Tale Posted January 16, 2015 Posted January 16, 2015 (edited) Upravo sam sa "mojim" referentom iz banke razmenio par poruka i kaže da nemaju još nikakav plan niti najave, ali da se jako nadaju da će NBS povući neki potez. Mala crtica o odgovornosti države: na brojnim razgovorima koje sam imao sa referentima pokušavajući da rešim problem sa mojim kreditom nekoliko puta mi je, u manjem off-u, rečeno da se dosta njihovih kolega preorjentisalo sa € u CHF zahvaljujući tim preporukama. Dakle, već su imali kredit u € koji su preveli u CHF. Gledao sam malo 6.mesečni Libor time chart: 2007., kada sam potpisao ugovor je bio u uzlaznoj putanji i tada je država preporučivala stambeno zaduživanje u CHF. U tom periodu (do kraja 2009.) je i banka povećavala kamatnu stopu zbog klauzule. Krajem 2013. godine su počeli da insistiraju da smanje kamatu a da vrate Libor u formulu. Sledeći peak samo što nije. Edited January 16, 2015 by Tale
Ravanelli Posted January 16, 2015 Posted January 16, 2015 (edited) naterali ste me da pročitam šta su đarme uradile: mađarska država je odredila kurs po kome će se vraćati chf krediti, onda su ljudi uzeli kredit u forintama i isplatili ih odjednom i rešili se tih kredita u chf. praktično su refinansirali kredit po znatno boljim uslovima. navodno je pola ljudi koji su imali chf kredite to uradili. preko toga, orban ih odvaljuje, sa u narodu popularnim, robin hood taksama. Edited January 16, 2015 by Ravanelli
SleeperSleep Posted January 17, 2015 Posted January 17, 2015 Upravo sam sa "mojim" referentom iz banke razmenio par poruka i kaže da nemaju još nikakav plan niti najave, ali da se jako nadaju da će NBS povući neki potez. Mala crtica o odgovornosti države: na brojnim razgovorima koje sam imao sa referentima pokušavajući da rešim problem sa mojim kreditom nekoliko puta mi je, u manjem off-u, rečeno da se dosta njihovih kolega preorjentisalo sa € u CHF zahvaljujući tim preporukama. Dakle, već su imali kredit u € koji su preveli u CHF. Gledao sam malo 6.mesečni Libor time chart: 2007., kada sam potpisao ugovor je bio u uzlaznoj putanji i tada je država preporučivala stambeno zaduživanje u CHF. U tom periodu (do kraja 2009.) je i banka povećavala kamatnu stopu zbog klauzule. Krajem 2013. godine su počeli da insistiraju da smanje kamatu a da vrate Libor u formulu. Sledeći peak samo što nije. pik čega? libora? ako je libora, teško da će to biti skoro.
SleeperSleep Posted January 17, 2015 Posted January 17, 2015 valjda će biti razuma u tim bankama da se stvarno napravi neki dogovor. i banke kao da malo porade na rejtingu i da korisnici kredita mogu mirnije da prođu ove lude dane. a zar ne bi bilo najjednostavnije, ove kredite potpuno preračunati u evro, uzeti kamatu/kurs (eur-rsd) koja je važila na dan isplate i potpuno preračunati kredit iz CHF u EUR, faktički kao da je od početka bio vezan za evro ? da li bi se to uopšte isplatilo korisnicima CHF kredita, osim što bi mirniji bili ovih dana ? naravno da bi se isplatilo. mesecna rata bi se smanjila za više od 30%.
SleeperSleep Posted January 17, 2015 Posted January 17, 2015 nije mi logično ovo oko događaja za koji nije odgovarna ni jedna strana. Kako je uopšte rast kursa takav događaj, kada se čak i ugovoru o kreditu on pominje kao način za određivanje kamatne stope ? Rast kursa je jedan od rizika tog kredita na osnovu čega je i sama kamatna stopa bila manja. Slažem se da bi država trebala da pomogne nekako jer se takvi krediti jako teško vraćaju, ali se ne slažem da je u obavezi i da mora to da uradi. ovo treba odvojiti od promene stope zbog "poslovne politike" ili neka slična glupava formulacija , koja je stvarno čist hir banke. nije. kamatna stopa je bila manja zato što je u to vreme chf libor bio manji od euribora. drzava ne treba da pomaze ni na koji nacin koji bi ukljucio trosenje budzetskih sredstava. jedna drzavna ustanova, nbs, treba retroaktivno da ispravi krsenja zakona koja su se desila u ugovorima o kreditu koji su potpisivane pre zakona o zastiti korisnika finansijskih usluga. to bi resilo vecinu problema. nbs moze od banaka da zatrazii da smanje kamatne stope imajuci u vidu poremecaj na trzistu. sestomesecni libor je trenutno -0,5% i buduci da je interes banke bio u proseku oko 2% kod potpisivanja ugovora, to znaci da u srbiji ne bi smelo da bude chf kredita sa kamatom većom od 1,5%. u mom konkretnom slučaju bi rata pala za 30%, a tako je manje-više svima. i da odgovorim onima koji se pitaju sta bi bilo da se desila obrnuta situacija, da je kurs franka otisao na dole: banke bi prosto podigle kamatu, pozivajuci se na promene na trzistu, i na taj nacin kompenzovale svoje gubitke. upravo se u tome ogleda neravnopravnost strana u ovom slucaju.
Tale Posted January 17, 2015 Posted January 17, 2015 pik čega? libora? ako je libora, teško da će to biti skoro. Da. Verujem da hoće, imajući u vidu trud koji su uložili 2013. da me nagovore da ubace Libor u kamatnu formulu (koja je prethodno odlukom NBS morala da se vrati na ugovoreni nivo i da se fiksira). Jedno od rešenja, za slučajeve slične mom koji su na pola roka otplate i već vratili više od zaduženog iznosa u dinarima, moglo bi da bude i prekid otplate uz refinansiranje ostatka duga po glavnici otplatom u dinarima. To bi bila moja lepa želja.
đorđe geprat Posted January 17, 2015 Posted January 17, 2015 meni je najlogičnije ovo što je lezilebović napisao. i, zajmoprimci da plate troškove obrade. pitanje: ako time zajmoprimci dobijaju, da li zajmodavci gube?
Tale Posted January 17, 2015 Posted January 17, 2015 Gube ono što zarađuju na nefer uslovima: nekretnina se na kraju plati 2 ili 3 puta više.
gone fishing Posted January 17, 2015 Posted January 17, 2015 da za svaki uzeti € banci morate vratiti 2,5, takva neka matematika ali su se ljudi zaletali u kredite, valjda su mislili da će standard nastaviti vrtoglav rast iz perioda 2001-2008 ili da će inflacija odraditi svoje i da će moći kao njihovi roditelji da otkupe te stanove za box cigara - definitivno bi trebalo 1 polugodište u završnim godinama srednjih škola obogatiti predmetom kamatni račun kako bi se širokoj populaciji predstavile sve zamke zaduživanja i tipovi obračuna kamate koje banke koriste
čekmeže Posted January 17, 2015 Posted January 17, 2015 -definitivno ne treba ali kad se krenulo tamo 2002-3 bila je hajdučija i sve je moglo. Pa moji su jedno vreme kao kurs za obračun rate koristili najviši kursu toku otplate kredita (a evro je jedno vreme bio sumanuto visok, ne znam da li je ovo sada godišnji ili istorijski minimum). Kasnije kada su došli planovi otplate i sve to, sada ti pre potpisivanja dobijaš papir koliko vraćaš u evrima svaki mesec, podvučena crta, suma i to je to, nikakva škola. Bankama je interes da zarade i dokle god država ne bude naredila neće se ni dinara odreći ako ne moraju, that s my 2 cents, no pun intended.
Tale Posted January 18, 2015 Posted January 18, 2015 Bitno da država može da stane iza svakog probisveta, lopova, uspešnog bizmismena, iza Pinka, Simpa... Ne može da stane iza građana: OTKRIVAMO Vlada bez rešenja za dužnike u francima Gordana Bulatović | 18. 01. 2015. - 06:46h izmena vesti 08:01h | Foto: D. Milenković | Komentara: 33 Vlada neće donositi nikakve odluke koje bi mogle uticati na poziciju građana koji imaju kredite u švajcarcima, potvrđeno je „Blicu“. Kliknuti (+) za uvećanje - Ne vidimo na koji bi način Ministarstvo finansija moglo da utiče na rešavanje problema koji imaju građani koji su se zadužili u francima. Ono čime Ministarstvo može da se bavi a odnosi se na švajcarce, jeste, evenutalno, kako bi ta dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu mogla da se odraze na nivo javnog duga. Ne znamo koji je mandat kolega iz Hrvatske, ali prema našim zakonima, Vlada u ovom slučaju nema prostora za reakciju, rečeno je juče „Blicu“ u Nemanjinoj. Sa tim je saglasan i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija mr Goran Radosavljević. Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je mnogo više ljudi koji imaju kredite u švajcarcima, ali sumnja i da tamo vlada može bilo šta da uradi. - Vlada jedino može da izvuče novac iz državne kase i plati gubitke građana. Pre svega, za to nema para, a nije ni pravedno prema onima koji su se zadužili u evrima. Sumnjam da će vlada i u Hrvatskoj učiniti bilo šta značajno. Ovo je monetarno pitanje. Moguće je da NBS razgovara sa bankama kako bi one ovim građanima refinansirale kredite, i to besplatno. Zauzvrat bi banke mogle dobiti neku vrstu olakšica. Ali, i ovo može biti privremeno. Danas je odnos švajcarca i evra ovakav. Šta će se dogoditi za pet, šest godina, ako evro počne da jača. Da li će onda i građani koji imaju stambene zajmove indeksirane u evrima tražiti podršku i pomoć? - objašnjava za „Blic“ Radosavljević. Guverner NBS Jorgovanka Tabaković za „Blic“ kaže da su u toj instituciji svesni da će jačanje franka, a koji je, za dan, pred vikend ojačao u odnosu na evro 15 odsto, bitno pogoršati položaj korisnika kredita indeksiranih švajcarskim francima. Ukupni krediti privredi i stanovništvu u vezi sa frankom iznose oko 1,1 milijardu švajcaraca. Od toga je najviše onih koji su uzeli građani - milijardu. - Razgovaraćemo sa predstavnicima banaka, Udruženjem banaka, kao i drugim za koje procenimo da je neophodno dogovarati rešenje. Nakon tih sastanaka, moglo bi se pristupiti razmatranju konkretnih mera u cilju eventualnog iznalaženja modaliteta za prevazilaženje problema u otplati kredita, napominje Tabakovićeva. Kod predloga gotovih rešenja, poput onog koji predlaže „Efektiva“, koja traži da se kurs franka pri obračunu rata zamrzne na 102 dinara, treba imati u vidu, kaže Tabakovićeva, da se olakšavanjem položaja korisnika kredita prenosi rizik, a samim tim i trošak s njih na banke, NBS ili državu. - NBS ne može da se izjasni da li će i koje mere biti preduzete u ovom pravcu, već ćemo nastojati da kroz dijalog sa učesnicima na tržištu, dođemo do najprihvatljivijeg rešenja - otkriva guvernerka NBS.
SleeperSleep Posted January 18, 2015 Posted January 18, 2015 (edited) pratim malo reakcije po forumima, komentarima na vesti, itd.banke rutinski dobijaji pr bitku. vecina korisnika kredita je ocito funkcionalno nepismena, a njihovi zahtevi su nerealni i glupavi.ukupna masa chf kredita nije takva da moze ugroziti funkcionisanje bankarskog sistema, tako da nije verovatna intervencija drzave, kakva se desila u madjarskoj i kakva ce se verovatno desiti u hrvatskoj.ja cu pokusati da se direktno nagodim sa bankom - trazicu da mi zamene fiksnu kamatu kamatom vezanom za chf libor. snb nece povecavati referentnu kamatnu stopu dok god je franak ovako jak, dakle u dogledno vreme, narednih nekoliko godina, rata ce mi sigurno biti znatno niza. naravno, ako banka prihvati moj predlog, sto nije previse verovatno. no, koliko god malo verovatno bilo, verovatnije je od nekakvog sistemskog resenja. nema sistemskih resenja tamo gde nema sistema. Edited January 18, 2015 by ikar
Lezilebovich Posted January 18, 2015 Posted January 18, 2015 (edited) i da odgovorim onima koji se pitaju sta bi bilo da se desila obrnuta situacija, da je kurs franka otisao na dole: banke bi prosto podigle kamatu, pozivajuci se na promene na trzistu, i na taj nacin kompenzovale svoje gubitke. upravo se u tome ogleda neravnopravnost strana u ovom slucaju. ali zar takvi potezi nisu zabranjeni zakonom o korisnicima finansijskih usluga (možda sam lupio naziv zakona, ali valjda znate na šta mislim) , koji štiti mene od toga da banka menja kamatu u zavisnosti od "poslovne politike banke" ? Edited January 18, 2015 by Lezilebovich
SleeperSleep Posted January 18, 2015 Posted January 18, 2015 ali zar takvi potezi nisu zabranjeni zakonom o korisnicima finansijskih usluga (možda sam lupio naziv zakona, ali valjda znate na šta mislim) , koji štiti mene od toga da banka menja kamatu u zavisnosti od "poslovne politike banke" ? jesu ali primena nije izvedena kako treba. primera radi, u om ugovoru je bilo da je kamata 4.95% i da je banka moze menjati po svom nahodjenju. i banka je nije menjala. onda je donesen novi zakon koji pominjes i banka me je obavestila da je moja kamata sad fiksna za vreme celog trajanja ugovora. meni to nikako ne odgovara. u vreme kad sam se zaduzivao chf libor je bio 3%, sto ce reci da mi je kamata bila 2% + chf libor. danas je chf libor -0,5%, sto znaci da bi mi kamata bila oko 1,5%. rata bi mi grubo proracunato bila oko 30% manja, sto bi u eurima bilo i dalje vise nego na dan zaduzivanja ali bi bilo znatno lakse za placanje. mene u banci nisu ni pitali da li zelim fiksnu kamatu ili kamatu vezanu za chf libor, samo su mi poslali anes i napisali da ce se on primenjivati, hteo ja to ili ne. drugim recima, ugovor koji sam potpisao nije bio zakonit (bio je suprotan zakonu o obligacionim odnosima), a njegovom ispravkom nije sanirana steta koja mi je nanesena.
vathra Posted January 18, 2015 Posted January 18, 2015 Икаре, а како ти је дефинисана камата по уговору? Ако не спомињу Либор већ спорну дефиницију не знам како можеш да тражиш Либор? И друго ја сам од банке више пута тражио нагодбу и одјебавали су ме, па сам зато подигао тужбу. И то су ме одјебавали кад имам правни основ. Не знам чему се ти надаш пошто га вероватно немаш.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now