Svetska Kriza 2008-....

[Indy]

e) komunizam (po automatizmu se podrazumeva na listi losih momaka, bez obzira sto u vecini konteksta nema nikakvog smisla)

Americki libertarijanci obicno govore o socijalizmu, pa i komunizmu, kada pricaju o tome sto ti pominjes (i to je za njih jednako negativna konotacija, a i gora, od fasizma). Mislim da je u pitanju jedna tradicija, gotovo interna sala, medju odredjenim krugovima u USA da bilo kakvo postojanje drzave nazivaju "komunizmom" (to je rec koja gotovo da ima drugacije znacenje na americkom engleskom od onog u ostatku sveta). Edited October 7, 2008 by Indy

[Lurker]

jeee, pored onih koji misle da su za krizu prvenstveno odgovorni a) bankari, b) drzava, c) trziste, d) kapitalizam, e) komunizam (po automatizmu se podrazumeva na listi losih momaka, bez obzira sto u vecini konteksta nema nikakvog smisla), f) all of the above, sad imamo i nov pravac koji smatra da kriza g) ne postoji welcome, lurker, diversity je lepa stvar :D

zahvaljujem na dobrodoslici, samo si me pogresno kategorisala... daleko od toga da kriza ne postoji, uticaj iste jeste dalekosezan, ali ne bas toliko dramatican po zivot 'obicnog sveta' u razvijenim zemljama.a odgovornost za krizu... tja, finger-pointing je toliko degutantno i pateticno da se u to ne vredi upustati... otkako je kapitalizma, bilo je i bice balona i krahova. so what.

[Lurker]

EDIT -....ako isti (negativni ciklus) uopshte prezive

pa sad, mislis da ce one koji budu ostali bez posla u velikim firmama koje kresu budzete, utesiti cinjenica da su iste prezivele? to je kao ono - operacija uspela - pacijent umro...

[Budja]

Hm, a ovaj danasnji i jucerasnji sunovrat Belexa? <_<

Opet Belex...Koliki % srpske privrede se zapravo kotira na beogradskoj berzi?Takodje, upravo zbog tankog trzista kapitala nagle promene su znatno vece nego na razvijenim trzistima. To nije samo u Srboji vec na bilo kom emerging market, u nacelu.Pritisak na srpsku privredu se nece ogledati kroz trzista kapitala vec kroz pritisak na makroekonomsku stabilnost (kamatne stope, kreditiranje, kurs i sl.)

[Anduril]

Takav sigurnosni fond jeste sustinski osiguranje. Cinjenica da je u Nemackoj "suvise mali" samo potvrdjuje tezu da nikakvo osiguranje ne pomaze protiv sistemskog rizika. Evo, u Islandu banke imaju obaveze koje premasuju GDP te zemlje - koji bi sigurnosni fond mogao da podnese takvo opterecenje?

Vec sam u onom drugom postu naveo zasto ne verujem da bi u istom vremenskom periodu svi bankari na slobodnom trzistu napravili istu, masivnu glupost. Tokom 19. veka se tako nesto nije desavalo i nije bilo nikakvih depresija, iako je regulacija bila mnogo manja od sadasnje, a bankari nista manje pohlepni. Sigurnosni fond bi morao da izdrzi samo krah dela finansijskog trzista.

Sto se drugog pasusa tice, nije odgovoreno na moju kritiku da bi takva situacija vodila kartelu a upadanje u dugove bi bilo profitabilno jer vece posledice snose depozitari nego investitori koji svoj rizik ionako diversifikuju.

Da li bi mogao jos jedno da objasnis kako bi tacno slobodno trziste dovelo do kartela i kako bi se isplatilo biti u dugovima ukoliko se kamate odredjuju trzisno, a privatna svojina depozitara adekvatno zasticena kroz odredjene sigurnosti koje daje investitor?

[Isis]

To znaci da isti zakoni moraju da stite malog stedisu kao i velikog investitora, a bankari moraju da budu odgovorni na duzi rok pred zakonom za proneveru privatne svojine. To trenutno bas i nije slucaj. Ne smeju da postoje razlicita pravila za razlicite ljude. Sadasnji sistem je veoma netransparentan za male igrace dok veliki imaju sasvim druge mogucnosti.

ko je to, ali precizno navedeno, ovde proneverio privatnu svojinu? to sto intimno imas jak osecaj da su ovde jedni neopravdano zaradili velike pare, a drugi neopravdano izgubili velike pare, to, bez obzira na sav revolt koji taj osecaj izaziva u tebi, ne znaci da je ova kriza rezultat pronevere. ili bilo kakvog finansijskog ili drugog kriminala, prevare i sl. ne radi se ovde o krsenju pravila, nego o samim pravilima i njihovoj smislenosti ako su, umesto da suzavaju prostor sistemskog rizika, ona isti prosirivala.ja razumem politicare koji rafalno ispaljuju populisticke izjave ovog tipa napadajuci navodni uzrok problema, zle bankare sa wall street-a, jer su prinudjeni da, bacajuci prasinu u oci, spasavaju sopstvenu kozu. samo, ako su krivi bankari sa wall st koji su pokrali teskom mukom stecene tudje pare, koliko njih ce zavrsiti u zatvoru, sada, za godinu dana, za tri?koliko je proslo dana pre nego sto je onaj mali francuz iz SocGena koji je pukao 5 mlrd eura dospeo u zatvor? dva.u vezi sa ovim koliki stepen zastite uzivaju mali, a koliki veliki investitori...sistem trenutne regulacije jeste takav da vecu protekciju nudi malom investitoru, odnosno malom stedisi kako ga nazivas, (mada ne mora nuzno biti stedisa, jasno) nego velikom investitoru. to nije ono sto je osnovni nedostatak regulacije kakva postoji sada.

[Gandalf]

samo, sta bi tu tacno bilo neracionalno u ponasanju tih ljudi? svi oni uredno maksimiziraju svoju korisnost.

ta teza je vec razbijena. sem ako pod maksimiziranjem korisnosti podrazumevas zlobno zadovoljstvo? http://www.sciam.com/article.cfm?id=the-mind-of-the-marketYou are given $100 to split between yourself and your game partner. Whatever division of the money you propose, if your partner accepts it, you are both richer by that amount. How much should you offer? Why not suggest a $90?$10 split? If your game partner is a rational, self-interested money maximizer, he isn?t going to turn down a free 10 bucks, is he? He is. Research shows that proposals that deviate much beyond a $70?$30 split are usually rejected.Why? Because they aren?t fair. Says who? Says the moral emotion of ?reciprocal altruism,? which evolved over the Paleolithic eons to demand fairness on the part of our potential exchange partners. Edited October 7, 2008 by Gandalf

[tangodelta]

kako onda nemas gubitak na akcijama?

Pa tako što mi se portfolio sastoji od akcija koje sam kupovao 2005-e po određenim cenama, a sada su se cene vratile na nivo po kom sam ja kupovao.

[Budja]

ovo je toliko tacno i to na celokupnoj vertikali unutar firme. od akcionara, preko borda, ceo-a, direktora, sefova deskova, ...ceo sistem stvara i pritisak i motivaciju da se ovako razmislja. samo, sta bi tu tacno bilo neracionalno u ponasanju tih ljudi? svi oni uredno maksimiziraju svoju korisnost. to sto to nekome razbija dogmu po kojoj pojedinac, maksimizirajuci sopstveni benefit, nuzno maksimizira i benefit za drustvo u celini, to je drugo pitanje.

Ali na drugoj strani postoji i short-termism politicara, birokrata, funckionera UN, zaposlenih u IMF, World Bank, NGo i sl... Kako resiti problem, ne znam.Logicki, takodje, neko mora da bude neracionalan - ako svi znaju da su menadzeri short-term lopovi i lazovi (izvinite na brutalnosti, malo pojacan izraz) kako su onda kratkorocni profiti i baloni moguci?Dakle, ili su investitori neracionalni ili su to menadzeri. Pre ce biti ovi prvi, u proseku.

[Gandalf]

Pa tako što mi se portfolio sastoji od akcija koje sam kupovao 2005-e po određenim cenama, a sada su se cene vratile na nivo po kom sam ja kupovao.

obzirom na inflaciju, izgubio si.

[Isis]

ta teza je vec razbijena. sem ako pod maksimiziranjem korisnosti podrazumevas zlobno zadovoljstvo? http://www.sciam.com/article.cfm?id=the-mind-of-the-marketYou are given $100 to split between yourself and your game partner. Whatever division of the money you propose, if your partner accepts it, you are both richer by that amount. How much should you offer? Why not suggest a $90?$10 split? If your game partner is a rational, self-interested money maximizer, he isn?t going to turn down a free 10 bucks, is he? He is. Research shows that proposals that deviate much beyond a $70?$30 split are usually rejected.Why? Because they aren?t fair. Says who? Says the moral emotion of ?reciprocal altruism,? which evolved over the Paleolithic eons to demand fairness on the part of our potential exchange partners.

pogledaj ponovo moje pitanje.

[Isis]

obzirom na inflaciju, izgubio si.

i inflacija i oportunitetni trosak i, moguce, kursne razlike...u svakom slucaju, isto nije.

[Budja]

Vec sam pisao na ovom topiku - kada bi se konzekvetno poostrili zakoni koji stite privatnu svojinu i kada bi se mali stedisa i mali akcionar u toj zastiti izjednacili sa velikim investitorima i akcionarima, tada bi se verovatno i ova praksa promenila. Sa druge strane, dobar deo firmi daje bonuse i otpremnine u akcijama sa opcijom prodaje tek nakon 3 godine, tako da ukoliko firma propadne od bonusa i otpremnine nema nista. Meni se ponekad cini da se ti halapljivi menadzeri/dileri koriste kao savremene medijske vestice na koje se lako moze fokusirati gnev populusa, a stvarni krivci, kao i uvek, sede na sigurnom i nalaze se u stalnom dosluhu sa politickom klasom.

Od otpremnine nema nista, ali ce malo biti ako se ne preuzimaju veliki rizici - vrednost opcije raste kako je preuzeti rizik veci jer opcija nije simetricna. Ako nemam nikakve opcije najvise sto mogu da izgubim je nista, a ako rizikujem mogu da dobijem mnogo.

[Gandalf]

pogledaj ponovo moje pitanje.

odnosi se na samu tezu o "maksimiziranju korisnosti" - ne drzi vodu. podjednako ne drzi vodu kada se radi o drzavnim sluzbenicima i svima ostalima.

[Budja]

Vec sam u onom drugom postu naveo zasto ne verujem da bi u istom vremenskom periodu svi bankari na slobodnom trzistu napravili istu, masivnu glupost. Tokom 19. veka se tako nesto nije desavalo i nije bilo nikakvih depresija, iako je regulacija bila mnogo manja od sadasnje, a bankari nista manje pohlepni. Sigurnosni fond bi morao da izdrzi samo krah dela finansijskog trzista.Da li bi mogao jos jedno da objasnis kako bi tacno slobodno trziste dovelo do kartela i kako bi se isplatilo biti u dugovima ukoliko se kamate odredjuju trzisno, a privatna svojina depozitara adekvatno zasticena kroz odredjene sigurnosti koje daje investitor?

Poenta sistemskog rizika jeste upravo da se preliva i na dobre banke. Sistemski rizik raste kako raste protok informacija i brizna prenosenja kapitala. Porediti sa 19. vekom kada u nekom selu propadne jedna banka a za to niko ziv i ne cuje, ili cuje sa par dana zaksnjenja nema smisla.Govorio si o samoregulaciji banaka i sigurnosnom fondu. Za bilo kakvu samoregulaciju i medjusobnu kontrolu mora da postoji poslovni motiv, i mora da postoji slobodna ugovorna volja svih strana. Naravno, u slucaju takve medjusobne kontrole u kojoj svi igraci moraju da dobiju da bi se uopste samoregulisali konkurencija nestaje. Mislim, kakva bi nezavisna poslovna politika mogla da se vodi a da to ne ugrozi poslovanje drugih igraca na trzistu?