Politika

[Turnbull]

Zovi ih i novine, samo ih nemoj čitati!

[pacey defender]

Ma ja to čitam fenomenološki.  :D

[koksy]

 

Ja sam bio veoma često predmet napada od strane medija brutalnim falsifikatima, ali sam se svaki put oglasio i kazao da to nije istina. Morali bi krenuti od incidenta koji se već dogodio i pokušati da odgovorimo je li u pitanju falsifikat ili nije u pitanju falsifikat i onda o čemu je riječ“, istakao je Đukanović u rekaciji povodom slučaja objavljivanja skandaloznih Ćalovićkinih snimaka.

 

 

na stranu sad beban i perini mazgovi ali ne pamtim da se Milo ikada ovako obrljugao.

[Аврам Гојић]

ja ne pamtim da se iko ikada ovde tako brukao. ovo je strašno.

[Turnbull]

Zašto je Milo uopšte osetio potrebu da se izjašnjava? Izgleda da od silnog druženja počeo da liči na Vučića...

[Prospero]

Chickfight   
 

Кабинет, медији и вране

Станислава Пак: Могли сте „Блиц” да упознате с правим новинарством, али врана врани очи не вади. – Љиљана Смајловић: За жаљење је што је меморандум председника Србије изгледа искоришћен за приватни испад

Станислава Пак; Љиљана Смајловић Фото Фонет


Саветница председника Републике за медије Станислава Пак упутила је  отворено писмо Љиљани Смајловић, протестујући против одлуке Савета за штампу којом је одбијена жалба председника Србије Томислава Николића на писање дневних листова „Блиц” и „Ало”. У писму је Станислава Пак оштро оптужила Љиљану Смајловић за кампању коју су „Блиц” и „Ало” „повели против председника, његове породице и сарадника”, у текстовима у којима су изнесене тврдње „Николић пекао ракију док се Србија давила”.

Оптужбе је Пакова засновала на чињеници да је Смајловићева председница Савета за штампу, независног саморегулаторног тела које су основали издавачи штампаних медија, новинске агенције и професионална удружења (УНС и НУНС).

Љиљана Смајловић одговорила је госпођи Пак да о жалбама Савету за штампу одлучује Комисија за жалбе чијој седници Смајловићева није присуствовала и којом не председава. Председник Комисије за жалбе која решава притужбе грађана на писање медија је новинар из Чачка Стојан Марковић.
----------------------------------------------------
Писмо Станиславе Пак

Председник није пекао ракију док се Србија давила

Госпођо председнице,

 

Пишем Вам поводом недавне „пресуде” Савета за штампу, на чијем сте Ви челу, а у вези са жалбом на кампању коју против председника Републике, његове породице и сарадника воде дневни листови „Блиц” и „Ало”, у којој сте се Ви очигледно уживели у улогу судије и „пресудили” да председник лаже, односно да заиста пече ракију док се Србија дави.

Нисам се превише надала да ће Савет за штампу донети одлуку коју би донео свако ко има макар зрнце објективности. Ипак, председник је први (а и последњи) пут у животу, одлучио да се жали Савету за штампу и омогући вам да „Блиц” упознате са правим новинарством. Мислили смо – ко зна, можда нас изненадите. Као што нисте. Врана врани очи не вади, каже наш народ.

У вези са текстом објављеним у „Блицу”, под називом „Док се Србија давила Николић пекао ракију”, који је наведен као пример, али није једини у коме се оличава непрофесионалан однос који је „Блиц” имао према Томиславу Николићу и пре 20. маја 2012, а поготово после одлуке грађана да буде председник Републике, Савет за штампу, коме сте Ви на челу, бавио се разматрањем дилеме да ли у мају може или не може да се пече ракија? Та чињеница, госпођо председнице, мени само говори о томе колико сте озбиљно приступили разматрању суштине поступка на који је изјављена жалба и колико сте и Ви лично допринели да расправа има озбиљан карактер.

Каже ми „поуздан и добро обавештен извор” из дневног листа „Блиц” у тексту под називом „Николић против Блица 1:7”, објављеном у прошлу суботу: „Тражили смо одговор од сарадника председника Николића где је тачно био и шта је председник радио током спорног викенда, али добили смо само одговор шта је радио, али не и где је био”... па ето, добили су одговор шта је радио, па су свеједно написали да је пекао ракију. И очигледно им је то било најбитније у целом тексту, пошто су ту измишљотину ставили и у наслов. Да су председникови сарадници рекли да је тих дана био на Марсу, они би вероватно написали да је и тамо пекао ракију.

На страну то што је очигледно, по мишљењу господе из „Блица”, а рекло би се и Вашем, госпођо председнице, да председник Републике осим својих уставних обавеза има још једну – да о свом кретању и поступцима уредно, више пута дневно подноси извештаје листовима „Блиц” и „Ало”.
И то све је код Вас прошло на Савету за штампу, госпођо председнице. Да сте другачије оценили жалбу, послали бисте јавности поруку да у српском новинарству мора да постоји принцип одговорности према грађанима, одговорност према оном што се каже или напише. Управо оно што новинари траже од политичара, али изгледа да нису спремни и сами да пруже. Бар не један део новинара. Ви сте свесно заменили тезе, односно крајње злонамерно и бедно исфабрикован наслов да председник пече ракију док се Србија дави, тумачили сте као неиспуњавање председникове „обавезе” да „Блицу” одговори где је био и шта је радио. Дајте нам савет, да ли да новинама унапред достављамо ту врсту података или да чекамо формални захтев, обавезу коју, по Вама, морамо да испунимо.

Укратко, председник није пекао ракију, као што није омогућио ташти да добије дипломатски пасош, није постављао своје другове на директорска места, подржао корупцију, сменио Виду Узелац, рекетирао привреднике да изгради цркву, није окружен криминалцима и није у оковима корупције, што су само неки од наслова над измишљотинама и клеветама написаним за последњих неколико година.

Узгред, не одлучује ни о томе са колико новца држава, на разне начине, финансира поједине медије и не плаћа никога да о њему макар не пише лоше. И када има вишка новца, када га прикупи у земљи или иностранству, донира га сиротињи Србије. У то рачунам и породилишта у којима мајке доносе на свет највећу драгоценост у условима који су гори од штала у развијеном свету.

Ракију пече када је време за то, али сваки прави домаћин у Србији то ради сам или заједно са потомцима који живе у граду.

Волела бих да сте жалбу узели озбиљније у разматрање. Било би коректно да сте поред једне стране саслушали и другу, што је постојало чак и у доба инквизиције. Било би добро да сте председника обавестили о одлуци, уместо што смо је сви прочитали у новинама, које су га „победиле”.
Користећи замену теза да председникова служба није одговорила где се он налазио, а не знам да ли постоји нормална држава у свету у којој се на такво питање одговара, донели сте „пресуду” засновану на лажима измишљених извора из врха СНС да је председник безосећајни, хедоностички лажов. Та пресуда је помпезно дочекана у поменутим новинама и служи за наставак омаловажавања заснованог на измишљотинама. Госпођо председнице, извор лажи уопште није битан. Лист сноси одговорност ако објави лаж, чак и ако каже ко је ту лаж изрекао. Томе служи проверавање вести из извора. Лист „Блиц” је од Председништва добио информацију шта је председник радио, а објавио је лаж. То где је председник био, је у овој ствари ИРЕЛЕВАНТНО, а захтев да се то сазна скопчан је са жељом да буде праћен, као да је естрадна звезда.

Да ли овакво писање треба да покаже свету да је Србија прљава балканска земља у којој ништа није светиња? У којој је дозвољено вређати и износити неистине о изабраном председнику?

Било би ме срамота да тело које водим, и коме је циљ да уреди информативни простор, учествује у таквој работи. Знам да и председник мисли да многи у тој струци одавно не знају за срамоту, али то не изговара јавно. Можда због тога имате осећај да га треба извргавати руглу, пошто никоме не прети, обавља свој посао у складу са Уставом, у жељи да грађани Србије живе боље.

Да ли размишљате о томе како би тек била заштићена част грађанина кога остали грађани нису изабрали на функцију председника? Или их можда убеђујете да су погрешили када су га, у немогућим условима харанге и ниподаштавања изабрали? Када би новине могле све што желе они који их плаћају, он можда не би ни био жив.

Ви сте се баш уживели у улогу судије који је на лажи осудио председника Републике. Ја бих рекла да је написан лош сценарио и да сте и сами одиграли улогу у бурлески, која не би била посећена ни у најзабаченијем уличном позоришту.

Искрено, желела бих да верујем, негде у дубини душе, да у председници и даље имамо новинара кога сам познавала.
Станислава Пак

 

-----------------------------------------------------------
 

 

 

Одговор Љиљане Смајловић

Непрофесионални лични тон Николићеве саветнице

Саветница председника Републике за сарадњу са медијима Станислава Пак обратила ми се отвореним писмом негодујући због недавне одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу да листови „Блиц” и „Ало” нису прекршили Кодекс новинара у текстовима због којих се Томислав Николић жалио Савету за штампу (www.savetzastampu.rs).

Као што на сајту Савета за штампу пише, Савет је независно саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија и новинских агенција и професионалне новинаре. Основан је да би пратио поштовање Кодекса новинара.

Као што се може уверити свако ко посети сајт Савета, све одлуке о томе да ли је Кодекс новинара прекршен доноси Комисија за жалбе, чији рад је доступан јавности. Поред Комисије постоји и Управни одбор Савета за штампу, који нема право да разматра жалбе грађана. Председник Комисије за жалбе Савета за штампу је Стојан Марковић, новинар из Чачка.

Нисам присуствовала седници Комисије за жалбе која је решавала притужбу председника Републике, јер је на тој седници, поред жалбе Томислава Николића, разматрана и жалба на „Политику”. Изузела сам се из одлучивања, као што правила Савета и налажу.

Комисија је иначе одлучила да је „Политика” прекршила Кодекс, чиме уредници „Политике” нису били одушевљени. „Политика” је пре три дана свеједно објавила да је Комисија за жалбе гласала да је лист прекршио Кодекс новинара. Таква су правила. Они који не желе да руше то саморегулаторно тело (у ком седе представници Удружења новинара Србије, али и Независног удружења новинара Србије, Асоцијације медија, Локал преса и јавности), морају да се придржавају правила и када им се одлуке свиђају – али и када им се не свиђају.

Тако ја барем схватам демократију и грађење независних установа.

На крају, необјашњив је непрофесионални, лични тон којим ми се обраћа саветница председника Републике. Мислим да је за жаљење што је меморандум председника Србије изгледа искоришћен за приватни испад.

Само се по себи разуме да нећу дозволити да тај непримерени начин комуникације утиче на мој професионални однос према институцији председника Републике, за коју гајим дубоко поштовање.
 

објављено: 07.07.2014.

[MancMellow]

Chickfight   

 

 

Well...

[Takeshi]

 ...донели сте „пресуду” засновану на лажима измишљених извора из врха СНС да је председник безосећајни, хедоностички лажов

 

jos samo da se utvrdi ko donosi odluke u vrhu sns. 

bezosecajni hedonisticki lazov zvuci dosta dramasticno. nadam se nastavku ove serije.

 

edit: "izmisljeni izvori" prerano sam se ponadao. mada, klizeci start na ljilju... 

Edited July 7, 2014 by Takeshi

[KnightLore]

Chickfight   

 

 

Ova razmena saopštenja u mnogome podseća na prepirku devojčica od 6-7 godina šta je ko kome rekao, koga su ogovarali iza leđa... bljah

 

Ali bi to bila dobra epizoda MTV Celebrity Deathmatch

 

[stoka]

Ljiljo, uz tebe smo!

 

Jel naprednjački odrtaveli medijski pitbul Pera već krenuo po Ljilji u e-novinama?

 

Poželjan epilog bi bio jedan rvački meč u blatu ...

Edited July 8, 2014 by stoka

[James Marshall]

Da sudi Kaić kao nepristrasan, pošto tezgari kod oboje. 

Nego, kad smo već kod tog oblika života, ima li šta novo s njegove strane, je li bio treći dio ili sam prespavao?

[Prospero]

 

уторак, 08. јул 2014, 18:56 -> 19:05

Ново писмо Станиславе Пак Љиљани Смајловић

 

Саветница председника Србије за медије Станислава Пак тврди да је председница Савета за штампу Љиљана Смајловић крајње непрофесионално стала иза срамотне одлуке којом је одбијена жалба Томислава Николића на текстове у "Блицу" и листу "Ало" и поручила јој да покуша да такву одлуку одбрани правим, а не "личним" аргументима.

Постоји нешто што се зове одговорност, без обзира на то где се налазили, поручила је Пак алудирајући на аргумент Смајловићеве да није била присутна на седници кад је донета одлука о одбијању жалбе, преноси Танјуг.

Пак додаје да је Смајловићева стала својим именом, презименом и професионалним угледом иза такве одлуке, иза такве непрофесионалне одлуке.

"И није ту ствар у томе да ли нам се она свиђа или не. Ствар је у томе да ли је праведна или не. А није праведна", наводи Пак у отвореном писму које је наставак јучерашње преписке између ње и Љиљане Смајловић.

Пак каже и да је с интересовањем прочитала одговор председнице Савета за штампу на писмо које јој је упутила, а на примедбу Смајловићеве да је писмо послато на меморандуму Службе за сарадњу с медијима председника Републике, Пак каже да је то ваљда нормално, јер она јесте саветница за медије.

"Вама сам писала као председници Управног одбора Савета за штампу, нисам Вам писала као грађанка Станислава Пак Станковић грађанки Љиљани Смајловић", наводи Пак.

Додаје да јој није јасно какве то све има везе са срамотном "пресудом" Савета за штампу на жалбу Томислава Николића на писање дневних листова Блиц иАло, на седници на којој је, објашњава, главни ток расправе и кључна недоумица било то да ли може или не може да се пече ракија у мају месецу.

Пак поручује Смајловићевој да нађе аргументе да је убеди да је то што се дешавало на тој фамозној седници Комисије за жалбе Савета за штампу у реду.

"Овако нећете успети", каже Пак и пита председницу Савета зашто је ћутке прешла преко скарадне одлуке Комисије за жалбе доводећи тиме у питање интегритет те независне институције.

То што Смајловићева није била присутна на седници Комисије кад је одлучила да одбије жалбу председника Николића није разлог за такву срамотну одлуку, уверена је Пак, која примедбу на "непримерен тон" њеног претходног писма коментарише опаском: "према свецу и тропар".

Станислава Пак је јуче у отвореном писму Љиљани Смајловић оценила да се она укључила у кампању дневних листова Блиц и Ало против председника државе, његове породице и сарадника, те да се уживела у улогу судије "пресудивши" да Томислав Николић лаже.

У одговору на писмо Смајловићева је поручила саветници председника да су одлуке Савета обавезујуће за све који не желе да руше то независно регулаторно тело и замерила јој на личном тону којим је реаговала на одлуку Комисије за жалбе.

[Töölönlahti]

Ova štreberski tetrebasta pisanija Stanislave Pak su prozni ekvivalent vogonske poezije.

[Dagmar]

Ova štreberski tetrebasta pisanija Stanislave Pak su prozni ekvivalent vogonske poezije.

 

 

[notenoughreasonsforclaire]

 

Matija Marković Jezik i nacija

Kako veštačka nacionalna svest vremenom postaje stvarna

Naša zemlja je okružena veštačkim entitetima kao što su Bosna i Hercegovinai Kosovo koji izgrađuju veštačku nacionalnu svest koja vremenom postaje itekako stvarna. Gledajući situaciju zapitao sam se da li velike sile koje im pružaju podršku to rade samo iz interesa ili možda zato što su i one same veštačke tvorevine? I,ako jesu,kako im je to pošlo za rukom? Kako se gradi nacija? Posle određenog istraživanja, naišao sam na neke odgovore i na još više pitanja.

Jezik i obrazovni sistem su se koristili kao jedan od najboljih metoda stvaranja nacionalne svesti, i on nas Srbe najviše frustrira jer smo okruženi zemljama u kojima ljudi, prema lingvistima, pričaju istim jezikom kao mi, ali to ne priznaju iz političkih razloga. Neki narodi koriste svoj jezik kako bi se ogradili od drugih. Hrvati neprestano uvode nove hrvatske reči u svoj rečnik, što mi smatramo političkim potezom, ali nam niko ne govori da smo za vreme Kraljevine Jugoslavije mi njima nametali naše reči koje oni sada zamenjuju svojim.Dva veka ranije, za vreme Petra Velikog, u istočnoj Ukrajini dešava se ista priča:nametanje ruskog jezika ukrajinskom stanovništvu, a posle sticanja nezavisnosti 1991. godine derusifikacija u vidu promovisanja ukrajinskog i suzbijanja ruskog jezika.

A onda,s druge,strane imamo takozvane velike narode koji nisu tako veliki kao što mislimo, većsu samo, za razliku od nas i Rusa,drugima uspešnije nametnuli svoj jezik i fiktivni identitet. U Francuskoj jeza vreme buržoaske revolucije samo pola stanovništva pričalo francuski jezik, dok su u Bretanji, Oksitaniji, Korzicii drugim oblastima pričali svojim regionalnim jezicima koji su danas skoro potpuno suzbijeni. U Italiji je bila jošbizarnija situacija,gde je za vreme ujedinjenja samo pet odsto stanovništva pričalo jezikom koji se danas smatra italijanskim. Vremenom se uz pomoć obrazovnog sistema jezik ustalio i danas se razlike samo primećuju na jugu Italije gde su ljudi teže prihvatali jezik toskanskih bankara. Ni španski jezik nije izuzetak.Španija, po kojoj je jezik dobio ime, bila jesamo geografski naziv koji su Rimljani koristili za Pirinejsko poluostrvo koji je kasnije preuzela Kraljevina Kastilja, dok je današnji španski jezikzapravo bio njen zvaničnijezik koji je nametnula osvojenim narodima i kasnije ga prozvala jezikom celog poluostrva.

Šta je sa drugim zapadnim nacijama? U Evropi imamo Belgiju i Švajcarsku, u kojima već nekoliko vekova živi više naroda, dok u Severnoj Americi imamo nezaobilazne SAD koje su simbol jednog multietničkog društva.Ali, još interesantniji primer jestenjihov saveznik Izrael čije stanovništvo svoj identitet zasniva na Starom zavetu u kome piše da je izraelska nacija nastala od dvanaest plemena koja imaju zajedničkog pretka: Jakova, Avramovog unuka. Ali, ono što su arheolozi kasnije otkrili jeste da poneka plemena jesu, ali da većina njih nisu bila ni u kakvom srodstvu, i da su biblijski autori zapravo imali nameru da ih tako ujedine i stvore moćnu naciju.I nisu jedini koji koriste religiju kako bi izgradili svoj identitet. Bošnjaci čine istu stvar, samo koriste drugu knjigu.

Iz svega ovoga zaključio sam da smo mnogo više ono što verujemo da jesmo, nego ono što smo genetski, jer nam je krv mnogo više izmešana nego što mislimo.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Matija Marković

objavljeno: 29.07.2014.

 

Ivan Klajn likes this.