Zlostavljanje dečaka i muškaraca

[Svemir Zeka]

Načinjem tešku, možda i ne naročito željenu temu. 

 

Malopre sam pročitala (zaista nisam znala) da je Čester Benington bio seksualno zlostavljan kao dete. To onda dosta razjašnjava ishod života.

 

Razmišljala sam o tome da rad s traumama nastavim u smeru viktimologije - nezavisno od pola, odnosno sa žrtvama bilo kakvog nasilja. Svesna sam i znam da je pritisak na dečake nešto o čemu se značajno manje priča. Iz razloga svima znanih, većim delom opravdanih ali negde s jednom nepravdom učinjenom dečacima, fokus intervencija i radionica je na devojčicama. Ponekad se zaista zapitam koliko smo woke i kad će se stvari postaviti na ispravan način. Kako vreme prolazi, zanima me prvenstveno pravda za žrtve.

 

 

https://www.cnn.com/2017/07/22/opinions/chester-bennington-sex-abuse-opinion-cook/index.html

 

There are numerous barriers to men reporting sexual assault and getting the help they need. Internalization of socially acceptable norms and expectations for being a man, as well as knowledge-related barriers about abuse and assault, exist for these men.

 

They are taught to be tough, fearless and to deny their own vulnerability. They are told to never cry or experience sadness, and that they should always welcome sexual activity. 

 

 

Za dečake mogu da kažem...Najteže je kad odrasteš a onaj koji te je upropastio je odavno u grobu. Da pričaš - ne očekuje se, imaš imanentan osećaj sramote i strah od stigme koja može biti višestruka. Iako ispričaš, reakcija žene (a to najčešće bude ženska osoba) može biti prihvatajuća, a možda i ne. I tako, na rascepu više potreba i motiva, egzistiraš u svetu koji ti je namenio ulogu, ali te je u korenu sasekao da rasteš s osećanjem nesigurnosti, nepoverenja, trajne tuge. 

I koji jeste - da - drugačije prepoznat od žrtve koju preživljava žena.

 

[Shan Jan]

Sramota je kako se postupa prema problemu zlostavljanja decaka i muskaraca (i fizickom i psihickom i seksualnom). Iskreno se nadam da cemo u buducnosti ziveti u boljem okruzenju gde ce se prica o tome normalizovati.

 

U danasnjem drustvu zene najcesce ne mogu da pojme da "privilegovani" muski rod ima probleme kojima treba da se bavimo a sami muskarci kojima si okruzen uvek imaju jedan te isti odgovor kojima su ih ucili roditelji: "budi musko i izbori se sam".

[Shan Jan]

OK, sobzirom da sam ja postao PPP borac za muska prava  da napisem neku.

 

Prvo i osnovno, ovo oko decaka koji su seksualno zlostavljani. Osim ocigledne traume koju su preziveli, najcesce su oznaceni od drustva kao slabici koji su sami krivi sto im se to desilo ili su cak mozda to i prizvali (iako su u pitanju deca). Drustvo ih vise ne gleda kao muskarce, posebno drugi muskarci, nego latentne gejeve koji nisu u stanju da se izbore za sebe i samim tim nisu u stanju da sluze drustvu. Ako se nekom otvore to ce se gledati samo kao dokaz toga, posebno u mladjem dobu. Cak i ako naidju na nekog prijatelja koji je dobar covek, sam sok od strahote koja im se desila moze naterati tu osobu da pobegne i time "dokaze" da nisu pozeljni. Nek im je Bog na pomoci i nadam se da ce se drustvo probuditi da pokrene kampanju za njihovu zastitu i pomoc. Pritom, deo te kampanje upucen ka drugim muskarcima i decacima treba da igra na njihovu pozitivnu musku ulogu (tipa ako si musko zastiti ljude u nevolji i budi tu za njih kao sto su nazalost ovakvi slucajevi).

 

Takodje postoji nesrazmera u brizi o muskim i zenskim problemima iz pozicije drustva. Imamo kampanje za promociju zena na poslu i u politici, borbu protiv nasilja nad zenama, resavanja raka dojke itd itd... ali posle nekog vremena uocis da je mnogo manje i da su mnogo manje vidljive kampanje koje bi se bavile predominantno muskim problemima. U mojoj firmi su pare skupljene od donacija za zenski mesec otisle na borbu protiv raka dojke a one skupljene od muskog meseca za pomoc sirocicima. Oba vrlo vredna poziva ali kao da je sramota da muskarci pomognu sami sebi. Takodje problem beskucnika koji raste enormnom brzinom u BGu a koji su vecinom muskarci - niko se ne bavi da udje u dubinu zasto se to desava. Ili ovi jadni gradjevinski radnici koji malo malo pa ginu, to se prosto smatra delom posla. Ili, stvar koja mi je zaista ironicna, da to sto su zene sklonije da idu na terapiju se objasnjava time da su u vecem problemu sa psihickim problemima i da treba da im pomognemo a to sto sa druge strane imamo muskarce koji su 3 puta skloniji da se ubiju, plus da upadnu u problem sa alkoholom, drogama i ostanu na ulici se smatra pa... pa i ne znam kako se smatra jer niko ne prica o tom problemu. 

 

Mislim da je ovo posledica toga sto se u nasem drustvu smatra da je muskarac muskarac samo ako se sam izbori sa svojim problemima a zene su ta slaba bica kojima treba pomoc. U danasnjem svetu gde je psihicka stabilnost mnogo bitnija od fizicke snage, to vise nije slucaj. I onda imamo osnovni problem a to je da muskarci nisu uceni kako da pricaju o svojim osecanjima ili jos bitnije da slusaju tudja. Pa kad se neko konacno otvori o svom problemu cesto nailazi na zbunjen pogled drugova koji ne znaju sta da rade sa time tako da mu ostaju zenski clanovi familije ili terapeut. Ako nema podrsku u porodici ili para za terapeuta... pa tough luck. Takodje, jedna stvar koju sam primetio kod svojih poznanika je dosta muskaraca koji su u losim vezama gde ih njihove zene odvajaju od drustva i porodice ili gaze preko njih uglavnom ostaju u tome jako dugo, cak i kad im se ukaze na to ako vec nisu sami svesni. I tad je narativ da su slabici jer nisu u stanju da se izbore sa tim. I sam sam kriv u tom smislu, to je cesto i moja prva reakcija. Moramo da promenimo taj narativ da je muskarac slab ako ima problem sa kojim ne moze sam da se izbori.

 

No, da ne bude da je sve tako crno, primecujem da sve vise muskaraca nema stigmu da ode da potrazi psihijatrijsku pomoc pa i da prica o tome da ide na terapije. Na ovoj mojoj grupi su i dalje dominantne zene ali ima i muskih. Iako dosta njih brzo odustane, oni koji ostanu dosta otvoreno pricaju o svojim osecanjima i crnim mislima, bar ja imam taj utisak.

 

Dodao bih na kraju jos jednu stvar a to je da psiho terapija tako kako je zamisljena mozda nije najbolje resenje za muske psihicke probleme. Npr. ja vec dugi niz godina idem na grupnu terapiju pa opet, iako delimo cesto vrlo intimne stvari, ne osecam toliku povezanost sa vecinom clanova. Ne znam kako bih opisao ali osecam mnogo vecu povezanost sa kolegama na poslu iz drugih zemalja koje nikad nisam video samo zato sto smo zajedno radili na projektima. Nesto se desava sa tvojim mozgom da kada zajedno prolazite kroz teske situacije, vidis da mozes da racunas na tu osobu i na delu se pokaze kakva je, da se stvara vrlo vrlo jaka veza. Takodje, ti kada pricas o onome sto ti se desava u zivotu nakon sto ti se desilo je manje efektno nego da drugi vide to na delu svojim ocima. U tom smislu mozda bi neka timska aktivnost sa vremena na vreme, umesto prostog razgovora od 90 minuta, vodila i blizim odnosima u grupi i boljim razumevanjem sta ko radi pogresno a sta dobro kad intereaguje sa drugim ljudima. Posebno kad znas da grupa cesto sluzi da novim odnosima zameni pogresne koji su ti usadjeni.

 

 

Ako ste dosli dovde imate od mene najbolje vino na rostilju, ako do njega ikad dodje  

[DejanMilč]

Moram da dodam jednu stvar, mislim da grešiš u delu posta gde pišeš zašto žene idu na psihoterapiju, da je to zato što njima treba pomoći, a od muškaraca se očekuje da sami reše svoju, muku.

Pa ne, nije baš tako. Žene otvoreno i mnogo pričaju kada ih nešto muči, iskazuju osećanja, plaču, traže pomoć i pružaju je.

U tom smislu one mogu bolje da prođu u zbrinjavanju sebe.

Sa nama muškarcima je teže iz mnogo razloga, neke si i sam naveo. Većina muškaraca ćuti, krije, guta, zatvara se, izbegava.

Odbija pomoć, emocije su slabost.

Ređe traže savet i ređe idu psihologu. Izaberu alkohol, kocku, srljaju u materijalno, u seks, glupiranje, samo da se ne suoče sa bolom ili gubitkom.

Ali ih sve stigne jednog dana.

 

Psiholog, psihoterapeut pruža pomoć nezavisno od pola klijenta, ali žene su u svojoj patnji i borbi glasnije i vidljivije od nas. Muškarci retko kad idu i kod urologa, a tek kod psihologa.

Sigurno da mnogo toga treba da se promeni.

 

[Shan Jan]

Meni se cini da pricamo o istom   Ja sam govorio o tome da iz vizure drustva cujemo da su zene u vecem problemu (kao dokaz se koristi da idu cesce kod psihijatra) a da je to zapravo posledica upravo ovog sto si opisao. 

 

Slazem se i ovo za ostale doktore, jednostavno smo odgajani da se pravi muskarci ne plase nicega, pa ni bolesti. I meni u krajicku mozga stoji, kada treba da redovno idem na neke preglede, kao sada pracenje glaukoma, "hej da nisam ja p* zato sto ovoliko cesto idem na preglede"  Prosto se ne osecas dovoljno muzevno ako stalno ides da proveravas i sredjujes nesto kod lekara, ma koliko to zvucalo idiotski, gospode boze  Mozda zato sto time priznajes i sebi da nisi u 100% snazi i zdravlju vec slabiji nego sto si mislio.

[Vapad]

@Svemir Zeka Vrrrrlo zeznuta tema, u smislu da mnogo stvari mora da se promeni da bi se o tome uopšte moglo pričati, čini mi se da je stigma, koja je i onako velika za zlostavljane osobe, i veća ako su osobe muškog pola. Takođe mislim da je potrebno, za bolju priču, odvojiti dečake od muškaraca. Ne znam kakve su prakse generalno, ali rekla si "radionice za devojčice", i tu mislim da je ipak drugačije zlostavljanje dece od zlostavljanja odraslih i da se drugačije radi?

 

Problem dečaka je dvojak, prvo, kao deca retko dobiju pomoć jer mi se čini da je porodici još teže da prihvati da je njihov dečak žrtva zlostavljanja, još gore ako je seksualno, jer gej, a kod nas - i to je dobar primer koliko zapravo nismo na tom polju napredovali - je to velika sramota. A tako se nešto može i kod vršnjaka susresti tako da je broj osoba kojima se za podršku i savet dečak može obratiti mnogo manji, i vodi tome da verovatno nema toliko prijava. Ne znam statistiku, možda je i do medija, ali sećam se one priče sa popovima dole na jugu i ne znam za neki drugi veći slučaj, a nekako mi se čini da broj zlostavljanih nije baš toliko mali?
Drugi problem dečaka je, zbog svega gore ali i šire društveno gledano, što i oni nose dogmatski pogled na stvari - pa ni ne žele da ih bilo ko gleda kao slabe, podređene, nemoćne i slično. To je dosta vezano za vrednosti koje primaju od porodice i društva i gde se već u mladosti formiraju čvrsta uverenja o "Ispravnom" i "neispravnom", što onda uzrokuje zatvaranje, nošenje problema u sebi i dalje stvara probleme u ostvarivanju emotivnih veza i učestvovanje u društvu čak. Često pomislim da su najveći "ona da rađa on da brani", "stop gej", "zna se..." zastupnici dobri kandidati za nekoga ko je u mladosti bio izložen određenom zlostavljanju i da to pojačava taj narativ kod njih jer pokušavaju neki interni problem da prekoriguju.

 

Glede muškaraca, mislim da je tu priča teža, i odvojio bih ovo što šan priča za terapiju, jer to je priča o osnovnoj mentalnoj higijeni, odlazak kod doktora, odlazak kod terapeuta. I kao kod svih drugih stvari tog tipa potrebno je širiti svest, kao što su nekad išli zubari po osnovnim školama mogli bi i terapeuti, treba imati kampanja i dostupnih doktora i broj će se povećavati, a onda će se i pogled na probleme menjati.

 

I @Shan Jan, samo za ovo gde muškarce u lošim vezama žene odvajaju od društva, ako gledaš tako, šta misliš zašto je to tako i zašto imaš takav pogled? Meni se čini da je tu pre svega na snazi velika želja ljudi da im veza uspe, da imaju porodicu koja funkcioniše (ova dva pre svega zbog očekivanja okoline) i lenjosti, gde se izbegava "konflikt" i gubi "ja" zbog nekog mira, koji će se posle obiti o glavu. Mogu zamislim situacije gde bi u nekoj hipotetičkoj raspravi on rekao "izgubio sam društvo zbog tebe" a ona mu rekla "pa što nisi rekao da hoćeš da ideš da se družiš". Problem komunikacije u vezi je problem koji nije vezan za naše krajeve i nije vezan za pol sapatnika u vezi, ali ima dosta toga kako komuniciramo i šta očekujemo. Tu bi pomogla stručna pomoć. No idem u pogrešnom pravcu, nije problem što bi ih gledali kao slabiće ako traže pomoć, nego što ne žele pomoć jer im se čini da je tako lakše i zapravo ispravno, te ne bih stavljao fokus na to da ih "odvaja" ili "gazi" neko nego što zapravo ne žele da se druže i zastupaju svoju "stvar" u vezi, ako zaista žele tj..

 

A ovo za grupne aktivnosti, isto sorry, samo osvrt. Joj kako su ljudi drugačiji. Ti bi se super uklopio sa mojim gazdom, i on misli da tako kada sa nekim radiš, prođeš stvari, to pravi veze, odnos, brineš za ljude. A to jako zavisi od ljudi. Meni je mrsko da me neko tera na aktivnosti i neći brinuti i biti povezan više (a možda i manje) ako moram tako nešto. Priča mi je lakša. Ali to je zato što je za mene savršen svet skoro pa prazan svet, ostalo troši energiju i teret je - ali koji mora da se nosi jer tako svet funkcioniše.

 

E druga strana zlostavljanja muškaraca je - socijalna i porodično-pravna (i samo pravna) zaštita. U smislu, da li su službe, tužilaštva i sudovi uopšte otvoreni za to da muškarac dođe i prijavi silovanje, ili nešto "lakše" emotivno zlostavljanje? Posebno u svetu gde je mnogo veći fokus na femicidu i potrebi da se ne trpi nego da svaki nepoželjan kontakt iskoreni, adresuje, pa i da se javno šejmuju svi koji misle, ili za koje se misli, da mogu da "šljapnu", zagrle ili upućuju lascivne komentare. I rightfully so. Ali se stvori vizura da je svet jednosmeran u tome. Možda ima smisla da je veća zaštita potrebna fizički slabijem ili finansijski zavisnom, onome koga društvo gura u neke kalupe pa je sramota "rasturiti porodicu" ili prijaviti budalu, ili nešto tako. Ali...to je isto deo društvene klime koja doprinosi tom utisku zatvorenosti sistema i društva, mi smo stalno u nekim narativima. Tu mislim da je šteta što se i dalje delimo po polu a ne po tome kakav si čovek i šta je generalno nedozvoljeno. Ali to je još teža i pipavija tema i nema preterano smisla pričati na nju jer je, kao i mnogo drugih stvari, nepopravljivo i možda potrebno jer je to jedini način kako se stvari zapravo menjaju. Postoje neki narativi koji prosto moraju da se ispričaju, pa ćemo videti u budućnosti da li će za sto godina postojati neki muški #metoo i promene zakona da, kako bi trebalo posebno ošto kazniti femicid u odnosu na "običan" homicid (primer hrvatska), tako recimo silovanje muškarca nosi veću kaznu od "običnog" silovanja (ovo je baš hipotetički, da ne kažem glupost, samo lakmus) - i na ovom pitanju, da li bi stvaralo odijum i bes kod nekoga i da li bi neko protestvovao na takvo odvajanje - ako da, čak i u naznakama, onda, kao i kod onog prvog, nismo još tamo gde bi trebali biti. A nismo, o boy koliko nismo.

[Shan Jan]

Fala @Vapad za ispisano  

 

Sto se tice ovih primera sto sam naveo, to je prevashodno da ukazem da postoje i muskarci koji imaju ozbiljnih problema izazvanih njihovim partnerima. Pri tom ja ne pricam o tome da ljubomorna cura mu kenja sto se vise vidja sa drugovima, ne, ovi primeri su ozbiljni problemi. Jedan je izgubio sve drugove, nikog nije zvao ni na svadbu, niti se cuje vise sa nama. Drugi se posvadjao sa rodjenim bratom, izbacio oca iz kuce, jer eto njegova zena smatra da ih "ne postoju dovoljno". Imao sam i ja takvo iskustvo, manipulacija koje nisi ni svestan dok nije doteralo cara do duvara i pukla veza. Tek kad sam se okrenuo za sobom sam shvatio sta sam dozvolio sebi da uradim. Trebalo mi je snage i vremena da se izvinim nekim ljudima i uspostavim ponovo neke veze. Neke su zauvek izgubljene.

 

Skroz se slazem da svaki slucaj treba da se gleda pojedinacno i da je to najbolja politika. Deliti nas na grupe je pogresno i iskreno se nadam da ce to nestati u vecini slucajeva. Femicid je dobar primer, ljudi mozda imaju dobre namere ali takvim izrazima stavljaju jednu grupu u polozaj zrtve a drugu u polozaj agresora.

 

Verujem da ce vremenom biti bolje a mi mozemo krenuti od nas, podsticati ljude oko nas da pricaju otvoreno o svojim problemima, da ljude gledamo kao dobre i lose osobe a ne kao prave i manje muskarce itd...

 

A ovo za timski rad, hvala sto si mi ukazao. Meni je to bas veliki razlika al ne treba da to projektujem na sve muskarce  

[Jeremija]

9 hours ago, Shan Jan said:

Pri tom ja ne pricam o tome da ljubomorna cura mu kenja sto se vise vidja sa drugovima, ne, ovi primeri su ozbiljni problemi. Jedan je izgubio sve drugove, nikog nije zvao ni na svadbu, niti se cuje vise sa nama. Drugi se posvadjao sa rodjenim bratom, izbacio oca iz kuce, jer eto njegova zena smatra da ih "ne postoju dovoljno".

 

To ti je to deo istog problema, samo su simptomi drugačiji kada situacija eskalira.

 

Inače se sve to naziva emotivno zlostavljanje.

[Klara]

13 hours ago, Shan Jan said:

Sto se tice ovih primera sto sam naveo, to je prevashodno da ukazem da postoje i muskarci koji imaju ozbiljnih problema izazvanih njihovim partnerima. Pri tom ja ne pricam o tome da ljubomorna cura mu kenja sto se vise vidja sa drugovima, ne, ovi primeri su ozbiljni problemi. Jedan je izgubio sve drugove, nikog nije zvao ni na svadbu, niti se cuje vise sa nama. Drugi se posvadjao sa rodjenim bratom, izbacio oca iz kuce, jer eto njegova zena smatra da ih "ne postoju dovoljno".

 

A vidiš, ja to ne bih posmatrala kao problem izazvan partnerima. Pre bih rekla da oni ne znaju kako da postave granice i samo su izabrali partnera sa kojim ponavljaju stare obrasce.

Ko najčešće ima problem sa granicama: neko ko je u porodici bio izložen kritici, odbacivanju, tretmanu ćutanja svaki put kada bi se zauzeo za sebe ili makar rekao šta mu smeta. On postepeno odustaje od svake borbe i čini svašta samo da ne bi izbio stresni konflikt, da ne ostane sam. Ostaje vrlo jak strah od odbacivanja. Dubok osećaj stida i kajanja ako nekog odbije ili poželi nešto za sebe. Tako da neki od njih najčešće pronađu prodorne partnere koji će im zameniti autoritete iz kuće. 
Ipak, malo je bezveze da nagađam, ko zna kakva je cela priča, ali kažem, pre bih prvo pomislila da oni imaju problem sa granicama. 

 

 

 

 

[Weenie Pooh]

Zanimljivo mi je ovo da i @Shan Jan i @Vapad u opisima hipotetičkih slučajeva seksualnog zlostavljanja muške dece spominju gejeve, znači uzima se zdravo za gotovo da žena ne bi mogla da na silu obljubi dečaka, samo bi gej muškarac mogao  

 

Sad, nije da uopšte nema osnova za taj zdravorazumsko-narodski stav; biologija je to što jeste, consent sa muške strane je mnogo lakše ustanovljiv nego sa ženske, zadovoljstvo ostvarenim ishodom je neporecivo, itd.

 

Ali ako gledamo na stvar principijelno, ti dvostruki aršini jednostavno ne bi smeli da postoje kad se radi o klincima. Dečak od 13 godina možda želi seks sa ženom od 33, možda je i voljan i fizički sposoban da odradi svoj deo posla, ali zakon taj pristanak iz vrlo opravdanih razloga ne tretira kao validan. Deca imaju zaštićen status zbog svoje mentalne nezrelosti, ne zbog potrebe da se očuva nepromenjeno fizičko stanje ovog ili onog dela tela. Odrasloj osobi (bilo kog pola) je lako da izmanipuliše i zloupotrebi dečaka, baš kao i devojčicu. Neko će možda reći da su mentalno nezreli i klinci od 15, 18, ili 20 godina, ali crta negde ipak mora da se podvuče.

 

Znači, rodna ravnopravnost je apsolutno neophodna kad je u pitanju seksualno zlostavljanje dece.

 

Kad je u pitanju seksualno zlostavljanje odraslih, tu se stvari već menjaju. Ja lično zaista ne bih mogao da uzmem za ozbiljno odraslog muškarca koji tvrdi da ga je žena seksualno zlostavljala, mea culpa. Morao bi da bude neki baš ekstremno neobičan scenario. 

 

[I*m with the pilots]

16 hours ago, Shan Jan said:

. Femicid je dobar primer, ljudi mozda imaju dobre namere ali takvim izrazima stavljaju jednu grupu u polozaj zrtve a drugu u polozaj agresora.

 

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Femicid

[Ratamahatta]

 

1 hour ago, Weenie Pooh said:

Kad je u pitanju seksualno zlostavljanje odraslih, tu se stvari već menjaju. Ja lično zaista ne bih mogao da uzmem za ozbiljno odraslog muškarca koji tvrdi da ga je žena seksualno zlostavljala, mea culpa. Morao bi da bude neki baš ekstremno neobičan scenario. 

 

Na primer da joj drkne samarcinu i otera iz kuce jer mu je u magnovrenju pretpripreme transcedentnog cina spajanja dusa (u nastavku teksta vorspiel) stavila blindfold i kapala vosak na jaja bez da ga je pitala je l' vole tako

A onda je on sivonja jer di ces rukom na zenu zaboga

Edited November 5, 2023 by Ratamahatta

[Mel]

16 hours ago, Shan Jan said:

 

Skroz se slazem da svaki slucaj treba da se gleda pojedinacno i da je to najbolja politika. Deliti nas na grupe je pogresno i iskreno se nadam da ce to nestati u vecini slucajeva. Femicid je dobar primer, ljudi mozda imaju dobre namere ali takvim izrazima stavljaju jednu grupu u polozaj zrtve a drugu u polozaj agresora.

 

 

 

Ljudi jesu grupe, mushki zenski, beli crni, robovlasnici robovi. Postoji psihologija grupa. Za razliku od primera tipa robovlasnik rob koji su samo socijalni kontrukt, kod mushko zenskih odnosa dinamika je posledica i socijalnih i bioloshkih procesa. Negirati grupe i reci sve treba da se gleda pojedinachno je besmisleno, sorry ali tako je. I to shto i zene mogu da budu agresori ne potire chinjenicu da je statistika recimo pre neku godinu u UK za najsurovije zlostavljanje i ubistva od strane partnera - 96% pochinjeni od strane mushkaraca. To ne znachi da svi upadaju u tu statistiku, ali takodje znachi da ne mozesh da negirash asimetriju u polozaju grupa i femicid ni manje ni vishe.

 

Spoiler

The majority of domestic homicide victims (killed by ex/partner or a family member) for the year ending March 2017 to the year ending March 2019 were female (77% or 274 victims) and most of the suspects were male (263 out of 274; 96%). Of the 83 male victims of domestic homicide, the suspect was female in 39 cases, and male in 44 cases. (ONS, 2020A)

 

[Shan Jan]

@Weenie Pooh dobro si to primetio. Rekao bih da postoje tri doba gde se motivi/tretman drustva razlikuju:

 

1. Mala muska deca (pre puberteta). Iskreno, ne secam se da sam ikada video vest da zena samostalno seksualno zlostavlja malu decu. Nekako uvek su u pitanju ili muskarci ili parovi, gde je zena saucesnik. Moguce je da je to posledica toga sto su zene generalno manje sklone riziku i onda biraju partnera sa istim namerama pre nego da same cine ove zlocine. Takodje, iz pozicije zrtve, mislim da je drustvo blaze prema muskoj deci koja su ovo prosla upravo zato sto eto to ne znaci da su gejevi 

 

2. Muska deca u pubertetu. Ovde postoji taj dupli standard gde, posebno muska populacija, cestita tom detetu na "osvajanju" starije zenske osobe dok se to dete oseca izmanipulisano, sto moze ozbiljno da utice na buduce odnose. 

 

3. Odrasli muskarci. Eto i ti upade u tu zamku da je nemoguce za odraslog muskarca da bude seksualno zlostavljan. To sto te neko ne primorava fizicki na nesto ne znaci da radis iz zadovoljstva. Slicno kao deca u pubertetu, manipulacije i pritisci mogu dovesti do konstantnog seksa koji se svodi na iskoriscavanje protiv tvoje volje a ne nesto sto radis iz ljubavi ili zadovoljstva. 

 

Ako bi smo gledali da postoje psihicki jace i slabije osobe i da zle osobe koje naidju na psihicki slabiju osobu mogu da je izmanipulisu i pritisnu da pristaje na stvari koje ne zeli onda je lakse shvatiti da nije bitno kog je pola koja od tih osoba. U tom smislu @Klara, tacno je da osobe koje su zrtve takvog ponasanja trebaju da se izbore za bolji tretman ali takodje je tacno i da im ocigledno treba pomoc drustva a ne osudjivanje, jer da su u stanju da to urade same, vec bi uradile.  

[Shan Jan]

14 minutes ago, Mel said:

Negirati grupe i reci sve treba da se gleda pojedinachno je besmisleno, sorry ali tako je.

Izvini ali imam potpuno suprotan stav. Ne treba ignorisati bioloske razlike, tu se slazem, ali kad gledas odnose kroz grupe, cesto se gubi sira slika. Vecina ubistava cine muskarci ali zrtve tih ubistava su opet najcesce muskarci. Kao sto vecina ljudi koji ispoljavaju fizicku agresiju su muskarci, tako vecina ljudi koji brane druge od te fizicke agresije su muskarci. To sto su vecina kriminalaca muskarci ne menja cinjenicu da su vecina policajaca i vatrogasaca isto muskarci. Ili na licnom nivou - to sto je veca sansa da neko musko ne daj boze fizicki ugrozava moju sestru ne menja cinjenicu da bih ja bio prvi koji bi je zastitio pa sve i da to ugrozi moj zivot. Znali smo i ranije da su vecina zrtava fizickog nasilja medju odraslima u braku zene i ne vidim kako uvodjenje price o grupama pomaze u tome. Samo dovodi do toga da neko kaze "Hej, ja sam agresor znaci? Ok, snalazi se sama sa svojim problemima onda". Takodje to sto su zene generalno manje sklone fizickom nasilju ne znaci da nisu u stanju da ugroze muskarce drugim metodama, cak i zivotno. No to neces videti u statistikama.

 

Radi konteksta, ovo je statistika nasilnih smrti u Srbiji u 2022. Ako uzmemo u obzir da vecina ubistava pocine muskarci, opet je sansa da muskarac ubije drugog 10 puta manja nego da okonca svoj zivot. To sto je neko skloniji agresiji ne znaci da nema moral.