Da Li Volite..

[batticuore]

Artur Rembo - Samoglasnici

 

A crno, E belo, I rujno, O plavo,

U zeleno: tajna rođena vam tu je:

A, crn kosmat pojas muhâ što blistavo

Nad svirepim smradom kupe se i zuje,

 

 

Zatoni sene; - E, koplja gordih santi,

Belina čadora, cveće zanjihano;

I, krv ispljunuta, smeh što gnevno plamti

Na usnama lepim, u kajanju pjanom;

 

 

U, drhtanje kružno božanstvenih mora,

Spokoj pašnjakâ i stadâ, spokoj bora

Koje alhemijom stiču učenjaci;

 

 

O, vrhovna Truba, puna cike lude,

Mir kojim Anđeli i svetovi blude,

- Omega, Očiju moćnih modri zraci!

[bradilko]

USPAVANKA ZA BUĐENJE

I san te moj traži
Zelenim dolinama

Zelenim leptirima
Pijanim svemirima
Upaljenim šumama
Sunčevim skrivalicama 
Traži te svim tragovima sna
Sve pretvara u svoja okna
San nema dna
Ispod je i iznad trava 
Ti možda na ljuljaškama budnog splava
Spavaš
I spavaj
Kud krenem i jato tvojih pitanja krene!
Nocas noc zna da broji samo do dva
Ti i ja
Još jednom zemlju brže okrene
Oko ose

 

Ivan Cekovic

 

ima li ko ivanovu pesmu gde ide stih "igrali se dzek i pek

na obali reke pek"

za decu

veceras bilo u grackoj predstavljanje njegove zbirke i kasno su mi rekli    

[Sandens]

Čuj, plače mesec mlad i žut.
Slušaj me, draga, poslednji put.

Umreću, pa kad se zaželiš mene,
ne viči ime moje u smiraj dana.
Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog.

Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenutog.

A kad te srce za mnom zaboli:
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah, niko nema časti ni strasti,
Ni plamena dosta da voli mene:

No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.

Edited November 15, 2015 by Sundance Kid

[Sandens]

Izvori moraju izgraditi svoj put,

a more ne mora.

 

Rijeke moraju imati svoj cilj,

a more ne mora.

 

Sunce se mora svijetu dokazivati,

a more ne mora.

 

Galeb se mora moru diviti,

a more ne mora.

 

Ribari moraju mreže bacati,

a more ne mora.

 

Brod mora imati kapetana,

a more ne mora.

 

Žene moraju čekati mornare,

a more ne mora.

 

Svijet mora preko pomora,

a more ne mora.

 

Svijet mora i što ne mora

da bi živio

 

Svijet mora da bi preko mora

mora vidio.

 

Svijet mora,

mora,

mora niz rijeku.

 

Od smijeha se more valja čovjeku.

 

 

Enes Kišević

[Sandens]

as freedom is a breakfastfood

or truth can live with right and wrong

or molehills are from mountains made

—long enough and just so long

will being pay the rent of seem

and genius please the talentgang

and water most encourage flame

 

as hatracks into peachtrees grow

or hopes dance best on bald men’s hair

and every finger is a toe

and any courage is a fear

—long enough and just so long

will the impure think all things pure

and hornets wail by children stung

 

or as the seeing are the blind

and robins never welcome spring

nor flatfolk prove their world is round

nor dingsters die at break of dong

and common’s rare and millstones float

—long enough and just so long

tomorrow will not be too late

 

worms are the words but joy’s the voice

down shall go which and up come who

breasts will be breasts thighs will be thighs

deeds cannot dream what dreams can do

—time is a tree(this life one leaf)

but love is the sky and i am for you

just so long and long enough

 

E. E. Cummings

[Sandens]

U mračnim ulicama
nema ko da čuje trk kroz pubertet
nežnu lomljavu bora oko usana
svaki osmeh traje 12 dana
svako malo sunce
nestaje u kutiji za šećer
ožiljci su polja ruža
na sanjivoj koži maturske večeri
pa ipak
jug je još uvek divalj
pod anestezijom krivice
papirno nebo industrijskog grada
gori nezaboravnom vatrom
mitske slike
besmislene klanice snova
liče na krvavu džigericu u prašini
moja nova igračka zove se TV
dok grlim prošlost
stereo je svedok
i ne pričaj mi
o čežnji za medicinskim sestrama
i njihovim dugim plavim kosama
i priznaj
da li se nekad osećaš kao Isusov sin
koji traži izgubljeni luksuz
uz tvist
mrtvi mogu plesati nebeski valcer
režim i suzavac
zeleno na crvenom
jednom sam pitao:
a gde spava doručak?
jednom sam vodio ljubav sa sumo lepoticom
jednom sam našao utehu na velikom talasu konfeta
jednom sam sporo, sporo kao moron
otpakivao Marlboro, pripaljivao
i duvao dim u prolećni dan.

 

Zvonko Karanović

[nautilus]

[porucnik vasic]

+1

[bradilko]

NIGDE NIKOG

Budi zadovoljan ako su uza te ovca i jagnje,

ako kornjača domili do kućnog praga,

ako lastavica načini gnezdo pod nadstrešnicom.

 

Budi zadovoljan ako pas mokri uz tvoj duvar,

ako učestvuješ u kakvom dvoličnom razgovoru,

ako se probudiš i vidiš da sem tvoje ima još jedna senka.

 

Udari drugim pravcem, ne onim koji si odabrao,

učiniće ti se, možda, nastanjenim

dvorane, sudnice i čitaonica sa otvorenim oknom.

 

Dabome, budi prijatelj senki

bića i predmeta

što ti izgledaju savršeni u svojoj odsutnosti.

 

Aleksandar Ristovic

[salkodinamitas]

https://www.youtube.com/watch?v=sd5lWj_jW0c

[Remi]

kao bol, kao mrak,

budi oštar, budi lak

kao krv, kao crv

budi živ, budi jak

 

kao noć, kao smrt

buri tih, budi duh

kao dan, kao san

budi voda, budi kruh

 

davičo

[Matilda Ivancic]

Kao led, kao zar 
kao moga srca dar
kao ljubav, sto kraj mene ide
ides ti, idem ja, ide cela druzina
nek' nas ljudi sada srecne vide

 

Adzic, Alicic, Stojanovic, Djordjevic

 

[Matilda Ivancic]

Mame mi,

svi me gnjave složno

bez obzira, takta, sluha

sa najavom, iznebuha

iz potrebe, bezrazložno

svak me guli, melje, drpa

od Svevišnjeg do kasapa

ko god stigne, nešto ćapa

od obraza do zakrpa

pa i moja žena vajna

suptilna i osećajna

čak i ona , čak i ona

kad pobegnem pod plašt mraka

mažnjava me bez pardona

za slavinu od stomaka

 

D. K.

[nautilus]

Pašće teška kiša

 

O,gde si to bio,plavooki sine?

Iz kakve to, mili,dolaziš daljine?

 

Posrtah niz deset maglenih planina,

Duž šest vrludavih tumarah dolina,

Bejah usred sedam ojađenih gora,

Suočen se nađoh sa sto mrtvih mora,

I najdublje zađoh u čeljust stratišta,

A kad se sve stiša pašće teška kiša,

Pašće teška,teška,pašće teška kiša.

 

I šta si video,plavooki sine?

Šta sve vide,mili,usred te tuđine?

 

Novorođenče međ vucima što reže,

I drum od dragulja od koga svi beže,

Crne šume videh,i krv po tom drvlju,

Ljude s čekićima zamazanih krvlju,

Poplavljen trem videh,a u toj baraci,

Trista govornika s jezikom u šaci,

I oštre mačeve i puške hajduka

Što ih je nejaka dečja vukla ruka,

A kad se sve stiša pašće teška kiša,

Pašće teška,teška,pašće teška kiša.

 

A šta li si čuo,plavooki sine?

Šta li si sve čuo usred te tuđine?

 

Čuo sam gromove što preteći hukte,

Vale što svetove spiraju i lome,

Hiljadu bubnjara čije ruke bukte,

Hiljade što šapću a nemaju kome,

Jednog što mre dok se svi od smeha grče,

I pesmu pesnika što u jarku crče,

I vapaje klovna zapalog u govna,

A kad se sve stiša pašće teška kiša,

Pašće teška,teška,pašće teška kiša.

 

A koga si sreo,plavooki sine?

Koga si sve sreo,usred te tuđine?

 

Kraj mrtvog konjića video sam luče,

I belca što jaše neko crno kuče,

Devojku čije je telo vatra ždrala,

Devojčicu što mi s neba dugu dala,

Sreo sam čoveka ranjenog u ljubav,

Drugog što doveka od mržnje je gubav.

A kad se sve stiša pašće teška kiša,

Pašće teška,teška,pašće teška kiša.

 

Pa šta ćeš da činiš,plavooki sine?

Šta misliš da činiš,kada ovo mine?

 

Pre nego što kiša,teška kiša,line,

U dno prašumskoga otići ću mraka,

Gde je puno ljudi a svi praznih šaka,

Gde otrovno seme plovi rečnim tragom,

Gde se dom sparuje sa tamničnom vlagom,

Gde su dželatima lica sakrivena,

Gde glad ružno štrči,duše krije sena,

Gde je crno boja,nula mesto broja...

 

Sve ću onda reči glasom ili dahom,

Ili samo mišlju svojom plahom,

Blesnuću sa hridi,da sav svet to vidi,

I,na kraju moći,pučinom ću poći;

Pre no što,klonuo,zapevam za braću,

Dok budem tonuo,svoju pesmu znaću.

 

A kad se sve stiša pašće teška kiša,

Pašće teška,teška,pašće teška kiša...

[dare...]

KORSAKOVLJEVA PSIHOZA

Imam tri prijatelja
I četvrti je tu negde
Nas troje smo neizbežna grupa propaliteta
Nas troje smo osnovna slika pijanaca
Mi smo jednostavno propali

Imam tri drugara
I nas troje pijemo ceo život
Popili smo ulice
Popili smo kuće
Popili smo ljude i ptice
Popili smo ono čudno mesto
Gde se Sava uliva u Dunav 
Nas tri pijanca
I onaj četvrti što nam doliva

Kada u kasni sat 
Ja kao najveći pijanac u mom šarenom svetu
Popijem i njih
Ne osećam se usamljeno
Jer znam da onaj što doliva
I onaj što uvek zaboravim na njega
Se po prljavim skriva zidovima 

Ja sam sto dvaest posto propao
I sretan sam zbog toga.
I niko ne zna lepotu prljavog asfalta
Izguljenih kolena
Kurvinih nogu i popušenih cigara
Ako nije popio svoje drugare
Svoju kuću i svoju smrt.

Ja sam popio sebe
I na zidu novog groblja
Nacrtao besmrtnost
I niko ne zna lepotu opraštanja i odricanja
Do onoga ko je iskopao duboku rupu
I uživao u padu
U nju.

Ja sam prosta nula
Lepa okrugla
Crvena nula
Nisam kao onaj nitkov
Koji je ukrao i ubio
Ja sam jedna predivna nula
I dobar drug
I svoja prijateljstva čuvam
U hladnim noćima
U praznim flašama
I znam da sednem i zapalim cigaru
I propadnem.

Propadnem u sebi
Propadnem u tebi
Propadnem ponosno, odano
Ne recikliram

Imam tri prijatelja
I četvrti je tu negde
Mi smo fantastični ološi
Mi pijemo
A onaj doliva
Načisto smo propali
Ponekad zapalimo cigaru
I kopamo duboku rupu.

 

Dylan Horman