Nostalgija

[Mister No]

[Dionysos]

Neverovatno je šta je taj čovek umeo sve da uradi sa loptom i koliko je bio kreativan... samo da je više bio posvećen timu nego zabavljanju publike i da je osvojio poneki prsten sasvim sigurno bi ušao u istoriju kao jedan od najboljih košarkaša koje je ova igra videla, ovako ga uglavnom svi preskaču/zaborave kad se govori o najvećim igračimaŠteta je što nemamo priliku da ga gledamo uživo, već ostaje samo youtube i torrenti za skinuti poneku utakmicu... a zato i imam soft spot za Teodosića, jer me po lucidnosti u igri dosta podseća na Maravića, pri čemu je, naravno, daleko Teo od tog nivoa...

Edited September 10, 2009 by Dionysos

[Mister No]

Nije on samo zabavljao publiku. Tip je bio umjetnik sa loptom, srušio je sve moguće rekorde u NCAA, bio prvi koji je potpisao milijunski ugovor u NBA. Zabiojao 46 u prosjeku dok nije bilo trice, uveo u igru mnoge stvari koje danas viđamo na terenima.Ono što je on radio na terenu se kasnije nije vidjelo do dolaska Magica/Jordana. Priča je malo dublja i malo opširnija. Ovo je bestseller New York Timesa, knjiga je izašla pred 2 godine. Od referiranja na povijest obitelji u Drežnici u Lici, o odlasku ljudi nakon 1 sv. rata u mračne rudnike i željezarije Pittsburgha, o surovom životu tamo, o drugoj generaciji ljudi rođenih tamo, o opsesiji oca koji je želio napraviti nešto neviđeno od svog sina, pa do propasti cijele obitelji. Majka se odala alkohlizmu, Pete također.... a sv radi neispunjenih i velikib očekivanja od svog oca, koji nije priznavao ništa manje od rušenja svih mogućih rekorda. Pete je na kraju totalno pukao, postao je teški kroner, uživio se u vanzemaljce toliko da je na krovu kuće napisao "take me". Umro je 80-i neke, na igralištu ispred svoje kuće. Tek kasnije su ustanovili da im rijetku srčanu manu radi koje ljudi niti ne dožive kraj puberteta.... neko uklještenje klijeti srčanih. Opširna priča. Od života naših ljudi po željezarijama Pittsburgha do srastanja druge generacije, do očeva sa neispunujenim snovima koje su prebacivali na svoje potomke..... Uglavnom, treba pročitat knjigu. Radi se o jednom od "the greatest".

Edited September 10, 2009 by Mister No

[Mister No]

[Кристофер Лумумбо]

cale mu je bio trener pa je onda logicno da je srusio sve rekorde posto je igrao sam. :D ako se ne varam, njegova univerzitetska ekipa je imala veoma los skor.p.s. zaboravio sam da dodam da je bio doktor. :D

Edited September 10, 2009 by kojot

[Dionysos]

Nije samo zabavljao, ali i sam je rekao kako je u prvih par sezona imao problema sa saigračima pošto su njegova dodavanja završavala u autu ili u njihovoj faci, jer prosto nisu očekivali da će im dodati loptu... i iz nekih njegovih intervjua i izjava njegovih saigrača sam stekao utisak da je njega više interesovao ostavljanje umetničkog dojma, nego dobijanje utakmica, a činjenica je da njegovi timovi nisu puno utakmica odigrali u plejofu.

Umro je 80-i neke, na igralištu ispred svoje kuće. Tek kasnije su ustanovili da im rijetku srčanu manu radi koje ljudi niti ne dožive kraj puberteta.... neko uklještenje klijeti srčanih.

Da, interesantno je da je tamo u dvadeset i nekoj u jednom intervjuu rekao kako ne želi da igra 10 godina u NBA pa da umre od srčke u 40-oj, na kraju se ispostavilo da je upravo tako i umro Edited September 10, 2009 by Dionysos

[Mister No]

cale mu je bio trener pa je onda logicno da je srusio sve rekorde posto je igrao sam. :D ako se ne varam, njegova univerzitetska ekipa je imala veoma los skor.p.s. zaboravio sam da dodam da je bio doktor. :D

Uhhh, ništa pogrješnije od toga.Njegov stari je (iako je bio priznat trener) dobio posao na LSU samo radi toga da LSU dobije Pistola. Inače je prije toga LSU bio football-erski koledž, a danas ga znamo kao jak košarkaški.

[Mister No]

Nije samo zabavljao, ali i sam je rekao kako je u prvih par sezona imao problema sa saigračima pošto su njegova dodavanja završavala u autu ili u njihovoj faci, jer prosto nisu očekivali da će im dodati loptu... i iz nekih njegovih intervjua i izjava njegovih saigrača sam stekao utisak da je njega više interesovao ostavljanje umetničkog dojma, nego dobijanje utakmica, a činjenica je da njegovi timovi nisu puno utakmica odigrali u plejofu.

Već sam prije objasnio. On je išao u LSU isključivo zato jer su oni njegovom ocu ponudili posao a u to vrijeme su bili žnj kategorija colledge košarke. Zato je u to vrijeme stari Press Maravich regrutirao igrače iz Pittsburgha, sinove Srba i Hrvata koji su radili po rudnicima i željezarijama, jer je smatrao da ako ne može dovesti nikakvu zvijezdu može makar one koji su naučili što je težak život kao i on sam.On prvenstveno (Pete) je bio odličan košarkaš (ako pričamo radnoj etici, Dražen koji je pojam kod nas je nula u usporedbi onog što je radio Pete Maravich). Edited September 10, 2009 by Mister No

[Mister No]

Ima toga još puno na youtube....

[fancy claps]

ovaj me igrac podosta podseca na naseg tea.

[Mister No]

Red Auerbach & Pete Maravich

[kgmr]

Sampionska ekipa beogradskog Radnickog 1972/73.prvi red: Jovica Veljovic, Slobodan Zimonjic, Srecko Jaric, Dragan Vucinic, Dragoslav Raznatovic, Miroslav Djordjevicdrugi deo: Radovan Marovic, Dusan Trivalic, Miroljub Damnjanovic, Dragi Ivkovic, Milun Marovic, Milovan Tasic

vestthis is is how it goes. stvarno mislim da ima smrti kod kojih ti je zao ljudi oko pokojnika i one smrti kod kojeg ti je zao samog umrlog (ok, u nekoj konacnici verovatno u oba slucaja pizdimo zbog sebe, ali ta manjkavost sad nije bitna). elem, sto se meka tice, drugi oblik je u pitanju. tuzni su i svi oko njega, ali vise je tuzno zbog njega samog, posto ima posebnijih ljudi, a on je bio jedan od tih primeraka. makar je, pre nego sto je otisao u jebeni tripoli na jebeni teren marinirao ribu za sopstvenu slavu, pa su ljudi imali sta da jedu na izjavi saucesca, a i nisu morali da menjaju planove za vece. Edited October 20, 2009 by kingmaker

[Dimitrije]

vestthis is is how it goes. stvarno mislim da ima smrti kod kojih ti je zao ljudi oko pokojnika i one smrti kod kojeg ti je zao samog umrlog (ok, u nekoj konacnici verovatno u oba slucaja pizdimo zbog sebe, ali ta manjkavost sad nije bitna). elem, sto se meka tice, drugi oblik je u pitanju. tuzni su i svi oko njega, ali vise je tuzno zbog njega samog, posto ima posebnijih ljudi, a on je bio jedan od tih primeraka. makar je, pre nego sto je otisao u jebeni tripoli na jebeni teren marinirao ribu za sopstvenu slavu, pa su ljudi imali sta da jedu na izjavi saucesca, a i nisu morali da menjaju planove za vece.

Ovo je tim iz mog komsiluka iz mojih gimnazijskih dana: Ringo (M. Marovic), Dugi (Damjanovic), Tvigi (Ivkovic), Lule (R. Marovic = Novovic - isli smo zajedno u 5. beogradsku), Sreja (Jaric), Ziki, Tasa, Razanj,.... Za njih se navijalo bez obzira na klupsku pripadnost jer su bili sjajni momci. Ringo je bio poseban - dobar u svemu cime se bavio: skola, kosarka i muzika. Zao mi je sto ga vise nema. Edited October 21, 2009 by Dimitrije

[tkd7334]

Koliko sam se samo prica saslusao pre, tokom i posle jutarnjih treninga na Krstu o ovom timu. Gorazd i Neca Djuric su imali po neku anegdotu u vezi ovog tima i igraca za bukvalno svaku vezbu ili situaciju... Kada se i Srecko pojavi, sto je bilo jako retko, treninga nije ni bilo. O Milunu znam samo iz prica.... Nek' pociva u miru.

[Have_Fun]

Auuu covece :o Zbog ovakvih igraca i ovakvih poteza volim kosarku. Malo sam mladji, pa nisam imao prilike da ga gledam na terenu.Ali ovo sada sto sam video Sada mi je jasno zasto je legenda