Stari grad Casco Viejo nije prevelik i moze se bez problema obici natenane u jednom danu uz obavezno zaustavljanje po lokalnim barovima u pronalazenju novih pintxosa koje jos niste probali. Najuzi centar se siri od 7 paralelnih ulica koje krecu od reke i zatvorene pijace ka katedrali i tih 7 ulica su cinile srednjovekovno jezgro grada po njegovom osnivanju. Ulice i arhitektura u ovom delu grada su mnogo slicni jedna drugoj sa karakteristicnim fasadama sa zastakljenim drvenim prozorima obojenim u jake boje s predominirajucim crvenim tonovima. U samom srcu se nalazi lepi trgic ispred katedrale. Na skoro svakoj zgradi postoji barem jedan prozor na kojem je zakacena baskijska zastava a cesto je uparena i s palestinskom zastavom. Cesti su i trasparenti na kojima pisu parole koje pozivaju na amnestiju bivsih terorista ETE koji su na robiji ili u egzilu.

Na suprotnoj strani od reke se nalazi malo veci trg Miguel Unamuno na koji se naslanja pocetak stepenista ka brdu Begona s istoimenom bazilikom. Stepeniste, njegovo okruzenje i pogled ka donjem gradu ima neki vajb Monmartra u minijaturi. Pre parka i vrha brda gde se nalazi bazilika s leve strane se nalazi neki sari Luna Park iz kojeg bi trebalo da se vidi lep pogled na grad. Nismo se upustali u guzvu luna parka jer je bilo previse ljudi. Ispred bazilike je lep hlad s klupama savrsen za odmor nakon dugog pentranja stepenistem. Crkva nista posebno.

Reka Nervion deli stari grad od "novog kvarta" Abando i praveci neku vrstu luka na severnoj strani cini ovaj kvart kao neku vrstu ostrva. Ono sto mi je bila jako cudno je to da prelepe zgrade naslonjene na reku preko puta starog zgrada izgledaju ili napustene ili okupirane. Svi balkoni su puni protestnih platnenih banera i palestinskih zastava, a tamo gde se moze videti unutrasnjost stanova deluje skroz polunapusteno ili u prilicno losem stanju. Doduse, bas iza njih se nalazi i zeleznicka stanica a jos nisam video grad koji ima lepu okolinu oko zel. stanice. Sama stanica je vredna posete zbog ogromnog liberty virtraza koji se vidi iznutra, a pored nje je i jedna manja stanica sa ulaznom fasadom u slicnom stilu.

Ova manja je danas i stanica metroa koji je prilicno efikasan pogotovo ako nadjete smestaj blizu neke od njegovih stanica. Mi smo uzeli auto vec na aerodromu iako sam znao da nam po Bilbau nije bio potreban, ali je plan bio i da obilazimo i okolna mesta dok smo tamo i na kraju se samo komotno pomerimo u San Sebastian. Nazalost, to uspostavilo kao katastrofalan potez jer osim sto zbog vec pomenute feste nismo napustali grad prvih pet dana, naci parking u bilo kom delu grada pa i ekstremnoj periferiji je pravi kosmar. Osim sto se bas svugde placa koliko god ste daleko, na ulicnom parkingu ne mozete ostati duze od 3 sata jer vam automat prepoznaje tablicu i ne prima novu uplatu. Tako da je jedino resenje garaza, javna ili hotelska sto je dodatnih minimum 25€ dnevno. Bukvalno bacene pare ako cete biti samo u Bilbau. Metro je nov, cist i uredan. Za dane feste je radio 24 sata dnevno ali mislim da se u obicnim radnim danima zatvara u ponoc a vikendom u 2. Kad vec pominjem cistocu, ona milionska festa nije prouzrokovala gomilu otpada na ulicama, naprotiv sve je bilo stalno cisto od odpadaka ali je glavni problem bio toalet. Svi su non stop pili ali bez obzira na Caci pokretne toalete i sl. hiljade ljudi je pisalo gde gos stigne, posebno u reku direktno s rive. Ali i po uskim ulicama. Poslednjih dana se sirio nepodnosljiv smrad miksa prosutog uzeglog piva po ulicama pomesanog s smradom mokrace. Bas onako gadno kako se blizilo kraju.

U ovom delu grada bitno mesto je stara pijaca Ribera, takodje u liberty stilu koja se kao neki nasukani elegantni brod naslanja na reku. Klasicna pijaca koja osim svezih proizvoda ima i deo sa bar/restoranima i koja nas je spasila u trenucima kad se u klasicne Pintxos barove ne samo nije moglo uci, vec se nije moglo ni proci ulicom ispred od ogromne guzve. Baskija je poznata gastronomska meta i jedan od ciljeva je bio i par ozbiljnih vecera u restoranima a ostatak onako u cirkanje. I taj plan je pao u vodu zbog vec navedene feste ali realno nonsalantno cirkanje lokalnog vina uz razne pintxose i caskanje s neopoznanicima koji te slucajno okruze je na kraju ispalo odlicno. Pintxos (Pinčos) su baskijska verzija klasicnih spanskih tapasa kojoj je glavna karakteristika da su vise gurme' od tapasa i cesto uklapaju neocekivan miks ukusa. U Bilbau im je cena od 2,5 do 5 evra u zavisnosti od sastojaka i cene se ne menjaju previse drasticno od fensi ili normalnog mesta. I ima bas svih vrsta i kombinacija od ribe, mesa, veganskih... U ponudi su bukvalno u svakom tipu bara, kafica, pivnice, kafane.....i mozete ih videti na staklenim pultovima cim provirite glavom kroz vrata lokala. Lokalno vino Txakoli za razliku od onoga sto je prethodno napisano meni nije bilo lose, narocito roze i bilo mi je savrsen mix sa ovom vrstom klope.

Ribera unutra

Za sladokusce treba napomenuti da je zastitini kolac Bilbaa neka vrsta sampite prelivena s jedne strane cokoladom i s druge strane kremom. Ocena 5/10 jer je nasa prava sampita mnogo bolja. Drugi specijalitet je neka vrsta suvlje krempite s hrskavim bademima na vrhu. Takodje 5/10 jer je presuva a i preslatka. Ali je zato cizkejk iz San Sebastijana nesto savrseno, mada cu o tome kad se uhvatim S.S. Kafa kosta od 1,7 do 2 evra.

Pocetkom 19 veka Bilbao se prosirio na drugu stranu reke, na siroki ravni brezuljak kreirajuci elegantni kvart Abando. U samom centru ovog kvarta se nalazi ogromni trg s fontanom u centru i kruznim tokom iz kojeg se protezu pod manijacko istim uglom 8 ulica pretvarajuci ovaj deo grada u neku virtuelnu arhitekturnu paukovu mrezu. Na krajevima tih krakova se nalaze random pominjuci Guggenheim muzej, Kalatravin most, stadion Atletika, zel.stanica i do svih moze da se stigna za 10min laganog hoda. Setajuci bez cilja kroz ove siroke ulice zastajao sam mali milion puta da slikam i da smaram zenu kako je sve pod konac, sa sveze sredjenim fasadama i precistim mirnim ulicama. Hiljadama kilometara daleko od starog kvarta koji je vazdusnom linijom na samo nekoliko stotina metara dalje. Tamo gde je bilo potrebe uspeli su da uglave moderne zgrade na najbolji moguci nacin s klasicnim zgradama vecinski u Art Deco stilu. Ovo je ujedno i glavna soping zona sa svim mogucim buticima i prodavnicama kao i sa gomilom restorana i barova.

I moj favorit svih bizarnih zgrada koje sam vidjao po svetu. Skinuo sam parcijalno boju s fasade da bi se bolje videla genijalnost arhitekte koji je izmislio Lego decenijama pre originalne igracke.

lepo sve ovo izgleda, kazi mi jel vlaga nepodnosljiva?

Just now, Mr.Mxyzptlk said:

lepo sve ovo izgleda, kazi mi jel vlaga nepodnosljiva?

U Bilbau je bilo super vreme, cak pretoplo za moj ukus 24-29 stepeni max i 20 stepeni min i nije bilo vlage. Kontam da je tako samo u kratkom letnjem periodu. U San Sebastianu je bilo mnogo vlaznije i malo svezije ali je to meni nakon italijanskih avgustovskih zega doslo kao okrepljenje. Verovatno su jeseni i zime duge, hladne i vlazne. Ne znam, treba probati.

Posveticu jedan poseban post lokalnom klubu iako mi to nije obicaj i generalno se ne bavim niti interesujem za stadione ili lokalnu publiku. Atletik Bilbao je nesto sasvim drugo. To je mnogo, mnogo vise od fudbala i navijanja. To je bukvalno najveci simbol jedne nacije koja bez obzira na formalnosti nije priznata onako kako bi htela. Znamo dobro da Spanija ne priznaje Kosovo prvenstveno zbog baskijaca kao i katalonaca. Vremena teroristickih napada su srecom deo proslosti ali plamen zelje za nezavisnosti se nikada nije ugasio. S kim god sam pricao od lokalaca prvu stvar koju isticu je to da su baskijci i iz Baskije. I na onoj festi iz prvog mog posta jedna od gigantskih figura ima dres Atletika. Cinjenica da je ovo jedini klub u Spaniji uz Real i Barselonu koji nije ispao u 2 ligu a da u njemu igraju iskljucivo igraci iz baskijskih zemalja je nesto zaista jedinstveno. Na ulici sam svakodnevno sretao hiljade ljudi koji obuku dres Atletika kao normalnu odecu za setnju, od klinaca pa do bakuta sa stapom. Dan kad je pobedio Atletiko je bukvalno bilo vise ljudi na ulicama s dresom nego normalo obucenih. Stadion sam obisao samo spolja i ostao sam hipnotisan onim ponavljajucim paternom i jednostavnocu. Tu sam najvise fotografija i iskljocao jer volim taj abstraktni urbani vajb. Dres nisam kupio iako su crveno bele moje boje jer mi se ova njihova najnovija verzija nije svidela. Trazim sad na netu New Balance verziju od pre par sezona koju sam cesto vidjao na navijacima i koja mi se jako dopala. Sad vidim i da su trenutno prvi u prvenstvu s 3 pobede. Postao sam verni navijac od ovog leta.

Guggenheim Bilbao muzej i njegovo otvaranje na tako neobicnoj lokaciji je bio prava prekretnica koja je ovaj industrijski sivi grad pretvorio u fensi turisticku metu. I zaista, s koje god strane mu pridjete iznenadi vas svojim ogromnim smelim i vise nego nesvakidasnjim izgledom. Iz svake nove perspektive vam se cini da se radi o nekoj novoj totalno drugacijoj zgradi. Pogled s mosta je jedini gde se uspe malo vise uhvatiti u jednom pogledu kompleksnost ovog modernog zdanja prekrivenog blestecim plocama od titanijuma. Deo stalne muzejske postave su i skulpture koje se nalaze na sirokom prostoru oko samog muzeja, sto uz samu reku tako i na trgu od kojeg se ide prema centru kvarta Abando. Najvece i najpopularnije su bronzani pauk Luize Borzua posvecen rano izgubljenoj majci koji stoji na malom platou tik uz reku. U odredjenim satnicama iz fontane pored fasade muzeja okrenute ka reci izlaze visoki plamenovi vatre mesani s vodenom parom i ceo ovaj deo rive prekrivaju misticnom maglom koja uspe da "ozivi" pauka. U sumrak kad se upali sva dekorativna rasveta ovo mesto dobija magicnu atmosferu.

Sa suprotne strane ispred samog ulaza u muzej vas ceka florealna skulptura Puppy Dzefa Kunsa. Posto je puppy totalno oblozen sezonskim cvecem njegove boje i tonovi se menjaju prakticno svakog dana. Osim kuceta ima jos poneka skulptura ali mnogo manje zanimljiva od ove dve koje sam naveo. Za nas ljubitelje fotografije i beskonacnog skljocanja preporucujem prvu plan na stub mosta sa suprotne strane i njegovo stepeniste jarkih boja uklopljeno s muralom. Dodajem u edit fotku koju sam slikao s balkona muzeja.

Edited September 9, 2025Sep 9 by Lo Zingaro

Koliko god sam se odusevio na spoljni izgled muzeja toliko je veliko razocarenje bila njegova poseta. Jedan sam od sretnika koji su posetili Gugenhajm u Njujorku kao i onaj u Veneciji i moja ocekivanja su bila zaista mnogo veca. Zapravo prva stvar je i unutrasnja arhitektura koja prati apstrakciju spoljasnje i zasta impresivno izgleda menjajuci konstantno svoje forme. Sam izgled eksponata kao i glavni padiljoni stalne postavke na prizemlju vise podsecaju na neki od poslednjih Expo-a nego na muzej. Da se razumemo, ja sam i dalje fan Expoa i nastavicu da ga posecujem i u buducnosti bez obzira na pokusaj zvalavog da mi zgade za sva vremena. Problem je sto te elektrovizuelne instalacija jako brzo stare i gube onaj woow osecaj kad ih prvi put vidite. Barem je meni tako. Led instalacija Leni Holcer me nije ni najmanje impresionirala. Zaparavo je najzanimljivaja, ako nista zbog ogromne velicine i zahtevnog prostora, permanentna instalacija gvozdenog lavirinta u kojem ti se na trenutke zaista zavrti u glavi Ričarda Sere. Od ostatka vredni pomena Vorholova ogroma slika sa stotinama glava Merilin Monro, celicni tulipani Dzefa Kunsa, par Rotkovih ulja i jos ponesto. Osim stalne postavke stalno se menjaju privremene izlozbe. Od onog sto smo zakacili bio je neki elektro vizuelni performans nekog turskog umetnika kome se ne secam imena. Tesko se zadrzati duze od 3-4 sata u unutrasnjosti muzeja tako da mozete slobodno planirati ili pre ili poslepodne.

Istakao bih samo i celavog bradonju s donje slike za kojeg nikad ne bih rekao da je blizi 60oj nego 50oj godini.

Oce li biti slika iz Bermea (to je neka pra-pra postojbina moje supruge)?

@Lo Zingaro

Hvala.

Super je celavi bradonja .

Da ocekujemo i San Sebastian?

14 hours ago, Budja said:

Oce li biti slika iz Bermea (to je neka pra-pra postojbina moje supruge)?

Nazalost, okolinu Bilbaa sam morao preskociti zbog vec navedene feste koja mi je pojela svo vreme.

12 hours ago, Sandradjer said:

@Lo Zingaro

Hvala.

Super je celavi bradonja .

Da ocekujemo i San Sebastian?

Hvala

San Sebastian i okolina u pripremi cim zavrsim sa Bilbaom.

Jebeš kevu

15 minutes ago, Milošica said:

Jebeš kevu

Da zavrsim ovaj putopis iz Bilbaa posetom perifernom kvartu Portugalete.

Nalazi se na najsevernijem delu grada, tacnije na uscu reke Nervion u Atlantski okean. Stize se komotno metroom. Prva stvar koja se uoci je fantasticni most Vizcaya koji dominira horizontom s bilo koje strane se spustate u centar ovog starog ribarskog naselja pretvorenog u industrijsku luku u 19 veku. Most je sagradjen krajem 19 veka i delo je lokalnog inzenjera, ucenika cuvenog Ajfela. Kao i najpoznatija kula, sastavljen je od ukrstanja celicnih sipki i svojom bojom i formom daje ovom delu grada neki mini vajb Lisabona, narocita kad ga gledate iz strmih uskih ulica. Da mi je neko postavio pitanje gde je uradjena treca fotka ispod pre par meseci bih bez razmisljana odgovorio da je rec o Lisabonu. Ono sto je drugacije od Lisabonskog ili drugih slicnih mostova je to sto glavna premoscena struktura sluzi kao pokretna dizalica koja premoscuje sajlama neku vrstu splava. U splav stanu i automobili i ljudi. Karta je jeftina, par evra. Most je restauriran i pod zastitom UNESCO ali je i dalje u stalnoj upotrebi. Postoji mogucnost i da se liftom popnete na vrh i prosetata s gornje strane ali nije bas jeftino, oko 30 evra cini mi se.

S obe strane reke se nalaze setalista duga nekoliko kilometara od usca s okeanom pa prema Bilbau sa mnogo klupa, zelenila, barova i restorana. Klima je hladnija nego u centru i duva poprilican vetar za avgustovske standarde. Blizu okeana se nema bas taj neki osecaj prostora jer je sve omedjano branama, dokovima i industrijskim postrojenjima. Mi smo setali samo sa "nase strane" iako smo se provozali splavom na drugu stranu reke.

Stari deo grada se prostire na nekoliko prilicno strmih ulica koje se s vrha brda spustaju ka centralnom trgicu i opstinskom zgradom koji se nalaze na rivi tik uz most. Ima mnogo lepih starih kuca i zgrada kao i karakteristicnih uglova koje vredi natenane otkrivati. Katedrala se nalazi skoro na samom vrhu brda i terasa koja se nalazi ispred nje pruza prelep pogled na most, okean i obe recne rive. Prva fotka ovog posta je nastala tamo.

Za posetu Portugaleti je dovoljno pola dana, bolje popodne i vece zbog lepe atmosfere nakon zalaska sunca.

Ovim se zavrsava izvestaj o Bilbau. Nazalost, zbog feste je ostalo nekoliko manjih mesta na obali koje nismo stigli da obidjemo ali eto nek ostane kao izgovor da se nekad opet vratimo. Uskoro opis Vitorie Gasteiz.