Vitoria - Gasteiz

Koliko god bilo cudno imajuci u vidu San Sebastian i Bilbao, Vitoria je glavni grad baskijskog regiona. U njemu se nalazi regionalni parlament i vlada. Na dan nase posete nije moglo da se pridje vladinoj zgradi zbog ogromne manifestacije za podrsku Palestini. Impresionirao me je zaista veliki broj ljudi, vecinom over 50 pristojnity izgleda koji su pevali sinhronizovano protiv genocida. Generalno u svim baskijskim gradovima je ogromna podrska palestincima i njihovoj borbi za sopstvenu zemlju. Mnogo veca nego bilo gde u evropi i predpostavljam da se baskijsci lako poistovecuju sa palestincima u borbi za sopstvenu nezavisnost. Verovatno ste primetili na mnogim mojim slikama koliko je veliki broj prozora s okacenom palestinskom zastavom. Vitoria je takodje bila zelena prestonica evrope pre nekoliko godina zahvaljujuci svojim velikim parkovima i drvoredima uz dugacke bulevare koji se nalaze prvenstveno u novom delu grada. Video sam i par prezivelih instalacija mini bastica uglavljenih medju zidine starog grada.

Grad je relativno mali, pogotovo stari deo je gotovo minijaturan ali je rasporedjen na zanimljiv nacin na neravnomernom brdu pa je njegovo obilazenje bilo zanimljivije nego sto sam ocekivao. Na jednoj strani su ocuvane srednjovekovne zidine i jedna od starih kapija. U tom najstarijem delu je bas na vrh brda katedrala St. Maria sa svojim zvonikom vidljivim iz gotovo svih delova grada. Katedrala se sredjuje u iscekivanju da predje pod kontrolu Unesca. Arhitektura u ovom delu grada je cudna s mesavinom kuca koji imaju neki tirolski vajb s drvenim gredama ugradjenim u spoljasnji deo fasade, anonimnih zgrada 20og veka sa sarenim muralima da bi im se dalo malo duse i starih kamenih kuca. Sve ne bas previse ocuvano, prilicno prljavo i izvrljano vandalima sa sprejevima.

Uzi deo starog grada je pretvoren u pesacku u zonu i na svakom ukrstanju se otvaraju dugace polukruzne ulice koje navode ka centralnom trgu. Male uske zgrade zivahnih boja i lepo dekorisanih balkona stisnute jedna uz drugu su prva prava razglednica ovog gradica. Moja preporuka je da se ubacite u bilo koju od ovih ulica po sopstvenom osecaju i uzivate u atmosferi.

Ako vas opustena setnja kroz stari grad nije slucajno vec navela na nju, potrazite crkvu St. Miguel-a. Ona se nalazi na samom obodu brezuljka koji se naslanja na centralni trg. Iza nje se nalazi jedan manji srednjovekovni trg sveze rekonstruisan i par karakteristicnih uglova i kadrova iz istog perioda. Ispred nje se nalazi ogromna terasa s fantasticnim pogledom na glavni trg Andre Maria Zuriaren Plaza s koje sam napravio prvu fotografiju na vrhu ovog posta.

Spustajuci se u srce ovog velikog asimetricnog trga primetan je ogroman spomenih posvecen Velingtonovoj pobedi nad Napoleonom 1813 bas u ovom gradu. Trg je zaista lep iako relativno jednostavan sa elegantnim fasadama toplih tonova i sa karakteristicnim belim drvenim prozorima i zatakljenim balkonima. Mnogobrojne baste ristobarova su idealne za proucavanje svakog detalja trga uz dobru kafu ili pintxos.

Samo jedan uski prolaz deli ovaj trg od obliznjeg trga Plaza Espana. Standardni savrseno kvadratni trg s natkrivenim arkadama po ugledu na madridski Plaza Mayor koji se nalazi prakticno u svakom spanskom gradu koji sam posecivao. Neka vrsta arhitektonsko prisustvo centralne vlasti koje nije bas svugde rado prihvaceno. Zaboravio sam da pomenem i u Bilbau slican trg s kojeg nemam prihvatljive slike zbog haosa i raznoraznih bina i transparenata.

Poslednja stvar vredna spomena je megalomanska nova neogoticka katedrala koja se nalazi na par stotina metara od glavnog trga. Nesrazmerno velika i totalno bespotrebna, interesantna zbog svoje fasade na suprtonoj strani koja lici na neku ogromnu kic tortu.

Grad se moze posetiti u pola dan mada bolje celi dan sa ruckom ili vecerom i totalnim opustanjem uz eventualni soping. Za @Milosh76 dovoljno sat/sat i po

1 hour ago, Lo Zingaro said:

Generalno u svim baskijskim gradovima je ogromna podrska palestincima i njihovoj borbi za sopstvenu zemlju. Mnogo veca nego bilo gde u evropi i predpostavljam da se baskijsci lako poistovecuju sa palestincima u borbi za sopstvenu nezavisnost.

Potpuno tačno, ja sam ovekovečio i podršku Ukrajini na plaži u San Sebastijanu

San Sebastian

Procitao sam negde pred samu posetu ovom gradu da na neki nacin podseca na Rio. Iako nisam nikada bio Riu i ja sam na trenutke imao isti osecaj i cinilo mi se kao da posecujem Rio u minijaturi sa sve Isusom na brdom, gradskim plazama sa morem tirkizne boje i karakteristicnom zaledjinom sa zgradama i hotelima u nizu, zicarom, ostrvima i poluotocima s kojih se pruzaju prelepi pogledi na celu obalu severozapadne Spanije i jugozapadne Francuske.

Ne znam za Rio, ali ja dugo nisam video cisci i uredjeniji grad, zivahan i zanimljiv od same periferije do svog istorijskog centra Casco Viejo. Doduse, ide mu na ruku to sto za razliku za brazilsku metropolu ovaj grad ima samo nesto vise od 200 hiljada stanovnika. Prvi dan mi se cinilo nemoguce da je toliko mali grad jer su me docekale dugacke siroke ulice s prelepim elegantnim zgradama iz Bel Epok perioda, reka Urumea sa svojim starim baroknim mostovima koja deli grad na dva dela, slucajni izlazak na vise plaza iz vise smerova. Prvi utisak je da se nalazite u nekoj vecoj sredjenoj evropskoj prestonici. Treci dan sam znao napamet svaku ulicu i raskrsnicu i shvatio koliko je to realno mali prostor ali rasporedjen na nacin da na pocetku posete pravi konfuziju narocito kad izadjete na jednu od plaza koje su popuno identicne.

Kao i u Bilbau, jedan od glavnih problema ako ste dosli autom je parking kojeg osim sto nije besplatan ni u jednoj zoni je prilicno tesko naci slobodnog. Tako da ili hotelska garaza ili javni parkinzi od 30+ €. Na ulici se ne moze ostati duze od 2/3 sata dnevno (u zavisnosti od zone) i kosta cirka 2€ po satu. I ovde kao i u Bilbau automobil vam nije potreban osim za izlete u druga mesta.

U svakom slucaju i ako parkirate dalje od uskog centra, pravo je zadovoljstvo prosetati uz reku spustajuci se ka moru uzivajuci u pogledu na prelepe mostove i zgrade kojim su okruzeni. Svaki deo grada je prepun zelenila i pesackih zona. Zanimljivo je da je reka podlozna plimi i oseci obliznjeg okeana i prakticno u jednom delu dana i na duze kilometar daleko od usce tece u suprotnom smeru uzvodno. U danima kad je losije vreme i veliki talasi idu uzvodno do najmanje kilometar dubine.

Stari deo grada Casco Viejo je ususkan na samom kraju uskog poluostrva na levoj rivi pomenute reke u podnozju brdu Urgull na cijem vrhu se nalazi Isusova mermerna statua. Ova statua se prakticno vidi iz svih delova grada osim bas iz starog dela jer je taj kvart previse u podnozju brda. S leve strane kvarta se izlazi direktno na najvecu plazu La Concha.

U sustini stari grad su samo nekoliko uskih ulica koje se simetricno ukrstaju. I ono sto je najvaznije je to da ni ove zgrade niti ulice nisu mnogo ili nisu uopste starije od obliznjeg veceg elegantnog kvarta sa sirokim bulevarima. Nisu iz razloga sto je stari grad stradao u velikom pozaru pocetkom 19 veka. Tako da je vecina zgrada i ulica sagradjeno tek posle tog pozara. Izuzetak je sam par zgrada i crkvi. I sama crkva Basilica Nuestra Señora del Coro sa svojim raskosnim baroknim portalom naslonjenim na pocetak glavne ulice u starom gradu potice iz 18 veka. Ta glavna ulica se nastavlja iz starog dela grada prema sirem centru i na samom kraju zavrsava ispred portala velike katedrale gotskog stila par kilometara dalje. iz Bez obzira na sve navedeno ipak je najveca guzva i turisticki haos u ovom delu grada. Pogotovo na mestima gde se pije vino i jedu pintxosi. Preporucujem bar na samo uglu ispred portala s leve strane. Pintxosi s morskim plodovima i sl. su spektakularni.

Zapravo je za razliku od Bilbaa i Vitorie, standardni pravilno kvadratni trg Constitucion Plaza i najzanimljivija stvar ako posmatramo striktno arhitekturu. Ono sto je zanimljivo je to da je ovaj trg u proslosti sluzio kako za korido tako i za druge vrste masovnih dogadjaja i da se na balkonima i prozorima i dan danas nalaze brojevi koji su obelezavali mesta za gledanje.

Pravi centar grada koji se prostire od katedrale do zgrade opstine je mnogo lepsi od tz. starog grada i prava je riznica zgrada i fasada iz liberty perioda. Pomenuh vec da se u nekim uglovima grada stekne utisak o nekoj vecoj prestonici. I na neki nacin bi se mogao svrstati u neku vrstu prestonice jer je svoj preporod doziveo zahvaljujuci kraljici Izabeli II u 19 veku koja se u njega preselila zbog zdravlja i okeanskog vazduha povukavsi sa sobom veliki broj plemica i bogatijih porodica. U Bel Epok periodu je bio jedan od najvaznijih i najlepskih gradova u Evropi. Deo kvarta koji se naslanja na setaliste uz obalu mnogo podseca na Kan, Nicu i Azurnu obalu. Sama zgrada opstine je napravljena da bi bila kazino. I to je je i bila do dolaska Franka na vlast. Deo kvarta naslonjen na reku zbog mostova na trenutke na Pariz pa cak i St. Peterburg. Deja Vu mnogih stvari ali opet autentican. I ovde se mnoge ulice pretvaraju u pesacke zone i ne nedostaju mnogobrojni barovi i restorani. Najveci broj prodavnica i mesta za soping se naravno nalazi ovde.

sjajno

S leve strane brda Urgull tik uz stari grad, naslonjeno na atlantski okean, nalazi se staro ribarsko naselje, danas pretvoreno vise u riblje restorane nego autenticne ribarske kuce. Ipak je lepo za setnju jer se nakon njega moze doci na kraj poluostrva i posmatrati oken ili poceti malo naporno penjanje do vrha do Hristovog kipa. Avgustovske temperature ne prelaze lako 25 stepeni mada kad nema oblaka deluje mnogo toplije. Vreme se menja brzinski tako da u toku dana predje vise puta od totalno cistog neba do kisice i obratno. U svakom slucaju vredi malo truda popeti se na Urgull ako nista zbog lepog pogleda na celi grad i pescanu uvalu ispred njega. Ujedno i zvanicna spoznaja kako je rec o mnogo manjem gradu nego sto to izgleda na njegovim ulicama. Statua je izdignuta na vrhu ostataka bivse trvdjave od koje nije mnogo ostalo osim vise slojeva kamenih zidina.

Za anale

Na desnoj strani reke Urumee se nalazi kvart Gros. Ni u njemu se arhitektura ne razlikuje previse od vec navedene u prethodnim postovima. Ono sto ga istice i razlikuje u odnosu na druge delove je zgrada Kursaala koja se nalazi na samoj ivici kvarta pored mosta i tik uz lokalnu plazu Zurriola. Ova moderna staklena zgrada teatar je napravljena 1999 na mestu starog Kursaala kazina i u njoj je odrzava poznati filmski festival (pocinje u petak btw).

18 minutes ago, Sandradjer said:

Za anale

Suptilno

Ja ovo ionako pisem za sebe dok je sveze da ne zaboravim. Ako me se u Turistickom Savezu Baskije sete, sete...

3 minutes ago, Lo Zingaro said:

Suptilno

Ja ovo ionako pisem za sebe dok je sveze da ne zaboravim. Ako me se u Turistickom Savezu Baskije sete, sete..

Jedan od vecih izazova je nauciti baskijski

3 minutes ago, Sandradjer said:

Jedan od vecih izazova je nauciti baskijski

Prvo savladati finski, pa ako se to uspe onda polako na baskijsji. Totalno lud i nerazumljiv jezik.

Edited September 16, 2025Sep 16 by Lo Zingaro

3 minutes ago, Lo Zingaro said:

Prvo savladati finski, pa ako se to uspe onda polako na baskijsji. Totalno lud i nerazumljiv jezik.

Da, bore se da ocuvaju jezik i uspeva im, ima uspona i padova, svasta su prosli samo u 20 veku.

Nemoj me drzati za rec, ali zanimljivost je da imaju nesto tipa 70 padeza

Eh sad, plaze. Poucen iskustvom kupanja u Galiciji, severnim i juznim Portugalom odlucio sam da ni ne ponesem kupace gace jer sam bio siguran da je i ovde atlantik prehladan. Cak i hladniji s obzirom da je jos severnije. E pa tu smo se zestoko zeznuli i bili "prisiljeni" da kupimo nove kupace kostime. Ne znam zasto i kako ali je voda bila skroz topla, kao neki mediteran hladniji samo za nijansu. Prvih dana sam se iscudjivao ogromnom broju kupaca. Kad smo probali da udjemo u vodu, ekspresno smo otrcali da kupimo kostime. Verovatno ta uvala okruzena dugackim poluostrvima stvara neku mikroklimu.

Sam grad ima 3 velika plaze od kojih je centralna Concha zaista ogromna. Ali i druge dve nisu uopste male. Bukvalno bi ceo grad stao na njih kad bi svi odlucili da se spuste na more.

La Concha plaza

Zurriola Plaza

Ondarreta plaza

Došao sam da uživam u slikama i nisam zažalio