Isis Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 (edited) odnosi se na samu tezu o "maksimiziranju korisnosti" - ne drzi vodu. podjednako ne drzi vodu kada se radi o drzavnim sluzbenicima i svima ostalima.ja znam na sta cilja tvoja teza, ali ne vidim kako ona odgovara na moje pitanje.edit: da ubacim quote, budja uleteo izmedju Edited October 7, 2008 by Isis
Budja Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 Pa tako što mi se portfolio sastoji od akcija koje sam kupovao 2005-e po određenim cenama, a sada su se cene vratile na nivo po kom sam ja kupovao.Imas gubitak jer si te pare mogao da ulozis u banku i imao bi neku garantovanu zaradu. Nominalno nisi, ali realno jesi.
Isis Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 I sam si rekao, kad je neka banka tada (posebno na zapadu kako si rekao) prekomerno stampala obveznice bez pokrica, ona bi bankrotirala kako i dolikuje. Danas takvu banku spasavaju i time urusavaju ceo sistem prekomernim podsticanjem rizika. U samoregulativnom sistemu gde kamata zavisi od trzista, a gde bi banke morale da osnuju veliki osiguravajuci fond da bi se zastitili depoziti (privatna svojina) u slucaju bankrota neke od njih, banke bi se medjusobno krontrolisale i u njihovom bi interesu bilo da uspostave transparentan sistem u kome bi mogle da kontrolisu jedna drugu, posto nikome ne odgovara da placa necije riskantne ekscese na berzi, trzistu nekretnina ili spekulacije sa derivatima. Ponovo napominjem, u sistemu samoregulacije gde ne bi bilo spasavanja banaka od strane drzave, situacija kao sto je ova bi bila prakticki nemoguca, posto bi trziste i banke koje jedna drugu kontrolisu podigle rucnu mnogo ranije, a sve dublje i dublje upadanje u dugove bi bilo krajnje neprofitabilno. Glavni problem sada je sto je sadasnji sistem tako netransparentan da banke ne znaju gde se nalaze rizici i koje banke drze koji rizik, pa odbijaju generalno da uzajamno pozajmljuju novac. Na taj nacin u propast mogu biti uvucene i institucije koje su dobro radile, ali koje su vise od drugih zavisne od trzista kapitala. Isto vazi i za celu ekonomiju.this is wrong on so many levels
Indy Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 this is wrong on so many levelsJedan od jacih argumenata koje cusmo.
Lurker Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 sistem trenutne regulacije jeste takav da vecu protekciju nudi malom investitoru, odnosno malom stedisi kako ga nazivas, (mada ne mora nuzno biti stedisa, jasno) nego velikom investitoru. to nije ono sto je osnovni nedostatak regulacije kakva postoji sada.hmm, sistem trenutne regulacije je da se mali investitor stiti od najrizicnijih investicija, time sto mu je zabranjen pristup istim. recimo u us, sec zakonom dopusta investiranje u pre-ipo investicije samo za akreditovane investitore (net worth >$1m ili 300K/godisnje prihoda) - ovo je jedan primer zakona koji je smisljen da bi zastitio male investitore...
Gandalf Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 ja znam na sta cilja tvoja teza, ali ne vidim kako ona odgovara na moje pitanje.ljudi ne maksimizuju korisnost (nekada da, nekada ne), vec deluju u skladu sa svojim percipiranim interesima, zeljama, nadanjima, itd.lakse mi je to reci na engleskom, obzirom da ne znam za adekvatan prevod - People respond to incentives!
Isis Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 ma, gandalf, jasno mi je sta ti hoces reci, na engleskom ili ne, nego ja ne vidim kako to odgovara na moje pitanje.ja pitam 'zasto mislite da se menadzeri koje je hazard opisao ne ponasaju racionalno, buduci da oni ocigledno maksimiziraju svoju korisnost'.a tvoj odgovor je 'ali ljudi su po sebi skloni da ne maksimiziraju korisnost i da se ne ponasaju racionalno'.(na stranu sad koliko misleading moze biti neprecizno, tj. kolokvijalno znacenje termina racionalnost u ovakvim slucajevima)
Budja Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 Jedan od jacih argumenata koje cusmo.Pretpostavljam da bi ono "on so many levels" zahtevalo odgovor koji prevazilazi trenutno raspolozivo vreme.
Isis Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 hmm, sistem trenutne regulacije je da se mali investitor stiti od najrizicnijih investicija, time sto mu je zabranjen pristup istim. recimo u us, sec zakonom dopusta investiranje u pre-ipo investicije samo za akreditovane investitore (net worth >$1m ili 300K/godisnje prihoda) - ovo je jedan primer zakona koji je smisljen da bi zastitio male investitore...tacno tako.ali tu se zastita malih investitora ne zavrsava.(ovo mali, veliki treba shvatiti uslovno. osnovni kriterijum je po liniji da li je individualni ili institucionalni/profesionalni investitor, pri cemu iz ove prve kategorije ispadaju HNW individuals.)
Gandalf Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 (edited) ja pitam 'zasto mislite da se menadzeri koje je hazard opisao ne ponasaju racionalno, buduci da oni ocigledno maksimiziraju svoju korisnost'.a tvoj odgovor je 'ali ljudi su po sebi skloni da ne maksimiziraju korisnost i da se ne ponasaju racionalno'.ljudi nekada maksimiziraju korisnost, nekada ne. vladini sluzbenici se ponasaju kao i svi drugi ljudi, u skladu sa onim sto oni smatraju ispravnim. nekada radi licne maksimizacije korisnosti, nekada iz ciste zlobe, nekada u skladu sa svojim shvatanjem javnog interesa, nekada...da li se neko ponasanje moze smatrati "racionalnim" ili ne, je neko drugo pitanje. sta je "racionalno"? sta je "iracionalno"? Edited October 7, 2008 by Gandalf
Budja Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 (edited) ma, gandalf, jasno mi je sta ti hoces reci, na engleskom ili ne, nego ja ne vidim kako to odgovara na moje pitanje.ja pitam 'zasto mislite da se menadzeri koje je hazard opisao ne ponasaju racionalno, buduci da oni ocigledno maksimiziraju svoju korisnost'.a tvoj odgovor je 'ali ljudi su po sebi skloni da ne maksimiziraju korisnost i da se ne ponasaju racionalno'.(na stranu sad koliko misleading moze biti neprecizno, tj. kolokvijalno znacenje termina racionalnost u ovakvim slucajevima)Trol:Ili znacenje pojma korisnost...Moze teorijsk funkcija korisnosti da uzme u obzir sve te druge varijabilne faktore, koji nisu nuzno "racionalni" gde se pod racionalni racuna maksimiziranje bogatstva kao jedine varijable u funkciji korisnosti.Recimo, primer koji je Gandalf naveo predstavlja argument mnogih ekonomista zasto je pravicna raspodela vazna kao ekonomski faktor a ne samo apsolutni nivo dogotka. Cini mi se da je Branko Milanovic pisao teorijski na tu temu, sto je bilo na levoj strani kursa koji je drzala Svetska banka. Moguce da zat vise ne radi tamo.Ako se na primer, ta varijabla modelira u funkciji korisnosti mozda bi se nekakvi drugaciji zakljucci o optimalnim ekonomskim politikama izvukli, No, nije mi to oblast.Eidt: Napominjem da bihevioristicke teorije uglavnom ne negiraju maksimiziranje bogatstva kao cilj. Vise je rec o pristrasnosti ocekivanja, tj. ono sto je zaista statisticki ocekivana vrednost nije i ono sto ljudi u proseku ocekuju. Edited October 7, 2008 by Budja
Indy Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 Pretpostavljam da bi ono "on so many levels" zahtevalo odgovor koji prevazilazi trenutno raspolozivo vreme.Postoji i opcija da se odgovori kasnije, ali nebitno. Dodjoh da ovde nesto naucim, ali slabo. Cast izuzecima.
Indy Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 joj, bre, indy, al' si na kraj srca.Sorry, ali meni nije nista jasno sta pises, a posle nekog vremena samo zakljucis "it's all wrong".
Isis Posted October 7, 2008 Posted October 7, 2008 Sorry, ali meni nije nista jasno sta pises, a posle nekog vremena samo zakljucis "it's all wrong".I find it hard to believe da ne razumes ono sto pisem. da se ne slazes, to vec da. ali nije fer podvoditi jedno pod drugo.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now