Klimatski aktivisti

[Venom]

34 minutes ago, Shan Jan said:

Nego mene brine nesto drugo. Znamo da efekat staklene baste pobecava zagrevanje ali da li znamo koliko je povecanje temperature posledica bas toga?

 

Hocu reci, ako smo u nekom od onih ciklusa Zemljine promene klime, najebali smo mnogo vise nego sto mislimo.

 

Ima xkcd za to

[Shan Jan]

@Weenie Pooh onda pretpostavljam da znas i za veliku kiseonicku katastrofu. Ne moras cak ni biti inteligentan organizam da sjebes atmosferu, bar za sebe 

[I*m with the pilots]

1 hour ago, Venom said:

 

Ovo što sam rekao je moje mišljenje mada mislim da sam u pravu. Odvajanje smeća je na papiru odlična stvar, jer omogućava da se makar nešto od ambalaže reciklira ili u teoriji na "odgovoran" način ukloni. U praksi međutim, upotreba plastike je višestruko skočila poslednjih decenjja, delom zato što je u svesti ljudi da odvajaju smeće i da je problem rešen, ali vrlo malo od toga što se razdvoji se na kraju i reciklira. Tako da je problem mnogo veći nego što je bio. Plastike je sve više i polako se pronalazi u ljudskim i životinjskim organima. Ako to nije cilj, nešto u sistemu ne funkcioniše.

 

Članak na tu temu, s istorijom i izjavama ljudi koji su bili u industriji u vreme kad je počelo propagiranje reciklaže

 

Ali ima i gori deo, mnoge stvari su izmišljene polako u razvijenom svetu i sistemi za uklanjanje smeća su imali vremena da uhvate korak. Zemlje kao što su Srbija preuzimaju mnoge od tih stvari odjednom i apsolutno nemaju načina da se izbore s takvim naletom plastičnog otpada.

 

Po meni odvajanje djubreta (tj. bavljenje njime) generalno skreće pažnju i na to koliko zapravo djubreta pravimo, pa moze da utiče na nase navike i da pokusamo da smanjimo tu količinu.Edit: ali je i zamorno i na kraju se čovek pita da li to toliko vredi.

 

@Sandradjer

Malo se plastike zaista ponovo koristi za proizvodnju jer je skupo, kako kažu. U Nemačkoj ide nekim sitnim koracima (plastične saksije u kojima se kupuju biljke su po pravilu od reciklirane plastike, DM i Rossmann i još po koja od tih firmi sa "eko" proizvodima za dobar deo ambalaže koriste reciklat - procenat ide od 30 do 100%). Prave se rančevi i sportska odeća od recikliranih flaša.

 

Ovo šta Venom priča da se ipak povećala upotreba svega skroz stoji. Dacu ti jedan primer za papire i kartone: imamo kontejnere za to, nase dve zgrade po dva mala od 80 litara. Kako je krenula pandemija i ljudi povčeli da sve vise naručuju, postalo je teško naci mesto za to malo našeg papirnog djubreta. Plastično i papirno đubre se prazni jednom u dve nedelje i kako se kontejneri isprazne, vec za nekoliko dana su puni. Naravno tu je delom i do idiota koji ne umeju da zgnječe i sloze kutije, ali generalno ima dosta tog djubreta. Pročitah onda jednom u novinama da Komunalno hoće da dodeli još po koji besplatni kontejner ako je potrebno te mi ne bude teško i ja nazovem i naručim kontejner. Rezultat je da su sada tri kontejnera stalno puna.

Imamo mladju komšinicu (kraj dvadesetih, cenim) kojoj bukvalno svakog dana stiže neki paket, bez zezanja.

Edited November 18, 2023 by I*m with the pilots

[Sandradjer]

Pa ja se kao trudim da razvrstavam djubre, i zaista se pitam da li dangubim, posebno u Srbiji .

Ovo sto sam videla, nasecka se malo luka ili sargarepe pa ajde u plastiku je zaista sumanuto. Glasam da se vrate cegeri i korpe 

[mustang]

I staklena ambalaza da se vrati. 

Zgrozim se kad muz hoce flase vode. Nece ovu moju filter iz bokala, kosta filter ko djavo, mrtve turke zaustavlja, izmislio ukus mu se ne svidja nego bas hoce iz prodavnice. I sve je u jebenoj plastici, kartone kupujem. Uzas, uzasa. 

 

Zato volim pijacu, u cegerce ponedeljkom, milina 

 

 

I meni stizu svaki dan skoro paketići al sve slazem

Edited November 19, 2023 by mustang

[Zverilla]

On 18. 11. 2023. at 7:50, Shan Jan said:

Ne mnogi nego svi. Mislim da je to posledica trenutne krize, kad nemas na sta drugo profitabilnije da se preorjentises ti prebacis pravljenje profita na manji broj kupaca iste robe pa ona postaje skuplja.

 

Sto se tice napada na meso mislim da je to totalno promaseno. Ja npr. bez mesa i povrca ne mogu, sa druge strane zitarice mogu da jedem minimalno a voce da skroz zaboravim. Od ukusa tofua mi se povraca i ne, nema ukus slican pecurkama koje obozavam. Kvalitetno meso je vec znacajno skuplje od bilo cega drugog i opet ga ljudi drage volje kupuju. Ako treba na necemu da se radi onda je to da se stane za vrat fast food sranjima.

 

Lako je drugima nametati ono sto za tebe radi, lako ali pogresno.

 

Pobrkao si glagole moći i hteti.

[Venom]

Listam neku knjigu na ovu temu i na početku poglavlja stoji citat koji je mislim zgodan za ovu temu i diskusiju s Vinijem.

 

You never change things by fighting the existing reality. To change something, build a new model that makes the existing model obsolete.

[Weenie Pooh]

Zvuči kao utopian horseshit, da ne kažem sofizam.

 

Ako je postojeća realnost nepromenjiva, onda u njoj i nije moguća promena paradigme kakva se sugeriše.

 

 

[x500]

Djubre bi trebalo razvrstavati bez obzira sto to, najverovatnije, zavrsi na istoj deponiji. Nakon dovoljno vremena ce biti nacina da se izvrsi reciklaza nekog dela otpada i onda ulaz, razbrstani delovi, spreman. 

Potrebno je vreme da ljudi nauce, steknu naviku, da vrse razdbajanje otpada.

 

Recimo, pre 20 godina se u Nemackoj razvrstavalo staklo na 2 dve boje, prozirno i obojeno, danas na tri: prozirno, zeleno i braon, koje se vec u vozilu mesalo i recikliralo u obojeno. Danas se, naravno, odnosi staklo u posebnim kontejnerima.

 

Ja za plastiku koristim posebne kontejnere na Bulevaru. I onako setam pa mi nije tesko da odem do kontejnera za plastiku. Video sam da na Cvetku vrse otkup plasticne ambalaze

 

[Shan Jan]

Mi imamo kontejnere za plastiku i koristim ti ja to redovno kad u jednom trenutku dolazim ja da bacim a mene napadne ciga "Sto bacas tu znas koliko mi tesko da izvucem!"

 

Sistem vec postoji, ne moramo ni da navike menjamo 

[mustang]

Negde sam citala da su nasli neke pecurke ili njihove delove koje razlazu plastiku nenormalno brzo. 

 

Ili je to bilo za radioaktivne supstance a nesto drugo za plastiku?  

 

Da nisam sanjala mozda?!?

[Weenie Pooh]

Nisi sanjala  

 

https://www.treehugger.com/mushroom-that-eats-plastic-5121023

[Engineer]

On 22. 11. 2023. at 22:28, Venom said:

Listam neku knjigu na ovu temu i na početku poglavlja stoji citat koji je mislim zgodan za ovu temu i diskusiju s Vinijem.

 

You never change things by fighting the existing reality. To change something, build a new model that makes the existing model obsolete.

Sa ovim se slažem, i mislim da je to jedini ispravni način

On 22. 11. 2023. at 23:01, Weenie Pooh said:

Zvuči kao utopian horseshit, da ne kažem sofizam.

 

Ako je postojeća realnost nepromenjiva, onda u njoj i nije moguća promena paradigme kakva se sugeriše.

Međutim, problem nije da je realnost nepromenljiva, iako tako izgleda. Već da dobitak nije vidljiv odmah, i zato je teško ljudima da išta menjaju. Kada su se tek pojavile LED sijalice, i koštale 400-500 RSD, dok su stare žarulje bile 40-50 RSD, teško je bilo ljudima da opravdaju kupovinu, iako će račun za struju biti taman toliko manji (ne za mesec, ali za 3-4 sigurno). S tim što je nama potreban značajan zaokret u celom ekonomskom i industrijskom sistemu ako bismo zaista hteli iole zdraviji i nekakav održiv razvoj. A prvi efekat istog bi bio da su svi proizvodi (tehnika pre svega) značajno skuplji nego sada.

Edited November 26, 2023 by Engineer

[eumeswil]

1 hour ago, Engineer said:

A prvi efekat istog bi bio da su svi proizvodi (tehnika pre svega) značajno skuplji nego sada.

Preporučujem čitanje A History of the World in Seven Cheap Things  za ovu istoriju fetišizma jeftinog.

 

Review u Guardianu.

Quote

In the early pages of their book A History of the World in Seven Cheap Things, Raj Patel and Jason W Moore ask us to consider the McNugget as the reigning symbol of the modern era. One of their central contentions is that we are no longer living in the Holocene, but in a new geological era they refer to as the Capitalocene – the currently fashionable term “Anthropocene”, they argue, suggests that our current state of ecological emergency is merely the result of humans doing what humans do, whereas the reality is that it flows out of the specific historical phenomenon of capitalism. As a term, then, Capitalocene is designed to nudge us away from evolutionary determinism, and from a sense of collective culpability for climate change, towards an understanding of the way in which the destruction of nature has largely been the result of an economic system organised around a minority class and its pursuit of profit. “We may all be in the same boat when it comes to climate change,” as they put it, “but most of us are in steerage.”

Patel and Moore’s essential argument is that the history of capitalism, and therefore of our current mess, can be usefully viewed through the lens of cheapness. (An earlier, more knottily theoretical work of eco-Marxism by Moore, Capitalism in the Web of Life, argues that “cheap nature” is as central an imperative of capitalism as cheap labour.) The seven “things” of their misleadingly clickbaity title are not objects or consumer products, so much as conceptual categories: nature, money, work, care, food, energy and lives. They present these categories as reliant on each other for their cheapness, as enmeshed in a kind of ecosystem. In the chapter on cheap money, they demonstrate the process of cheapening through the barbaric silver mining practices of 16th-century Spanish colonialists in Peru. “Cheap lives turned into cheap workers dependent on cheap care and cheap food in home communities, requiring cheap fuel to collect and process cheap nature to produce cheap money.”

 

https://amp-theguardian-com.cdn.ampproject.org/v/s/amp.theguardian.com/books/2018/jun/14/a-history-world-seven-cheap-things-rak-patel-james-moore-review

Edited November 26, 2023 by eumeswil

[Lucia]

On 18. 11. 2023. at 17:51, Sara said:

Pitam za razvrstavanje, odvajam plastiku, pakujem posebmo i svaki treci dan nosim podobrano od kuce jer u blizini nemamo kontejnere predvidjene za reciklazu. Onda sa vise strana cujem kako sve to radim badava jer Beograd nema postrojenja za takav otpad pa na kraju sva ta plastika zavrsi zajedno sa smecem koje bacam u najblizi kontis. Tako da razmisljam sta ima onda da se mucim kad je svejedno.

tekst je od pre 2-3 godine:
Reciklabilni ambalažni otpad u Beogradu - da li se i šta se prikuplja? — Plavo i zeleno

Reciklažna dvorišta tj. centri za reciklažu postoje na više lokacija u Beogradu. Najpoznatiji i najveći je Pogon za reciklažu na Adi Huji, ali tu su i poznati reciklažni centar na Višnjici, kao i onaj preko puta SC ,,11.april’’ na Novom Beogradu. Autorka teksta je više puta lično posetila pomenute centre za reciklažu i uverila se u način rada i funkcionisanja čitavog sistema

za elektroniku:

Gde reciklirati u Beogradu: Električni i elektronski otpad - SRDA

 

 

Edited November 26, 2023 by Lucia