipo je dao ukras Uni da ga nosi oko vrata na vrpci od kože.Kad je Vipova žena preklala Unu iz ljubomore, Vipo je, pun mržnje i gneva, preklao svoju ženu. A onda je glasno zapevao jednu tragičnu pesmu. Pevao je i pevao poput ludaka, dok su mu suze lile niz kosmate obraze. Pleme je pomišljalo da ga ubije. Bio je lud i drukčiji od odraslih, a to je izazivalo strah. Vipo je nacrtao Unu na mokrom pesku kraj mora, a zatim i na ravnim stenama obližnjih planina. Te slike su se mogle videti izdaleka. Napravio je Unin kip od drveta, a zatim još jedan od kamena. Ponekad je s njima spavao. Od nezgrapnih slogova svog jezika složio je rečenicu koja je prizivala Unin lik svaki put kad bi je izgovorio. Nije on bio jedini koji je tu rečenicu naučio i ponavljao, ili koji je poznavao Unu.Vipa je zaklala ljubomorna žena koju muž nije dotakao mesecima. Njen čovek je nabavio jedan od onih Uninih kipova koji je je Vipo napravio po ogromnoj ceni: platio ga je velikim komadom kože za koji je trebalo odrati nekoliko bizona. Vipo je od toga napravio divnu nepromočivu kuću, a preteklo mu je i za odeću. Sastavio je još rečenica o Uni. Neki muškarci su mu se divili, drugi su ga mrzeli, ali su ga žene listom mrzele zato što ih je gledao kao da ih ne vidi. Mnoge muškarce je ražalostila Vipova smrt.Ali, sve u svemu, ljudima je laknulo kad je otišao. Bio je čudan, mnogi su zbog njega gubili miran san.

psne znam na sta im tacno odgovaras, ali ja cu ovo da prilepim na ljubavnu temu

Edited October 9, 2008 by kingmaker
edit: omiljena p. hajsmit. wub.

[denise]

hvala kingice. nisam znala gde da udenem odgovor na pitanje - da li su zene genetski sklone da tolerisu avanture - posto je na temi sex and the city trolovanje, pod razno ne pripada, a kako je u sklopu price o evoluciji ljubavi, nasla si mu pravo mesto. Edited October 9, 2008 by denise

[pacey defender]

kao sto sam obecala postujem odgovor. npr. u knjizi evolucija ljubavi pise:"krucijalna implikacija gornjih teza je sledeca. muzjaci nista ne gube ako su promiskuitetni. cak i lojalni i posveceni muzjaci mogu da prosire reproduktivni potencijal ako se pare sa vise zenki. to novo potomstvo ce imati manje sanse za opstanak, ali prosiruje se reproduktivnin potenijal i materijal. ovde se ne govori o subtilnim kalkulacijama praistorijskih muzjaka. govori se o tome da ne-promiskuitetno ponasanje nije dominantna karakteristika muskog pola. lust and love are separable. zenke ne mogu cesto da se reprodukuju kao muzjaci i one su privucene samo mocnim muzjacima. love and lust are the same. zenka oseca lust samo kada oseca love. dalje, potomstvo ce imati vece sanse ako zenka lojalna privrzenom muzjaku. dalje, iz toga sledi da ce zenke imati veci kapacitet da tolerisu seksualne avanture muzjaka, nego sto ce muzjaci imati kapacitet da tolerisu zenske avanture. ponovo je vazno istaci da ovo nisu promisljeni planovi i strategije. radi se o serijama nesvesnih mutacija koje uticu na strukturu mozga i dovode do pattern osecanja i ponasanja nad kojima nemamo direktnu kontrolu."

Hvala na odgovoru. Naslućujem da je ovo što si navela tvoj prevod izvorne literature. Jesam li u pravu? Btw, koja su naučna zvanja autorke?U tekstu uočavam jednu metodološku falinku; tvrdi se da su mužjak i muškarac, odnosno ženka i žena, identični po pitanju odnosa prema seksu, prevari, ljubavi, naklonosti, privrženosti i reprodukciji.što se tiče boldovanog, moram priznati da je u pitanju jedna od većih gluposti koje sam u skorije vreme čuo. Predlažem ti da (ako si saglasna sa citiranom tvrdnjom, naravno) izađeš negde u večernjim časovima, u neki klub, i vidiš da li su "ženke" i dalje takve, ako su ikada imale osobine kakve im pripisuje evoluciona psihologija i autorka ovog dela. Pre će biti da je evoluciona psihologija propustila par epoha u onome što pogrešno naziva evolucijom.

[Nicol]

zanimljivo kako se i kod tvrdoglavog pozivanja na gemetsku determiniranost i evoluciju, vrlo lako odričemo očitog i isključivo ljudskog evolucijskog dosega- razvoja svijesti i unutar nje čitavog spektra različitih emocionalnih potreba i mogućnosti koji utječu na naše ponašanje. izgleda da smo u žestokoj borbi da detabuiziramo seksualnu želju i instikt za održanjem vrste, paralelno stvorili još veći tabu od vlastitih emocionalnih poteba. tako ni na temi o ljubavi nema traga od univerzalne ljudske potrebe za uvažavanjem, prihvaćanjem, nježnosti. pari mi da smo jubba evoluirali.

[denise]

Hvala na odgovoru. Naslućujem da je ovo što si navela tvoj prevod izvorne literature. Jesam li u pravu? Btw, koja su naučna zvanja autorke?

Prof. Dr. psihologije

U tekstu uočavam jednu metodološku falinku; tvrdi se da su mužjak i muškarac, odnosno ženka i žena, identični po pitanju odnosa prema seksu, prevari, ljubavi, naklonosti, privrženosti i reprodukciji.što se tiče boldovanog, moram priznati da je u pitanju jedna od većih gluposti koje sam u skorije vreme čuo. Predlažem ti da (ako si saglasna sa citiranom tvrdnjom, naravno) izađeš negde u večernjim časovima, u neki klub, i vidiš da li su "ženke" i dalje takve, ako su ikada imale osobine kakve im pripisuje evoluciona psihologija i autorka ovog dela. Pre će biti da je evoluciona psihologija propustila par epoha u onome što pogrešno naziva evolucijom.

ono sto se tvrdi jeste da je siroko nesvesno genetsko nasledje za ljudsku vrstu isto i ta teza se izvodi iz onoga sto je opisano o reproduktivnom benefitu, genetskim mutacijama i sirokom razdoblju praistorije i istorije ljudske vrste. u sustini nesvesno genetsko nasledje ne znaci nista zato sto covek ima svesnu personu, tj. sposobnost da moralno vrednuje zelje, ponasanje, ubedjenja. poslednja recenica vazi i za nicol. Edited October 10, 2008 by denise

[Buck Naked]

O ljubavi se i te kako moze ozbiljno naucno raspravljati (hell, svi oni dobri prirodnjacki dokumentarci o coveku na raznim zutim kvadraticima i javnim servisima britanske britanije), tako da se ne ide niti u relativizam ("sve je to individualno") niti u neke pesnicke apstrakcije, ali zato onda u emisiju ne treba zvati pisca, reziserku i neobavestenog pop-psihoanaliticara.

Edited December 21, 2008 by Buck Naked

[kgmr]

naravno da moze (ovi 'koji drze do sebe' su smesni), moja teza je da je upravo usled gadljivost 'intelektualaca' emisija takva. dakle, ne mora nuzno ni naucno da se prica (ne budi snob :P), ali moze inteligentnije i obavestenije.nije on neobavesteni poppsihoanaliticar, vec psihoterapeut, i to, koliko cujem prilicno cenjen. orijentacija: transakciona analiza.

[Buck Naked]

Nema nista snobovsko u zelji da se na dobru temu kao sto je ljubav u emisiju dovedu ozbiljni naucnici. Pod tim ne podrazumevam akademike sa solunskog fronta, vec ljude koji su o fenomenu o kome je rec nesto ozbiljno napisali, istrazivali ili se barem obavestili od strane relevantne i savremene naucne literature. Niti pod "ozbiljno" podrazumevam "dosadno". Dovedes lepo jednog biologa, jednog evolucionog psihologa i jednog sociologa (emocija) i postavljas pitanja o svakodnevnim stvarima - o zaljubljivanju, o neverstvu, da li zene vole bogatije ili lepse, da li muskarci vise vole plavuse ili crnke. A o svim ovim stvarima ozbiljno pisu ozbiljni naucnici. I pustis da oni, koristeci naucne koncepte koji su potvrdjeni ili se jos proveravaju, nesto kazu o svim tim dobrim pitanjima. A Milivojevic ili pisac ili reziserka nisu kadar za ozbiljnu diskusiju, to jest za diskusiju tog tipa. I zato je onda emisija trla baba lan, tj. sve sto su rekli i moja baba je mogla reci. Znam cime se Milivojevic bavi, njegova "cenjenost" je relativna stvar (cenjen je u ovoj sredini i na zadnjim stranicama svojih knjiga bas zato sto je napisao par popularnih knjiga), a sama transakciona analiza je tek nesto vise od pseudonauke ili vradzbina.

Edited December 21, 2008 by Buck Naked

[Hermetico]

Transakciona analiza... figures. Psihonacoš. Je l' još neko čuo da su antičke tragedije pisane kao pedagoško štivo o tome kako(kako - na koji način) ne treba voleti? Nikad ranije nisam čuo za to, ne kažem da nije, samo mi je jako čudno, pa bih molio pojašnjenje od nekog upućenijeg. Ako je zaista tako, hmmm... Moj pogled na književnost se menja ondak, jer su u tom slučaju praktično sve knjige o ljubavi koje nemaju srećan kraj neka vrsta ili čak nastavak neke stare pedagoške prakse. To znači da su oni vikend ljubavni romani, npr, sjajni udžbenici o tome kako treba voleti, ili šta? Da počnem ja to da čitam, da se podučim dok još ima dana... Meni je sve to nekako, kako i koliko voliš da voliš, ali da to bude zdravo i berićetno. Budalaština.A danas je u nekoj drugoj emisiji pričao o tome kako je na faksu, ili u školi, nisam siguran, čuo kako neka devojka kaže da bi najviše volela da se "iz ljubavi uda za bogatog muškarca", i to mu je ostalo kao neki ideal i putokaz u životu, genijalna ideja o tome kako se sve može postići. Meni to deluje malo zatucano, kao neki ljubavni fitness, oblikovanje ljubavi da liči na neki društveno servirani ideal. Sumniva mi je i vrednost tog ideala, jako, a i da nije, nisam siguran da ljubav treba/može tako da se trenira, čak i ako je alternativa ova verzija Malog Ćire In Slumberland.Da parafraziram Harmsa:Psihoterapeut: Ja sam psihoterapeut.Hermetico: A po mom ti si govno...

[gospa buba]

znaci, bio je jasan? ja sam bila u dilemi da li je do njega, ili do njih?

meni se chini da jeste. ali postoji nekakav pritisak da se o tome (:P) govori sto je moguce nejasnije i da se pritom nabraja sto je moguce vishe raznih varijeteta koji postoje u prirodi...i da se pomene karver, ovog meseca obavezno! ima da prodje ko doris lesing, postace izuzetno popularan. tj opet ^_^+ splitujte ljubim vas 3x. a ondak mi pojasnite na srpskom koje je transakciona analiza, ja sam samo siroto inzenjer :D Edited December 22, 2008 by thermal bug

[dare...]

Odustao od quotovanja... Ima toga previše...Elem Ćiru ne volim previše... Izbegavam fantome... Knjige doduše mogu da mu čitam, ali ne ubrajam ih u nešto posebno... On se jadničak ćeše gde ga svrbi... I kad kažeš ljubav on vidi bivše žene i mamu... Da i sina se setio kad ga je Olja podsetila...Tanja Mandić Rigonat (beše Mandina druga žena) mi je OK. Reditelji obično imaju dobar i širok uvid, jer te večite teme stalno vrte u svojim predstavama... Zato joj i trebaju praktični primeri, u dijalogu sa psihoterapeutom...I na kraju psihoterapeut Zoran Milivojević, transakciona analiza (čitaj majstor igre uzroka i posledica)... Ja sam ga savršeno razumeo (zbog svog putera na glavi)... Međutim auditorijumu je delovao hladno i surovo... "Samodovoljna dijada"(čitaj patološka simbioza ;)) Ono uzvišeno, što nazivamo idealnom ljubavlju dugogodišnjih bračnih partnera, servirano je kao ograničavajuća falinka, slobodnom razvoju pojedinačne ličnosti supružnika... Još kad ih smestite u tranzicionu "Zonu Preživljavanja"(čitaj besparica), eto idealnih partnera, koji ne mogu jedno bez drugog... Kao da je neku našu idealnu ljubav, polio `ladnom vodom... :D Tip je bio surovo jednostavan, mada se nije upuštao u dublja objašnjenja i filozofiju... Meni lično je ta distanca koju često prave i postavljaju psihoterapeuti, intelektualno razumljiva, ali mi strašno ide na nerve, jer smatram da komunikacija uvek mora biti dvosmerna i to bez zakukuljivanja i bez zamumuljivanja...Inače su mu postavke o transgeneracijskom (ne)prenošenju vaspitanja i razmaženosti dece i roditelja sasvim OK.Teorija hedonizma, koja pokreće svet, takođe... Sve stoji... A obaška priča, da su najopasniji su učitelji(čitaj roditelji), oni koji sami nisu naučili osnovne lekcije... Ja lično nisam pobornik vaspitanja tipa nagrada-kazna, jer mislim da je to dobar sistem za kučiće, a da za decu ipak treba obezbediti vreme i prisutnost za neki viši nivo... Mada je "nagrada-kazna", najednostavniji način, prihvatljiv za obe strane, koji i decu i roditelje dovodi u red... A jelte znamo da je red=sigurnost u našim glavama u kojim naše svetove i okruženje stvaramo sami...Ovde prekidam. Već sam preterao sa filozofiranjem u ovaj kasni sat.. Ne znam šta bi Olji, da sebi uvali ovakvu temu, za večerašnju emisiju... Mora da tu ima neka dublja priča, jer se svako češe, gde ga svrbucka... ;)

[kgmr]

Nema nista snobovsko u zelji da se na dobru temu kao sto je ljubav u emisiju dovedu ozbiljni naucnici.

ma jok. posto o svakodnevnim zivotnim fenomenima u emisijama namenjenim sirokom auditorijumu treba da pricaju samo ozbiljni naucnici, je l'? ostala misljenja nisu dovoljno dobra za tv? podjednak je problem i sto su laicka misljenja nepromisljena (u opsegu u kojem znanje dozvoljava), a to, pak opet potice, delom, i od tih naucnika (o cemu cu u sledecem pasusu).

Pod tim ne podrazumevam akademike sa solunskog fronta, vec ljude koji su o fenomenu o kome je rec nesto ozbiljno napisali, istrazivali ili se barem obavestili od strane relevantne i savremene naucne literature.

a takvih je uzasno malo, jer svi (bez obzira na fomralno obrazovanje) zaziru od teme ljubavi, prepustajuci je tome barbari de andjelis.

Dovedes lepo jednog biologa, jednog evolucionog psihologa i jednog sociologa (emocija) i postavljas pitanja o svakodnevnim stvarima - o zaljubljivanju, o neverstvu, da li zene vole bogatije ili lepse, da li muskarci vise vole plavuse ili crnke.

a sto bas evolucionog psihologa, ha? sto ne, npr. neuropsihologa? ili psihijatra? ili psihoterapeuta? ili nekog iz agencije za upoznavanje? ili, na kraju krajeva, pisca?

A o svim ovim stvarima ozbiljno pisu ozbiljni naucnici.

pa sad, konkretne teme koje si naveo i nisu bas tako ozbiljne, da ne kazem da su prilicno banalne, predvidive i samoobjasnjive.

Znam cime se Milivojevic bavi, njegova "cenjenost" je relativna stvar (cenjen je u ovoj sredini i na zadnjim stranicama svojih knjiga bas zato sto je napisao par popularnih knjiga)...

ne vidim nikakav problem sa popularnim knjigama. meni su, npr. dosadne, ali ne vidim na koji nacin one diskvalifikuju autora. hocu reci, ima popularnih (tzv. folkpsihologa), a ima i naucno popularnih knjiga.

...a sama transakciona analiza je tek nesto vise od pseudonauke ili vradzbina.

mozda (moj stav o istoj je trenutno potpuno nebitan). ili cak da kazem, da, ali to moze i da se nazove obicnom primenjenom disciplinom jedne grane psihoterapije, koja, kao i sve druge, pati od manje-vise istih boljki. ali, sta s tim? trenutno ljudi nisu smislili mnogo toga boljeg u tom polju.

[Lale Gator]

I eto dođosmo do krucijalnog dokaza da se B92 finansira sa strane. Nekakav tamo osrednji pisac ljubavnih vikend-romana, koji se preziva Karver (ili mu je to pseudonim?) iskeširao Olji Bećković (zapravo ekipi koja stoji iza nje, ona je tu nebitna) da se napravi tobož emisija o ljubavi, a ono zapravo sofisticirana reklama za njegovu novu knjigu... ili celokupni opus u ovom slučaju. Mis'im, Olja Winfrey style.