SF i fantasy

[copkillah]

Umro Teri Pračet :(

[apophenia]

Umro Teri Pračet :(

 

jeste, upravo videh :(

http://www.telegraph.co.uk/news/celebritynews/11467688/Sir-Terry-Pratchett-dies-aged-66.html

[Аврам Гојић]

E jebem ti...

[copkillah]

[Weenie Pooh]

Hm, kažu upala pluća? Dosta je govorio o Alchajmeru i podržavao eutanaziju, ja se ponadao da je bio u prilici da sam odluči kad i kako će da ode :(

[Calavera]

RIP :(

[bigvlada]

Uf, baš loš mesec. 

 

Hvala vam na svim pričama gospodine. 

 

 

Poslednji pozdrav od Noćne straže.

 

[B_B]

Procitao sam The Kingkillers Chronicle Patricka Rotfussa, obje knjige trilogije koje su izasle, i poprilicno mi se svidjelo. Jedva cekam treci dio - procitah da ce mozda raditi film ili seriju...

Mistborn sam odustao posle prve trilogije (a planira 3 triologije)- nesto sumnjam da cu nastavljati. The Stormlight Achive, isto Sanderson, sam poceo i posle 10 stranica ljetos odustao - izgleda da je setovan u isti svijet kao Mistborn. Ne svidja mi se kako pise.

Zavrsio prvi dio "A Land Fit For Heroes" Richarda Morgana, ima finih ideja i na momente je zaista zabavno, ali se na svakih 50 stranica desi nesto - mnoooooogo razvlaci. Necu zuriti sa nastavcima, ali hocu definitivno.

Borim se trenutno kroz nahvaljeni prvi dio Genleman Bastards i mnogo smara, ali sam predaleko stigao da odustanem...

[Miljenko]

Kao veliki fan Witcher serijala igara, morao sam overiti kako je to Sapkowski zamislio u originalu, odnosno knjigama. Nabavio sam prva tri dela sage. Trenutno sam na polovini prve knjige i mogu reci da je tacno kako sam ocekivao, mracno, crnohumorno.

Edited January 21, 2016 by Miljenko

[Weenie Pooh]

Pošto vam je prilično mrtva tema, mogu opet da se zapljunem i priznam da i dalje čitam svoj guilty pleasure, kanadsko-filozofsku grimdark EF/SF papazjaniju zvanu Second Apocalypse (R. Scott Bakker). 

 

 

Završio do sada najsvežiju knjigu (The Great Ordeal) i sramim se priznati da mi je baš prijala. Ne znam da li sam prosto oguglao na sve ono što me je ranije nerviralo, ili zaplet najzad ide nekuda, ili je Bakkeru trebalo šest debelih knjižurina da nauči kako da mu radnja teče, tj. da je samo mestimično obogaćuje teleološkim drndaboclama umesto da je istima guši.

 

U stvari je toliko dobro bilo da me sad iskreno, neironično zanima šta će biti sa kojim od milion nemilosrdno izmaltretiranih likova. (Ko misli da je GRRM okrutan prema svojima ne zna ništa o Bakeru, my sweet summer child). Nesreći u sreći je što je premudro isekao tu poslednju knjigu na dva dela, pa sledeći izlazi već dogodine.

 

[porucnik vasic]

Pošto vam je prilično mrtva tema, mogu opet da se zapljunem i priznam da i dalje čitam svoj guilty pleasure, kanadsko-filozofsku grimdark EF/SF papazjaniju zvanu Second Apocalypse (R. Scott Bakker). 

 

 

Završio do sada najsvežiju knjigu (The Great Ordeal) i sramim se priznati da mi je baš prijala. Ne znam da li sam prosto oguglao na sve ono što me je ranije nerviralo, ili zaplet najzad ide nekuda, ili je Bakkeru trebalo šest debelih knjižurina da nauči kako da mu radnja teče, tj. da je samo mestimično obogaćuje teleološkim drndaboclama umesto da je istima guši.

 

U stvari je toliko dobro bilo da me sad iskreno, neironično zanima šta će biti sa kojim od milion nemilosrdno izmaltretiranih likova. (Ko misli da je GRRM okrutan prema svojima ne zna ništa o Bakeru, my sweet summer child). Nesreći u sreći je što je premudro isekao tu poslednju knjigu na dva dela, pa sledeći izlazi već dogodine.

 

Вреди ли да почињем или не?

[Weenie Pooh]

Ne znam, jebiga. Meni je guilty pleasure, a tek posle šest knjiga mi je uživanje stvarno nadmašilo nerviranje.

Stil je jako specifičan i kakodkažm... gust. Ljudi po nerdy forumima često komentarišu da im nije jasno što se neke kolege oduševljavaju - bilo im je neviđeno dosadno. Iako meni nije bilo dosadno, jasno mi je zašto tako misle. Ako te nerviraju beskrajni nizovi jedva izgovorljivih imena, ili epistemiologija za srednjevekovne početnike na svakoj trećoj strani - bolje nemoj ni da počinješ. Ako misliš da to možeš da istrpiš, probaj prvu knjigu. 

 

(Mene je u stvari tu najviše izluđivala činjenica koliko blatantno preslikava dešavanja i čak neke likove iz krstaških ratova, mislio sam koliko bi bolje sve zvučalo da je pisano kao alternate history i da se dešava u stvarnom svetu. Ima svakakvih detalja koji su direktno preuzeti iz istorije, od pokušaja Aleksija Komnina da iznudi od krstaša obećanje da će mu vratiti posede u Maloj Aziji koje budu osvojili, do osvajanja hrišćanskog Zadra da bi se platio prevoz Mlecima, samo su im nadenuta blesava imena )

[Amos]

Ja sam kupio tri i odustao posle prve zbog nemanja vremena i mozdanih celija za pamcenje svih podataka, imena, toponima, (bog te mazo sta ih je!).

[Weenie Pooh]

Najgore je što ne znaš šta je od toga bitno a šta nije :D Ja sam uzeo pre mesec-dva da odslušam prvu knjigu (u pripremi za šestu), i prosto mi je bilo neverovatno koliko tih imena trpa ako zna da će većina njih ili da zagine negde potpuno nebitno off-screen, ili ih prosto više nikad neće ni pomenuti. Od likova možda se njih 4-5 pojavljuje i u sledećoj trilogiji (koja se dešava 20 godina kasnije). Od mesta još manje, imaš Momemn koji je Konstantinopolj 1/1, Golgotterath koji je praktično Barad-Dur... i ništa više! Sumna (Rim) i Shimeh (Jerusalim) se pominju trista miliona puta, a savršeno su nebitni.

[Meazza]

Ostao sam opcinjen knjigom "The Man in the High Castle". Slusao sam audioknjigu, jos uvek cujem melodiju recenica. Jedna od najpoeticnijih knjiga koje sam ikad procitao. Onda sam u dahu odgledao seriju, cak je i ona dobro odradjena iako nisam ocekivao, jer je TMITH u stvari roman ideja, radnja je tu u drugom planu.

 

Mali problem kod P. K. Dicka je sto nije disciplinovan pisac i sto ume da otalja kraj. Nakon citanja vecine njegovih knjiga covek dobije utisak da je procitao nesto sto dolazi od lenjog genija sa fantasticnim idejama ali sa manjkom zanata. Kod ove knjige se izgleda potrudio vise nego kod ostalih. Zapravo je knjiga toliko originalna da je groundbreaking (pisanje uz pomoc I Chinga, starokineske knjige za gatanje, i uloga te knjige u romanu unutar romana je nesto jebeno najgenijalnije sa cim sam se susreo u zadnje vreme).