Politika

[Takeshi]

danas se pojavio novi tekst danice popovic (http://www.politika.rs/pogledi/Danica-Popovic/Ko-to-bese-Olja-Beckovic.lt.html)

koga vise nema na sajtu. 

postoji kopija kod medija centra.

 

KO TO BEŠE OLJA BEĆKOVIĆ  

 

 

 

Da su sada devedesete, Olja bi postala heroina napaćene Srbije. Da Olja nije – Olja, postala bi vođa opozicije. I nečija marioneta? Nebitno. Samo jedno je ovde bitno – cenzura „Utiska nedelje” ne bi tek tako pala u zaborav. Ovakav povod za rušenje režima, a opozicija – ćuti. 
Šta se to sada dešava? Nema više opozicije? Tja, ima je, ali nema para. 

Devedesetih je opozicione medije plaćao Zapad. I postigao danas nezamislivu slobodu medija. Sirotinjski raj za novinare: jedna novina te neće odeš u drugu. Jedna televizija te neće pređeš na drugu. Ponekad za manje pare, ali sačuvaš dušu. Ima li drugog leka za autocenzuru, a na planeti Zemlji?
Bio je to čarobni spoj: novinari su imali čvrsta uverenja (da treba srušiti Miloševića), a Zapad je imao pare. I ista uverenja. Opozicija je to nazivala „snažnom međunarodnom podrškom”, a režim je govorio o stranim plaćenicima. Sa ove distance kad gledam, vidim da su i jedni i drugi bili u pravu, barem što se tih etiketa tiče.

A sada se sve promenilo. Želje Zapada sada ispunjava vlada. Kosovo? Izvolite. Unitarna Bosna? Radimo na tome... Pa zašto bi Zapad onda finansirao bilo kakve opozicione medije?

Ne bi to danas ni bilo potrebno, da institucije nisu ostale iste kao u Miloševićevo doba. Ovde i dan-danas čelnici dobijaju uputstva od Gazde i bespogovorno ih sprovode. Gazda je, doduše, u međuvremenu nekoliko puta promenio ime, ali ćud nije. Demokratija? Ha-ha-ha. Dobacili su do poštenog prebrojavanja glasova. Privatna svojina? Može i to, ali samo za odabrane i poslušne...
I onda stvarno nikoga i ne čudi to što privatni vlasnik televizije B 92 ukida svoju najgledaniju emisiju. Cenzura? Naravno. Ne ujeda se ruka koja ti ustupa frekvenciju (to jest, dve frekvencije), valjda je to svakom u Srbiji jasno.

I tako nestade Olja iz medija. Za razliku od devedesetih, nema više ozbiljnog medija koji bi nju zaposlio. Možeš, Olja, da odeš u časopis „Kupusni list”, poručuje vlast, i ne samo vlast, nažalost. Isto poručuje i Goran Milić iz Al Džazire, kaže: „Samo ti, Olja, snimaj, sve će to internet preneti ... i pozlatiti.”
Da ne bude zabune nije ovde stvar u Olji. Stvar je u tome da Srbija danas nigde ne može da sazna kolike je neznalice vode. Recimo da, kao nekad, čuje kako Tomislav Nikolić ne zna kako mu se zove smer na kome je magistrirao. Da sada, recimo, od učenog sveta čuje priču o tome kako je nemačka izdavačka kuća De Gruiter u septembru ove godine potvrdila da je članak gradonačelnika Siniše Malog plagijat i povukla ga iz svog časopisa, dok u Srbiji niko nema petlju da to isto uradi s njegovim doktoratom. Niti sa plagiranim doktoratom Aleksandra Nambije Šapića. Niti s plagijatom ministra policije. Nezgodno je to – podsećati javnost da policiju vodi lice kome je dokazana intelektualna krađa. Nakon što je dva puta odbio otvoreni poziv da pred kamerama demantuje plagijat oni ugasiše kamere. Pametno, priznajem. 

U tom mraku, svi će zaboraviti trenutak kada je Jorgovanka Tabaković na RTS-u pohvalila „jednog našeg vrlog ekonomskog novinara” koji je, kako je setno naglasila, rekao: „Stabilnost nije sve, ali bez stabilnosti, sve je – ništa.” O tempora, o mores, što bi rekao Žika Obretković! Svako ko je makar prelistao bilo koju ozbiljnu knjigu o ekonomskoj politici zna za Karla Šilera, zapadnonemačkog ministra privrede (1966–1972), koji je ovim rečima objavio da Nemačka nikada više neće voditi inflatornu ekonomsku politiku. Sme li guvernerka to da ne zna? Sme, naravno. Uz dva mala uslova: da sama tu temu ne otvara, i drugo, ako joj već izleti i bruka se otkrije, da tu brljotinu nijedan novinar više ne sme da objavi u udarnom terminu. 
Ne znam kako mi sad baš pade na pamet film „W”, koji sigurno nije najbolji film na svetu, ali jeste bitan za one koji razmišljaju o demokratiji, slobodi, ili o Maksu Veberu, idejnom uzoru našeg premijera. Ovde je bitno to da film govori sve najgore o Džordžu (W) Bušu, a prikazan je u vreme dok je ovaj bio predsednik Amerike! I nisu film emitovali u „Kupusnom listu”, niti na „Jutjubu”, nego lepo, kako bog zapoveda širom Amerike i širom sveta. I nije ga režirao bilo ko, nego Oliver Stoun, levičar i ljuti Bušov politički protivnik. Sam Buš o filmu nikada ni reči nije rekao, nikome otkaz nije dao, niti je kome zbog tog filma dlaka s glave falila. 

Veberovski potez lečenog alkoholičara Buša mlađeg, koji nije imao potrebu da zove telefonom one s kojima se ne slaže, niti da ukida filmove i emisije koje mu nisu po volji. Da li se Buš uzdržao zato što je bolje od Vučića razumeo Vebera, ili mu institucije nisu dozvolile da reaguje – svejedno. Glasam za institucije.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta 
 

[yolo]

ima i google cash

 

https://archive.today/mh2Bx

 

inace je navodno vraceno na sajt, nisam proveravao

[kud u maglu Simoviću]

[/url]

 

inace je navodno vraceno na sajt, nisam proveravao

takešijev link radi

[aram]

navodno je i skinuto samo zato sto je stavljeno prerano...

[yolo]

pa, cenzura na internetu. google cash ili share su to obesmislili ali ovde nije stvar u tome.

 

ugrica moze da glumi "demokratkinju" ali kada jednoj dani popovic skidas i vracas tekstove, samo je pitanje vremena kada ce ovoj da pukne film i da je otera u qrac. tako ce ona otici sama, a smajlovicka ce slavodobitno reci da nema cenzure iako je prethodno ucinila sve da je otera.

[Takeshi]

to ljilja hoce da skrene paznju na svoju sirinu u uredjivanju, a usput je fino izreklamirala tekst. win-win (osim za pomenute u njemu).

[salerokada]

 

Јесте плагијат, нећу да се извиним

Поводом текста „Лежерна празнина” „Политика”, 26. новембра

Читам „Политику”, не могу да верујем, пише баш овако: „У начелу, са колумнистима се не полемише”. Погледам још једном како се зове рубрика, пише – „Полемика”.

Зашто се са колумнистима не полемише? Немам појма. Не полемише се са биљкама, то ми је јасно. Ни са уличним бандерама, мада и оне могу добро да узврате у невербалној полемици, ако ти се нађу на путу.

Нађох се и ја на путу једне доценткиње са Мегатренда, баш овог уторка и баш на овом месту, у тексту под насловом „Лежерна празнина”. Што је, укратко, опис мога лика и дела. Да не дужим: највећи мој грех је тај што се нисам извинила министру Стефановићу. Bећ су две комисије донеле одлуку да његов докторат није плагијат, а ја – ништа. Као она улична бандера: нити одустајем, нити се извињавам.

Али морам да проговорим. Плагијат јесте доказан. Ево доказа, у овој табели. Кога интересује, може да прати линкове испод табеле и сам да се у све то увери. Све ту имате – и обе верзије доктората, и сва места која је министар плагирао. Плагијате су открили: др Угљеша Грушић, доцент Универзитета у Нотингему, др Бранислав Радељић, ванредни професор Универзитета Источни Лондон и Слободан Томић, докторанд Лондонске школе економије и политичких наука. Све ове плагијате проверила сам ја, професорка са Београдског универзитета.

Страница доктората на којој је детектован плагијат

Преписано из:

Верзија 1

Верзија 2

14

14

Вучетић, Јанићијевић (2006), стр. 94

35

33

Кандев (2002), 279-280

48

43

Ђорђевић (2001), стр. 15-16

57

51

Милутиновић (2004), страна 16

59

53

Мркаљ (2012), страна 468

61

54

Авдагић и остали (2012), резиме

77

66

Злокапа, Дамјановић (2008), више места

120

106

Левитас, Петери (2004), страна 28

146

130

Исаковић, Марковић (2012), страна 257

149

143

Белкић, Хрњез (2010), страна 10

170

160

ЦеСИД (2007), страна 74

Напомене:

1. Извор за обе верзије доктората: сајт Истиномер, 14. јун 2014

2. Тачни наводи плагираних места и детаљно објашњење: Пешчаник, 3. јун 2014

3. Додатни детектовани плагијати и анализа: блог www.rasakarapandza.com, 3. јун 2014

И где је сад проблем? Је ли неко оспорио ове доказе? Није нико. Нити је ко покушавао. Прва комисија за негирање плагијата отворено је рекла – признајемо четири плагијата, остале нас мрзи да тражимо, па закључујемо да их није ни било. Друга комисија је поступила помирљивије, говорећи да је у ствари у питању неспоразум. За разлику од опонената, кажу, комисија је имала увид у верзију рада који је био предмет јавне одбране. Што је ноторна неистина – сви смо имали обе верзије. Да вас подсетим, Србија се почетком лета ове године толико разљутила да су морали све да објаве на интернету. И кад су објавили, шта смо видели? Па то, да су сви плагијати преживели селидбу. Неки су се преместили, али ниједан није нестао. И то сви знају. Ко не зна, за два-три сата рада увериће се и сам.

И сад пометнута доценткиња каже – важна је једино реч комисије. Стварно? Нема те комисије и тог суда који може да сахрани истину. Нема. Њихове пресуде трају колико и власт која их је наручила. А толико ће трајати и ауторкино додворавање министру, или свити која га окружује, ко би сад то истраживао.

Али морам да признам не завидим министру на оваквим браниоцима. Јер, шта човек да каже на одбрану која гласи – професорка изврће чињенице када каже „полицију води лице које је починило интелектуалну крађу”, а Стефановић у инкриминисаном тренутку није био министар полиције! Не, него је био председник Народне скупштине! Има ли горе ствари од неуке и трапаве одбране?

Дакле, уважена доценткињо, кад сте ме десет пута по имену прозвали, да вам кажем – од вас се очекивало да оспорите доказе српских научника, а не свог брањеника још дубље да укопавате. Као да му је баш било потребно да ударате особу која га је два пута позивала на ТВ дуел, где би, осим плагијата, морао Србији да објасни шта је то – мултипла мултиваријациона регресиона анализа, коју је најавио, па негде затурио у свом раду. У обе верзије. И да на табли објасни како је мислио да реши проблем хетероскедастичности, због које та његова намеравана анализа нема везе са животом.

Захваљујући вама лично, упућујем трећи позив министру на ТВ дуел. Неће бити досадно, обећавам: већ познатим економским питањима додајем једно правно, једно лингвистичко и једно путописно питање.

Правно питање је покренуо уважени судија Зоран Ивошевић, тврдећи да овај докторат правно уопште и не постоји, јер је, што нико не оспорава, одбрањен пред два од укупно пет чланова комисије. А питање гласи: где то има да докторат буде прихваћен мањином гласова?

Лингвистичко питање би било следеће. Како то може, да докторат буде на ћирилици и на српском језику, а два члана комисије да буду странци (један Француз, један Кореанац). Мора да су дуго читали тезу па закаснили на одбрану, размишљам. И за крај, питање из путописа: ако нису каснили због лингвистике, којим су то путем кренули на одбрану, кад до дана данашњег нису стигли?

Пустите министра сам да одговори, немојте га више бранити. Горе од овога што сте му направили тешко да би смислило и љући противник него што сам ја, овако лежерна и празна – како ме љубазно ословисте у наслову своје дебитантске колумне.

Даница Поповић

објављено: 29.11.2014.

[John Coltrane]

http://www.politika.rs/pogledi/DJordje-Vukadinovic/Strma-ravan.sr.html

 

Recite mi da neko drugi pise tekstove ovom coveku    (inace cu poludeti skroz )

[Кристофер Лумумбо]

Pise isto sto je pisao i ranije, samo sada imate istog protivnika pa ti se cini da se nesto promenilo u njegovom pisanju.

[pacey defender]

Pise isto sto je pisao i ranije, samo sada imate istog protivnika pa ti se cini da se nesto promenilo u njegovom pisanju.

plus jedan. čovek ima duha i verujem da može da bude kul društvo, ali stavovi su mu odvratni. videli smo kakav je bio kada su njegovi bili glavni. 

Edited December 25, 2014 by pacey defender

[SleeperSleep]

Pise isto sto je pisao i ranije, samo sada imate istog protivnika pa ti se cini da se nesto promenilo u njegovom pisanju.

+100

[SleeperSleep]

plus jedan. čovek ima duha i verujem da može da bude kul društvo, ali stavovi su mu odvratni. videli smo kakav je bio kada su njegovi bili glavni.

-100

ima duha taman kolko ga ima njegov ljubljeni vostunica.

[teacher]

zar nije đorđije sa nopo-ološem?

[Sludge Factory]

Meni se ucinilo da ga je Sanda Raskovic Ivic pomenula kao novoaktiviranog intelektualca™ u njenom DSS-u, ali nisam je slusao pazljivo, pa moze biti da gresim. 

[John Coltrane]

Pise isto sto je pisao i ranije, samo sada imate istog protivnika pa ti se cini da se nesto promenilo u njegovom pisanju.

To nije uopste bitno, ne secam se tako britkih tekstova kontra Dr Vojislava.

 

A tebi on i ona ekipa iz NSPM nije dovoljno desno da bi bio protiv njihovog misljenja?