Na sportistima svet ostaje (split sa mapa)

[Filozof manijak]

Pogledaj i ti taj topic, pa pogledaj  ko su prva imena na  listi, pa proceni kojih se osoba kao najpoznatijih u 20.veku ljudi prvi sete?

 

Upoređivanje lova i praistorijskih lovaca sa sportom mi je bzvz. Pričamo o sportu kao ljudskoj delatnosti, a ne vežbanju za ubijanje i lov. Kapiram da su se žene, deca i starci ist9 rvali i gađali strelama, a ne samo muškarci između 15 i 45 godina 

 

Who the fuck is Mickey Mantle? 

Ko van Amerike i bejzbola zna za tu osobu?

Za koliko se na aukcijama prodaje neka slika, ili skulptura ili prvo izdanje nečijeg vinila?

Ovo ti je nikakav argument, čuj, neki se ljudi sećaju nekog Mikija od pre 70 godina. A koliko njih nema pojma o njemu? I taj pogled na svet iz američke perspektive i dolara nema veze s mozgom, totalno je pogrešan i ništa ne dokazuje u smislu ove diskusije, to je trenutna i nebitna stvar na duži rok. Kao da kažeš da je Van Gogh nebitan moler pošto nije bio poznat i priznat dok je bio živ.

[omiljeni]

3 minutes ago, Filozof manijak said:

Upoređivanje lova i praistorijskih lovaca sa sportom mi je bzvz. Pričamo o sportu kao ljudskoj delatnosti, a ne vežbanju za ubijanje i lov. Kapiram da su se žene, deca i starci ist9 rvali i gađali strelama, a ne samo muškarci između 15 i 45 godina 

 

Rat je rat, lov je lov, ali vežbanje za lov i vežbanje za rat je bio prvi sport. Kad matorci iz pećine uzmu da obučavaju decu da jednog dana postanu vojnici i lovci za svoje pleme, to je bio sport. Odmah su shvatili da je veoma zabavno kad se takmiče ko može dalje da baci kamen ili koplje, ko bolje gađa praćkom, ko je jači, brži, ko bolje preskače

 

Amerika i banatske šore su bitna stvar za ovu temu jer oni imaju najdužu tradiciju u tom modernom profesionalnom sportu. Tamo je već krajem 20ih i početkom 30ih došlo do radio booma, ogroman procenat domaćinstava je imao radio uređaj, dok je to u Evropi išlo mnogo sporije. Pa se otprilike 20 godina kasnije prošlo kroz identičan ciklus i sa televizijom. Zato je tamo sport postao popularan dosta ranije nego što je to slučaj u Evropi. Sad je manje više cela planeta na even playing field, ali dugo vremena to nije bio slučaj. Kod nas se 60ih i 70ih išlo kod seoskog baje na gledanje televizije i upad se plaćao 2 jajeta. Kad slušaš nekog matorca dok ti priča kako je baš uživao da gleda Garinču, odmah znaš da ti matori priča bajke i da je Garinču gledao na teveu moooožda jedanput.

Umetnik je mogao biti otkriven i posle smrti jer iza njega ostaje slika, skulptura, notni zapis itd itd. Kod sporta toga nema. Ako nema live prenosa bar na radiju, to što spotista radi će videti samo nekoliko hiljada onih koji su na stadionu i to je to. Ali kad je došla televizija, tada je eksplodirala i popularnost sporta, pa samim tim i sportista. I sada sportista više nije u hendikepu što se tiče te "koga će se sećati za 200 godina" discipline.

Zato je besmisleno to uporno insistiranje na "sad se niko živ ne seća kriket igrača iz 1800 i neke, a svi se sećaju vojskovođe koji je 1800 i neke" i pravljenju projekcija na osnovu tih vremena. Video igrice nisu mogle biti popularne pre nego što je svaka kuća imala kompjuter, ni tvorci operativnih sistema nisu mogli postati globalni supermegastarovi pre toga, tako ni sportisti nisu mogli biti popularani pre nego što je svaka kuća dobila telku. 

[Meazza]

19 minutes ago, omiljeni said:

 Ali kad je došla televizija, tada je eksplodirala i popularnost sporta, pa samim tim i sportista. I sada sportista više nije u hendikepu što se tiče te "koga će se sećati za 200 godina" discipline.

 

Naravno da jeste. Ko danas gleda snimke svetskog prvenstva iz 1966 osim history frikova kao sto smo ja ili Zico? Tako ce i 2222 godine tek pokoji retki pojedinac odvajati vreme na takve stvari. Milion puta vise ljudi gleda Bogartove filmove svake godine, slusa Beach Boyse, cita Tolkinove knjige. Sportisti daleko lakse postaju "old news", kad poumire generacija koja ih je gledala uzivo to je to, niko ih vise ne uzima za ozbiljno. Onda postanu samo fusnota.

[francuski sobar]

Za svevremensku popularnost mnogo je bitna vizuelna ikoničnost. Tu su prvi definitivno Isus pa Hitler ostali malo skaču i padaju na listi Džekson, Merlinka, Napoleon, Anštajn, Elvis, Tramp, Čaplin itd

 

 

[Milošica]

25 minutes ago, francuski sobar said:

Za svevremensku popularnost mnogo je bitna vizuelna ikoničnost. Tu su prvi definitivno Isus pa Hitler ostali malo skaču i padaju na listi Džekson, Merlinka, Napoleon, Anštajn, Elvis, Tramp, Čaplin itd

 

 

Vrlo solidna lista.

[dillinger]

3 hours ago, Filozof manijak said:

Šta to znači da muzika bude "nikad bolja"?

Muzika je umetnost nije takmičenje, neko uživa i opušta se samo uz ritam afričkih bubnjeva a neko uz Ligetijeve Atmosfere. Tehnologija je nebitna za muziku (u smislu kvaliteta). 

Drugo, nekom su Stonsi najbolji  bend, nekom Bitlsi, nekom Cepelini. Šta je kome najbolje je lična preferencija a ne objektivna kvalifikacija. Muzika postoji od pamtiveka i postojaće dok je ljudske rase. Što za sport (pogotovo moderni i profesionalni), ne bih rekao.

 

Jel se sećaš imena nekoh antičkog grčkog Olimpijca, ili rimskog gladijatora?

A filozofa, skulptora, arhitekte  vojskovođe, pesnika?

 

E aj da ne trosimo jos stranice I vreme kako se eto kod umetnosti ne zna ko je od koga bolji, kako to nije takmicenje I kako je eto posve legitimno da neko kaze da nema nezavisnih parametara koji bi odredili da je Orson Vels bolji/veci glumac od Branislava Lecica. Da, nema I nece biti benda kao sto je RS mogu o tome na tri strane. Posto sve I svasta ovlas volim pratiti mogu ti reci da u zadnje tri decenije najznacajniji muzicar gledao po sveopstem I muzickom I fenomenoloskom I svakom drugom uticaju nisu ovde pominjani Oasis (vec zaboravljeni BTW) ili ko zna koji gitarski bend vec neki afroamericki dziber iz Kalifornije

 

Nego ono bitno - omiljeni ti je dobrim delom vec odgovorio: Apsolutno niko ni za kakve muzicare ne zna danas pre nekoliko poznatih baroknih kompozitora tako da u kolektivnoj svesti muzika postoji tek 300 god sto je svega 3x od sporta tako da u kontekstu tih vasih milenijumskih predvidjanja razlika nije neka. 

Edited August 28, 2022 by dillinger

[Meazza]

Cija ce se publika vise smanjivati za narednih 20 godina u odnosu na danas, Kristijana Ronalda ili grupe Queen? Sta ce ljudi vise konzumirati za 100 godina, finale Lige Sampiona 2016 ili Bohemian Rhapsody?

[Hamlet Strašni]

Да ли ће неко остати запамћен углавном зависи од оних који креирају наставу историје, па за тим и од уметника и оних који интерпретирају уметнике а тек на крају од неког колективног памћења. Када кажем запамћен мислим на то да значајан део неке популације зна ко је тај неко. Осим ако заиста не почнемо да живимо филм Idiocracy јако су мале шансе да ће забављачи попут Џордана бити релевантни и за 50 а камоли 2000 година. Чињеница је да у сваком датом тренутку постоје стотине забвљача кој су глобално познати (углавном зато што су познати) и што садржај који производе није нешто што има трајну вредност - осим можда сентименталне појединцу (и евентуално као део породичног наслеђа). Наравно постоје уметници који у својим делима имају нешто шт шо има општељудско значење, теме или поруке које превазилазе конкретно време. Њихово дело има вредност по себи, а не због дијамантског тиража или броја реакција на друштвеним мрежама. То пробрано друштво из сваке епохе ће се памтити читати и интерпретирати и у наредним епохама - као антички вајари, ренесанси сликари, Шекспир или Моцарт. 
 

Сви из света забављача који служи да се зарађује од забаве су превасходно познати јер је то неопходно инвеститорима. Поготово са променама које настају од како живимо у свету спектакла, код спорта су игра и такмичење само секундарни и служе као мизансцен за шоу. Да би се шоу настављао потребни су хероји - и то стално нови и нови који по природи замењују старе који постају део носталгије, поготов кад умру или се повуку у анонимност. Да не говоримо о томе што садашњи спортови имају превише мало спектакла у односу на своје главне конкуренте - ријалити и видео игрице и вероватно је да ће морати да се крећу у смеру ролербола да би остали конкурентни у деценијама и вековима који долазе (ако не настану неки сасвим нови) тако да ће и игра старих звезда личити на балет у односу на бокс рецимо.

 

Друга ствар су забављачи који неким својим поступцима или начином живота учине нешто што им да симболично значење па их преведе у категорију лица која су заиста нешто учинили што их начини симболом. Нпр сигурно је да ће Марадона због свог бунтовничког начина живота и за време и после каријере дуже значити људима (и у Аргентини и у свету) него безлични преплаћени намештеник две мултинационалне компаније Меси, без обзира на то какве рекорде оствари и које титуле освоји. Поготово што ће за неког следећег опет морати да се нађе начин да се прича о њему као о највећем и да се нађу нови рекорди за њега да би се и његови дресови продавали и куповало пиво које се рекламира на утакмицама које он игра.