Jezički XEJT

[расејан]

djubrijerau smislu ulichne kante za djubre. danas na 92ci (radijou), vrlo samouveren voditelj, na temu o chistoci grada. kao zardinjera. mislim, malo li je sosijera i supijera

Па ако може пишоар...

[расејан]

Zapravo u književnom jeziku je u potpunosti prihvaćena upotreba reči "zadnji" u značenju "poslednji".

Po prevopisu iz 1963 ili koje ono beše, jer je tako u zapadnoj varijanti. U slovenačkom čak postoji prilog zadnjič (prošli put).. Sve mi se čini da ponavljam ples koji sam već jednom otplesao... reče Klajn o ovom?[edit: немам појма зашто сам десет пута добио грешку 501 док је овај пасус био на ћирилици.]Задњи вагон последњи пролази кроз станицу, осим ако воз иде уназад. Онда ће задњи бити први, а предњи последњи. Да ли сад и реч задњица треба да значи најновија вест? Edited January 9, 2008 by расејан

[alberto.ascari]

Već sam pisao "malo li je?", a sad sam shvatio da pizdim i od "lako li je?" i od svih oblika "* li je?"Grozno.

[borris_]

Mene nervira uzrecica " jel' "

[расејан]

Више.Кад ми неко каже "доста ми је више овог", ја питам "него чега?", а овај блене. Јер упорно користи "више" уместо "већ", и не примећује да то није исто.

[MrX]

Juce je na tv "Fox" bila emisija o poljoprivredi "Domacin", prilicno ok naziv za emisiju koja je posvecena ljudima koji se bave poljoprivredom i vode svoja gazdinstva i domacinstva, a meni opet nekako bljak. Primetio sam da me u poslednje vreme neke reci nerviraju, bez obzira na konotaciju, uz pomenutog domacina, to su i reci brend, urban, vrh, patriota i rec koja me ubedljivo najvise nervira, bez obzira o kome i o cemu se prica je rec NAROD.

[ferdinand]

Noćas na RTS1, početak prenosa Oskara. U donjem levom uglu stoji: Симултани преводиоц, a ispod toga ime dotičnog.Javni servis Srbije...

Edited February 25, 2008 by ferdinand

[Waldorf]

Све што је речено за „одрадити”, важи и за „испоштовати”.Него, како вам се свиђа кад неко хоће да вас назове телефоном?

[Quizmaster]

Све што је речено за ?одрадити?, важи и за ?испоштовати?.Него, како вам се свиђа кад неко хоће да вас назове телефоном?

Glagol nazvati je neknjiževni oblik glagola pozvati. Moje iskustvo je da se takav oblik veoma odomaćio i da malo ko kaže "pozvaću te telefonom" kako bi trebalo. Mislim da i sam često grešim Nazvati pre svega znači imenovati, dati naziv ili nadimak, dok pozvati znači uputiti poziv, u ovom slučaju telefonom. Znači, kad neko hoće da vas nazove telefonom, vi mu slobodno recite da se ne zovete Telefon niti vam se sviđa da dobijete takav nadimak ^_^

[ordi]

jel onda 'zvaću te' skraćeno od pozvaću ili nazvaću?

[Waldorf]

jel onda 'zvaću te' skraćeno od pozvaću ili nazvaću?

Браво! То је 99% начин на који се све десило: „позвати” (телефоном) скраћено је у „звати”, а одатле до „нобл” „назвати” није требало пуно.Клајн је својевремено писао у НИН-у: „Ако вам неко каже да ће вас назвати телефоном, слободно га назовите магарцем!”. Ја имам други метод: „Очекујем ваш назив!” (само се плашим да неко не помисли да је и то исправно, па да испаднем „кум”, као Рамбо за „турбо-фолк”).

[bus]

"pozvaću te telefonom" kako bi trebalo. Mislim da i sam često grešim

Ja najčešće kažem "zvaću te" i sve mi se čini da pri tome kršim aspekatsku gramatiku SHog, jer nisam u stvari siguran da li "zvati" i drugi koriste kao perfektivan glagol. U svakom slučaju, meni vrši posao. ^_^

[FranziskaKafka]

Hejt za one spikere koji namerno razvlace reci u najavama npr. filmova (videti na RTS-u), pa onda dobijemo DaVA, UNaMIK, SaTRASAN itd. (a kao poluvokal).Hejt isto za voditelje koji se cuju sa nekih drugih televizija (rekla bih da je Pink) koji rade nesto slicno: TOGa, DANASa, SLEDECEGa, NOVIHa... A ponekad i kombinuju sa praksom na RTS-u, sve ocigledno zbog silne praznine u najavi koju treba popuniti praznim recnikom i glavom...

Edited March 6, 2008 by FranziskaKafka

[Tihajeza]

Браво! То је 99% начин на који се све десило: ?позвати? (телефоном) скраћено је у ?звати?, а одатле до ?нобл? ?назвати? није требало пуно.

Čekajte, čekajte, sećam se jednom prilikom, možda baš Klajn, objašnjavao je kako je glagol "odmarati se" postao nepovratan, pa mnogi kažu "odmori!" ili "šta radiš? Odmaram!". Kako je nekada to bilo nepravilno, ali je vremenom glagol koji je imao samo povratni oblik, dobio i nepovratni, gotovo da je nastao novi glagol. I rekao da je to normalno, jer jezik je živ itd. itd.Pa zašto ne bismo rekli onda da je "nazvati" = imenovati, ali da "nazvati" ima i drugo značenje =pozvati telefonom? Koliko treba vremena da neka reč, uveliko odomaćena u govoru, prestane da bude greška i postane prihvaćena reč? Decenija? Dve? Mislim jedna generacija, nama je čudno (mada meni nije), sledećim generacijama neće... Meni je to normalno.

[Waldorf]

Čekajte, čekajte, sećam se jednom prilikom, možda baš Klajn, objašnjavao je kako je glagol "odmarati se" postao nepovratan, pa mnogi kažu "odmori!" ili "šta radiš? Odmaram!". Kako je nekada to bilo nepravilno, ali je vremenom glagol koji je imao samo povratni oblik, dobio i nepovratni, gotovo da je nastao novi glagol. I rekao da je to normalno, jer jezik je živ itd. itd.Pa zašto ne bismo rekli onda da je "nazvati" = imenovati, ali da "nazvati" ima i drugo značenje =pozvati telefonom? Koliko treba vremena da neka reč, uveliko odomaćena u govoru, prestane da bude greška i postane prihvaćena reč? Decenija? Dve? Mislim jedna generacija, nama je čudno (mada meni nije), sledećim generacijama neće... Meni je to normalno.

Клајн? Тешко, пошто је управо он проверени противник „одмарати”, „скијати”, „коцкати” и сл. И мислим да је ту потпуно у праву, јер оно „се” долази од „излагати себе” (нпр. одмору), па његово изостављање у таквим случајевима није никаква рационализација језика, него његово непотребно сакаћење. Ако бисмо „одморити” прихватили као исправно, онда би „одмарам” била непотпуна информација на коју би свако језичко закерало с пуним правом могло да реагује са „Кога одмараш?” Да не помињем оне случајеве у којима би изостављање енклитике „се” потпуно променило значење глагола („мотати”, „сложити” итд.).Управо у ту сврху (давање различитих значења једном глаголу) служе префикси. Ако је префикс „на” са глаголом „звати” изградио реч која значи „дати име”, а већ постоји „по+звати”, што не може да значи ништа друго него „упутити позив”, зашто онда без потребе правити још једно „вавилонско замешатељство”? И зашто би телефон био једини изузетак? Ето, комшија ме ономад назва кроз прозор, да ми каже да је добио назив за војну вежбу...Зато што „сви тако говоре”? Хајде онда да укинемо лингвистику, да „књижевни језик” прогласимо за нешто анахроно и да препустимо искључиво пракси да утврђује правила. Стандарди нису створени зато што се некоме ћефнуло да тако буде, него зато да би језик (колико је то могуће) испунио своју основну функцију: споразумевање (=елиминисање неспоразума). „Назвати телефоном” не доноси никакво побољшање, већ напротив, представља пример реверзибилног процеса који само уноси (макар и хипотетичку) могућност забуне. Преко ’леба погача, од готовог вересија... (допунити по нахођењу)